1 / 18

UTICAJ KRIZE NA TRŽIŠTE RADNE SNAGE I ŽIVOTNI STANDARD U SRBIJI

UTICAJ KRIZE NA TRŽIŠTE RADNE SNAGE I ŽIVOTNI STANDARD U SRBIJI. Centar za liberalno-demokratske studij e. Ekonomski uslovi. Nakon snažnog višegodišnjeg rasta BDP-a od preko 5% godišnje, prvi znaci krize pojavili su se već u trećem kvartalu 2008. godine

Download Presentation

UTICAJ KRIZE NA TRŽIŠTE RADNE SNAGE I ŽIVOTNI STANDARD U SRBIJI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. UTICAJ KRIZE NA TRŽIŠTE RADNE SNAGE I ŽIVOTNI STANDARD U SRBIJI Centar za liberalno-demokratske studije

  2. Ekonomski uslovi • Nakon snažnog višegodišnjeg rasta BDP-a od preko 5% godišnje, prvi znaci krize pojavili su se već u trećem kvartalu 2008. godine • U prvoj polovini 2009. godine realno smanjenje BDP-a – 4% • Posebno je pogođena industrija, čija je proizvodnja smanjena za jednu petinu

  3. Tržišteradnesnage – pre krize • Niska stopa aktivnosti i zaposlenosti • Smanjenje zaposlenosti u modernom sektoru ekonomije, a povećanje na manje kvalitetnim, povremenim i sezonskim poslovima • Visoka, ali opadajuća stopa nezaposlenosti - 13,6% u 2008. • Niska fleksibilnost na formalnom segmentu • Prvi znaci poboljšanja parametara na tržištu radne snage u 2007. i 2008. godini

  4. Tržišteradnesnage – period krize

  5. Tržišteradnesnage – period krize • Veliko smanjenje zaposlenosti, za 250 hiljada u periodu april 2008-oktobar 2009 (za 8,7%) • Smanjenje zaposlenosti je posebno veliko u neformalnoj ekonomiji, zabeleženo već u oktobru 2008 • Kriza je prvo pogodila područja izvan urbanih centara, da bi kasnije podjednako uticala na smanjenje zaposlenosti • Među regionima najveće smanjenje zaposlenosti u centralnoj Srbiji • Među sektorima su najviše pogođeni građevinarstvo, ugostiteljstvo, poljoprivreda i industrija (oktobar 2008- april 2009) • Više su pogođena “radnička” zanimanja i mladi • Žene su više pogođene u prvom periodu krize, a muškarci u drugom

  6. Tržišteradnesnage – period krize

  7. Tržišteradnesnage – period krize • Nezaposlenostje snažno porasla već u oktobru 2008, u aprilu 2009. porast za 6,9% • Stopa nezaposlenosti raste od 13,3% u predkriznom perodu, dostižući čak 16,6% u oktobru 2009. • Urbana područja uočljivo više pogođena • Porast nezaposlenosti je više pogodio muškarce, lica sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, sredovečne i starije Smanjenje zaposlenosti se nije pretežno prelilo u povećanje nezaposlenosti - značajniji deo “prelivanja” je zabeležen u korist neaktivnih

  8. Zarade • Posle snažnog rasta realnih zarada tokom ove decenije, trend je prelomljen i zarade se blago smanjuju u realnom izrazu - smanjenje se gotovo u potpunosti može pripisati smanjenju zarada u neformalnom sektoru • Prilagođavanje u formalnom sektoru u većoj meri se odvijalo kroz smanjenje zaposlenosti i povećanje nezaposlenosti, nego kroz smanjenje zarada • Razlika u zaradama između muškaraca i žena se smanjila u kriznom periodu • Zarade u urbanim i ostalim delovima Srbije podjednako su pogođene u vreme krize, a razlike u zaradama između regiona se smanjuju

  9. Siromaštvo – pre krize • Prema svim raspoloživim izvorima podataka period pre nastanka krize obeležen je pre svega značajnim smanjenjem apsolutnog siromaštva • Uprkos i dalje uočljivim razlikama selo-grad siromaštvo se značajno smanjilo u ruralnim i mešovitim naseljima • Velike razlike između regiona, brže smanjenje siromaštva u Beogradu i centralnoj Srbiji • Profil siromaštva ne može da se objasni polnim razlikama • Najviše pogođeni siromaštvom nezaposleni, manje obrazovani, deca do 15 godina i stariji • Analiza distribucije potrošnje pokazuje da potrošnja je značajno porasla u predkriznom periodu, posebno među domaćinstvima u najnižem decilu -najsiromašniji su u relativnom smislu imali najviše koristi od ekonomskog rasta

  10. Osnovni indikatori siromaštva Procene siromaštva za Srbiju

  11. Siromaštvo u periodu krize • Po prvi put nakon 2000. godine zabeležen je porast siromaštva u Srbiji • Ipak nivo siromaštva u prvoj polovini 2009. godine je još uvek niži od onog koji je zabeležen 2006. i 2007. godine • Siromaštva je više poraslo u centralnoj Srbiji i u Beogradu i izvan urbanih područja • Povećanje siromaštva je posebno uočljivo među najmanje obrazovanim (indeks siromaštva preko 18%) • Siromaštvo je više pogodilo decu mlađu od 15 godina starosti (indeks siromaštva preko 9%) • Nešto veći porast siromaštva je zabeležen u domaćinstvima u kojima je nosilac domaćinstva muškarac

  12. Indeks siromaštva, stanovništvo 15+, (u %)

  13. Siromaštvo u periodu krize • Položaj specifičnih vulnerabilnih grupa (Romi, interno raseljena lica, samohrane majke, korisnici socijalne pomoći) se pogoršao tokom krize usled • smanjene ponude poslova u neformalnoj ekonomiji, • gubitka zaposlenja u formalnom sektoru, • malih šansi za pronalaženje novog zaposlenja i • smanjenih zarada i u formalnoj i u neformalnoj ekonomiji.

  14. Siromaštvo u periodu krize • Najvažnija strategija preživljavanja tokom krize je smanjenje troškova ili njihovo odlaganje • Sledeći najvažniji mehanizam preživljavanja je posezanje za ušteđevinom • Među drugim mehanizmima su i odlaganje zdravstvenih troškova, pozajmice od rođaka i prijatelja, odustajanje od investicija u imanja ili porodični biznis • Najsiromašniji su se više oslanjali na pomoć prijatelja i rođaka i na socijalnu pomoć, u većoj meri su odlagali zdravstvene troškove i tražili dodatni posao

  15. Neke preporuke za ublažavanje efekata krize • U uslovima prevelike javne potrošnje i visokog budžetskog deficita, Srbija ne raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima i nema na raspolaganju širok izbor mera intervencionističke politike • Imajući u vidu razlike u intenzitetu uticaja krize i nivo siromaštva mere bi pre svega trebalo usmeriti na područja izvan urbanih centara i na centralnu Srbiju

  16. Neke preporuke za ublažavanje efekata krize • Preusmeravanje aktivnih mera na tržištu rada • Tokom krize redizajniranje programa na način da primarno zapošljavaju najsiromašnije, a ne grupe koje su ugrožene sa aspekta tržišta radne snage • Prednost u angažovanju na javnim radovima bi na primer, mogli da dobiju • radno-sposobni korisnici socijalne pomoći koji tokom 3 meseca u godini ne ostvaruju pravo na naknade, • oni koji su se prijavili za pomoć, ali su odbijeni, jer se nalaze neposredno iznad administrativne linije siromaštva ili • korisnici jednokratnih opštinskih pomoći

  17. Neke preporuke za ublažavanje efekata krize • U sferi državne politike finansijske podrške za siromašne posebno je važno da novi zakon o socijalnoj zaštiti bude usvojen što pre i da delovi zakona koji se odnose na novčane naknade za siromašne, stupe na snagu već 2010. godine • Nova zakonska rešenja predviđaju povećanje iznosa pomoći za postojeće korisnike i proširenje kruga korisnika socijalne pomoći • Promene u navedenom pravcu podržale su i međunarodne finansijske institucije 

  18. Neke preporuke za ublažavanje efekata krize • Unapređenje i redovno praćenje statističkih istraživanja • Praćenje i evaluiranje svih politika koje se preduzimaju radi ublažavanja posledice krize

More Related