Ra čunarske mreže

1. Računarske mreže

2. Uvod • Udaljavanja terminala od računara uslovila su potrebu prenosa podataka od terminala do računara i obrnuto. • Ovaj prenos vrši se korišćenjem telekomunikacionih mreža.

3. Uvod • Računarska mreža je: • skup dva ili više kompjutera koji su međusobno povezani fizičkom vezom (kablom), • koja omogućuje prenos informacija između računara. • Potpuno je nebitno gde se, pri tome, nalaze ti računari.

4. Uvod • Problem povezivanja računarskih sistema (i terminala) sa linijama za prenos podataka javlja se zbog razlike u tehničkim parametrima i načinu rada. • Kako će veza biti ostvarena zavisi od nekoliko faktora: • rastojanje između dva računar • hardverska oprema • operativni sistem i programi koje koristite

5. Prednosti računarskih mreža • Umrežavanje: • povećava efikasnost i • smanjujetroškove. • Ove dve stvari računarske mreže se postižu na tri osnovna načina: • zajedničkim korišćenjem informacija (podataka), • zajedničkim korišćenjem hardvera i softvera i • centralizovanom administracijom i podrškom.

6. Zajedničko korišćenje informacija (podataka) • Prema rezultatima istraživanja, elektronska pošta je ubedljivo najrasprostranjeniji vid korišćenja Interneta. • Mnoge organizacije su značajno ulagale u mreže zbog isplativosti elektronske pošte i programa planiranja. Zakazivanje sastanaka korišćenjem Microsoft Outlooka

7. Zajedničko korišćenje informacija (podataka) • Kada postoji zajedničko korišćenje podataka: • smanjuje se korišćenje papira, • povećava efikasnost, a • skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svim korisnicima kojima je potrebna.

8. Zajedničko korišćenje hardvera i softvera • Jedini način da više korisnika koristi isti štampač je bio da: • naizmenično koriste računar sa kojim je taj štampač povezan.

9. Zajedničko korišćenje hardvera i softvera • Ukoliko je štampač neophodan većem broju korisnika koji su u mreži, svi mogu da koriste zajednički mrežni štampač. Zajedničko korišćenje štampača u mrežnom okruženju

10. Centralizovanje administracije i podrške • Kada su računari umreženi, to značajno pojednostavljuje i njihovu podršku. • Za jednu organizaciju je daleko efikasnije: • kada tehničko osoblje održava jedan operativni sistem i • kada su svi računari identično podešeni prema konkretnim potrebama te organizacije.

11. Podela računarskih mreža • Zavisno od veličine prostora koga pokriva mreža, postoje: • LANlokalne mreže(Local Area Network ), koje pokrivaju područje ograničeno na jedno preduzeće ili ustanovu, sa dužinom kablova do par kilometara, • MANgradske računarske mreže(Metropolitan Area Network ), na području grada ili velike kompanije

12. Podela računarskih mreža • WAN globalne računarske mreže(Wide Area Network ), koje pokrivaju velika geografska područja, na prostoru nekoliko država, pa čak i celog sveta • Internet– globalna svetska računarska mreža

13. Globalne računarske mreže • Globalne mreže pokrivaju cele regije, države, kontinente, a ima ih i koje se protežu na celu Zemljinu kuglu. • Brzina prenosa kod ovih mreža je manja nego kod lokalnih. • Kao prenosni medijum koriste se iznajmljene telefonske ili digitalne linije, mikrotalasne radiorelejne veze, satelitske veze.

14. Globalne računarske mreže • Globalne mreže mogu biti: • javne- svi zainteresovani mogu koristiti njihove usluge; • komercijalne- korisniku su dostupne one usluge na koje se pretplati.

15. Globalne računarske mreže • privatne- nalaze se u vlasništvu jedne firme ili međunarodne organizacije i izuzetno su obezbeđene od svakog pristupa sa strane, • Na primer SITA povezuje avio-kompanije i aerodrome širom sveta, SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) povezuje velike svetske banke u mrežu za platni promet,

16. Vrste mreža Mreže se dele u dve kategorije: • mreže ravnopravnih računara( peer-to-peer networks) i • mreže zasnovane na serverima(server based networks) • Mreže zasnovane na serverima sreću se u srednjim i velikim organizacijama.

17. Mreže Ravnopravnih Računara • Mreže ravnopravnih računara su: • jednostavnije i jeftinije, • primenjuju se u malim i kućnim kancelarijama, i u • malim radnim grupama.

18. Mreže Ravnopravnih Računara • Ne postoje jednonamenski serveri, među računarima ne postoji hijerarhija. • Pošto su svi računari u ovakvoj mreži ravnopravni, sreće se i naziv “mreža računara jednakih nadležnosti". • Svaki računar je istovremeno i server i klijent.

19. Internet mediji (kablovi) • Svaki računar ili inteligentni uređaj, koji komunicira sa drugim uređajima u mreži, naziva se mrežni čvor (Node - čvor). • Komunikacionu infrastrukturu čine komunikacioni uređaji i prenosni putevi.

20. Internet mediji (kablovi) • Prenosni putevi omogućuju prenos signala kojima se kodiraju podaci koje međusobno razmenjuju uređaji povezani u mrežu. • Prenosni putevi mogu da se ostvare pomoću različitih prenosnih medija.

21. Internet mediji (kablovi) • Prenosni medijumi su fizički medijumi ka što su: • Različite vrste kablova • Klasični bakarne telefonski kablovi • Koaksijalni kablovi • Optički kablovi itd. • Moguće je realizovati i prenosne puteve bežičnog tipa kao što su: radio veze i satelitski linkovi.

22. Attachment Unit Intrface (AUI) • AUI kabl je višežilni oklopljeni kabl koji se koristi za povezivanje mrežnih uređaja. • Ovaj kabl ne bi trebalo koristiti za druge svrhe. • Postoje dve varijante: • standard • office

23. Attachment Unit Intrface (AUI) • AUI kabl je napravljen od četiri odvojena i izolovana para žice, obmotana košuljicom kabla.

24. Attachment Unit Intrface (AUI) Standard • Standard kabl je dužine do 50m. • Ova varijanta se koristi u zonama gde udaljenost između dva uređaja manja od 50m.

25. Attachment Unit Intrface (AUI) • Office • Koristi se u situacijama kada je veći broj uređaja smešten na malom prostoru i kada je upotreba standardnog kabla nepraktična.

26. Unshielded twisted pair (UTP) • UTP kabl je napravljen od 2,4 ili 25 pari žica. Žice su bakarne, jednožilne ili višežilne i mogu biti sa ili bez oklopa.

27. Koaksijalni kabl Koaksijani kabl je kabl od dva ili više različitih materijala sa zajedničkom centralnom osom.

28. Koaksijalni kabl • Koaksijalni kabl • Iako srećemo dosta različitih kablova koji izgledaju kao koaksijalni, postoje samo dva tipa kablova koji su koaksijalni - debeli i tanki koaksijalni kabl. Koaksijani kabl (debeli)

29. Optički kablovi • Optički kablovi su mediji visokih perfonmansi konstruisani od stakla ili plastike koji koriste svetlosne bljeskove kao metod transmisije. • Kako se ne koristi električna struja u prenosu, otporni su na spoljna elektromagnetna polja.

30. Optički kablovi • Mali nivo gubitaka signala i otpornost na spoljne uticaje čine ove kablove veoma pogodnim za prenos na veliku daljinu. • Maksimalna dužina je oko 2km.

31. Optički kablovi • Kabl se sastoji od čvrstog provodnog jezgra, najčešće staklenog, oko koga je obmotan sloj polupropusnog materijala koji reflektuje signale.

32. Mrežni uređaji • U ovo su uključene: • stanice • transiveri • habovi • svičevi • modemi

33. Stanice (stations) • Stanice su adresabilni čvorovi u mreži, sposobni da transmituju, primaju ili ponavljaju informacije. • Radne stanice, serveri i mrežni printeri su neki od primera.

34. Transiver (transceivers) • Transiver(TRANSmitter/reCEIVER = primopredajnik) je: • uređaj koji povezuje radne stanice, • servere i ostalu opremu sa kablirajućim medijem, i • koji se koristi za mrežne komunikacije.

35. Transiver (transceivers) • Transiver je zadužen da osluškuje magistralu i da utvrdi da li je ona zauzeta od strane drugog uređaja.

36. Hab (hub) • Habovi su uređaji koji služe za: • replikaciju i • propagaciju (širenje) signala kroz mrežu • Kao mrežni uređaj, nije adresibilan (ne može dobiti svoju adresu).

37. Hab (hub) • Fizički posmatran, hab je kutija sa većim brojem priključaka za konektore

38. Hab (hub) • Dobra strana je lako povezivanje uređaja i brz prenos signala. • Loša strana je što se ulazni signal deli na onoliko delova koliko ima priključnih korisnika.

39. Svič (switch) • Za razliku od haba, svič je: • složeniji i • “inteligentniji“ uređaj. • Može da se programira ili adresira.

40. Svič (switch) • Svič ne vrši propagaciju preko svih portova, kao što to radi hab, nego signale šalje samo na one portove koji su određeni za prijem.

41. Tipologija računarskih mreža • Fizički izgled veza između čvorova određuje vrstu topologije. • Prema prostornom rasporedu komunikacione infrastrukture, razlikuju se mreže sa sledećom osnovnom topologijom:

42. Tipologija računarskih mreža • Zvezda(Star Topology)– kod koje su računari povezani na: • prenosnim putevima koji se • stiču na komunikacionom uređaju koji • predstavlja centar zvezde

43. Topologija zvezde • Topologija zvezde koristi centralni uređaj za povezivanje, koji se zove razvodnik (hub). • Topologija zvezde koristi kabl sa upredenim paricama. • Većina Ethernet lokalnih mreža i mnoge lokalne mreže koje koriste ostale protokole imaju zvezdastu topologiju.

44. Topologija zvezde • Svaki računar je na razvodnik povezan zasebnim kablom, kao što je prikazano na slici .

45. Topologija zvezde • Pošto je svakom računaru dodeljen po jedan priključak razvodnika, topologija zvezde je otpornija na kvarove od topologije magistrale - prekid jednog kabla ne utiče na ostatak mreže. • S mrežom nije povezan samo onaj računar čiji je kabl (ka razvodniku) prekinut.

46. Topologija zvezde Čvor Čvor Glavni čvor Čvor Čvor

47. Podela računarskih mreža • Prsten(Ring Topology)– kod koga su računari povezani na: • komunikacioni put koji • formira zatvoreni prsten

48. Topologija prstena • Topologija prstena liči na topologiju magistrale po tome što je svaki računar povezan sa susednim. • Međutim, umesto da postoje dva kraja sa završecima, krajevi su spojeni i čine prsten.

49. Topologija prstena Čvor Čvor Čvor Čvor

50. Podela računarskih mreža • Magistrala(Linear Bus Topology), kod koje su računari vezani u: • rednu vezu na prenosni put koji • predstavlja jednu liniju