Haos i red

1. Haos i red *Nastojanja da se nadjunačini da se postignu unapred odredjeni ciljevi, da se smisao života i rada odredi kao nastojanje da se realizuju neki unapred zamišljeni, poželjni dogadjaji, karakteristika je ljudskih i naučnih napora do samog kraja prethodnog milenijuma. Celina smisla čovekovog života jeste postizanje i realizacija u realnom vremenu i prostoru (u sadašnjosti) postavljenih ciljeva. *Haos, nered, dezorganizacija je u osnovi svakog reda. Samo iz haosa može da nastane red. Haos, kao uslov iz koga nastaje red se ne ukida potpuno i nepovratno uspostavljanjem reda, već je to privremeno stanje. Uspostavljeni red, pre svega zbog delovanja entropije, kad tad se pretvara u nered. *Red i haos su uzajamno vezani, medjutim ta veza nije stalna. Kao što je red izvor nekog haosa, tako je i haos izvor nekog reda. Upravljanje je stoga korišćenje haosa da se uspostavi red, a ne poništavanje tog haosa. *

2. Kopernikanski obrt u shvatanju upravljanja • Tokom razvoja čovečanstva dominirala su dva paradigmatska pristupa razvoju socijeteta vezana za smisao i svrhu života i za upravljanje društvom. Ovi različiti pristupi ogledali su se i kroz koncepciju vremena, tj. kroz različite ciljeve upravljanja socijetetom a to su harmonizacija i ravnoteža: • *Ciklični pristup - ciklično shvatanje razvoja. On postulira da se sve društvene pojave ciklično kreću prateći u stvari sliku koju daje priroda promenom svojih godišnjih doba. Ciklično kretanje se povezivalo sa rođenjem, rastom i smrću svakog čoveka. Sve ono što su ljudi videli ih je vezivalo za ciklično kretanje. • *Evolutivni pristup - shvatanje da je razvoj ljudskog socijeteta istina postepen ali stalan i da je uvek usmeren ka napretku, višoj fazi razvoja. Ovaj pristup ima osnove u vizijama čoveka o svom napretku i u ideji da se „nije živelo uzalud“. • *Pristup haosa i reda -početkom novog milenijuma nastaje treća paradigma koja se odnosi na shvatanje da odnosi haosa i reda leže u osnovu socijetalnog stanja, što znači da se stanje haosa ne pojavljuje samo kao nepoželjna tendencija već da je i ono deo nastajanja reda.

3. Smisao upravljanja • •Sve što je organizovano, što je živo, mora da poseduje neki nivo organizovanosti – reda. Svaki organizovan sistem trpi delovanje entropije, opšte tendencije ka dezorganizaciji. Svetom uglavnom dominira nered, haos. Najveći deo svoga života svaki čovek i socijetalne zajednice provode u nastojanju da uspostave u postojećem haosu red i organizaciju. Razvoj civilizacije se ogleda kroz uspone i padove uspostavljene organizovanosti, institucija i reda. • •Da bi se red što duže održao uprkos delovanju entropije sistem mora da koristi negentropiju, tendenciju koja ima za cilj da uspori ili umanji delovanje entropije. Nastojanje da se sistem odupre raspadanju, dezorganizaciji i entropiji predstavlja rad. • •Koncept negativne povratne sprege kao upravljačkog mehanizma zamenio je princip pozitivne povratne sprege, tj. umesto održanja stabilnosti cilj postaju promene u socijetetu. Vrednosni aspekti nekog sistema su zamenjni sa efikasnošću i rezultatima funkcionisanja sistema. Odustaje se od teorije konstantnog evolutivnog napretka, a pod uticajem postmoderne, sve manje su važne „velike priče“, a sve bitnije „male“. • Petrovic Jelena