1 / 37

ПОТРОШЊА АНТИБИОТИКА У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 2004-2011.

ПОТРОШЊА АНТИБИОТИКА У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 2004-2011. Весела Радоњић Агенција за лекове и медицинска средства Србије. УПОТРЕБА ЛЕКОВА – СЗО обухвата истраживања. “ маркетинга , дистрибуције , прописивања и употребе лекова у друштву ,

indira-cunningham
Download Presentation

ПОТРОШЊА АНТИБИОТИКА У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 2004-2011.

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ПОТРОШЊА АНТИБИОТИКА У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 2004-2011. Весела Радоњић Агенција за лекове и медицинска средства Србије

  2. www.alims.gov.rs УПОТРЕБА ЛЕКОВА – СЗОобухватаистраживања “маркетинга, дистрибуције, прописивањаиупотребе лековаудруштву, сапосебнимнагласкомна медицинске, друштвенеиекономскепоследице”

  3. www.alims.gov.rs Употребалековапредстављаобластодпосебногинтересазадруштвозатошто: лековипресвегадиректноутичуназдравље (превенцијаитерапија) појединцаидруштвауцелини лековимогудаизазовугрешкеулечењуидругесличнепроблемеуслучају: дајепацијентупрописанлекбезмедицинскивалиднеиндикације, пацијентпримапогрешанлекилиправилекнапогрешанначин, дапацијентнедобијалеккојимутреба, испољавањанежељенихреакцијаналек

  4. www.alims.gov.rs Праћењепрописивањаиупотребелековазначајнодоприносипроценифармакотерапијскихставоваипрописивачкихнавикаупраксииомогућаваодређивањефакторакојиутичуна прекомернуили недовољну употребупојединихлекова

  5. www.alims.gov.rs Веома је значајнодакомпаративнеинформацијеопотрошњилековабудудоступнејавноститакодаовајсектор, укомеширокифинансијскиинтересииграјузначајнуулогу, постанесветранспарентнији.

  6. www.alims.gov.rs Дабисетопостигло, потребноје билостандардизовати: изворподатакаопотрошњилековаитрошковима фармацеутскеиндикаторезапраћењепотрошњелековаитрошкова

  7. www.alims.gov.rs Фармацеутскииндикаторизапраћењепотрошњеитрошковалекова АТЦ/ДДДсистем АТЦ/ДДДсистемједоказанокористанупревазилажењуразликаињегаСЗОпредлажекаоевропскистандардјош 1981, акаосветски 1996.

  8. www.alims.gov.rs Потрошњалекова, епидемиологијаиимпликацијенајавноздравство Односстаростиипотрошњелекова Односнајчешћихболестиипотрошњелекова Односпотрошњелековаитрошкова Односпотрошњелековаидругихздравственихресурса Утицајпотрошњелекованајавноздравство

  9. www.alims.gov.rs Индикатори-критеријумипотрошње ПотрошњаизраженауДДД Потрошњаизраженакаоброј ДДД/1000становника/дан Потрошњаизраженакаоброј ДДД/100 болничкихдана

  10. www.alims.gov.rs Индикаторитрошкова Трошковилековапремаукупнимздравственимтрошковима Трошковилековапоглавистановника ТрошковиуеуримапоДДД Трошковигенеричкихлековапремаукупнимздравственимтрошковима; потрошњагенеричкихлековапремаукупнојпотрошњилекова Трошковиновихлековапремаукупнимздравственимтрошковима; потрошњановихлековапремаукупнојпотрошњилекова Првих 10 фармаколошкихкласадо2.нивоаАТЦ Првих 10 лековадо5.нивоаАТЦ

  11. Рационална употреба лекова значи да: “пацијенти добијају лекове који одговарају њиховим клиничким потребама, у дозама које су одговарајуће за њих, у одговарајућем трајању, и по најнижој цени за њих и друштво у коме живе.” (СЗО, 1985).

  12. Чести облици ирационалне употребе лекова • Употреба превеликог броја лекова по пацијенту (полифармација); • Неодговарајућа употреба антибиотика, често у неодговарајућој дози, за инфекције које нису бактеријске; • Употреба ињекција када је могућа употреба оралних облика; • Прописивање лекова ван препорука водича добре праксе; • Неодговарајуће само-лечење, често са лековима који се не би смели издавати без рецепта. *Светска Здравствена Организација. СЗО перспективе политике лекова. Септембар 2002;WHO/EDM/2002.3

  13. Проценити проблем ирационалне употребе лекова • Утврдити врсте ирационалне употребе, да би знали шта треба мењати; • Утврдити обим ирационалне употребе, да би знали величину проблема; • Утврдити разлоге ирационалне употребе: • незнање • непостојање независних и објективних информација • неограничена доступност лекова • неодговарајућа промоција лекова • намерна ирационална употреба • *Светска Здравствена Организација. СЗО перспективе политике лекова. Септембар 2002;WHO/EDM/2002.3

  14. АЛИМС • Основана 2004. • Као регулаторна установа обезбеђује да се на тржишту Србије налазе квалитетни, ефикасни и безбедни лекови • Као поверени посао, а на основу Закона о лековима и медицинским средствима(„Sl. glasnik RS“ broj 30/2010) прикупља и обрађује податке о промету и потрошњи лекова • са циљем да омогући увид у обим потрошње лекова, као и учешће појединих лекова у укупно потрошњи лекова у Србији

  15. Нерационална употреба антибиотика доводи до развоја резистенције на ову важну групу лекова • Резистенција на антибиотике утиче на јавно здравље и представља велики глобални проблем

  16. Циљ учествовања Србије (АЛИМС) уWHO/EURO European Surveillance of Antimicrobial Consumption (ESAC) пројекту • Праћење потрошње антибиотика, као компоненте праћења резистенције на антибиотике у Србији са циљем да се идентификује нерационална употреба антибиотика и укаже на област унапређења употребе антибиотика • Јединствена методологија омогућава поређење потрошње са другим земљама

  17. Препоручена АТЦ/ДДД методологијаброј ДДД/1000 становника на дан • Податке достављају • Носиоци дозволе за лек (произвођачи или њихови заступници) • Врста података • Број продатих паковања • Укупна продаја

  18. www.alims.gov.rs Потрошња антибиотика за системску примену у Србији у периоду 2004-2011.АТЦ подгрупа J01

  19. J01- Потрошња антибиотика за системску примену (2.ниво АТЦ ) изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД)у Србији у периоду 2004-2011

  20. J01 – Потрошња антибиотика за системску примену (3.ниво АТЦ ) изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

  21. J01A- Потрошња тетрациклина (5.ниво АТЦ ) изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

  22. J01C-Потрошња пеницилина(4.ниво АТЦ), изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

  23. J01D- Потрошња цефалоспорина (4. ниво АТЦ), изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

  24. J01D- процентуална заступљеност цефалоспорина и бета лактамских антибиотика (4. ниво АТЦ)

  25. J01E- Потрошња сулфаметоксазол триметоприма (5. ниво АТЦ) изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

  26. J01F- Потрошња макролида и линкозамида изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

  27. J01G- Потрошња аминогликозида , изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

  28. J01M- Потрошња хинолона , изражена као број ДДД на 1000 становника на дан (ДИД) у Србији у периоду 2004-2011

  29. Резултати • Највећа потрошња је остварена у групи пеницилина , посебно пеницилина широког спектра • Потрошња терациклина (доксициклин) је значајно пала у 2010 и 2011 години • У потрошњи цефалоспорина највише су заступљени цефалоспорини прве генерације • У групи макролида и линкозамида доминира употреба макролида (око 19% укупне потрошње антибиотика ), посебно макролида дугог деловања (азитромицин ) • У потрошњи хинолона доминира употреба хинолона прве генерације • У групи аминогликозида највећа је потрошња гентамицина .

  30. Antibiotic use in eastern Europe: a cross-national database study in coordination with the WHO Regional Office for Europe • Ann Versporten, Ganna Bolokhovets, Lilit Ghazaryan, Vafa Abilova, Galina Pyshnik, Tijana Spasojevic, Irma Korinteli, Lul Raka, Baktygul Kambaralieva, Lidija Cizmovic, Angela Carp, Vesela Radonjic, Nargis Maqsudova, Hatice Demet Celik, Marina Payerl-Pal, Hanne Bak Pedersen, Nina Sautenkova and Herman Goossens on behalf of the WHO/Europe-ESAC Project Group. • THE LANCET Infectious Diseases, Early Online Publication, 20 March 2014doi:10.1016/S1473-3099(14)70071-4

  31. Total antibiotic use expressed in number of DDD per 1000 inhabitants per day in 11 WHO/EURO-ESAC countries (labelled in red), Kosovo O and Croatia (year 2011) as compared to 27 ESAC-Net countries (year 2010). *Countries reporting only outpatient antibiotic use ° in accordance with Security Council resolution 1244 (1999) Goosens et al, The Lancet Infectious Diseases Early Online Publication, 20 March 2014doi:10.1016/S1473-3099(14)70071-4

  32. Потрошња антибиотика је у обиму различита у свим земљама (најмања у Јерменији 15.3 ДИД, највећа у Турској 42.3 ДИД) • Потрошња пеницилина је у свим земљама највише заступљена али у различитом обиму • Највећа потрошња макролида (азитромицин) је у Србији (19.5% укупне потрошње антибиотика) !!!! • Потрошња 1. генерације хинолона (норфлоксацин, пипемидинска киселина) највећа у Црној Гори и Србији !?

  33. www.alims.gov.rs Закључак Праћење прописивања и употребе лекова значајно доприноси процени фармакотерапијских ставова и прописивачких навика у пракси и омогућава одређивање фактора који утичу на прекомерну или недовољну употребу појединих лекова 34

  34. www.alims.gov.rs

  35. www.alims.gov.rs • www.alims.gov.rs Nacionalni centar za informacije o lekovima i medicinskim sredstvima nci@alims.gov.rs

  36. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije • Beograd, Vojvode Stepe 458 • www.alims.gov.rs • hygia@alims.gov.rs

More Related