METOD I SREDSTVA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA

1. METOD I SREDSTVA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA

2. METOD I SREDSTVA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA Nastavna metoda je način, sredstvo i oblik postupanja u nastavnom radu, u kojem deca i surdolog zajedničkim delovanjem putem predavanja i usvajanja znanja, navika i veština pravilno obrađuju vaspitno – obrazovne sadržaje i u tom obrađivanju, psihološki prilagođenom nivou saznajnih mogućnosti dece, omogućuje dečiji razvoj ličnosti, sticanje znanja i učenja govora kao i svih ostalih njihovih sposobnosti (T.Prodanović). Metode koje se najčešće koriste u radu sa decom oštećenog sluha su: metoda pokazivanja; metoda demonstracije; metoda ilustracije; metoda grfaičkih radova; metoda vežbanja; metoda objašnjenja. Sama metoda neće dati adekvatne rezultate ako se ne primene odgovarajuća sredstva za rad. Prema tome treba se voditi računa o korelativnom odnosu metode i sredstva u realizaciji određenih vaspitno-obrazovnih sadržaja.

3. METOD I SREDSTVA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA Kriterijumi u izboru metode i sredstava u radu sa decom oštećenog sluha su: nivo opšteg razvoja dece oštećenog sluha na određenim uzrastima, stepen oštećenja sluha, govorni depozit sa kojim deca dolaze u predškolsku ustanovu; oblik aktivnosti i sadržaj vaspitno-obrazovnog rada koji se želi primeniti sa decom oštećenog sluha; materijalna opremljenost ustanove; nivo stručnosti surdologa i njegova obučenost da koristi određene metode i sredstva rada. METODE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA Izbor metode takođe zavisi i od cilja zadatka koje želimo da ostvarimo u jednom zanimanju. Na jednom zanimanju treba da bude uvek samo jedna metoda glavna, dok su ostale pomoćne i primenjuju se da bi znanje i veština bili što trajnije usvojeni. Ne treba koristiti samo jednu metodu jer ona vodi stereotipiji i mehaničkom radu. METODA POKAZIVANJA Metoda pokazivanja je jedna od osnovnih metoda jer na decu oštećenog sluha veoma snažno deluje ono što vidi.

4. METOD I SREDSTVA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA Međutim ne može se sve pokazati deci oštećenog sluha iz objektivnih razloga: zbog prostorne i vremenske udaljenosti, zbog moguće opasnosti, zbog bezbednosti dečijeg zdravlja. U tim slučajevima se pribegava pokazivanju modela, slika, maketa i igračaka. Cilj pokazivanja je neposredno upoznavanje predmeta, pojava ili svojstava nečega. Ovaj metod se koristi u većini oblasti, ali se najviše koristi u upoznavanju dece sa prirodom i društvom koji ga okružuju. Principi koji se koriste pri korišćenju metode pokazivanja su: Predmet, pojava ili zbivanje treba da budu dobro viđeni; Predmet, pojavu ili zbivanje treba prvo pokazati u celini a zatim se zadržavati na određenim karakterističnim delovima ili pojedinostima; Ukazuje se na sledeće bitne elemente: boja, oblik, veličina, redosled javljanja određene pojave, uslovi javljanja određene pojave i dr.; Predmet, pojavu ili zbivanje treba da deca percipiraju sa što više čula, da bi se i preko sopstvenog iskustva upoznalo sa njihovim svojstvima; Na kraju svakog pokazivanja treba koncipirati neki zaključak. Pokazivanje slika ima svoju veliku vrednost za decu jer ponekad je to jedini način da se deci prikaže neki predmet ili pojava. Sliku treba prvo pokazati u celini, a ako ima više slika o jednom predmetu onda ih treba sukcesivno pokazivati jednu po jednu kao strip, i zadržati seonoliko kolko dete to traži ili koliko je ptrebno da mu se prikaže određeni sadržaj slike.

5. METOD I SREDSTVA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA - Slike treba da budu dovoljno velike i da verno predstavljaju predmet koji prikazuju, bez mnogo detalja; Funkcija metode pokazivanja je da osposobi decu oštećenog sluha da opaža predmete i pojave i na taj način stiče tačne predstave o njima kao i da zaključuje iz njih. METODA DEMONSTRACIJE Ova metoda je veoma slična metodi pokazivanja, ali je ona ipak više usmerena i vezana za demonstraciju određene radnje i radne operacije ili za demonstraciju pokreta. Kod dece oštećenog sluha postoji nezrelija motorika i koordinacija pokreta, slaba prostorna i vremenska orjentisanost, tako da ova metoda treba da potpomogne da se sve te biološke disfunkcije razviju kod ove dece. U svim slučajevima gde se deca služe priborom ili nekim alatom primenjuje se metoda demonstracije. To se najbolje uočava kod obučavcanja u samoposluživanju (pranje ruku, zuba, oblačenju, upotrebi pribora za jelo, crtanju, bojenju...).

6. METOD I SREDSTVA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA METODA ILUSTRACIJE Metoda ilustracije koristi metodski postupak u kome se prirodnim predmetom, modelom, slikom, crtežom, grafikonom, aplikacijom, dijaprojekcijom ili drugim ilustrovanim materijalom konkretizuju detalji u procesu nastave i na taj način proširuju granice saznanja putem očiglednosti. Za razliku od prethodne metode u kojoj je suština neki oblik manipulativnosti i dinamičkog pokazivanja, metoda ilustracije se bavi statičkim pokazivanjem. Ilustracija stimuliše dečiju pažnju i motiviše ih na veću koncentraciju, dopunjuje ono što govorom nisu dobro shvatili, daje semantičko određenje reč, konkretizuju apstrakciju. Uspela ilustracija olakšava razumevanje apstraktnih pojmova i obezbeđuje povoljnu distancu za nove pojmove, pojave i procese koji su na drugi način nepristupačni detetu. METODA GRAFIČKIH RADOVA Razni vidovi dečijih grafičkih i drugih radova modelovanje, crtanje izrada predmeta od različitih materijala pruža surdolozima mogućnost da utiče na dečije interesovanje i da ima na taj način olakša da bolje i brže shvate svet koji ih okružuje. Crtanje i modelovanje je za dete oštećenog sluha jedan od načina na koji izražava svoje misli, želje, stavove, shvatanja itd.

7. METOD I SREDSTVA VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA Zato metoda grafičkih radova ima višestruki značaj: deca izražavaju ono što znaju i žele, pomaže im se u grafomotorici i savladavanju rada sa određenim materijalima, pomaže im se u boljem razumevanju apstraktnih pojmova što utiče na kognitivne procese kod ove dece. VEŽBANJE Pd vežbanjem se podrazumeva ponavljanje neke radnje radi sticanja određenih veština i navika. Čestim ponavljanjem stiče se psihomotorna sposobnost koja omogućava da se lakše brže i tačnije obavlja određena radnja. Kvalitet ovih radnji ne zavisi samo od broja ponavljanja već i od razumevanja izvođenja pokreta. Metoda vežbanja koristi se svuda gde je potrebno formirati određenu motornu sposobnost: govor, crtanje, plesanje. Vežbanjem određenih pokreta i ponavljanjem identičnih radnji kod dece se stvara automatizam. To znači da se otklanjaju ne potrebni pokreti, smanjuje mišićni napor, uspostavlja koordinacija oko-ruka, diferenciranja motorike što povećava preciznost, brzinu i efikasnost motorne radnje. U primeni vežbanja treba voditi računa da broj ponavljanja bude dobro definisan kako ne bi došlo do monotonije, stereotipije ili mehaniziranja kod dece. Ovo se postiže korišćenjem raznih situacija i formi vežbanja.