Rezultati istraživanja javnog mnjenja Srbije

1. RezultatiistraživanjajavnogmnjenjaSrbije Konferencija za medije Medija Centar 13. februar 2012.

2. U perioduod3. do 8. februara 2012. godineagencijazaistraživanjetržišta i javnogmnjenja Partner Consulting, pod pokroviteljstvomUdruženjaistraživačaSrbije (UUTI), realizovala je veomaznačajnoistraživanje: • stavovi punoletnih gradjana Srbije na temu izlaska na izbore • postojeće procene izlaznosti na sledećim izborima nagoveštavaju rekorde; da li je to realno i na čemu se zasniva? • stavovi povodom „belog listića“ • koliko je ovaj koncept poznat i u kojoj meri ga građani podržavaju? • glasačko opredeljenje gradjana Srbije • rejting stranaka ne beleži značajne promene, iako ih ima; medjutim, podela na „sigurne“, „verovatne“ i „potencijalne“ glasače nagoveštava neizvesnost u finišu izborne trke • profili glasačkog tela pojedinih stranaka • socio-demografske karakteristike glasača doprinose razumevanju trenutne snage i mogućeg kretanja rejtinga stranaka Istraživanjeje realizovanokaokomercijalniprojekatagencije Partner Consulting i sadržiotvorenideo, koji se ovomprilikomobjavljuje, idopunskeinformacijezapojedineklijenteizoblastipolitike i medija. Najnovijeistraživanjeizvedeno je tehnikomtelefonskogintervjuanauzorkuod1.400 ispitanika, dobijenomvišeetapnimslučajnimizborom, koji je obezbediopunureprezentativnost, posebnopokriterijumupola, starosti i obrazovanja. Tokompripreme i realizovanjaistraživanjapoštovan je u celinimedjunarodniKodekssocijalnih i tržišnihistraživanja, kojipropisujeMedjunarodnatrgovinskakomora i Svetskaasocijacijaistraživačkihprofesionalaca, ESOMAR. Agencija Partner već 20 godinaprati, istražuje i analizirapulsiranjejavnogmnjenjaSrbije, od predratnih, ratnih, posleratnih, do poslednjih „novodemokratskih“ godina. Poznavanjesavremeneistraživačkemetodologije, iskustvoprimeneistraživanja u najtežimuslovima, ali i inovativnetehnikeanketiranja, uzorkovanja i tumačenjapodataka, garantujupouzdaneuvide u stavove i očekivanjasrpskogjavnogmnjenja i u trenucimanajvećihpreviranja i izazova. MiroslavŠutić DirektorAgencije Partner Consulting Višegodišnjiregionalnipredstavnik ESOMAR-a Predsednik UUTI-a Kontakt: 011 319.1822, 063 213.975 – msutic@partnerconsulting.rs

3. Da li planirate da izadjete na izbore? Mehaničkim sabiranjem prve dve kategorije, „sigurno ću izaći“ i „verovatno ću izaći“, dobija se oko 70%, što je potencijalni maksimalni izlazak o kome je bilo reči ovih dana. Međutim, realni izlazak je svakako ispod ovog nivoa. Za procenu izlaznosti na sledeće izbore treba imati u vidu sledeće: • na izbore sigurno izlazi 43,8% biračkog tela • ovom korpusu se sigurno može priključiti deo onih koji će „verovatno izaći“, a već danas znaju za koga bi glasali (17.9%). Dakle, najverovatniji izlazak na sledeće izbore je najmanje 61.7%.

4. Zanimljivo je da verovatnoća izlaska na izbore ostaje gotovo identična, bez obzira na godine starosti. Takođe, visoka spremnost najmladje populacije da izađe na izbore predstavlja iznenađenje u odnosu na ranija iskustva. Po stepenu obrazovanja jedino završena osnovna škola pokazuje izlaznost ispod proseka. Nešto veća izlaznost može se očekivati kod najobrazovanijih.

5. Stavovi o predaji praznog (“belog”) glasačkog listića Za ideju izlaska na izbore i predaje praznog listića čula je samo trećina populacije. Velika većina smatra da ova ideja nije dobra. Samo bi 12% ukupne populacije eventualno postupilo tako, ukoliko na dan izbora ne budu sigurni za koga bi glasali. Zanimljivo je da to u nešto većoj meri važi za one koji će sigurno ili verovatno izaći na izbore (14%). Oni koji nisu sigurni ili tvrde da neće izaći znatno manje razmatraju ovu opciju.

6. Kako bi se gradjani izjasnili na izborima ovog trenutka Da se danas održavaju izbori glasalo bi 56% biračkog tela. Na tom nivou izlaznosti, rezultati su kao na grafikonu. U odnosu na stanje iz decembra 2011. promene su veoma male. Izvesno povećanje zabeležio je SPS (0,6%), PUPS (0,9%) i SVM (1,2%).

7. Karakteristike birača Zanimljiva je struktura birača pojedinih stranaka prema polu. Dok DS ima potpuno ujednačenu polnu strukturu (kao prema popisu), dotle SNS odstupa više od 10 poena u korist muškaraca, a SPS više od 10 poena u korist žena. SPS je i jedina stranka sa većinskim prisustvom žena u biračkom telu. „Najmuževnije“ stranke su SVM i SRS za 76% muškaraca, pa PUPS sa 72% muškaraca. Ubedljivo najveći procenat žena se opredeljuje za male i lokalne stranke. Mnogo više žena nego muškaraca se izasnilo sa „ne zna“ ili je odbilo da da odgovor na pitanje za koga bi glasali danas.

8. Analiza glasača pojedinih stranaka po obrazovanju upućuje na jedan od razloga velike prednosti SNS-a prema DS-u. Naime, izrazita prednost SNS-a postoji u kategorijama nižeg i srednjeg obrazovanja, a njihovo učešće u ukupnoj populaciji je blizu 90%! Obrazovna struktura nagoveštava dalje povećanje ove razlike izmedju SNS-a i DS-a. Kod nižeg obrazovanja postoji najveća “rezerva” novih glasača iz kategorije onih koji nisu hteli da se izjasne (“ne zna” i “odbija”). Od 16% ovakvih glasača (procenat na nivou cele populacije) na izbore će izaći 10%. Najveći deo ovih glasača opredeljuje se za SNS. Na nivou izlaznosti od 66% odnos SNS-a i DS-a bi mogao biti SNS 37% DS 26%