Promptni i terminski kursevi, svopovi, fjučersi i opcije

1. Promptni i terminski kursevi, svopovi, fjučersi i opcije • transakcija jepromptna • ako se obavi u roku od dva radna dana • a deviznikurskoji se u ovojtransakcijikoristizove se promptnikurs. • Terminskatransakcijaje dogovoro kupovini valute • u nekomtrenutku u budućnosti • pokursukoji se određujedanas (terminskikurs).

2. Terminski ugovor • Na primer, pre tri meseca smo sklopili ugovor o kupovini 100 evra pokursu 1,01 US$ = 1€. • nikakavnovacse ne isplaćuje u trenutkupotpisivanjaugovora • (osimuobičajenesigurnosnemargineod 10 odsto). • Nakon tri meseca, jakupujem 100 evra za 101 dolar • bezobzirana to kolikićetadabitipromptnideviznikurs. • najčešćisutromesečniterminskiugovori • zadužeperiodenisuuobičajenizbogvelikenesigurnosti

3. Terminski diskont • Akoterminskikursbudeispodpromptnog, onda je to diskont • akoterminskibude iznadpromptnogstranavalutaćeimatiterminskupremijuu odnosunadomaćuvalutu

4. Kako se računa – je diskont, + je premija Na primer, ako je promptni kurs 1 US$ = 1 € a tromesečni terminskikurs bude bio 0,99US$ = 1€ javlja se tromesečni terminski diskont u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4-procentnom diskontuza godinu dana).

6. Valutni svopovi • promptnaprodaja • iterminskakupovina valute • Ujednojjedinojtransakciji.

7. u Citibanku pristigne uplataod 1 miliona$ • koja će biti potrebna tek za tri meseca • A banka želi da obavi neki investicioni posao u evrima

8. danasdaprodadolareikupievrenapromptnomtržištu, • a za tri mesecada uposebnojtransakcijiponovokupidolare. • Svopstopa(obično se iskazujenagodišnjemnivou) je razlikaizmeđupromptnogiterminskogdeviznogkursa u datomposluvalutnogsvopa.

9. Najveći broj terminskih transakcija obavlja se putem valutnog svopa.

11. Šta NIJE funkcija deviznog tržišta • transfer fondova • Finansiranje razmene • Diversfikacija rizika • Stvaranje logistike za hedžing

12. Rast vrednosti dinara u odnosu na evro je • a. Apresijacija dinara • b. Depresijacija dinara • a. Apresijacija evra • b. Ništa nije tačno

13. Promena sa 100 din=1 € na 101 din=1 € predstavlja • a. Depresijaciju dinara • b. Apresijacijiu dinara • c. Depresijaciju evra • d. Ništa od navedenog nije tačno

14. a. Depresijaciju evra b. Depresijaciju dolara c. Apresijaciju dolara d. Neće biti promena Višak € Nestašicaevra Nestašica evra pri fleksibilnom kursu izaziva

15. Efektivni devizni kurs je • a. Promptni kurs • b. Terminski kurs • c. Fleksibilni kurs • d. Ponderisani prosek kurseva jedne zemlje sa njenim najvažnijim trgovinskim partnerima • E. Sve navedeno je tačno

16. Devizni kurs varira u minimalnim intervalima zahvaljujući • a. Hedžovanju • b. Deviznoj arbitraži • c. Kamatnoj arbitraži • d. špekulacijama

17. 7. Ako je PK=$1/€1 a tromesečni TK=$0.99/€1: • a. Evro ima tromesečni terminski diskont od 1% • b. Evro ima terminski diskont od 1% godišnje • c. Evro ima tromesečnu premiju od 1% • d. Dolar ima tromesečni diskont od of 1%

18. Hedžovanje je • a. Prihvatanje deviznog rizika • b. Pokrivanje deviznog rizika • c. Devizna špekulacija • d. Devizna arbitraža

19. promptni kursevi vremenom variraju. • Devizniriziknastaje ne samopriobavljanjutransakcijakoje • uključujubudućaplaćanja u stranojvaluti (transakcionaizloženost), negoistogaštopromenakursadovodi do promenevrednostizalihaiaktivekoja se drži u inostranstvu • (računovodstvenaizloženost), a time se značajnomenjaidomaćaprocenabudućeprofitabilnostiposlovanjanekefirme (ekonomskaizloženost). • Hedžing (heging) je terminkojim se opisujeizbegavanjedeviznogrizika, ilizatvaranjenekeotvorenepozicije.

20. Poglavlje 14-nastavakDevizna tržišta i devizni kursevi Za drugi kolokvijum biće poglavlja 8, 9, 13, 14 i 15 Seminarski radovi - Od 0 do -10 bodova!!!

22. Devizni fjučers • je terminski ugovor na deviznom tržištu sa stANDardizovanimdatumima izvršenja i obimom posla.

23. Tales iz Mileta • Siromašni filozof Tales iz Mileta smatra se izumiteljemfjučersa. • Očekujući odličan rod maslina, on je još u toku zime otkupio ekskluzivno pravo na korišćenje presa za cedjenje • A vlasnici presa su bili voljni da hedžuju rizik • Kada je došla žetva, čovek se obogatio izdavanjem presa za velike pare!

24. Tržište fjučersa- terminsko tržište: razlike • trguje samo sa nekolicinom valuta; • trgovina se odvija samo kroz standardizovane ugovore, • svega u nekoliko dana tokom godine • postoji limit na fluktucijedeviznog kursa, • samo na nekoliko lokacija u svetu - Čikago, Njujork, London, Frankfurt i Singapur. • Fjučersi glase na manji iznos od terminskih ugovora • te su stoga korisniji malim firmama nego velikim,mada su nešto skuplji

25. Jedni su na berzi, drugi su OTC- over the counter • Fjučers ugovori se na tržištu mogu prodati u bilo koje dobado trenutka dospeća, što nije slučaj sa terminskim ugovorom.

26. Devizna opcija jeugovor koji kupcu daje pravo, ali ne i obavezu da kupi (call ilida proda (put) valutu nekog utvrđenog datuma (toje evropska opcija) ili bilo kada pre toga (to je američka opcija), po dogovorenoj ceni(strike ili exercise price). devizne opcije

27. Kupac opcija može da bira • hoće li da kupi ili dapropusti kupovinu ako oceni da nije profitabilna. • Prodavac opcijemora daispuni ugovornu obavezu, ukoliko to kupac zatraži.

28. cena opcije • Kupac prodavcu isplaćuje premiju1−5% vrednosti, čime u stvari kupuje privilegiju da može da bira trenutak realizacije ugovora.

29. Kod terminskih ugovora i fjučersa ne može da se bira, a kod opcija… • Na primer,akonekaamerička firma učestvujenatenderuzapreuzimanjenekefirme iz EMU iodnje se tražida se obavežedaćeisplatitiodređenusumu u evrima. • Poštoameričkafirma ne znadalićepobeditinatenderu, onaćekupitiopcijudakupievrekojićejojeventualnobitipotrebniako se posaookončanaželjeninačin.

30. Rizici deviznog kursa • izmenepreferencijapotrošača • različite stopeprivrednograsta • različite stopeinflacije, • promena urelativnimkamatnimstopama, • zbogizmenjenihočekivanja, itd.

33. rizik deviznog kursa • Postojiuvekkada se budućaplaćanjaobavljaju u stranojvaluti • To je takozvanaotvorenapozicija, • jerpromptnikursevivremenomvariraju.

34. Devizni rizik nastaje • transakciona izloženost • transakcije kojeuključuju buduća plaćanja u stranoj valuti • računovodstvena izloženost • promena kursa dovodi do promene vrednosti zaliha i aktive koja se drži u inostranstvu • ekonomska izloženost • domaća procena budućeprofitabilnosti poslovanja neke firme • U nastavku ćemo se koncentrisatina transakcionu izloženost riziku.

35. Hedžing (heging) • je termin kojim se opisuje izbegavanje deviznog rizika • Odnosno zatvaranjeneke otvorene pozicije.

36. Špekulacije • špekulanti ne samo da prihvataju i čak preferiraju devizni rizik • ili otvorenu poziciju, u nadi da će iz toga izvući profit.

37. duga pozicija • Kada špekulant kupuje stranu valutu • na promptnom, • terminskom • ili na tržištufjučersa, • ili kada kupuje opciju • kaže se da on ili ona zauzima dugu poziciju. • On poseduje akciju, ugovor ili robu

38. Kratka pozicija • To je kada se obavezuje bez ulaganja

39. Špekulacija može biti stabilizujuća ili destabilizujuća • Stabilizujućašpekulacijase odnosinakupovinustranevalute u trenutkukada je domaćacenastranevalute u paduili je niska, u očekivanjudaće se uskoropovratiti • destabilizujućašpekulacijaodnosi se naprodajustranevalute utrenucimakada je kurs u padu, očekujućidalji pad u budućnosti, ilikupovinastranevalutekadanjenkursraste, očekujućidaljirast u budućnosti. • Destabilizujućešpekulacijenatajnačinpojačavajufluktuacijedeviznogkursaimogubiti veoma štetnezameđunarodnutrgovinuiinvesticije.

40. Kamatna arbitraža • To su tokovikratkoročnoglikvidnogkapitalau ciljuzaradevećihprinosa u inostranstvu. • Kamatnaarbitražamožebitipokrivenailinepokrivena.

41. Pokrivena arbitraža • devizni rizik je prisutan zbog moguće depresijacije stranevalute tokom perioda investiranja. • Zašto nije rizik da apresira??? • Npr.

42. Kamatna arbitraža • Ako je u Njujorku kamatni paritet na tromesečne obveznice trezora bude6 odsto na godišnjem nivou, a 8 odsto u Frankfurtu. • Onda investitor iz SAD možeda razmeni dolare za evre po tekućem promptnom kursu • i da kupi EMU obveznicetrezora, • i onda zaradi dodatna 2 odsto kamate na godišnjem nivou.

43. Po dospeću EMUobveznica... • ovajinvestitorćeverovatnohtetidakonvertujeuloženasredstvaikamatunazad u dolare. • Akoevroza ova trimeseca depresira za 1 odstonagodišnjemnivou, američkiinvestitorćezaraditisamo1 odsto ( 2 odstokamate minus 1 odstogubitakusleddepresijacije evra) nagodišnjemnivou

44. Akoevro depresira za 2 odstonagodišnjemnivou, američkiinvestitor ne zarađujeni cent, a akoevro depresira zavišeod 2 odsto,investitor je nagubitku. • Naravno, akoevroapresira, investitorzarađuje ne samonakamatnom paritetu, negoinaapresijaciji evra.

45. pokrivena kamatna arbitraža • predstavljapromptnukupovinustranevaluteisimultanuterminskuprodaju (dakle, svop) stranevalute u ciljupokrićarizikadeviznogkursa. • Kao da ne postoje dve, vec samo jedna valuta!!!

46. Pokrivena arbitraža • U trenutkudospeća, investitorćeimati • iznosinvestiranognovca • uvećanzakamatu, • i to u domaćojvaluti, • bezrizikadeviznogkursa

47. Kako se računa – je diskont, + je premija

48. Pošto valuta savećom kamatnom stopom obično ima terminski diskont • Tj teži da depresira, neto prinos na investicijegrubo je jednak • kamatni diferencijal - terminskidiskont

49. kamatnastopanatromesečneobveznicetrezorabila 6%u Njujorkui 8 odsto u Frankfurtu, • ipretpostavljamodaevroimaterminskidiskont u vrednostiod 1 odstogodišnje.

50. netoprinosnainvesticijegruboje jednak • kamatnidiferencijal- terminskidiskont