1 / 37

Javnost Srbije o bezbednosti

Javnost Srbije o bezbednosti. K oliko su aktueln i i relevantni rezultati?. Niko do sada nije istraživao ceo sektor bezbednosti i vezu između lične, kolektivne i nacionalne bezbednosti Izvođač: CeSID u aprilu i maju 2011. godine

kiora
Download Presentation

Javnost Srbije o bezbednosti

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Javnost Srbije o bezbednosti

  2. Koliko su aktuelni i relevantni rezultati? • Niko do sada nije istraživao ceo sektor bezbednosti i vezu između lične, kolektivne i nacionalne bezbednosti • Izvođač: CeSID u aprilu i maju 2011. godine • Reprezentativni uzorak od 1200 građanai građanki RS (bez KiM) • Fokus grupe • 4 fokus grupe su bile sa gubitnicima tranzicije, • 2 sa građanima koji imaju između 30 i 60 godina, • 2 sa mladima (između 18 i 30 godina); • 1 fokus grupa je bila „kontrolna“ - dobitnici tranzicije (stariji od 30 godina)

  3. Program Sonja Stojanović, direktorka BCBP • Koliko se bezbedno osećaju građani Srbije? • Kome se građani obraćaju za pomoć kada je njihova bezbednostugrožena? Marko Milošević, istraživac BCBP • Kako različiti slojevi društva vide sektor bezbednosti? Zoran Krstić, metodolog istraživanja • O identitetu i sektoru bezbednosti: šta nam znači Kosovo, a šta EU? Filip Ejdus, član UO BCBP i asistent na FPN • Koliko su građani Srbije naklonjeni bezbednosnoj saradnji i integracijama? • Koliko njih podržava članstvo u EU, a koliko u NATO?

  4. Percepcija LIČNE BEZBEDNOSTI • Većina ispitanika se oseća fizički bezbedno, pogotovu u svojoj kući i mestu u kom žive. • Razlozi • za osećaj bezbednosti – “zato što živim normalno i poštujem red i zakon” • za osećaj nebezbednosti – kriminal i loša ekonomska situacija • Najviše poverenja imaju u sebe da se zaštite

  5. Približno tri četvrtine građana se oseća potpuno ili uglavnom bezbedno.

  6. Građani se oslanjaju na sebe i okolinu

  7. Čega se plaše građani?

  8. Većina građana ne smatra da su državni organi doprineli njihovoj ličnoj bezbednosti.

  9. Koje institucije vide, a koje doživljavaju kao pretnju

  10. Građani su zadovoljniji učinkom tradicionalnih ustanova bezbednosti, a nezadovoljniji njihovim kontrolorima

  11. Poverenje u rukovodstvo je veće nego poverenje u ustanove u slučaju predsednika, a manje u slučaju odbrane i policije.

  12. Radnici: policija bila bolja devedesetih, poljoprivrednici ista jea obrazovaniji i imućniji: bolja je posle 2000.

  13. Kritika policije

  14. Šta treba da budu prioriteti reforme policije?

  15. Vojska može da nas odbrani, ali je nedovoljno brojna i opremljena

  16. I da li je vojska reformisana?

  17. Mladi, pripadnici nacionalnih manjina, visokoobrazovani i oni sa višim primanjimaza profesionalnu vojsku

  18. PERCEPCIJA KOLEKTIVNE I NACIONALNE BEZBEDNOSTI • Koliko je bezbednost Srbije sada ugrožena? Neznatno više onih koji se osećaju ugroženost • 44, 6% ugrožena (veoma 11,8%) i (uglavnom 32,8%) • 39,5% nije ugrožena (uopšte nije 13,7%) i (uglavnom nije 25,8%) Najbezbednije do 1990. Najnebezbednije od 1990-2000.

  19. POGLED IZ DŽEPA – STAVOVI GRAĐANA SRBIJE O BEZBEDNOSTI IZ UGLA KLASNO-SLOJNE STRATIFIKACIJE Marko Milošević

  20. BEZBEDNOST NACIJE – VAŽNOST NACIONALNOG IDENTITETA Zoran Krstić

  21. Nacionalnabezbednost • Nacionalna bezbednost jeste veoma važna našim ispitanicima • Postoje razlike po polu i političkom opredeljenju

  22. Pretnje po bezbednost nacije

  23. Integracije i identitet • NATO se u mnogo većoj meri opaža kao pretnja nacionalnom identitetu nego što je to slučaj sa EU. • Ko više ugrožava nacionalni identitet taj ima i manje podrške

  24. Važnost Kosova i Metohije • Građani Srbije srpske nacionalnosti na proglašenje nezavisnosti KiM gledaju kao na veliku pretnju (identitetsku i bezbednosnu) • U skladu sa ovakvim opažanjem jesu i očekivanja poželjnog ponašanja od političke elite. • Ni uključenje Srbije u EU nije dovoljno velika „šargarepa“ da bi građani pristali na odricanje od Kosova

  25. KAKO GRAĐANI VIDE MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SARADNJU? Filip Ejdus

  26. KAKO GRAĐANI VIDE MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SARADNJU?

  27. KAKO GRAĐANI VIDE MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SARADNJU?

  28. KAKO GRAĐANI VIDE MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SARADNJU?

  29. KAKO GRAĐANI VIDE MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SARADNJU?

  30. KAKO GRAĐANI VIDE MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SARADNJU?

  31. Osnovni podaci o istraživanju VREME REALIZACIJE ISTRAŽIVANJA: 1 - 7. april 2011. godine VELIČINA UZORKA: 1.198 ispitanika KARAKTER UZORKA:reprezentativan uzorak na nivou cele Republike Srbije, bez Kosova i Metohije. TEHNIKA:Terensko istraživanje, prikupljanje podataka „face-to-face“. Opis uzorka • Pol: muški - 49%, ženski - 51%. • Starost: 18 do 29 godina - 18%; 30 do 39 godina - 16%; 40 do 49 godina - 16%; 50 do 59 – 19%; 60 i više – 31% • Školska sprema: osnovna škola ili manje - 22%; škola za radnička zanimanja - 10%; srednja škola - 43%; viša škola ili fakultet - 21%, učenik/student - 4%. • Zanimanje: poljoprivrednik - 8%; domaćica - 12%; NK ili PK radnik - 8%; KV ili VK radnik - 24%; tehničar - 15%; učenik/student - 8%; službenik - 10%; stručnjak - 15%. • Prosečna mesečna primanja (po članu domaćinstva, u RSD): ne zna, odbija da odgovori - 18%; do 10.000 - 29%; 10.000 – 20.000 - 30%; 20.000 - 40.000 - 17%; 40.000 - 60.000 - 4%; više od 60.000 - 2%. • Nacionalnost: Srbi – 88%; ostali- 12%.

  32. Fokus grupe • Mesto:Beograd (2 fokus grupe), Valjevo, Sombor, Zaječar • Period realizacije:25 - 27. maj 2011. godine • Ciljne grupa: • 4 fokus grupe su bile sa gubitnicima tranzicije, • 2 sa građanima koji imaju između 30 i 60 godina, • 2 sa mladima (između 18 i 30 godina); • 1 fokus grupa je bila „kontrolna“ - dobitnici tranzicije (stariji od 30 godina) • Broj učesnika: na četiri fokus grupe učestvovalo je po osam, a na preostaloj (petoj) grupi je bilo sedam učesnika

  33. BEOGRADSKI CENTAR ZABEZBEDNOSNU POLITIKU Gundulićev venac 48 011 32 87 226 www.ccmr-bg.org office@ccmr-bg.org

More Related