R ačunarsk e komunikacije

1. Računarskekomunikacije

2. Računarske komunikacije • Načini komunikacije između računara • Računarske mreže • Internet i intranet • Elektronska pošta • www-World Wide Web

3. Mreže • Šta su mreže Klasična definicija mreža – mreža u računarstvu predstavlja spoj između dva ili više računara u cilju razmene nekih resursa, uređaja, podataka...

4. Da bi računar mogao da razmenjuje podatke sa drugim računarom mora da postoji: • Komunikacioni medijum • Komunikacioni uređaj • Komunikacioni softver

5. 1.Komunikacioni medijum • Služi za povezivanje računara sa drugim računarom • Od njega zavisi brzina prenosa podataka između računara(br.prenetih bitova u sekundi-Kbps,Mbps) • Od njega zavisi i udaljenost među računarima

6. Komunikacioni medijumi • Kablovski (bounded)-žice, kablovi,optička vlakna(najveća bezbednost i brzina) • Bežični (unbounded)-veza se uspostavlja emitovanjem radio talasa, mikrotalasa, infracrvenih ili drugih signala

7. Specijalni kablovi za povezivanje • koriste se za direktno povezivanje dva računara ili računara i drugog uređaja –na maloj udaljenosti- • Sastoje se od 4 ili više žica što zavisi od uređaja koji se povezuju

8. Kablovski medijumi za prenos podataka • Kablovislužezaprenossignalaizmeđuračunara i komunikacijskeopreme. • Zarazličitetipovesignala se koristerazličitikablovi: bakarzaprenosnapona i optičkikabal zaprenossvetlosnogsignala.

9. Koaksijalni kablovi Koriste se zapovezivanje udaljenih telefonskih centrala i u mrežama lokalnog područja. Sastoje se odbakarne žice u sredini, obavijene izolacionim materijalom, a sve je to obmotanoprovodnikom koji zatvara električno kolo(uzemljena mrežica), ali isto tako štiti od spoljašnjih električnih uticaja.(smetnje koje mogu da izazovu drugi uređaji) Koaksijalni kablovi obično imaju veću pojasnu širinu kanala od upredenih parova pa samimtim dozvoljavaju brzu transmisiju podataka (2 miliona bps).

10. koaksijalni kabal:

11. konektori za koaksijalni kabal:

12. Upredena parica Parovi žica su najuobičajeniji mediji. Žice moraju da se koriste u paru dabi se ostvarilo električno kolo. Danas se žice najčešće upredaju jedna oko druge čime se smanjuje šum i mešanje električnih signala koji putuju kroz žicui onih iz drugih spoljnih izvora. Upredeni parovi se ponekad obmotavaju metalnimomotačem čime se dodatno smanjuje uplitanje spoljašnih izvora. Lokalne telefonskekompanije koriste upredene parove žica za povezivanjetelefona sa centralom. Ova vrsta medijum je relativno jeftina i relativno spora (300-56Kbps). - konektor i utičnica za UTP kabal

13. Optičkikabal Razvoj optičkih vlakana je značajan događaj u istoriji prenosa podataka. U ovoj tehnologijikoriste se staklena vlakna čiji je promer daleko manji od promera vlasi kose koji prenose svetlosni signal koji generiše laser (engl. light amplification by stimulated emission of radiation) ili LED (engl. light-emitting diode). U ovom trenutku je to najsigurnija vrsta prenosa podataka. Druge vrste medijuma je lako „prisluškivati", dok s optičkim vlaknom to nije slučaj. Posledica je, međutim da je teže dodavati nove računare mreži koja je zasnovana na optičkim vlaknima. Drugo važno svojstvo optičkog vlakna je da su svetlosni signali koji putuju preko njega imuni na električne i magnetne uticaje koji dolaze spolja. Prenos podataka preko njih je veoma brz (200 miliona bps), a osim toga preko optičkih kablova može se prenositi simultano preko 25000 transmisija.

14. ST konektor

15. Električni signal se korišćenjem modulatora pretvara u pulsirajuću svetlost koja se prenosi putem kabla. • Pulsirajuća svetlost se na mestu prijema detektuje i konvertuje ponovo u električni signal.

16. Bežično povezivanje • Svetlosni zraci • Infracrveni • Laserski • Radio talasi • Povezivanje sa satelitom • Bluethooth

17. 2.Komunikacioni uređaji • Modem(modulator-demodulator) je uređaj koji konvertuje digitalne signale u analogne(modulacija) i obrnuto(demodulacija) Najčešći medijum su telefonske linije koje prenose analogne signale kojima se predstavlja tel. razgovor a s druge strane podaci u računarima su digitalni. Kartice mrežnih adaptera (mrežne kartice ) predstavljaju vezu između ožičenja mreže i računara. Ugrađuju se u računar i time se na računaru stvaraju priključne tačke na koje mogu da se priključe mrežni kablovi.Novije kartice imaju sopstveni procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja. • PC card -ova kartica može imati mrežni adapter, modem ili može da se sastoji od oba ova uređaja. Koristi se u notebook računarima.

18. Repetitori (repeaters) • Signal na putu kroz kabl slabi. • Repetitor se postavlja na mesto do kojeg signal dolazi u normalnom obliku, ali ga je potrebno pojačati da bi svoj put mogao nastaviti dalje prema drugom segmentu mreže.

19. Habovi  (Hubs) • Habovi prosljeđuju sve pakete koji dođu do njih. • Najčešće se koriste u topologiji zvezde i njena su glavna odlika. • Kada se šalje, podatak se šalje jednom računaru, a hab ga prosleđuje svim računarima u mreži.

20. Svičevi (Switches) • upravlja protokom podataka između delova lokalne mreže. Za razliku od hub-a, switch deli mrežni promet te ga šalje na određena odredišta, dok hub šalje podatke na sve uređaje u mreži. Koristi se za mreže srednje veličine, jer je bolji i efikasniji od hub-a. Switch daje računaru punu brzinu jedne konekcije (recimo 10 Mbps) ako je to moguće, dok računari povezani na hub dobijaju samo deo te konekcije. Svič prosleđuje  pakete podataka samo odgovarajućem portu za određenog primaoca, što je utemeljeno na informacijama koje se nalaze u hederu (zaglavlju)paketa podataka. • Omogućavaju da više korisnika komunicira istovremeno.

21. Mostovi (Bridges) • sličan repetitorima jer spaja segmente i radne grupe • most prosljeđuje podatke na osnovu te adresečvora

22. Ruteri (Routers) • Racunarski uredjaj, poznat pod nazivom ruter, odnosno mrezni usmerivac ima zadatak da medjusobno poveze vise racunarskih mreza. Zapravo, on svakom paketu podataka odredjuje marsutu, odnosno rutu kako bi prosledio taj paket sledecem uredjaju u nizu. • U LAN mrezama ovaj uredjaj sluzi kao veza izmedju uredjaja I interneta.

23. 3.Komunikacioni softver Čine programi koji omogućavaju komunikaciju 2 uređaja korišćenjem datog komunikacionog uređaja i medijuma.Postoje dve vrste programa: • Veznici-drajveri • Aplikacioni programi

24. Računarske mreže • Zajedničko korišćenje hardvera • Zajedničko korišćenje podataka u datotekama • Razmene podataka među korisnicima • Komunikacija među korisnicima • Zajednički rad korisnika na nekim poslovima Svaki računar priključen u mrežu naziva se čvor.

25. Podela računarskih mreža Racunarske mreže mogu se podeliti na osnovu: • Površine koju pokriva mreža • Načina povezivanja računara u mreži(topologija) • Načina komunikacije računara u mreži • Odnosa među čvorovima u mreži

26. Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži, mreže mogu biti: • LOKALNE računarske mreže –LAN(Local Area Network) Ograničena na jednu zgradu ili grupu zgrada, računari su povezani kablovima.sastoji se od 2-3 računara u jednoj prostoriji do nekoliko stotina računara raspoređenih u više zgrada • GLOBALNEračunarske mreže-WAN(Wide Area Network) Povezuju računare koji su geografski razdvojeni

27. Prema odnosu među čvorovima u mreži, mreže mogu biti: • Klijent /server Kod ovih mreža postoje dve vrste čvorova: klijenti (client) iserveri (server). Klijent je računar koji koristi resurse mreže. Server je računarkoji ima resurse koje stavlja na raspolaganje i pruža usluge klijentima. • Ravnopravne mreže (peer-to-peer) Kod ovih mreža, kao što im i naziv kaže, svi čvorovi (računari) su ravnopravni. Svaki računar može da funkcioniše i kao klijent i kao server. To znači da svaki računar u ovoj mreži može da koristi resurse drugih računara, kao i da koristi svoje resurse zajednički s drugim računarima.

28. Topologija računarskih mreža • Topologija mreže nastaje geometrijskim umreženjem veza i čvorova koji čine mrežu. • Veza predstavlja komunikacioni put između 2 čvora • Čvor se u topologiji definiše kao krajnja tačka neke grane mreže ili kao zajednički priključak na dve grane u mreži.

29. Čvorovi komuniciraju međusobno na osnovu određenih fizičkih i logičkih veza. • Fizičku vezu čini neki od komunikacionih medijuma(kabal) • Logička veza znači da dva čvora mogu da komuniciraju bez obzira da li među njima postoji fizička veza.

30. Prema topologiji računarska mreža može imati: • Zvezdastu topologiju • Prstenastu topologiju • Topologiju magistrale • Hibridnu topologiju

31. Zvezdasta topologija U topologiji zvezde (star) postoji centralni čvor na koji su povezani svi drugi čvorovi. Prednost ove topologije je lako dodavanje novih čvorova u mrežu, kao i to što isključivanje nekog čvora iz mreže zbog kvara ne utiče na rad ostalih čvorova. Nedostatak je u tome što u slučaju kvara na centralnom čvoru cela mreža prestaje da funkcioniše

32. Prstenasta topologija U topologiji prstena (ring) svaki čvor je povezan s dva susedna čvora tako da veze čine kružnu konfiguraciju. Poslata poruka putuje od čvora do čvora u prstenu. Svaki čvor mora da bude sposoban da prepozna vlastitu adresu i primi poruku.

33. Topologija magistrale Kod topologije magistrale (bus) svi čvorovi su pojedinačno vezani na magistralu preko koje se obavlja komunikacija menu njima. Prednost ove mreže je lako dodavanje i uklanjanje čvorova iz mreže, a ako neki čvor na mreži prestane s radom, to nema uticaja na ostale čvorove i rad mreže. Mreža prestaje s radom jedino u slučaju prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale.

34. Mrežne topologije • Mrežne topologije, najlakše je objasniti slikom, intuitivno....

35. Razmena podataka u mreži Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. • Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema, pri čemu ne stižu na mesto prijema ni istim redosledom, a možda ni istim putevima. • Na mestu prijema, po pristizanju svih paketa, raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. • U slučaju da neki paket ne stigne, ili da stigne oštećen, od čvora koji ga je poslao paket će se ponovo poslati. Svaki paket se obično sastoji iz: 1. polja preambule (identifikatora) paketa, 2. adrese odredišta, adrese pošiljaoca, 3. oznake tipa podataka u paketu, 4. samih podataka koji se prenose i 5. okvira za proveru ispravnosti prijema.

36. Logička organizacija mreže • Prsten sa žetonom (token ring) Ovo je najčešće način upravljanja komunikacijom kod prstenaste topologije mreže, a koristi se i kod magistralnih topologija. Žeton (token) je mehanizam kojim se kontrolišu redosled i pravo računara da koriste komunikacioni kanal. • Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraćaja u topologiji magistrale i zvezde. U ovim mrežama, kao i kod prstena sa žetonom, u svakom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor. Komunikaciona linija ima specijalni signal, zvani nosilac (carrier), koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. Čvor koji želi da pošalje podatke osluškuje da li je linija slobodna i ako jeste, šalje paket.

37. Komunikacija u mreži Da bi se ostvarila uspešna komunikacija ovih uređaja i mreže svi elementi mreže moraju da se koriste nekim zajedničkim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Drugim rečima, mreže zahtevaju standarde za komunikaciju: • standardne protokole i interfejse koji će obezbediti zajedničke mehanizme za komunikaciju menu različitim sistemima, • standardni pristup projektovanju mreže – mrežnu arhitekturu, što definiše relacije i interakcije među servisima mreže i funkcijama preko zajedničkih interfejsa i protokola.

38. Zaštita mreže Da bi pristupio mreži svaki korisnik mora da ima otvoen radni nalog na nekom od računara-čvorova mreže. Radni nalog otvara administrator mreže-lice koje upravlja radom mreže. Korisnik dobija korisničko ime-user name, pod kojim se prijavljuje na mrežu. Prilikom prijave na mrežu potrebno je uneti i lozinku. Pravila za pravljenje lozinke: bar 8 karaktera, kombinacija velikih, malih slova i brojeva. Lozinke se među sobom razlikuju po jačini. Primer lozinke: asdfghjk asdFGHjk asdFGH12 Administrator mreže daje svakom korisniku i određena prava, šta može da koristi od resursa i sl. U radu u mreži treba se držati pravila ponašanja koja su propisana na mreži, kao i pravila lepog ponašanja.