Visoka tehnolo š ka š kola strukovnih studija Šabac

1. Visoka tehnološka škola strukovnih studijaŠabac SEMINARSKI RAD Predmet: Poslovna ekonomika Tema: Vrste preduzeća Predmetni profesor: Student: dr Miroslava Petrevska Milica Radojčić 5-9/2011

2. 1. Vrste preduzeća

3. Uvod • Privreda ne može da postoji bez preduzeća. U privredama koje su prethodile robno-novčanoj, domaćinstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za sebe. Ali ovakav način proizvodnje nije bio efikasan. Društvo je ostalo bez prednosti specijalizacije, a domaćinstva bez prednosti koje donosi razmena. • Preduzeća su nastala kada su domaćinstva prestala da budu samodovoljna i kada su počela da proizvode za drugog, odnosno za razmenu. Preduzeća nastaju sa pojavom tržišne privrede, kada su domaćinstva počela da se specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tržištu.

4. Pojam preduzeća • Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede, koji se uspostavlja kao samostalna organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s određenim zadacima u okviru društvene raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj privredi obavlja određena privredna delatnost. • Za preduzeće se kaže da je: • osnovni subjekt tržišne privrede; • organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju; • samostalno privredno-pravno lice. Privredno lice preduzeća nastaje udruživanjem privrednih ličnosti članova radnog kolektiva, radi izvršavanja datog zadatka u procesu društvene reprodukcije. Pravno lice preduzeća ispoljava se u njegovom odnosu kako prema članovima radnog kolektiva tako i prema drugim preduzećima i prema društvenoj zajednici.

5. Pojam preduzeća • Samo preduzeće funkcioniše uspostavljanjem odgovarajućih međusobnih odnosa elemenata proizvodnje, koji su usklađeni: • kvalitativno, • kvantitativno i • vremenski. • Kvalitativna usklađenost između elmenata proizvodnje ogleda se u izboru radnika odgovarajuće kvalifikovanosti, te u nabavci date vrste sredstava za rad i materijala. • Kvantitativna usklađenost između elemenata proizvodnje ispoljava se u odgovarajućoj srazmeri veličine radnog kolektiva s obimom sredstava za proizvodnju. • Vremenska usklađenost elemenata proizvodnje u preduzeću ispoljava se u obezbeđenju kontinuiteta poslovanja. • Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutrašnje strukture. Pošto odnosi preduzeća sa okruženjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzeće ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.

6. ELEMENTI PREDUZEĆA RADNI KOLEKTIV SREDSTVA ZA PROIZVODNJU REZULTATI POSLOVANJA ORGANIZACIJA Slika 1. Elementi preduzeća Pojam preduzeća

7. Kriterijumi za podelu preduzeća • Proces funkcionisanja savremene privrede odvija se preko aktivnosti velikog broja različitih preduzeća. Ona se međusobno mogu razlikovati prema: • karakteristikama procesa rada (građevinska, saobraćajna, rudarska, industrijska, trgovinska, itd.). Karakteristike procesa rada uslovljene su, pre svega, zadatkom preduzeća u procesu društvene reprodukcije; • vidu organizovanja proizvodnje (preduzeća sa masovnom, serijskom, pojedinačnom proizvodnjom); • strukturi elemenata, odnosno, odnosu sredstava i angažovanog rada (zanatska preduzeća, kooperantska, industrijska i preduzeća sa automatskom industrijskom proizvodnjom). • Preduzeća se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za proizvodnju. • U našoj privredi, prema odredbama Zakona o preduzeću, postoji društvena, mešovita, privatna, zadružna i državna svojina. Shodno tome, prema svojinskim oblicima, pojavljuju se i sledeći tipovi preduzeća: društvena, mešovita, privatna i državna.

8. Kriterijumi za podelu preduzeća • Osnovni tipovi preduzeća prema svojini dati su fleksibilno. Tokom njihovog poslovanja može se dogoditi da sredstva ili deo sredstava promene vlasnika i da se time promeni i tip preduzeća. Na primer, ukoliko jedno društveno preduzeće loše posluje, ostvari gubitak, neko privatno preduzeće može u njega uložiti sredstva, omogućiti mu da prebrodi krizu i time bi od društvenog nastalo mešovito preduzeće. • Vremenom otkupljivanjem ostatka društvene svojine ono može postati i privatno. Naša privreda se upravo nalazi u fazi tranzicije- promeni svojinske strukture preduzeća. Slika 2. Podela preduzeća prema riziku

9. Oblici organizovanja preduzeća • Prema Zakonu o preduzećima, u našoj privredi, preduzeća mogu biti organizovana u formi društva lica ili društva kapitala. U društva lica se ubrajaju ortačko društvo i komanditno društvo, dok društva kapitala čine društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Svaki od navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike. Po čemu se međusobno razlikuju društva lica i društva kapitala? • Društva lica odlikuju personalna svojstva, međusobno poznanstvo i poverenje članova, iz čega i proizilazi preuzimanje neograničene odgovornosti (uključivanje celokupne imovine) za obaveze društva. Smrt ili istupanje nekog člana društva bitno se odražavaju na funkcionisanje društva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takođe se prenos udela trećim licima mora posebno regulisati. • Društva kapitala karakteriše iščezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala. Udeli u društvu su relativno lako prenosivi i društvo ne prestaje da postoji zbog činjenica vezanih za njegove članove (smrt, istupanje, poslovna nesposobnost, itd.). Obaveza snošenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava uloženih u rad društva.

10. Oblici organizovanja preduzeća • Svaki od navedenih organizacionih oblika treba posebno posmatrati. Oblici organizovanja preduzeća se pre svega razlikuju po tome: • ko je osnivač preduzeća, • na koji način se obezbeđuju sredstva za poslovanje preduzeća, • na koji način osnivači preuzimaju obaveze preduzeća, • kako se upravlja preduzećem, • kako se vrši raspodela ostvarenih rezultata. • Prema ovim karakteristikama, kao posebni organizacioni oblici pojavljuju se: • ortačko sruštvo, • komanditno društvo, • društvo sa ograničenom odgovornošću, • akcionarsko društvo.

11. OBLICI ORGANIZOVANJA PREDUZEĆA DRUŠTVA LICA DRUŠTVA KAPITALA ORTAČKO DRUŠTVO AKCIONARSKO DRUŠTVO KOMANDITNO DRUŠTVO DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU Slika 3. Oblici organizovanja preduzeća

12. Ortačko društvo • Ortačko društvo nastaje udruživanjem dva ili više fizičkih lica, u nameri da pod zajedničkom firmom, uz neograničenu solidarnu odgovornost svih članova za obaveze društva, obavljaju neku privrednu delatnost. U slučaju neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih članova ovog društva ulazi u fond za pokrivanje postojećih obaveza. • Članovi učestvuju u dobiti društva i snošaju gubitaka srazmerno svojim ulozima i u skladu sa ugovorom o osnivanju. To znači da ukoliko fondovi preduzeća ne bi bili dovoljni za pokriće potraživanja, za to bi se koristila lična svojina članova društva.

13. Komanditno društvo • Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom. Specifičnost ovog društva je podela imovinske odgovornosti za obaveze društva. • Odgovornost je ugovorom regulisana tako da nekoliko članova odgovaraju društvu celokupnom svojom imovinom (solidarno neograničeno), predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima. To su tzv. komplementari. Ostali članovi društva odgovaraju do visine sredstava uloženih u društvo, tj. solidarno ograničeno. Oni se nazivaju komanditori. Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor i fizičko i pravno lice.

14. Akcionarsko društvo • Akcionarsko društvo je društvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem akcija. Osnivači akcionarskog društva utvrđuju iznos sredstava koja su potrebna za osnivanje i rad društva (osnovna glavnica). Društvo se može osnovati otkupom svih akcija prilikom osnivanja (simultano osnivanje) ili upućivanjem javnog poziva za otkup akcija (sukcesivno osnivanje). • Akcija (deonica) jeste hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik uložio određena sredstva u dato preduzeće, a iznos tih sredstava čini nominalnu vrednost akcija. Na osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala u ukupnom kapitalu, učestvuje u raspodeli ukupne dobiti (dividende), u upravljanju akcionarskim preduzećem i u raspodeli imovine u slučaju likvidacije akcionarskog preduzeća.

15. Akcionarsko društvo • Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspešnosti poslovanja akcionarskog društva. Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeđuje isplatu visokih dividendi, onda njihova tržišna vrednost može premašiti nominalnu. Takođe važi i suprotno- slabo poslovanje može potpuno obezvrediti akcije. U čemu se sastoji pogodnost, sa aspekta akcionarskog društva, pribavljanja sredstava putem akcija? • Preduzeće na taj način dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da plaća kamate, kao što bi to moralo slučaju korišćenja bankarskih kredita, čime bi dodatno opteretilo svoje poslovanje. Takođe na taj način se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose ga svi akcionari zajedno do iznosa uloženih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i ostvarena dobit i prenose upravljačka prava na akcionare.

16. “Telekom Srbija” a.d. kao akcionarsko društvo ima sledeću vlasničku strukturu:

17. Društvo sa ograničenom odgovornošću • Društvo sa ograničenom odgovornošću je oblik preduzeća u koje se udružuje više lica (pravnih i/ili fizičkih) sa ciljem da pod zajedničkom firmom, uz odgovornost ograničenu na unapred određeni imovinski ulog, učestvuju u određenom privrednom poduhvatu radi koga se društvo osniva. • U slučaju propadanja ovakvog tipa preduzeća, poverioci imaju pravo na nadoknadu iz imovine članova društva samo do iznosa uloga koji je dat u osnivački fond. Ulozi osnivača ne moraju biti jednaki, na osnovu čega članovi ovog društva unapred određuju stepen rizika koji žele da prihvate.

18. Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama • Kao osnovni organizacioni oblici preduzeća u razvijenim tržišnim privredama javljaju se: • inokosna preduzeća, • ortačka preduzeća i • korporacije. • Inokosna preduzeća su vlasništvo jednog lica koje celokupnom svojom imovinom pokriva obaveze prema poslovnim partnerima i državi. Ono samostalno upravlja preduzećem i zapošljava još nekoliko članova porodice ili radnika. Ovaj tip preduzeća najčešće se javlja u onim privrednim delatnostima koje pokrivaju svakodnevne potrebe građana (prodavnice, restorani, servisi i sl.) i ne zahtevaju velike početne sume kapitala.

19. Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama • Ortačka preduzeća nastaju udruživanjem sredstava dvojice ili više vlasnika radi zajedničkog ostvarivanja profita. Kako se dogovoriti za obaveze preduzeća definiše se ugovorom o osnivanju i moguće je da odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom (neograničeno), ogranično do visine uloga u preduzeće ili kombinovano (neko od ortaka celokupnom imovinom a ostali do visine uloga). U skladu sa tim određuju se i prava ortaka u upravljanju preduzećem i raspodeli ostvarenog profita. Ortačka preduzeća sreću se u sličnim oblastima kao i inokosna preduzeća, a često se formiraju i radi pružanja intelektualnih usluga (konsultantske firme, advokatske kuće i sl.) • Korporacije (deonička društva) prikupljaju kapital za poslovanje emitovanjem deonica. Vlasnici deonica su suvlasnici korporacija, a broj deonica kojima raspolažu određuje njihova prava u upravljanju i učešće u ostvarenoj dobiti. Korporacije poseduju veliku finansijsku i poizvodnu moć i njihova privredna snaga stalno raste. To im omogućuje da šire svoje poslovanje i često prerastaju granice nacionalnih država. Tako nastaju multinacionalne kompanije čija je privredna snaga nekad jača od mnogih država.

20. 2. Javna preduzeća

21. Pojam javnog preduzeća • Javno preduzeće se osniva i posluje u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća, kao i zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Državni kapital u javnom preduzeću podeljen je na akcije i upisuje se u registar. Državni kapital u javnom preduzeću čine novčana sredstva uložena od strane države i pravo korišćenja nad stvarima i pravima koja su u državnoj svojini. • Javna preduzeća se osnivaju u oblasti infrastrukture, komunalne delatnosti, upravljanja dobrima od opšteg interesa. Takođe se osnivaju i u oblastima koje su od strateškog ili posebnog značaja za Republiku.

22. Pojam javnog preduzeća • Nezavisno od tipa svojine ili oblika organizacije u upravljanju ovim preduzećem učestvuje država putem svojih predstavnika. Cilj učešća države je zaštita društvenih interesa. Često se može dogoditi da se interesi preduzeća i društva ne poklapaju. • Na primer, u interesu elektroprivrede može biti da podigne cene električne energije, ali time se istovremeno ugrožava standard stanovništva. Zadatak predstavnika države u tom slučaju bi bio da proceni opravdanost zahteva i zaštiti stanovništvo od nerealnih cena. Pored brige o cenama vodi se i briga o kvalitetu i obimu proizvoda i usluga koje se pružaju stanovništvu, a u domenu su javnih preduzeća. • Zbog posebnog značaja delatnosti, kao javna preduzeća u državnoj svojini organizovana su: preduzeća za železnički i PTT saobraćaj, Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, Preduzeće za održavanje i izgradnju puteva i Preduzeće za zaštitu i eksploataciju šuma.

23. Osnivanje javnog preduzeća • Javno preduzeće osniva Republika Srbija. Prava osnivača ostvaruje Vlada Republike Srbije. • Javno preduzeće za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od značaja za rad organa jedinice lokalne samouprave može da osnuje jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skupština jedinice iste. U slučaju da skupštine jedinica lokalne samouprave ne mogu da usaglase akt u istovetnom tekstu u zakonom predviđenom roku, taj akt donosi Vlada Republike Srbije. Javno preduzeće može da osnuje i skupština autonomne pokrajine.

24. Osnivanje javnog preduzeća • Akt o osnivanju javnog preduzeća pored odredaba utvrđenih saveznim zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća, sadrži i odredbe o: • osnivačkom kapitalu; • pravima, obavezama i odgovornostima preduzeća i osnivača u obavljanju delatnosti od opšteg interesa; • imovini koja se ne može otuđiti, odnosno imovini za čije je raspolaganje (otuđenje i pribavljanje) potrebna saglasnost osnivača; • drugim pitanjima koja su od značaja za nesmetano obavljanje delatnosti za koju se osniva javno preduzeće.

25. Npr. neka od javnih preduzeća grada Šapca su: • JKP Parking Šabac • JKP Stari grad • JKP Toplana • JKP Vodovod Šabac • JKP RTV Šabac

26. Cilj osnivanja i poslovanja • Javno preduzeće se osniva i posluje radi: • obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga; • razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa; • obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja; • sticanja dobiti; • ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.

27. Uslovi za obavljanje delatnosti od opšteg interesa • Javna preduzeća, drugi oblici preduzeća i preduzetnik mogu da otpočnu obavljanje delatnosti od opšteg interesa kad nadležni državni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu: 1) tehničke opremljenosti; 2) kadrovske osposobljenosti; 3) zaštite na radu; 4) zaštite i unapređenja životne sredine; 5) drugih uslova propisanih ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. • Ugovor zaključuju Vlada Republike Srbije, odnosno izvršni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz saglasnost Vlade Republike Srbije i preduzeće, odnosno preduzetnik, koji obavlja delatnost od opšteg interesa, pre otpočinjanja obavljanja te delatnosti.

28. Imovina • Imovinu javnog preduzeća i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, uključujući i pravo korišćenja dobara u državnoj svojini, odnosno dobara od opšteg interesa. • Preduzeća za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, mogu koristiti i sredstva u državnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom. • Javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. • Opšti akti javnog preduzeća su statut i drugi opšti akti utvrđeni zakonom. Drugi oblici preduzeća koji obavljaju delatnost od opšteg interesa imaju opšte akte u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća.

29. Organi javnog preduzeća • Organi javnog preduzeća jesu: 1) upravni odbor, kao organ upravljanja; 2) direktor, kao organ poslovođenja; 3) nadzorni organ, kao organ nadzora. • Upravni odbor i direktor javnog preduzeća čine upravu javnog preduzeća. Osnivačkim aktom ili statutom javnog preduzeća može se utvrditi da se u javnom preduzeću bira i izvršni odbor direktora. • Predsednika i članove upravnog odbora javnog preduzeća imenuju i razrešavaju saglasno osnivači, a ukoliko se ta saglasnost ne postigne u roku predviđenom zakonom, predsednika i članove upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. • Osnivačkim aktom javnog preduzeća utvrđuje se broj članova upravnog odbora, kao i njihov mandat.

30. Osnivačka prava i ulaganje kapitala • Javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, mogu osnovati zavisno društvo kapitala za obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja utvrđenog osnivačkim aktom. Na akt saglasnost daje Vlada Republike Srbije. • Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz saglasnost Vlade Republike Srbije.

31. Raspodela dobiti i unapređenje rada i razvoja • Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz saglasnost Vlade Republike Srbije. • Unapređenje rada i razvoja javnog preduzeća zasniva se na dugoročnom i srednjoročnom planu rada i razvoja. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzeće donosi godišnji program poslovanja. • Godišnji program poslovanja posebno prikazuje planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama, kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijume za određivanje zarade predsednika upravnog odbora i određivanje naknade za rad predsednika nadzornog odbora i članova upravnog i nadzornog odbora.

32. Slika 4. Novčano izraženo poslovanje javnih preduzeća u našoj zemlji

33. Promena delatnosti, sedišta i firme Javno preduzeće može, pored delatnosti za čije je obavljanje osnovano, da obavlja i druge delatnosti uz saglasnost osnivača. Promena sedišta i firme javnog preduzeća vrši se uz saglasnost osnivača, na način utvrđen osnivačkim aktom javnog preduzeća. Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa Javna preduzeća, drugi oblici preduzeća i preduzetnik, kada u obavljanju delatnosti od opšteg interesa koriste dobra od opšteg interesa, plaćaju naknadu za korišćenje tih dobara u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa, odnosno zaštita, unapređenje i korišćenje dobara od opšteg interesa.

34. Ostvarivanje prava na štrajk • U javnom preduzeću, pravo na štrajk zaposleni ostvaruju u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju uslovi za organizovanje štrajka, kolektivnim ugovorom i aktom osnivača, odnosno poslodavca o minimumu procesa rada. • U slučaju da se u javnom preduzeću ne obezbede uslovi za ostvarivanje minimuma procesa rada, ministarstvo nadležno za oblast u okviru koje je ta delatnost, preduzima neophodne mere, ako oceni da mogu nastupiti štetne posledice za život i zdravlje ljudi ili njihovu bezbednost i bezbednost imovine ili druge štetne neotklonjive posledice.

35. Zaključak • Iz ovde navedenog dolazimo do zaključka da je preduzeće bitan činilac jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomske jačine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u našoj državi u vreme tranzicije i promena u društvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzećima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude. Mislim da bi i država morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapredenja preduzeća koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakšicama i subvencijama da izađe u susret pokretanju istih. • Rešenje nagomilanih problema u privredi nase zemlje nastalih usled raznih ratnih neprilika i političkih previranja, treba tražiti u očekivanju novih investicionih ulaganja od strane domaćih i inostranih investitora. Uvođenje svežeg kapitala u privredne tokove Srbije rezultiralo bi rastom industrijske proizvodnje, značajnim smanjenjem broja nezaposlenih i jačanjem standarda građana. Eliminisanjem sive ekonomije i povratkom izgubljenog tržišta, savesnim i odgovornim poslovanjem, povratili bismo ranije godinama stican ugled u poslovnom svetu.