KULTURA I LIČNOST

1. KULTURA I LIČNOST

2. Kultura - izvor socijalizacije • Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg jedinka stiče socijalno-relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama (Rot, N.) • Kultura i društveni sistem su izvori socijalizacije jer određuju sadržaje (vrednosti, norme, obrasce ponašanja) koji se prenose socijalnim učenjem • Agensi socijalizacije (porodica, škola, vršnjačka grupa, mediji...) prenose te sadržaje

3. Šta je kultura? • Kultura je za određenu zajednicu karakterističan način organizovanja života i sistem ponašanja i vrednosti, koji se menjaju tokom života grupe (Rot, 1972). • Prema Visleru (1923) kultura određenog društva se ogleda u 9 oblasti života: • jeziku • materijalnim karakteristikama društva (način ishrane, stanovanja, saobraćaja, oruđa, načina odevanja, postojećim zanimanjima... ) • umetnosti • mitologiji • verovanjima i znanjima • crkvenoj organizaciji i religioznoj praksi • porodičnom i socijalnom sistemu (način sklapanja braka, međuljudski odnosi, društvena kontrola..) • vlasništvu • upravljanju društvom (političke organizacije, pravna i sudska praksa) • ratovanje i način ratovanja.

4. Eksplicitna i implicitna kultura • Kreč, Kračfild i Balaki (1962) razlikuju eksplicitnu i implicitnu kulturu. • Eksplicitnu čine spoljašnje manifestacije života zajednice (način odevanja, stanovanja, saobraćaj,upravljanje društvom..) • Implicitna kultura je suština kulture i nju čine • saznanja i verovanja (saznanja o svetu i društvu, verovanja, praznoverice i mitovi) • vrednosti (shvatanja o tome šta je dobro, šta loše, čemu treba težiti, za šta se vredi boriti) • norme - propisi i standardi ponašanja (običaji, norme ponašanja u užem smislu – moralne norme, institucionalizovane norme)

5. Počeci izučavanja kulture i ličnosti • Oblast „kulture i ličnosti“ pojavila se 20tih godina prošlog veka, pokrenuta od strane psihoanalitički orijentisanih antropologa, psihologa i psihijatara. Procvat doživljava 30 i 40tih godina. • Osnovne postavke ove oblasti bile su: • svaka kultura ima karakterističan etos koji pripadnici te kulture internalizuju i razvijaju odgovarajuću strukturu ličnosti koja je nadalje zajednička svim pripadnicima te kulture (pretpostavka o uniformnosti) • kultura oblikuje rana iskustva u detinjstvu koja su na predvidljiv način povezana sa obrascima ličnosti kod odraslih (pretpostavka o kontinuitetu) • Prva istraživanja: Sapir, Malinovski, Rivers - podaci o životu i karakteristikama pripadnika različitih kultura

6. Najznačajniji rani istraživači i njihov doprinos • Rut Benedikt: naglašava povezanost i koherentnost svih elemenata kulture i usklađenost ličnih karakteristika sa određenom kulturom. Opisala je četiri tipa kulture, na osnovu specifičnog načina života, odnosno etosa – karakterističnog morala, estetike i emocija. Ti tipovi, odnosno “kulturne konfiguracije” su: apolonijska, dionizijska, paranoidna i megalomanska. Svakoj kulturnoj konfiguraciji odgovara određen sklop ličnih osobina. Primer: plemena Zunji, Dobu i Kvakiutl. • Margaret Mid: istraživala i pisala o nacionalnom karakteru. Opisala “nacionalni karakter” Amerikanaca, Engleza, Rusa, Japanaca. • Linton i Kardiner: kritikuju konfiguracionistički pristup, predlažu pojam bazične strukture ličnosti: aspekti ličnosti koji su zajednički za pripadnike jedne kulture i po kojima se razlikuju od pripadnika drugih kultura. Bazična struktura ličnosti razvija se zahvaljujući sličnostima u načinu podizanja dece koji je određen kulturom (vrednostima, običajima, normama) • Erih From: društveni karakter je jezgro karakterne strukture zajednički većini članova društva. Individualni karakter obuhvata osobine po kojima se pripadnici iste kulture međusobno razlikuju. Funkcija društvenog karaktera – održanje i dobro funkcionisanje društva.

7. Jovan Cvijić: Psihičke osobine južnoslovenskih naroda • „Balkansko poluostrvo“, 1918 / 1931: opis “etnopsihičkih profila“ - najčešćih karakteristika ličnosti kod pojedinih tipova, varijeteta i grupa • Metodologija: upitnici, folklor, narodne pesme, narodna shvatanja, istorija, političke institucije, antropološke razlike • Ideološka pozadina: postavka jedinstva južnih Slovena i ubeđenje o potrebi njihovog ujedinjenja • Rezime: Postoji etničko i psihološko jedinstvo južnoslovenskih naroda. Njih odlikuje “idealizam” - osećajnost, saosećanje, bogata mašta i sklonost oduševljavanju i zanosu. U okviru tog jedinstva postoje regionalne razlike: tipovi mentaliteta: dinarski, centralni, istočno-balkanski i panonski, sa svojim varijetetima. • Najdetaljnije opisane odlike dinarskog tipa: mentalno zdravlje i stoičko podnošenje teškoća, solidarnost, srdačnost, lično dostojanstvo, poštovanje starijih, dece i žena, poštovanje predaka, jaka nacionalna svest, izrazite vojničke vrline, energičnost, impulsivnost, smisao za pesništvo i pripovedanje...

8. Kritike studija iz prve polovine 20. veka • Problematična metodologija (npr. upotreba projektivnih testova, metoda „nametnutih“ odnosno uvezenih iz zapadne psihologije) • Zloupotreba konstrukta „nacionalnog karaktera“: cele nacije su opisivane su putem sklopa obično negativnih ličnih dispozicija. Opisi su bili pod evidentnim uticajem predrasuda onih koji zaključuju o karakteristikama drugih naroda, njihove vezanosti za sopstvenu naciju i kulturu, nenaklonosti prema nacijama sa kojima je njihova vlastita bila ili jeste u sukobu, ideologije, aktuelne situacije u svetu. Prikazi nacionalnih karakateristika određenih kultura i naroda umesto da doprinesu suzbijanju etničkih stereotipija, često su doprinosili njihovom proširivanju • Ishod: zamiranje izučavanja “kulture i ličnosti” tokom 70tih i 80tih godina 20. veka

9. Pokušaji objašnjenja porekla kulturalnih razlika u sklopu ličnosti • Način privređivanja odnosno stvaranja zaliha hrane (Beri, Čajld i Bejkon): Agrarna društva promovišu osobine kao što su odgovornost, tačnost, poslušnost, pokoravanje, a društva lovaca i sakupljača hrane kod svoje dece podstiču težnju za postignućem, samostalnost, nezavisnost i upornost. • Individualizam vs. kolektivizam i hijerarhijski vs. horizontalni odnosi: dve najvažnije dimenzije na kojima se razlikuju kulture. Primer: Indija, SAD, Švedska, Izrael

10. Nezavisan i međuzavisan self SELF SELF

11. Primeri kultura na Hofstedeovim dimenzijama HIJERARHIJSKI ODNOSI INDIJA SAD KOLEKTIVIZAM INDIVIDUALIZAM IZRAEL ŠVEDSKA HORIZONTALNI ODNOSI

12. Pokušaji objašnjenja porekla kulturalnih razlika u sklopu ličnosti • Način privređivanja odnosno stvaranja zaliha hrane (Beri, Čajld i Bejkon): Agrarna društva promovišu osobine kao što su odgovornost, tačnost, poslušnost, pokoravanje, a društva lovaca i sakupljača hrane kod svoje dece podstiču težnju za postignućem, samostalnost, nezavisnost i upornost. • Individualizam vs. kolektivizam i hijerarhijski vs. horizontalni odnosi: dve najvažnije dimenzije na kojima se razlikuju kulture. Primer: Indija, SAD, Švedska, Izrael • Način podizanja dece (stepen tolerantnosti prema deci, stepen frustracije, tolerisanje ispoljavanja agresivnosti, kvalitet emocionalnih odnosa u porodici...)

13. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu (Demuth, 2008) • Nemačka: Etnografski kontekst (demografija, socio-politički okvir, ideologija...) • Niski mortalitet odojčadi, visok očekivan životni vek; društvo koje stari • Obuhvatna socijalna i zdravstvena zaštita, pristup obrazovanju za sve, donedavno besplatno visoko obrazovanje • Interkulturalno društvo (18% migranata) • Ekonomska samostalnost starih, rana ekonomska samostalnost mladih • Visok životni standard

14. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Nemačka: Etnografski kontekst • Vrednosti: disciplina, tačnost, poštovanje autoriteta (pruski uticaj); individualna odgovornost, sloboda i introspekcija (protestantizam) “Svako je sam kovač svoje sreće”, “Ako ne pomogneš sebi, ni drugi ti neće pomoći” • Promene u pravcu egalitarnog, neformalnog uređenja interpersonalnih odnosa; uz tradicionalne porodice sve više jednoroditeljskih porodica i drugih formi porodica • Natalitet: 1.4 deteta, uz dete ostaje majka, obično do treće godine, često i duže (svega 3% baki/deda se redovno brine o svojim unucima) • Najranije detinjstvo se provodi uz majku, slanje u jaslice nije naročito dostupna opcija

15. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Nemačka: kulturalni model nege o detetu i roditeljske etnoteorije • Podstiču se snažan doživljaj individualnosti i autonomije (samo-ostvarivanje, samopouzdanje i asertivnost), obrazovno i ekonomsko postignuće • Ciljevi socijalizacije koji se cene: • “biti drugačiji od ostalih” • “izraziti svoje ideje” • “samopouzdano izražavati svoje potrebe” • “razviti ljubav prema redu” – dete treba da se uči samokontroli, porodica ne podčinjava svoju rutinu detetu • Praksa: jedinstvena imena, samostalno spavanje, podsticanje samostalne igre, oko 40% vremena odojčad provode bez odrasle osobe na vidiku, rano i intenzivno izlaganje igračkama i jeziku, interakcija licem-u-lice, brzo reagovanje na detetove potrebe, preferencije...

16. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politički okvir, ideologija...) • Mortalitet odojčadi ogroman, prosečna očekivana starost za oko 30 godina niža nego u Nemačkoj, prosečna starost prvorotki oko 10 god niža nego u Nemačkoj; mlado društvo • Zdravstvena nega loša, pristup obrazovanju dobar, životni standard nizak, pretežno agrikulturno društvo • Nso društvo (iz jedne od 58 oblasti Kameruna) je strogo hijerarhijski uređeno (uključujući porodice), titule su veoma važne i nasleđuju se • Socijalna interakcija je veoma strukturisana, postoje tačno propisane forme ponašanja zavisno od uzrasta, pola i društvenog statusa. Za svakodnevni život ključno je poznavanje statusa drugih osoba i poštovanje onih s višim statusom.

17. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politički okvir, ideologija...) • Žene su zadužene za proizvodnju hrane, održavanje domaćinstva i negu dece; muškarci nadniče ili se bavem preduzetništvom • Podizanje dece je odgovornost cele zajednice; o njima se brinu roditelji, starija braća/sestre, bake/dede, rođaci, komšije... Majka je primarni negovatelj u prvih 6 meseci. • Majke rade na farmama, nose svoju decu na leđima dok ih doje, čim ih odbiju od dojke ostavljaju ih kod kuće da bi mogle da rade. Deca dugo spavaju s odraslima u istoj prostoriji, postoji puno telesnog kontakta s bebama, one su gotovo uvek na oku nekome ko se o njima brine • Deljenje je društvena norma.

18. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politički okvir, ideologija...) • Pojedinac ima značaj kroz svoje odnose s drugima • Interesi pojedinca su potčinjeni interesima grupe “pojedinci dolaze i odlaze, a grupa ostaje” • Sposobnosti jedinke su beskorisne ako ne služe za dobrobit grupe • Naglasak je na deljenju i društvenoj harmoniji “Kiša ne pada samo na jedan krov”, “Pas ne grize ako mu ne staneš na rep” • Praznoverje je veoma rašireno • Deca se često smatraju reinkarnacijom umrlih predaka, ona su odbrana od smrtnosti i božji dar. U duhovnom pogledu se deca izuzetno poštuju, ali u svakodnevnom životu se na njih gleda utilitarno: od malena imaju brojna zaduženja i predstavljaju sigurnost za ostarele roditelje

19. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Kamerun: kulturalni model nege o detetu i roditeljske etnoteorije • Primarno je odojče održati u životu • Ciljevi socijalizacije: • Uključivanje u strukturu zajednice • Sticanju prosocijalnih veština: poštenja, saradnje, poštovanje pravila, poslušnost nadređenima, odgovornost, posvećenost porodici • Dete treba da ima “dobar karakter” tj. da suzbija ponos u vezi svog postignuća • Dobro i zdravo dete je mirno i tiho; suzbija se izražavanje negativnih emocija • Praksa: blizak telesni kontakt, vestibularna stimulacija dominira (ljuljanje gore-dole).Stimulacija igračkama i kontakt licem-u-lice su retki

20. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Razlike • Dete kao “ravnopravan” partner u interakciji vs. dete koje sluša i podčinjava se (majka koja garantuje autonomiju detetu vs. majka koja vrši kontrolu nad interakcijom) • Kada beba plače, N majka pita “Šta nije u redu”, “Možda si umoran”, “Sigurno si gladna”, “Možda je bolje ovako”, odvlači pažnju igračkom, proverava reakciju deteta, traži drugo rešenje... mentalizuje; • K majka zahteva da beba prestane da plače, zapoveda joj da bude poslušna “Ne, ne, ne... Nemoj opet da plačeš, mi ovde ne plačemo”, “Ovde se ne plače”, “Loše dete, loše dete”, “Šta je sada? Jao kako su ti sada ružne oči”... Tek ako se beba ne smiri, traži se uzrok plača.

21. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Razlike • Narativno-biografsko vs. ritmično-sinhrono strukturisanje interakcije (majka koja podstiče dete na priču, prepričava prošle ili nagoveštava buduće događaje vs. majka koja peva, pevuši) • N majka: “Danas je bila dobra kupka, zar ne? Prijala ti je, reci mi... Mmm, hoćeš da mi kažeš nešto?”; “Danas ti se ne priča... Obično si brbljiva, a danas ti se ne priča.. Da nisi već umorna?”, “Mišu moj, zdravo” Šta to mumljaš? Žališ li se nešto svojoj mami? Oooo, tako je strašno? Pa to mi nikada nisi rekla! Mišu moj!”, “Ići ćemo baki u posetu kasnije. Biće puno dece, daaa, puuuno dece... Da, da, ala će da bude zabavno!” • K majka: Ritmično ponavlja “gde si.. gde si...”, “hej, hej...”pucketa jezikom, cokće, mumlja, pevuši... Majka vadi detetovu levu ručicu iz usta “Zar ćeš da budeš levoruk? Eeee... Uzima desnu ručicu i njome dodiruje detetova usta “Ovom ćeš da bacaš, ovom ćeš da bacaš...”

22. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Razlike • Narativno-biografsko vs. ritmično-sinhrono strukturisanje interakcije (majka koja podstiče dete na priču, prepričava prošle ili nagoveštava buduće događaje vs. majka koja peva, pevuši) • N majka: “Danas je bila dobra kupka, zar ne? Prijala ti je, reci mi... Mmm, hoćeš da mi kažeš nešto?”; “Danas ti se ne priča... Obično si brbljiva, a danas ti se ne priča.. Da nisi već umorna?”, “Mišu moj, zdravo” Šta to mumljaš? Žališ li se nešto svojoj mami? Oooo, tako je strašno? Pa to mi nikada nisi rekla! Mišu moj!”, “Ići ćemo baki u posetu kasnije. Biće puno dece, daaa, puuuno dece... Da, da, ala će da bude zabavno!” • K majka: Ritmično ponavlja “gde si.. gde si...”, “hej, hej...”pucketa jezikom, cokće, mumlja, pevuši... Majka vadi detetovu levu ručicu iz usta “Zar ćeš da budeš levoruk? Eeee... Uzima desnu ručicu i njome dodiruje detetova usta “Ovom ćeš da bacaš, ovom ćeš da bacaš...”

23. Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu • Razlike • Diskurs orijentisan na individuu vs. Socijalno orijentisan diskurs (Majka koja komentariše invididualnost deteta vs majka koja podstiče dete da nešto uradi, odnosno da integriše njegovo ponašanje u ritmične interakcije) • M majka: “Ohoho, ti bi da radiš gimnastiku! Ohoho, bravo i još jednom!”, “Mmm, mislim da ti nećeš voleti da puziš, jel da? Ti ćeš odmah hteti da staneš na nožice”, “Ko je to? Ko je to? Ti još ne znaš ovu devojku, jel tako? Čudiš se...”, “Šta je to tamo tako interesantno? Šta je to... Juhu... Pa tebe majka uopšte više ne zanima!” • K majka: “Hajde da plešemo”... Ritmično pokreće dete i prati zvukovima; “Ko je to? Ko je to? Ko te to gleda? Vidi, vidi!”; “Aaaj, širom otvorene oči! Koga gledaš? Mala baka, mala baka, mala baka..” uz ritmično hopsanje.

24. Vežba • Stereotipije i verovanja o izvorima kulturalnih razlika u profilima ličnosti • Srbi • Japanci • Rusi • Španci

25. Savremena istraživanja odnosa kulture i ličnosti • Dva pristupa: etic i emic • Crte ličnosti: primena petofaktorskog modela • Potvrđena validnost opisa ličnosti u različitim kulturama pomoću pet bazičnih dimenzija: N, E, O, Sar i Sav • Postoje kulturalne razlike u izraženosti dimenzija i pripadajućih aspekata ličnosti

27. Savremena istraživanja odnosa kulture i ličnosti • Emocije • Utvrđena univerzalnost ekspresije i prepoznavanja bazičnih emocija (Darvin, Ekman), uz izvesne kulturne specifičnosti (primer: Japan i SAD) socijalne percepcije • Razlike u imenovanju emotivnih stanja (nepostojanje termina za bazične emocije u nekim jezicima) • Razlike u značenju odgovarajućih termina u različitim jezicima upućuje na razlike u subjektivnom iskustvu emocija (primer depresija)

28. Savremena istraživanja odnosa kulture i ličnosti • Mišljenje i ponašanje • Postoje kulturalne razlike u stilovima mišljenja: holističko, dijalektičko, veća tolerancija kontradikcije kod pripadnika istočnjačkih kultura naspram analitičkog mišljenja zapadnjaka • Veća spremnost za altruističko ponašanje kod pripadnika latinoameričkih naroda • Veća tolerancija fizičke agresije u “kulturama časti” • Izučavanje motiva postignuća (MekLiland) • dominantni motivi nekog društva se menjaju tokom vremena, te promene su povezane sa sistematskim promenama u ekonomskim aktivnostima

29. Unutarkulturalne razlike • Kulture se menjaju tokom vremena, što se odražava i na odlike ličnosti • Promena psihopatologije: nestanak histerije, pojava anoreksije • Povećanje individualizma u američkom društvu praćeno je povećanjem usmerenosti na sebe, povećanjem samopoštovanja i povećanjem ekstraverzije. Povećanje kompetitivnosti istovremeno rezultira povećanjem nivoa anksioznosti. • Globalizacija i multietnička/multikulturna društva: novi izazovi za istraživanja • Zaključak: unutargrupne individualne razlike su veće od međugrupnih razlika u osobinama ličnosti

30. Stereotipije i kulturalne razlike u profilima ličnosti • Da li postoji podudarnost (korelacija) između verovanja o tipičnim osobinama sopstvene kulture (nacije) – autostereotipa i stvarnog, merenjem utvrđenog prosečnog profila ličnosti u datoj kulturi. • Mekre: Podaci su prikupljeni iz 49 kultura sa šest kontinenata. Ispitanici su procenjivali pomoću liste bipolarnih grupa prideva ličnost tipičnog člana njhove kulture ili subkulture. Podaci o stvarnoj ličnosti su prikupljani na osnovu samoopisa ili procene posmatrača.

31. Stereotipije i kulturalne razlike u profilima ličnosti • Najvažniji nalazi: • postoji daleko veći varijabilitet između kultura u procenjenim tipičnim crtama, nego u stvarno procenjenim crtama • ne postoji empirijska podrška za shvatanje da su profili tzv. nacionalnog karaktera tačan odraz stvarnih tipičnih karakteristika pripadnika neke zajednice: u samo dve države dobijene su pozitivne korelacije autostereotipa i stvarnog profila tipične ličnosti (Poljska i Japan). U Rusiji dobijen r = -.46! • Zaključak: verovanja o tipičnim karakteristikama ličnosti u određenoj kulturi/naciji nisu generalizacije o osobinama ličnosti zasnovane na akumuliranim opažanjima o osobinama ljudi sa kojima delimo isti kulturni prostor, već se radi o socijalnim konstrukcijama koje služe, najverovatnije, održavanju i homogenizovanju nacionalnog identiteta