Phylum: Arthropoda

1. Phylum: Arthropoda Zglavkari

2. Zglavkari predstavljaju najmnogobrojniji filum u svetu životinja. • Do danas je opisano negde oko 1500000 vrsta ovog životinjskog tipa, što čini 80% svih do sada poznatih recentnih (danas živećih) vrsta životinja. • Zglavkari naseljavaju sva vodena i suvozemna staništa • To su jedine životinje, osim još nekih kičmenjaka, koje su se u znatnom broju vrsta adaptirale na letenje.

3. Arthropoda i Annelida su segmentisane i imaju mnoge zajedničke ili slične karakteristike Annelida i Arthropodasu najverovatnije nastali od zajedničkog pretka Poreklo zglavkara Forsil Onychophore iz Kambrijuma

4. Regionalna diferencijacija tela Arthropoda • heteronomno metamerni • spoljašnja metamerija ne odgovara unutrašnjoj • kao posledica međusobnog srastanja segmenata kod zglavkara se javlja regionalna diferencijacija tela te razlikujemo: • glavu (cephalon), • grudi (thorax) i • trbuh (abdomen). • Izuzeci su rakovi i pauci (o tome kasnije)

5. Regionalna diferencijacija tela Arthropoda cephalon thorax abdomen Heteronomna segmentacija

6. Cephalon Antene Složene oči

7. Lokomocija • Pojava lokomotornih organa, koji su obezbedili efikasne i brze pokrete, npr. pri lovu, bekstvu, odbrani i sl • Ekstremiteti, člankoviti, zglobno spojene, funkcionišu po principu poluga, a pokreću se sistemom poprečnoprugastih mišića • Krila, su parni organi i služe za letenje

8. Sa sve zglavkare (Arthropoda) karakteristično je prisustvo člankovitih ekstremiteta, pri čemu su članci pokretno zglobljeni (athrhos = zglob). coxa Ekstremiteti zglavkara specijalizovani za obavljanje različitih funkcija (kretanje, uzimanje hrane, napad, odbrana, kopulacija) femur tibia trochanter tarsus Zadnji ekstremitet medonosne pčele

9. Telesni zid • TeloArthropoda je zaštićeno hitinskomkutikulom, pa izostaje trepljasti epitel • Hitin je prožet neorganskim solima i predstavlja moćnu zaštitu unutrašnjih delova tela • Služi i kao oslonac mišićima i ostalim mekim delovima tela, tako da se naziva egzoskeletom. • Kutikula se povremeno odbacuje i zamenjuje novom u toku tzv. presvlačenja

10. Mišićni sistem • prvi put u evoluciji životinjase javljaju snopovi poprečnoprugaste muskulature,

11. Celom • Samo oko gonada - gonocel. • Ostali prostor u telu ne predstavlja pravi celom, nego je miksocel • Miksocel predstavlja međuprostore u tkivima i između organa i često je ispunjen telesnom tečnošću

12. Krvni sistem • Otvorenog tipa, ali vodi poreklo od zatvorenog krvnog sistema Annelida • Srce zglavkara se sastoji od jedne ili više komora, koje su linearno raspoređene i poseduju parne bočne otvore - ostije. • srce je smešteno u perikardijumu koji je deo miksocela, a krv u srce dospeva preko ostija iz perikardijalne duplje • iz srca krv odlazi sudovima, a zatim se razliva u lakunarni sistem, dospevajući do svih delova tela.

13. Mozak Srce Oko Usta Prednje crevo Nervna vrpca Srednje crevo Zadnje crevo

14. Digestivni sistem Dorzalna arterija Srce Cerebralna ganglija (mozak) Analni otvor Nervna vrpca Mandibula Ovarijum Malpigijeve cevčice Trahealne cevčice

15. Respiratorni organi • kod vodenih zglavkara su škrge (ređe traheje • kod suvozemnih zglavkara dominira razgranati cevasti sistem - trahejni sistem. Trahejni sistem počinje sitnim otvorima na kutikuli (stigme) • kod nekih formi (pauci i škorpije) postoje pluća.

16. Nervni sistem • anelidskog tipa (ganglionervno-lestvičast). • dolazi do povećanja moždane mase što je u korelaciji sa dobro razvijenim čulnim organima, kao što su antene i oči. • U vezi sa visokim razvojem nervnog sistema i čula mnoge Arthropoda imaju veoma složeno ponašanje. • Kod zglavkara je dobro razvijen mozak koji se sastoji iz tri dela

17. Čulo vida • izuzetno dobro razvijeno i služi kao glavno orijentaciono čulo. • Oči mogu biti pokretne, smeštene na drškama ili nepokretne locirane na prednjem delu glave. • Kod zglavkara postoji proste i facetovane oči. • Facetovane oči su u zavisnosti od vrste građene od različitog broja ocela (od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada), a vid je složen, mozaičan. Na antenama su smešteni hemo i taktiloreceptori. • Pojedine vrste zglavkara poseduju visokospecijalizovane čulne organe (timpanalni organ itd.).

18. Složene (facetovane oči)

20. Ekskretorni organi • kod nižih zglavkara predstavljeni su antenalnim i maksilarnim žlezdama koje su smeštene u osnovi antena i maksila (deo viličnog aparata), • dok kod viših oblika ekskretornu funciju vrše Malpigijevi sudovi, koji su nešto izmenjene metanefridije.

21. Malpigijevi sudovi

22. Razmnožavanje • po pravilu odvojeni polovi, čest je polni dimorfizam • Oplođenje je unutrašnje. • Kod nekih predstavnika razviće je direktno (epibolno), tj. iz jajeta izlazi jedinka koja liči na imago, s tim što je manjih dimenzija i polno nezrela. • Kod složenijih predstavnika Arthropoda razviće je sa metamorfozom i može biti nepotpuno (hemimetabolno) i potpuno (holometabolno).

23. Arthropoda su po pravilu odvojenih polova, pri čemu se često javlja polni dimorfizam Primer polnog dimorfizma kod štitaste vašiDactylopius coccus

24. RAZVIĆE ARTHROPODA direktno metamorfozom hemimetabolno holometabolno larva jaja larve jaja adult lutka adult

25. Klasifikacija • Phylum: Arthropoda • 1. Subphylum: Trilobitomorpha • 2. Subphylum: Chelicerata – paukoliki zglavkari • 3. Subphylum Crustacea - rakovi • 4. Subphylum Uniramia – insekti i stonoge

26. Phylum: Arthropoda 1. Subphylum: Trilobitomorpha

29. obuhvata izumrle fosilne Arthropoda, koje su živele u paleozoiku. Do danas je opisano oko 4000 fosilnih vrsta • u znatnoj meri imaju homonomnu segmentaciju tela i ekstremiteta, po čemu podsećaju na pretke zglavkara, tj. na Polichaeta.

30. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida • Ordo: Scorpiones (škorpije) • Ordo: Pseudoscorpiones(pseudoškorpije) • Ordo: Aranea(pauci) • Ordo: Opiliones(kosci) • Ordo: Acarina(krpelji)

31. helicere Classis: Arachnida prozoma opistozoma

32. SubphylumChelicerata obuhvata oko 60000 recentnih vrsta • odsustvo antena • Poseduju helicere koje su u vidu klešta • Drugi par ekstremiteta su pedipalpi koji imaju čulnu funkciju (modifikovane su za hvatanje i pridržavanje plena, ali kod nekih mogu imati i ulogu u reprodukciji) • još četiri para ekstremiteta za hodanje i to po jedan na svakom segmentu koji slede

33. Na telu Chelicerata razlikujemo dva telesna regiona i to su: • Prozoma (segmenti glavenog regiona, grudi i dva segmenta trbušnog regiona) i • Opistozoma (ostali segmenti abdomena).

34. ClassisArachnida – paukoliki zglavkari • Klasa Arachnida obuhvata blizu 30000 recentnih vrsta. • To su uglavnom terestrične forme sa malobrojnim vodenim predstavnicima. • Arachnida su po svemu sudeći prve Arthropoda koje su naselile kopno. • Prelaskom iz vodene sredine na kopno došlo je do transformacije listolikih škrga u listolika pluća, ali kod nekih i do razvića trahejnog sistema. • Razviće Arachnida je direktno osim kod nekih krpelja, gde postoji hemimetabolija.

36. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Scorpiones (škorpije) Smeringurusmesaensis Pandinus imperator Euscorpius carpaticus

37. Ordo: Scorpiones (škorpije) • Najstariji suvozemni zglavkari • Pedipalpi snažno razvijeni, završavaju se moćnim kleštima • Na kraju trbušnog regiona – otrovna žlezda koja se izliva na vrhu bodlje

38. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Pseudoscorpiones(pseudoškorpije) Chelifer cancroides (može se naći po kućama) • Liče na škorpije • Kratak, široh trbuh bez bodlje

39. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Aranea(pauci) Lycosa tarentula Evropska tarantula Tarantula sp.

40. Helicere se završavaju kandžom na čijem vrhu se izliva otrovna žlezda • U trbuhu su paučinaste žlezde čiji se sekret u dodiru sa vazduhom stvrdne

41. Želudac Cerebralna ganglija (mozak) Srce Oči Ovarijum Otrovna žlezda Analni otvor Listolikapluća Češljoliki nastavci Gonopora, izlaz za jajašca Helicere Pedipalpi Paučinasta žlezda

42. Latrodectus mactans Crna udovica Araneus diadematus Pauk krstaš

45. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Opiliones(kosci) Phalangium opilio

46. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Acarina(krpelji) pre .... i posle jela Familia: Ixodidae Ixodes ricinus

47. 2. Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Acarina Familia: Sarcoptidae Sarcoptes scabiei - šugarac

48. Krpelji • Svi segmenti tela srasli • Red Acarina (krpelji) predstavlja raznovrsnu grupu sa velikim brojem vrsta • Sarcoptes scabei (šugarac čoveka i raznih sisara), • Varroa destrucktor (krpelj pčela iz roda Apis), • Ixodes ricinus, krpelj koji parazitira na domaćim i divljim sisarima, pticama i čoveku, • Argas persicus (krpelj živine). • Acarapis woodi (parazit pčela)

49. krpelji učestvuju u prenošenju i održavanju uzročnika brojnih infektivnih oboljenja kod životinja i ljudi npr. • piroplazmoze, • lajmske bolesti • Uzročnik lajmske bolesti je spiroheta Borrelia burgdorferi, a prenosi je krpelj Ixodes ricinus. • Tularemiju najčešće prenose krpelji iz roda Dermacentor. • Krpelji Ixodespersulcatus i Ixodes ricinus su prenosioci virusa koji kod čoveka može prouzrokovati meningoencefalitis.

50. 3. Subphylum: Crustacea • Classis: Branchiopoda • Ordo: Cladocera • Classis: Copepoda • Ordo: Cyclopoida • Classis: Cirripedia • Ordo: Thoracica • Classis: Malacostraca • Ordo: Decapoda