450 likes | 1.53k Views
Inteligencija. Uvodni zadatak. N avedite pet osobina neke inteligentne osobe i poređajte ih po važnosti. Š ta je inteligencija?. J edna ili više sposobnosti? P roblem merenja/procene N asleđe/sredina S tabilnost?. R azličita shvatanja. Implicitne teorije inteligencije
E N D
Uvodnizadatak Navedite pet osobina neke inteligentne osobe i poređajte ih po važnosti
Šta je inteligencija? • Jedna ili više sposobnosti? • Problem merenja/procene • Nasleđe/sredina • Stabilnost?
Različita shvatanja • Implicitne teorije inteligencije • Eksplicitne teorije inteligencije
Implicitne teorije • Shvatanja o inteligenciji koja se ne temelje na naučnom radu, već predstavljaju konstrukte ljudi o prirodi inteligencije • Zašto je važno baviti se laičkim shvatanjima o inteligenciji (Sternberg): • Određuju način na koji osobe procenjuju svoju i tuđu inteligenciju • Predstavljaju okvir za bavljenje eksplicitnim teorijama • Služe za proveru eksplicitnih teorija • Mogu pomoći razumevanju razvojnih i kroskulturnih promena
Implicitna shvatanja prirode inteligencije • Kategorije (Sternberg, 1981): • Kognitivne sposobnosti • Praktična inteligencija • Interpersonalne osobine • Motivacija • Akademska inteligencija i verbalne sposobnosti • Ostale osobine ličnosti i fizičke karakteristike
Nalazi istraživanja implicitnih teorija • Laička i ekspertska shvatanja se ne razlikuju mnogo (r: 0,80-0,90) • Tri klase: • verbalna inteligencija, • veštine rešavanja problema, • praktična inteligencija • Razlike: eksperti ističu značaj motivacije, laici značaj svakodnevnih aspekata
Eksplicitne teorije inteligencije • Naučni pristup – formulisane u vidu teorije • Zasnovane i proveravane na velikom broju ispitanika i proceni njihovih sposobnosti • Koriste se kao okvir za istraživanja u oblasti inteligencije • Strukturalni (faktorske teorije inteligencije) i razvojni modeli inteligencije
Savremene teorije inteligencije • razvojem kognitivne psihologije stupa na snagu model obrade informacija • dotadašnji dominantni faktorski pristup gubi na značaju • osnovna ideja: razumevanje inteligencije u terminima kognitivnih procesa • pokušavaj identifikacije mentalnih procesa koji su u osnovi inteligentnog ponašanja • individualne razlike zavise od specifičnih procesa koje različite osobe unose u situaciju ili zadatak (brzina i tačnost)
Merenje inteligencije • Indirektno • putemispoljavanja u ponašanju/test situaciji • Problem: razumeti prirodu dobijenog rezultata • Testovi moraju biti pouzdani, valjani i standardizovani (norme)
Pouzdanost • ako test ima dobru pouzdanost, dobijaće se dosledni rezultati • pouzdanost se određuje koreliranjem dva niza rezultata (npr. test-retest) • unutrašnja konzistencija (mera pouzdanosti) • stepen u kojem odvojena pitanja ili ajtemi tog testa mere istu stvar (određuje se koreliranjem ukupnog rezultata koje je grupa ispitanika postigla s rezultatima na svakom pojedinom ajtemu) • povećanjem broja pouzdanih zadataka u testu raste i pouzdanost ukupnog rezultata u testu • dobro konstruirani i objektivno bodovani testovi sposobnosti imaju koeficijente pouzdanosti oko 0,90
Valjanost • Test meri ono što bi trebalo da meri! • valjanost testa može se odrediti koreliranjem rezultata u testu sa nekim spoljašnjim kriterijumom (kriterijum valjanost) • problem kriterijuma u merenju – ne postoji mera „istine“ pomoću koje bismo validirali test • konstruktna valjanost – rezultati u testu su u korelaciji s ishodima za koje teorija kaže da se mogu predvideti; istraživač koristi svoju teoriju i za konstrukciju testa i za generisanje predikcija iz teorije
Počeci merenja inteligencije • 1905. Alfred BineiTeodor Simon – izdvojiti grupu dece sa teškoćama • Sposobnostda se predvidiakademskiuspehdece kao kriterijum pri izboru ajtema
Bine-Simonova skala • Pretpostavke: • inteligencija se razvijapostepeno • razvojsposobnosti je stupnjevit • svakomuzrastuodgovaraodređenistupanjrazvojasposobnosti • Razlikemeđudecomispoljavaju se u brzinisavladavanjapojedinačnihstupnjeva, kaoi u dometukojise ostvarinakrajurazvoja • Bine je pretpostavio da se inteligencija može meriti zadacima koji zahtevaju rasuđivanje i rešavanje problema, a ne perceptivno-motorne sposobnosti • Postignuće na skali prikazuje se kvantitativno • Mentalni uzrast kao mera intelektualnog razvoja • pokazuje do kog stupnja u svom intelektualnom razvoju je stigao ispitanik
IQ • Štern : Umni količnik • Kombinacija mentalnog uzrasta (izraženog putem zbira poena na testu) sa kalendarskim uzrastom deteta (izraženog u mesecima). • U osnovi umnog količnika nalaze se dve mere razvoja: individualna i opšta (generička) • IQ = mentalni uzrast /kalendarski uzrast X 100
Koliki je umni količnik deteta starog 7.3 koje na testu inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?
DUK • Devijacioni umni količnik (Veksler) • određivanje relativnog (a ne apsolutnog) položaja pojedinca u uzrasnoj grupi kojoj pripada (referentnoj grupi) • uzima se u obzir prosečna vrednost (AS) i standardna devijacija (SD) one grupe kojoj dete pripada
Termanovaklasifikacija • vrhunska -preko 140 IQ, • veomavisoka - 120- 140, • visoka -110-120, • prosečna -90-110, • ispodprosečna- 80-90, • intelektualnatupost- 70-80 • slaboumnost- ispod 70 ili 65
Klasifikacija IO • Laka - 70-50 (85%) • Umerena - 49-35 (10%) • Teška - 34-20 (3-4%) • Duboka - ispod 20 (1-2%)
Rani testovi inteligencije • Golton: prvi pokušaj stvaranja testova intelektualnih sposobnosti • Podstaknut teorijom evolucije smatrao je da je inteligencija pitanje izuzetnih čulnih i perceptivnih sposobnosti koje se prenose sa generacije na generaciju • što je osetljiviji čulni sistem osobe, to je ona inteligentnija
Stanford – Bineova skala inteligencije • u skladu sa savremenim shvatanjima inteligencije prema kojem je inteligencija skup različitih sposobnosti, revizija Stanford-Bineove skale sadrži zadatke koji se mogu grupisati u četiri široke oblasti: • verbalno rasuđivanje (rečnik, razumevanje, apsurdnost, odnosi među rečima), • apstraktno/vizuelno rasuđivanje (analiza uzoraka, precrtavanje), • kvantitativno rasuđivanje (računanje, nizovi brojeva...) • kratkoročno pamćenje(pamćenje kuglica, pamćenje rečenica, pamćenje brojeva, pamćenje objekata)
Vekslerovi testovi inteligencije • razvio novi test smatrajući da Stanford-Bine previše zavisi od verbalnih sposobnosti • Široka upotreba; skale za decu (WISC) i odrasle • skale se sastoje od nekoliko subtestova: svaki subtest sastoji se od drugačije vrste intelektualnih zadataka i stoga test pokazuje kako se dobro osoba snalazi u jednoj vrsti zadataka u poređenju s drugom vrstom • neke skale su verbalne (informisanost, razumevanje, računanje, sličnosti, pamćenje brojeva, rečnik...), a neke neverbalne ili manipulativne (šifra, kocke, dopunjavanje slika, sastavljanje objekata, razvrstavanje slika) • različiti kvalitativni i kvantitativni pokazatelji: • ukupan rezultat na IQ skali – koeficijent inteligencije (IQ) • parcijalni rezultati na verbalnom i neverbalnom (verbalni i neverbalni koeficijent IQ – VIQ i NIQ) • indikatori mentalnog funkcionisanja i strukture mentalnih sposobnosti na osnovu intertestovne varijabilnosti
Ravenoveprogresivnematrice • Standardne progresivne matrice namenjene su za ispitivanje sposobnosti logičkog zaključivanja za ispitanike starosti od 10 godina + • Test u najvećoj meri ispituje generalnu sposobnost, u manjoj meri vizuospacijalni faktor
Kako tumačiti rezultate? • IQ ukazuje na nečije postignuće na nizu standardnih zadataka – a ne na vrednost same osobe! • Dobijeni IQ skor ne treba tumačiti kao apsolutnu meru inteligencije, već kao pokazatelj verovatnog opsega vrednosti IQ u kojem leži skor ispitanika • Pri merenju inteligencije prisutan je određeni stepen greške • Interpretacija IQ skora treba da bude vezana za širi kontekst ispitivanja • Iako postoji određeni stepen nepouzdanosti i netačnosti psihološkog testiranja, testovi ipak predstavljaju tačnije i pouzdanije sredstvo ispitivanja sposobnosti od ad hoc procena
Inteligencija i pol • Na polne razlike na testovima inteligencije se gleda sa tri aspekta: • biološkog (dorinos gena, hormona..) • sredinskog tj. socio-kulturnog (ranaiskustvaisocijalizacijapolnihuloga) • neurofiziološkog (razlike u cerebralnojlateralizaciji) • Uticaj dvegrupe moderator varijabli: • uzrast- različitabrzinamaturacijedevojčicaidečaka • socio-ekonomski status (SES)- u nekim je istraživanjimanađenaneštoveća zavisnostkognitivnograzvoja od SES-akod dečakanegokod devojčica
Ranija istraživanja • uterminima Terstonovihmentalnihsposobnosti : • viši skorovi za žene: verbalnorazumevanje, verbalnafluentnost, nekiaspektipamćenjaiestetskisudovi • viši skorovi za muškarce: spacijalnasposobnost, numeričkorezonovanjeimehaničkeinformacije • Nema statistički značajnih razlika u prosečnom IQ muškaraca i žena (istog uzrasta i SES-a) • Zašto? • Standardne baterije testova inteligencije imaju balansiran udeo različitih subtestova
Novija istraživanja o polnim razlikama • Primarne sposobnosti: verbalna (M) ispacijalna (Ž) • Socijalnainteligencija:(Ž) • Zašto?
Testovi inteligencije nezavisni od kulture? • kada uspešnost u testovima inteligencije zavisi od iskustva u okviru određene kulture tada govorimo o kulturalnoj pristrasnosti • Katel i Gudinaf su pokušali da konstruišu univerzalne testove koji ne zavise od kulture • Katelov test procenjuje sposobnosti rasuđivanja ispitujući dečju sposobnost razumevanja pravila koja se nalaze u osnovi nizova geometrijskih figura • Crtež ljudske figure (Gudinaf) zasniva se na pretpostavci da deca u svim kulturama imaju jednake šanse da posmatraju osobe i uočavaju odnose između delova i celine • testovi nezavisni od kulture nisu ispunili očekivanja i ne predviđaju školski uspeh podjednako dobro kao ostali testovi inteligencije • Da li ovakvi testovi zaista i postoje?
Kroskulturalni pristup inteligenciji • Dominantne teorije inteligencije odražavaju shvatanja “zapadnjačke” kulture • severnoafričke kulture smatraju da je za inteligenciju važno odgovorno učestvovanje u porodici, kooperativnost i poslušnost • Zimbabve – inteligencija je promišljenost i opreznost, naročito u socijalnim odnosima • ispitivanja u Kini i Tajvanu utvrdila su da su socijalna kompetencija i poznavanje samog sebe važne komponente inteligencije
Emocionalna inteligencija • razumevanje i kontrolisanje vlastitih emocija kao jedan od najvažnijih faktora zdravlja • Mayer i Salovey: 4 glavne komponente emocionalne inteligencije: • tačna percepcija i ekspresija emocija (osnova za prepoznavanje svojih i tuđih emocija i adekvatno reagovanje na njih) • sposobnost pristupa emocijama (kako se osećam?) • razumevanje emocija i emocionalnih značenja (zašto smo anksiozni?) • regulacija emocija (sposobnost upravljanja vlastitim emocijama • Da li možemo da naučimo i/ili poboljšamo emocionalnu inteligenciju?