UPRAVLJANJE OTPADOM U R EPUBLICI S RBIJI IMPLEMENTACIJA ZAKONSKE REGULATIVE

1. UPRAVLJANJE OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI IMPLEMENTACIJA ZAKONSKE REGULATIVE RECIKLAŽNI I EKONOMSKI POTENCIJALI Београд, maj 2012.године

2. Usvojena zakonska regulativa maj 2009.-novembar 2011.god.Zakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS, broj 36/09, 88/10) • Kategorije, klasifikacija i ispitivanje otpada-7 propisa • Upravljanje otpadom -4 propisa • Dozvola za upravljanje otpadom-3 propisa • Posebni tokovi otpada-12 propisa • Kretanje otpada-5 propisa • Izveštavanje-3 propisa • Ekonomski instrumenti- 1 propis Zakon o ambalaži ambalažnom otpadu (Sl.glasnik RS, broj 36/09) • Uslovi koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet- 3 propisa • Upravljanje ambalažnim otpadom-4 propisa • Izvestavanje-2 propisa • Ekonomski instrumenti – 2 propisa UKUPNO 46 PROPISA

3. Zakon o upravljanju otpadom(„Sl. Glasnik RS“, br36/09 и 88/10) Osnovni aspekti Zakona o upravljanju otpadom: Prevencija i smanjenje stvaranja otpadaPoštovanje hijerarhije - ponovna upotreba i reciklažaPoboljšanje organizacije sakupljanja i transportaPouzdano odlaganje otpadaPrimena načela „zagađivač plaća”Produžena odgovornost proizvođača za sopstvene proizvodeRestrukturiranje i transformacija sektora usluga Uključivanjeprivatnog sektora Stvaranje fleksibilnih instrumenata koji se mogu se mogu brzo adaptirati na izmenjene uslove, Socijalni aspekti, Razvijanje javne svesti, Profesionalnaobuka kadrova iobrazovanje.

4. Zakon o upravljanju otpadom(„Sl. Glasnik RS“, br36/09 и 88/10) Cilj zakonaje: Upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina, Prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih -tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu, Ponovno iskorišćenje i reciklaža otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta, Razvoj postupaka i metoda odlaganja otpada, Sanacija neuređenih odlagališta otpada, Praćenje stanja postojećih i neformalnih odlagališta otpada, Razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

5. KOMUNALNI OTPAD -SASTAV

6. Uskladitinacionalnepropiseizoblastiupravljanjaotpadomsazakonodavstvom EU Donetinacionalneplanovezapojedinačnetokoveotpada, Razvitiregionalneilokalneplanoveupravljanjaotpadom, Povećatibrojstanovnikaobuhvaćenihsistemomsakupljanjaotpadana 75% Razvitisistemprimarneselekcije, Izgraditi 12 regionalnihcentarazaupravljanjeotpadom, Uspostavitisistemupravljanjaopasnimotpadom, Uspostavitisistemupravljanjaposebnimtokovimaotpada, Uspostavitisistemupravljanjamedicinskimifarmaceutskimotpadom, Razviti program upravljanjaotpadomživotinjskogporekla Podsticatikorišćenjeotpadakaoalternativnoggoriva u cementarama, -železaramaitermoelektranama - toplanama. Saniratipostojećasmetlištakojapredstavljajunajvećirizikpoživotnusredinu, Strategija upravljanja otpadom -Kratkoročni ciljevi (2010-2014)

7. Nacionalni ciljevi – ambalažni otpad za 2010-2014.

8. Uvesti odvojeno sakupljanje i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije, Izgraditi još 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom, Obezbediti kapacitete za spaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i medicinskog otpada, Uspostaviti sistem upravljanja građevinskim otpadom i otpadom koji sadrži azbest, Jačati profesionalne i institucionalne kapacitete za upravljanje opasnim otpadom, Strategija upravljanja otpadom - Dugoročni ciljevi (2015-2019)

9. PROCENE KAPITALNIH ULAGANJA U DODATNE KAPACITETE ZA RUKOVANJE OTPADOM

10. FINANSIJSKI RESURSI RASPOLOŽIVI U SRBIJI ZA ULAGANJE U KAPACITETE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM • Bespovratna sredstva Fonda za zaštitu životne sredine; • Krediti Fonda za zaštitu životne sredine; • Budžetska sredstva opština i javnih komunalnih preduzeća (sopstvena sredstva); • Krediti lokalnih komercijalnih banaka; • Investicije privatnog kapitala u lokalne PPP modele • Privatni kapital

11. POTENCIJALNI MEĐUNARODNI IZVORI FINANSIRANJA ZA ULAGANJE UKAPACITETE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM • Bespovratna sredstva kroz instrument Evropske Unije za pretpristupnu pomoć (IPA); • Bilateralna bespovratna sredstva i dugoročni krediti; • Dugoročni krediti od međunarodnih finansijskih institucija (MFI); • Aranžmani partnerstva javnog i privatnog sektora (PPP); • Kapital privatnih investitora; • Dugoročan kreditni kapital iz komercijalnih finansijskih institucija

12. Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS“, broj 54/2010). Ovom Uredbom su utvrđeni proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokoviotpada, za koje se plaća naknada za upravljanje posebnim tokovima otpada, i to: • gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.),poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, vučenih mašina i drugih mašina i uređaja i ostali slični proizvodi; • proizvodi koji sadrže azbest; • baterije ili akumulatori; • sva mineralna i sintetička ulja i maziva koja više nisu pogodna za prvobitnu namenu, a naročito korišćena motorna ulja i ulja za menjače, kao i mineralna ulja za podmazivanje, ulja za turbine, hidraulična ulja i ostala mineralna ili sintetička ulja, osim jestivih ulja; • električni i elektronski proizvodi čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnih polja, kao i proizvodi namenjeni za proizvodnju, prenos i merenje struje i elektromagnetnih polja, za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu struju i 1500 V za jednosmernu struju.

13. Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 72/09) Vlada je na osnovu navedenog zakona donela Uredbu o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava („Službeni glasnik RS“, broj: 88/09, 67/2010). Ovom uredbom utvrđeni su visina i uslovi za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu ili iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine - reciklažu ili za dobijanje energije.

14. IZDATE DOZVOLE ZA UPRAVLJANJE OTPADOMZakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS, broj 36/09, 88/10)www.sepa.gov.rs – REGISTAR IZDATIH DOZVOLA2009-2010 SAKUPLJANJE I TRANSPORT 245 DOZVOLASKLADISTENJE I TRETMAN ….. 13 DOZVOLA INTEGRALNIH 9 DOZVOLAUKUPNO ………………………………………… 267 DOZVOLA

15. IZDATE DOZVOLE ZA UPRAVLJANJE OTPADOMZakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS, broj 36/09, 88/10)www.sepa.gov.rs – REGISTAR IZDATIH DOZVOLA2011 SAKUPLJANJE I TRANSPORT 425DOZVOLASKLADISTENJE I TRETMAN ….. 32 DOZVOLA INTEGRALNIH 4 DOZVOLA ODLAGANJE 2 DOZVOLE UKUPNO ………………………………………… 463 DOZVOLE2012 SAKUPLJANJE I TRANSPORT 89DOZVOLASKLADISTENJE I TRETMAN ….. 20 DOZVOLE INTEGRALNIH 1 DOZVOLA ODLAGANJE 1 DOZVOLA UKUPNO …………………………………………....... 111 DOZVOLA

16. RECIKLAŽA U SRBIJI NEOPASAN OTPAD: OTPADANI PAPIR OTPADNA PLASTIKA OTPADNI TETRAPAK OTPADNE GUME OTPADNO STAKLO METALNI OTPAD ELEKTRONSKI I ELEKTRIČNI OTPAD / KOMPONENTE OTPADNA VOZILA / KOMPONENTE OTPADNA JESTIVA ULJA I MASTI OPASAN OTPAD OTPADNA ULJA ELEKTRONSKI I ELEKTRIČNI OTPAD / KOMPONENTE OTPADNI AKUMULATORI METALNI OTPAD / LIVNICE OTPADNA VOZILA / KOMPONENTE Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

17. RECIKLAŽA U SRBIJI Potencijali u Srbiji su svakako prepoznatljivi i veoma značajni vezano za količine reciklabilnog otpada koji se stvara na teritoriji Srbije. Procenjuje se da se u Srbiji trenutno reciklira preko 15% od generisanog otpada. U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u Republici Srbiji se povećavaju a posebno se povećavaju sakupljački kapaciteti.U nekim slučajevima reciklažni kapaciteti ne prate sakupljačke – primer staklo. Ukupan broj izdatih dozvola od strane svih nadležnih organa od novembra 2009.godine do danas, uključujući pokrajinske i organe lokalne samouprave, premašuje broj od 2200 izdatih dozvola. Broj izdatih dozvola potvrdjuje činjenicu da se u Srbiji ubrzano uspostavlja sistem reciklaže otpada uz formiranje jake sakupljačke mreže, čime su obezbedjeni uslovi za rad i zapošljavanje za preko 10000 ljudi. Proizvodi iz procesa reciklaže otpada, plasiraju se na domaćem i stranim tržištu u skladu sa tržišnim uslovima koje diktira ponuda i potražnja za novostvorenim proizvodima od recikliranog otpada.

18. Primena seta ekoloških zakona u oblasti reciklaže ambalažnog otpada Primena seta zakona o ambalazi i ambalaznom otpadu za sada prilicno dobro funkcioniše sa aspekta ostvarivanja Nacionalnih ciljeva. Niski i zbirni nacionalni ciljevi za prve dve godine primene imali su za cilj da se obveznici polako privikavaju na obaveze koje ce im biti nametnute potpunom implementacijom ovih propisa. Za prve dve godine u sistem upravljanja ambalaznim otpadom kroz operatere sistema ulozeno minimum 1.5 miliona eura sto kroz kupovinu opreme (prese, kontejneri, vozila….) sto kroz direktna novcana davanja od strane operatera. Tim ulaganjima je pojacan kapacitet sakupljaca (JKP i privatnih preduzeca) i otvoren odredjeni broj novih radnih mesta. Bitno su povecane kolicine sakupljenog ambalaznog otpada u odnosu na prethodne godine sto se reflektuje i na domacu reciklaznu industriju koja sada ima mnogo vise materijala za preradu sa domaceg trzista nego ranije.

19. Primene reciklata u putnoj infrastrukturi, građevinarstvu ili sportskoj infrastrukturi Neke vrste samog otpada kao i proizvoda nastalih reciklažom pre svega neopasnog otpada, mogu se koristiti a i koriste se na teritoriji Srbije u gore navedenim granama. Za putnu industriju u Srbiji se koristi najčešće šljaka ili pepeo iz različitih industrijskih procesa i to kao podloga prilikom izgradnje puteva.U cementnoj industriji se takodje koristi pepeo iz termoelektrana. U svetu se koriste masovno otpadni materijali koji su tretirani a nastali kao produkt  građenja i rušenja objekata, tj građevinski otpad a kod nas još nije zaživela upotreba gradjevinskog otpada, mada je Strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara prepoznata važnost upotrebe ovakvog otpada u cilju očuvanja naših prirodnih resursa.

20. Mogući načini podsticaja za ekonomsku primenu reciklata u različitim segmentima ekonomije Postoje različiti pozitivni propisi koji bi mogli omogućiti primenu recikliranih materijala i proizvoda. Neki primeri su, na osnovu pozitivne svetske prakse: • oslobadjanje dela ili celokupnog iznosa PDV-a za proizvode koji su kompletno izradjeni od recikliranih materijala, • utvrdjivanje obaveze nekim grana industrije da koriste odredjeni procenat recikliranih materijala u svojim aktivnostima. • jedan od najznačajnih i najdelotvornijih posrednih pozitivnih propisa je uvodjenje visoke cene odlaganja netretiranog otpada na deponije ili potpuna zabrana za pojedine vrste otpada. Na ovaj način se zakonski obavezuje celokupna privreda da vodi računa o otpadu koji nastaje i njegovoj primeni.Treba napomenuti da su troškovi implementacije ovakvih zakonskih obaveza izuzetno visoke i naša zemlja mora korak po korak da uvodi ovakve obaveze da bi privreda mogla finansijski da izdrži ovakve zahteve.

21. OTPAD -ENERGENT -BENEFITI EKOLOGIJA - ENERGIJA – EKONOMIJA • Izvorenergije – smanjenjezavisnostiodfosilnihgoriva, očuvanježivotnesredine, • Smanjuje za više od 95% postupak odlaganja otpada na deponijama • Prihododprodateenergije / goriva, nakon tretmana otpada • Postrojenja za tretman otpada kreiranoveposlove - razvoj “zeleneekonomije”

22. HVALA NA PAŽNJI aleksandar.vesic@ekoplan.gov.rs