КАРТОГРАФСКИ МЕТОД И ГЕОГРАФСКИ ЕЛЕМЕНТИ КАРТЕ

1. КАРТОГРАФСКИ МЕТОД И ГЕОГРАФСКИ ЕЛЕМЕНТИ КАРТЕ Проф. Мирослав Маркићевић

2. Kартографски метод и географски елементи карте Картографски метод је начин и поступак представљања географског простора на равној површини помоћу одређених метода и симбола. Стога се картографија сматра „другим језиком географије“.

3. Картирани садржај приказује се методама:

4. Картографски знаци Вињете су ванразмерни картографски знаци којима се на туристичким картама приказују најважније знаменитости које привлаче туристе и могу користити за оријентацију.

5. Легенда карте • Легендом карте објашњавају се картографски знакови. У легенди се најчешће не налази сви, већ само картографски знакови карактеристични за конкретну карту.

6. Приказивање рељефа на картама

7. Метод боја Хипсометријска (висинска и дубинска скала) у легенди карте

8. Метод изохипси Изохипсе – затворене криве линије које спајају места једнаке надморске висине Еквидистанца – вертикално растојање између две суседне изохипсе (на картама 1:50.000 износи 20 метара) Интервал – хоризонтално растојање између две суседне изохипсе. Мањи интервал, тј. збијеније изохипсе – стрмији рељеф и обратно.

9. Метод изохипси

10. Метод сенки На старим картама, данас се не користи као самостални метод На савременим картама користи се у илузије тродимензионалности рељефа

11. Метод сенки

12. Метод шрафа (цртица) На старим картама, данас се не користи Што су шрафе краће и збијеније, рељеф је стрмији и виши

13. Приказивање хидрографије на картама Хидрографија сепредстављаплавом бојом. Нијансама плаве боје означене су различите дубине океана и мора, а у легенди карте налази се уоквирена дубинска скала. На поморским картама, по правилу, налазе се и изобате– линије које повезују тачке исте дубине. Језерасу обично обојена истом плавом нијансом, док су она пространија и дубља (Каспијско, Бајкалско...) представљена исто као мора. На картама крупнијег размера и мања језера садрже изобате. Рекесу представљене плавом линијом, која постајe шира од извора према ушћу. На картама крупног размера представљени су и мањи природни и антропогени хидрографски објекти – повремени токови, извори, чесме, бунари, водоторњеви, канали за наводњавање...

14. Карта рељефа дна Индијског океана

15. Карте изолинија Метеоролошке и климатолошке карте садрже изотерме (линије које повезују места са истом темепературом),изобаре(линије које повезују места са истим ваздушним притиском),изохијете(линије које повезују места са истом количином падавина). Изолинијама се приказивати и остали географски садржаји (саобраћајна приступачност...)

16. Јануарска температурна карта Европе

17. Картограми и картодијаграми Картограмимасе представља распростирање појаве, а бојом или шрафуром области са истим интензитетом.

18. Картограми и картодијаграми Картодијаграмису дијаграми (стубићи, квадрати, структурни кругови...) смештеним на конкретна места на карти. Њима се представљају квантитативна својства појаве или процеса у простору – бројно кретање и структура становништва, пољопривредна и индустријска производња, промет путника и туриста...

19. Допунски елементи карте Наслов картена јасан начин означава на који простор и на коју појаву или процес се односи карта. Аутор(и), издавач, место и година издања картесу основни подаци о томе ко је карту научно-стручно осмислио, која институција, где и када је карту објавила. У допунске елементе спада и легенда карте.

20. Дигитална картографија Модерна технологија резултирала је стварањем карата у електронском облику – дигиталних карата– те потребом дигитализације раније штампаних карата. Такве карте омогућују брзу и прецизну промену садржаја, мерења, симулације и примену у различите практичне сврхе (просторно планирање, инфраструктурно пројектовање, експлоатација природних ресурса, контрола загађења животне средине...).

21. ГИС Дигитална картографија нераскидиво је повезана са ГИС-ом (Географским информационим системом). ГИС је рачунарски систем за управљање подацима о простору. Чине га четири повезане, међузависне компоненте: а) унос карата и других просторних података у дигиталном облику; б) складиштење и позивања података; в) анализа, која зависе од намене и г) излазни резултат у виду табела, графикона, скица, карата... Стога се оправдано каже да ГИС представља „оруђе паметне карте“, која омогућује интерактивну употребу и пружа информације на различите упите. Класична картографија све више уступа место сателитским и орто-фото снимцима, на којима се често уцртавају додатни географски елементи – границе, насеља, саобраћајнице, индустријски објекти...

23. Хвала на пажњи!