TEORIJA I POLITIKA BILANSA 2. VEŽBE

1. TEORIJA I POLITIKA BILANSA2. VEŽBE

2. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Poreklo pojma • Reč bilans vodi poreklo od spoja latinskih reči bilanx – libra (vaga sa dva tasa). • Upotreba ove reči u poslovnom svetu i u području knjigovodstva je povezana sa italijanskom rečju bilancio – bilans.

3. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Formalno obeležje • Otkrivanje porekla reči bilans ukazuje istovremeno na njegovo formalno obeležje, koje se izražava u sledećem: • Bilans uvek ima dve strane, što ga karakteriše kao dvostrani pregled • Obe strane bilansa su formalno, tj. računski jednake veličine, što označava ravnotežu obeju strana

4. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Forme bilansa • Forma T konta • Na levoj strani se nalaze pozicije aktive, a na desnoj strani pozicije pasive. • Međusobno sučeljavanje dve strane. • Češće se koristi u teorijskoj analizi.

5. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA

6. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Formebilansa • Forma liste (štafelna forma) • Prvo se navode pozicije aktive pa ispod njih pozicije pasive. • Često se primenjuje u praksi.

7. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA

8. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Sadržina bilansa • Imovina po obliku – aktiva • Imovina po izvorima (vlasništvu) – pasiva • Ne postoji direktna veza između pojedinačnih pozicija aktive i pasive. • Postoji samo jednakost na nivou celine.

9. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Principi za utvrđivanje redosleda bilansnih pozicija • Princip likvidnosti (rastuće ili opadajuće) se odnosi na pozicije aktive. • Princip dospelosti (rastuće ili opadajuće) se odnosi na pozicije pasive.

10. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Principi za utvrđivanje redosleda bilansnih pozicija • Da li je likvidnost sredstava isto što i likvidnost preduzeća? • Nije. • Likvidnost sredstava predstavlja stepen njihove unovčivosti (sposobnost konverzije u gotovinu) • Likvidnost preduzeća predstavlja njegovu sposobnost da izmiruje dospele obaveze (pre svega se misli na kratkoročne obaveze).

11. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Principi za utvrđivanje redosleda bilansnih pozicija • Princip likvidnosti - aktiva - Princip rastuće likvidnosti: od najmanje likvidnih do najlikvidnijih pozicija aktive (prvo navodimo pozicije stalnih sredstava pa posle njih pozicije obrtnih sredstava) - Princip opadajuće likvidnosti: od najlikvidnijih do najmanje likvidnih pozicija aktive (prvo navodimo pozicije obrtnih sredstava pa posle njih pozicije stalnih sredstava)

12. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Principi za utvrđivanje redosleda bilansnih pozicija • Princip dospelosti - pasiva - Princip rastuće dospelosti: od pozicija koje najkasnije dospevaju ka pozicijama koje najranije dospevaju (prvo navodimo pozicije sopstvenog kapitala pa zatim pozicije dugoročnih obaveza i na kraju pozicije kratkoročnih obaveza) - Princip opadajuće dospelosti: od pozicija koje najranije dospevaju ka pozicijama koje najkasnije dospevaju (prvo navodimo pozicije kratkoročnih obaveza pa pozicije dugoročnih obaveza i na kraju pozicije sopstvenog kapitala)

13. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Principi za utvrđivanje redosleda bilansnih pozicija • Ukoliko imamo princip rastuće likvidnosti u aktivi – imaćemo princip rastuće dospelosti u pasivi. • Ukoliko imamo princip opadajuće likvidnosti u aktivi – imaćemo princip opadajuće dospelosti u pasivi

14. primeri za vežbanje • Sastaviti bilans stanja u formi konta poštujući princip rastuće likvidnosti odnosno rastuće dospelosti: potraživanja 10.000, zalihe gotovih proizvoda 20.000, rezerve 10.000, dobavljači 20.000, HOV koje se drže do roka dospeća 30.000, kratkoročne finansijske obaveze 5.000, zalihe materijala 15.000, dugoročne obaveze i rezervisanja 50.000, tekući račun 5.000, nekretnine 40.000, akcijski kapital 35.000.

15. primeri za vežbanje • Sastaviti bilans stanja u formi liste poštujući princip opadajuće likvidnosti: kratkoročne HOV 15.000, neraspoređeni dobitak 7.000, blagajna 5.000, dati avansi za zalihe 12.000, udeli u osnovnom kapitalu 25.000, potraživanja 8.000, biološka sredstva (osnovno stado) 30.000, ostale dugoročne obaveze 32.000, obaveze po osnovu poreza na dobitak 6.000.

16. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Imovina i aktiva kao i kapital i pasiva su pojmovi vezani za bilans stanja ( izveštaj o finansijskom položaju). • Svojstva bilansa stanja: - prikazuje stanje na određeni dan - usmeren je na prošlost (ex post posmatranje) - predstavlja sučeljavanje imovine (upotreba kapitala) na strani aktive i kapitala (izvori sredstava) na strani pasive u određenom vremenskom trenutku.

17. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Da bismo mogli da izršimo razdvajanje pomenutih kategorija neophodno je da definišemo sledeće pojmove: • Bruto imovina • Neto (čista) imovina • Bilansna imovina (bilansni kapital) • Vrednost preduzeća kao celine

18. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Bruto imovina - ukupna vrednost svih imovinskih delova iskazanih na levoj strani bilansa - može da bude jednaka zbiru aktive ili manja od zbira aktive BRUTO IMOVINA ≤ ZBIR AKTIVE

19. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Bruto imovina • Kada je bruto imovina manja od zbira aktive? • Kada postoje: - pozicije koje se nalaze u aktivi, a koje predstavljaju korekciju kapitala (pasive) – gubitak - pozicije koje se nalaze u pasivi, a koje predstavljaju korekciju imovine (aktive) – ispravke vrednosti osnovnih sredstava

20. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Bruto imovina manja od zbira aktive – kada postoji gubitak - kod inokosnih preduzeća i društava lica ne postoji posebna pozicija gubitka (u celini se odbija od sopstvenog kapitala) - kod društava kapitala postoji obaveza iskazivanja pozicije gubitka odvojeno od sopstvenog kapitala

21. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Bruto imovina manja od zbira aktive – kada postoji gubitak - ranije se gubitak u celini unosio u aktivu bilansa stanja i zbog toga je zbir aktive bio veći od bruto imovine - danas se samo u slučaju kada je gubitak veći od sopstvenog kapitala (prezaduženo preduzeće) deo gubitka unosi u aktivu

22. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Bruto imovina manja od zbira aktive – ispravka vrednosti osnovnih sredstava - indirektno otpisivanje osnovnih sredstava - nekada se ova pozicija unosila na stranu pasive (amortizacioni fond) što je dovodilo do toga da zbir aktive bude veći od bruto imovine - danas se ova pozicija unosi na stranu aktive kao odbitna stavka u okviru osnovnih sredstava (nabavna vrednost – IVOS = sadašnja vrednost)

23. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Nekada BRUTO IMOVINA = ZBIR AKTIVE – GUBITAK – KOREKTIVNE POZICIJE AKTIVE U PASIVI (IVOS) • Danas BRUTO IMOVINA = ZBIR AKTIVE – GUBITAK IZNAD VISINE SOPSTVENOG KAPITALA

24. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Neto (čista) imovina NETO (ČISTA) IMOVINA= BRUTO IMOVINA – OBAVEZE PREDUZEĆA (POZAJMELJENI KAPITAL)

25. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Neto (čista) imovina - jednaka je sopstvenom kapitalu - ne postoje posebna pravila za vrednovanje sopstvenog kapitala, - ona su određena pravilima za vrednovanje bruto imovine i obaveza, jer se on dobija kao njihova razlika

26. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Bilansna imovina (bilansni kapital) • Podrazumevaju u bilansu iskazane vrednosti (knjigovodstvene vrednosti) imovine i kapitala • Po svojoj visini bilansna imovina odgovara bruto imovini • Po svojoj visini bilansni kapital odgovara zbiru pozajmljenog i sopstvenog kapitala • Razlikuje se od vrednosti preduzeća kao celine

27. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Vrednost preduzeća kao celine - obično se utvrđuje kao razlika između fer vrednosti imovine i fer vrednosti obaveza - na taj način se dobija fer vrednost sopstvenog kapitala - moguće je koristiti i prinosni metod prilikom utvrđivanja vrednosti preduzeća kao celine

28. POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA • Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive • Poređenje vrednosti bilansne imovine i vrednosti preduzeća kao celine -ukoliko je vrednost preduzeća kao celine veća od vrednosti bilansne imovine (bilansnog kapitala) postoje latentne rezerve - ukoliko je vrednost preduzeća kao celine manja od vrednosti bilansne imovine (bilansnog kapitala) postoje skriveni gubici

29. PRIMERI ZA VEŽBANJE • Sastaviti bilans stanja u formi konta -potraživanja 10.000, zalihe gotovih proizvoda 20.000, rezerve 10.000, dobavljači 20.000, HOV koje se drže do roka dospeća 30.000, kratkoročne finansijske obaveze 5.000, zalihe materijala 15.000, dugoročne obaveze i rezervisanja 50.000, tekući račun 5.000, nekretnine 40.000, akcijski kapital 35.000, ispravka vrednosti nekretnina 10.000,ispravka vrednosti potraživanja 2.000, gubitak 12.000. Fer vrednost neto imovine 50.000. Utvrditi: • Vrednost bruto imovine • Vrednost bilansne imovine (kapitala) • Vrednost neto (čiste) imovine • Vrednost preduzeća kao celine