Poglavlje 14 Devizna tržišta i devizni kursevi

1. Poglavlje 14Devizna tržišta i devizni kursevi drugi kolokvijum 25 i26. maja 8,9,10,12, 13, 14,15

2. Funkcije deviznog tržišta • transfer novčanihfondova • kreditna funkcija • logistika za hedžing i za špekulacije • 90 odsto prometa - čisto finansijske transakcije • svega desetak procenata za finansiranje spoljnotrgovinske razmene.

3. četiri učesnika u razmeni • tradicionalnikorisnici-turisti,uvoznici, izvoznici, investitori, itd. • komercijalnebanke, kojesuobračunskamesta • brokeri (takozvanomeđubankarskoilivelikoprodajnotržište). • centralnabanka - koja se javljakaokrajnjikupacilikrajnji prodavac

4. Dolar-evro • Šta je to noseća valuta – vehicle currency?

7. DA EU je velikaprivrednaitrgovinskasila imadobrorazvijenoirastućefinansijskotržište (3) Evropaimamaluinflaciju, štoevrudajestabilnost. Da li će evro istisnuti dolar?

8. Da li će evro istisnuti dolar? • NE • (1) najvećibrojprimarnihproizvodaimadolarskucenu • (2) oni koji nisučlanice EMU ćeverovatnonastavitidakoristedolar • (3) inercijaradi u koristdolara.

14. Emisiona dobit • SAD dobijaemisionudobit (senjoraž) ondakada se dolarkoristikaonosećavaluta. • Višeod 60odstoameričkevalutenalazi se u inostranstvu. • To je kao da SAD dobija beskamatni kredit u tom iznosu

15. Ravnotežni devizni kurs • Ako postoje samo dve privrede, jedna je SAD, a drugaje Evropska monetarna unija (EMU), dolar (US$) je domaća, a evro (€) je stranavaluta.

16. Devizni kurs između dolara i evra • R = US$/€. • Ovo je tzv. evropska konvencija, kao 100 din/ €

17. ravnotežni devizni kurs je R = 1, ponuda i tražnja evra izjednačavaju na nivou od200 miliona evra dnevno. Višak € Nestašicaevra

18. Kada bi se američka kriva tražnje za evrima pomerila naviše te bi se onda sekla sa krivom ponude u tački G (vidi Sliku 14.1), ravnotežni kurs bi bio R=1.50, a ravnotežna količina evra bila bi 300 miliona dnevno. Višak €

19. Tada bi dolar trajno ... • depresirao • Apresirao • Devalvirao • Revalvirao Odgovor je a. Depresirao, pošto je sada potrebno dati 1,5 (umesto 1 dolara, kao ranije)da bi se kupio jedan evro

20. U praksi se običnojasnonaznačava o kojojdefinicijikursa se radi, da bi se izbeglazabuna.

21. Ima mnogo kurseva... ako je kurs dolara i funte(R) bio 2,a kurs dolara i evra 1,25, tada će kurs funte i evra biti

22. Efektivni i realni kursevi • Može da apresira prema jedonoj, a depresira prema nekoj drugoj valuti • efektivni kurs – ponderisani prosek kurseva najvažnijih trgovinskih partnera • Šta su ponderi? • Šta je realni kurs?

24. Arbitraža • Deviznikursizmeđubilokojedvevalute se u svimzemljamaodržavanaistomnivouzahvaljujućiarbitraži. • Kupuje se valutatamo gde je jeftinija, a zatimtrenutnopreprodaje • U procesuarbitražedeviznikursevi u obamonetarnacentrapostajuisti.

25. Ako jedan evro košta... • u Njujorku 0,99US$/€ • a u Frankfurtuiznosi 1,01US$, • arbitražerkupuje • Šta - evre • Gde - u Njujorku • poceni - od 0,99US$ • Prodaje ih u Frankfurtuza1,01US$ • što bi rezultiraloprofitomod 0,02 US$ poevru.

26. jedinični profit izgledamali, ali... • akodiler u ovutransakcijuubacimiliondolara, zasveganekolikominutaćezaraditi 20000 US$. • Odovezarademoraju se odbititroškovi • elektronskogtransfera • iostalitroškovivezanizaarbitražu • Zanemarljivi su .

27. Poenta je u tome što • arbitraža povećava tražnju za evrima u Njujorku • Zašto? • Zato što je u Njujorku evro jeftin • u Njujorku 0,99US$/€ • a u Frankfurtuiznosi 1,01US$,

28. Tijangularna arbitraža • Iakotriangularnaarbitražanije uobičajena • onafunkcionišenaistinačin, Na primer, • 1 US$= 1 € u Njujorku • 1 € = £0,64 u Frankfurtu • 0,64£ =1 US$ u Londonu – ovo je ravnoteža • Ali ako dolarska cena evra u Njujorku bude 1,04? • Isplatilo bi se da se u Londonu za dolare kupe funte po kursu 1US$=0,64£ • da se onda u Frankfurtu za 0,64£ kupi 1€, te da se onda u Njujorkuevrirazmene u dolare

29. Ali ako dolarska cena evra u Njujorku bude 1,04? • Isplatilo bi se da se u Londonu za dolare kupe funte po kursu 1US$=0,64£ • da se onda u Frankfurtu za 0,64£ kupi 1€, te da se onda u Njujorkuevrirazmene u dolare • Zarada bi bila - 0,04 US$/€

30. Devizni kurs i platni bilans Raste tražnja za evrima, evro poskupljuje, tj. Dolar depresira

31. Devizni kurs i platni bilans Ako se odluče za kurs 1.25$/€ Onda će morati da prodaju devizne rezerve

32. Fiksni, fluktuirajući • Od 1973, rukovođeno fluktuirajući • Ako je fluktuirajući nema potrebe za deviznim rezervama. • Zašto?

33. Fiksni kurs 1:1, ako ga branimo onda FED mora da prodaje 250 mil € dnevno na računu deviznih rezervi SAD biće deficit od 250 miliona US$ po kursu od R = 1)

34. ne možemo da merimo deficit tako štoćemo utvrditi koliki je gubitak deviznih rezervi Jer se deo deficita finansira se iz deviznih rezervi a deo se odrazi na depresijaciju dolara. Od kako je fleksibilni kurs

35. Promptni i terminski kursevi, svopovi, fjučersi i opcije • transakcija jepromptna ako se obavi u roku od dva radna dana • promptnikurs. • Terminskatransakcijaje o poslu nekomtrenutku u budućnostipokursukoji se određujedanas (terminskikurs).

36. Terminski ugovor • Na primer, pravimo ugovor daza tri mesecaoddanaskupimo 100 evrapokursu 1,01 US$ = 1€. • nikakavnovacse ne isplaćuje u trenutkupotpisivanjaugovora • (osimuobičajenesigurnosnemargineod 10 odsto). • Nakon tri meseca, jaza 101 dolardobijam100 evra, • bezobzirana to kolikićetadabitipromptnideviznikurs. • najčešćisutromesečniterminskiugovori • zadužeperiodenisuuobičajenizbogvelikenesigurnosti

37. Terminski diskont • Akoterminskikursbudeispodpromptnog, onda je to diskontstranevalute • akoterminskibude iznadpromptnogstranavalutaćeimatiterminskupremijuu odnosunadomaćuvalutu

38. Kako se računa – je diskont, + je premija Na primer, ako je promptni kurs 1 US$ = 1 € a tromesečni terminskikurs bude bio 0,99US$ = 1€ javlja se tromesečni terminski diskont u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4-procentnom diskontuza godinu dana). S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, ali da terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €, kaže se da evro ima terminsku premiju od 1centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

39. 1.01

40. ako bi promptni kurs bio 1 US$/€, Alida terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €, kaže se da evro ima terminsku premiju od 1centa, ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje

41. depresijacija: • Domaća valuta ima terminski diskont • Strana ima terminsku premiju

42. 10 din/€ 110 din/€ - 100 din/€ TP 100 din/€ 100 din/€ 0,10x 4 x 100 = 40% • Ako očekujem da će dinar da depresira • Sa 100 na 120 • Ja se štitim tako što ću da definišem terminski kurs koji MANJE depresira nego tržišni, npr 110 • Onda evro ima terminsku premiju od 40% na godišnjem nivou • Tj. toliko sam uštedela • Diskont – ako ce biti apresijacija

44. Valutni svopovi • promptnaprodaja • iterminskakupovina valute • Ujednojjedinojtransakciji.

45. u Citibanku pristigne uplataod 1 miliona$ • koja će biti potrebna tek za tri meseca • A banka želi da obavi neki investicioni posao u evrima

46. Danas prodaje dolareikupuje evrenapromptnomtržištu, • a za tri meseca uposebnojtransakcijiponovokupujedolare. • Svopstopa(obično se iskazujenagodišnjemnivou) je • razlikaizmeđupromptnogiterminskogdeviznogkursa u datomposluvalutnogsvopa.

47. Najveći broj terminskih transakcija obavlja se putem valutnog svopa.

49. Šta NIJE funkcija deviznog tržišta • transfer fondova • Finansiranje razmene • Diversfikacija rizika • Stvaranje logistike za hedžing

50. Rast vrednosti dinara u odnosu na evro je • a. Apresijacija dinara • b. Depresijacija dinara • a. Apresijacija evra • b. Ništa nije tačno