1 / 36

TAMNA MATERIJA U SVEMIRU I SLABA INTERAKCIJA Dušan S. Mrđa

TAMNA MATERIJA U SVEMIRU I SLABA INTERAKCIJA Dušan S. Mrđa Departman za fiziku, Prirodnomatematički fakultet Novi Sad. · Rotaciona kriva spiralne galaksije. Unutrašnji deo galaksije. · Spoljašnji deo galaksije ( veliki radijusi ).

kiril
Download Presentation

TAMNA MATERIJA U SVEMIRU I SLABA INTERAKCIJA Dušan S. Mrđa

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. TAMNA MATERIJA U SVEMIRU I SLABA INTERAKCIJA Dušan S. Mrđa Departman za fiziku, Prirodnomatematički fakultet Novi Sad

  2. ·Rotaciona kriva spiralne galaksije

  3. Unutrašnji deo galaksije

  4. ·Spoljašnji deo galaksije ( veliki radijusi ) ·Očekivana rotaciona kriva Mr≈const.=C ( pp. na osnovu emitujuće materije )

  5. ·v(r)- eksperimentalni podaci ( Doplerov efekat u emisionom spektru O zvezda, studije linije od λ= 21 cm-hiperfini vodonikov prelaz) NE POKAZUJU OPADANJE v ZA VELIKE RADIJUSE:v(r)≈const.( Mr=k r → v=( γ k )1/2= const. )·Kriva dobijena na osnovu posmatračkih podataka

  6. * Kosmološka gustina·Savremena astronomska posmatranja: 90-95 % materije koja ne emituje elektromagnetno zračenje ili emituje zračenje slabog intenziteta·ρ gustina materije u svemiru , a ρckritična gustina (za ρ > ρc svemir je zatvoren )H -Hablova konstanta , H = 100 h km s-1 Mps –1, 0.4<h<1. ρc = 2 x 10 –29h2g/cm3.

  7. ·Kosmološka gustina: ·       Posmatrački podaci ( dinamika jata i superjata galaksija) : 0.1 ≤ Ω ≤ 0.3. ·       Merenja izvrsena pomoću IRAS ( Infrared Astronomical Satelite ): 0.25 ≤ Ω < 2 ·       Luminoznost galaksija - barionska gustina : Ωb< 0.02. ·      Neusaglašenost među vrednostima za kosmološku gustinu (Ωb< Ω) ostaje na snazi čak i ako se uzmu u obzir sve barionske forme tamne materije : prašina, MACHO- Massive Compact Halo Objects ( smeđi patuljci, beli patuljci,neutronske zvezde,crne rupe )

  8. ·  Nebarionske forme tamne materije: NEUTRINI, WIMP-ovi ( Weakly Interacting Massive Particle ) ( " hot dark matter ") ( " cold dark matter ") ·* Masa neutrina ·   *    Sa čisto teorijskog aspekta ne postoje osnove za pretpostavku da je masa mirovanja neutrina jednaka nuli ·       Jedna od exp. mogućnosti za merenje mase neutrina bazirana na β raspadu tricijuma : ·* Procesi povezani sa pitanjem mase neutrina : NEUTRINSKE OSCILACIJE I DVOSTRUKI β RASPAD

  9. ·Neutrinske oscilacije ·       Moguće jedino ako neutrino ima masu ·       νe i νμ kvantnomehaničke superpozicije stanja ν1 i ν2 sa masama m1 i m2 : νe= ν1 cos θ + ν2 sin θ νμ= - ν1 sin θ + ν2 cos θ ( m (νe)= m1 cos2 θ + m2 sin2 θ m (νμ)= m1 sin2 θ + m2 cos2 θ ) ·       U prvobitno čistom snopu νe postepeno se pojavljuje primesa νμ ·       Udeo primese νμ je periodična funkcija rastojanja

  10. ( ) x – rastojanje od izvora neutrina do detektora E- energija neutrina Δm2= │ m12 – m22 │ θ – ugao mešanja L – oscilatorna dužina Maksimumi verovatnoće prelaza dešavaju se za . ·Ako neutrini u snopu imaju dovoljno visoku energiju, oscilacije bi se mogle detektovati posmatranjem dva efekta u interakciji snopa sa metom: 1)    Pojava neutrina druge vrste 2)    Smanjenje broja originalnih neutrina

  11. ·Problem solarnih neutrina ·       Neutrini koji nastaju kao rezultat nuklearnih reakcija unutar Sunca: p + p → d + e+ + νe p + e- + p → d + νe 7Be + e- → 7 Li + νe 7Be + e- → 7 Li* + νe 8B → 8Be + e++ νe * Detekcija solarnih neutrina : ·       Homestake-Mine ( dubina 1.5 km ); 1968. god. ·       Cilindrični sud napunjen perhloretilenom ( Cl2Cl4 ) , ~ 600 t νe + 37Cl → 37Ar + e- , 37Ar → 37Cl + e+ + νe( T1/2 = 35 dana )

  12. ·     Registrovano 2.0 ± 0.3 SNU ( 1 SNU- Sunčeva neutrinska jedinica: 10- 36 reakcija ν zahvata po jezgru mete u sekudi ) ·      Teorijsko predviđanje : 7.6 ± 3.3 SNU ·       U svim kasnijim eksperimentima vezanim za detekciju Solarnih neutrina, registrovan je deficit νe ·Eksperimenti su bazirani na sledećim procesima : 71Ga + νe → 71 Ge + e- ( GALLium EXperiment- GALLEX ) / LNGS-Gran Sasso νe + e- → e- + νe ( elastično rasejanje/ Čerenkovljevo zračenje ) ( Japan , Kanada ) Superkamiokande ( H2O / 50 000 t ) Sudbury Neutrino Observatory ( SNO; D2O )

  13. ·Na putu od Sunca do Zemlje kao posledica neutrinskih oscilacija, približno 2/3 elektronskih neutrina preobražavaju se u mionske i tau neutrine ( potvrda na osnovu interakcija νe ,νμ ,ντ sa metom / SNO : (νe + d → p + p + e- νx + d → p + n + νx νx + e- → e- + νx ) ·KamLAND- reaktorski eksperiment ( Kamioka Liquid Anti-Neutrino Detector ) ·Detekcija emitovanih iz udaljenih nuklearnih reaktora ( ~ 180 km ) + p → e+ + n , E ( ) > 1.8 MeV

  14. KamLAND detektor ·Odnos broja posmatranih reaktorskih događaja prema očekivanom u odsustvu neutrinskih oscilacija : Veliko rastojanje izvor neutrina-detektor, omogućava KamLANDU nalaženje oscilacionog rešenja za problem solarnih neutrinana osnovu reaktorskihantineutrina

  15. sin2θ =1.0 LMA ( Large Mixing Angle, Δm2= 6.9 x 10-5 eV2 je jedino oscilaciono rešenje konzistentno sa KamLAND rezultatima ) ·DVOSTRUKI β RASPAD · *Istovremeni prelaz dva d kvarka u dva u kvarka ·       * Ako se emituju antineutrini- raspad dvoneutrinski ( 2νββ ) ·       * Ako virtuelni neutrino emitovan jednim kvarkom bude apsorbovan drugim kvarkom – raspad bezneutrinski ( 0νββ ) ·     * Poslednji proces moguć jedino sa Majorana neutrinom / leptonski broj u tom procesu se ne održava

  16. 2νββ 0νββ • Eksperimentalno registrovanje bezneutrinskog dvostrukog beta raspada značilo bi da je neutrino Majorana čestica sa nenultom masom mirovanja • ·Proizvod perioda poluraspada za 0νββ i efektivne mase neutrina : • MGT,MF – matrični elementi Gamow Tellera i Fermija • G1- fazno prostorni integral • ·Na bazi 0νββ raspada moguće je određivanje efektivne mase neutrina ·Poluživoti ββ raspada iz različitih eksperimenata i gornje granice izračunate iz T1/20ν ( Tabela )

  17. ·       2νββ raspad je eksperimentalno registrovan ·       Prva potvrda 0νββ raspada objavljena je u vezi sa Heidelberg-Moscow eksperimentom ( 76 Ge32→ 76Se34 ) : = 0.4 eV (99.73 C.L.) / 2004. God ·       Prema teoriji Velikog praska broj neutrina je jednak broju fotona, što znači da na svaki nukleon ( proton, neutron) u Kosmosu dolazi ~ 109 neutrina mp= 9.38 x 108 eV 109 x 0.4 eV= 4 x 108 eV ( masa neutrina po jednom nukleonu ) ·       Prema ovoj proceni ukupna masa neutrina u Kosmosu iznosila bi oko 40 % mase nukleona

  18. ·WIMP ·       Supersimetrične teorije (SUSY ) predviđaju postojanje masivnih slabointeragujućih čestica ( WIMP-ova ) ·       Najlakša čestica – stabilnineutralino ( m ~ 10-15 GeV/c2 ) ·       Značajna uloga u procesu nastajanja nehomogenosti u ranom Kosmosu ( → formiranje prvih galaksija ) ·       Ako su WIMP-ovi dominantna forma tamne materije , iz procena gustine tamne materije naše sopstvene galaksije, sledi da je fluks WIMP-ova ~ 106 WIMP-s/ cm2 s ·       Njihove brzine u odnosu na objekte u Galaksiji ~ 10-3 c ·       Interakcija sa jezgrima : jezgra uzmiču sa energijama do oko 50 keV

  19. ·     *  Analize ukazuju da su jezgro i zvezdani disk spiralnih galaksija " uronjeni " u veliku " koronu " (" halo ") TAMNE MATERIJE ·     *  Uobičajen model: sferni (nerotirajući) halo sa profilom gustine ρ ~ r-2 ·       * U ovom modelu WIMP-ovi imaju Maksvelovu distribuciju brzina , gde je v0 ≈ 220 km/s brzina Sunca oko galaktičkog centra ·Kretanje Zemlje oko Sunca orbitom koja je nagnuta za oko 60° u odnosu na galaktičku ravan

  20. Zemljina orbita oko Sunca ·Varijacije brzine Zemlje od ± 15 % kroz tamnu materiju ·      * Ovo treba da dovede do odgovarajuće periodične promene u registrovanom fluksu WIMP-ova , odnosno energiji sudara WIMP-ova sa jezgrima

  21. ·PINCIPI DETEKCIJE WIMP-ova ·Usled elastičnog sudara WIMP-a sa jezgrom dolazi do uzmaka jezgra ·Osnovni načini detekcije uzmaka: 1)    U poluprovodnicima ( Si, Ge) naelektrisanje generisano kao posledica jonizacijeusled uzmaka jezgra 2)    U scintilatorima ( kristali, tečnosti) iznos proizvedenogsvetla zavisi od energijeuzmaka 3)    Transformacija energije uzmaka u vibracije kristalne rešetke ( fonone), što semože registrovati pri niskim temperaturama ·       *Verovatnoća interakcije sa detektorom : < 1 događaj/(dan 10 kg) ·      * Problem fona ( kosmičko zračenje, jonizujuće zračenje iz okruženja detektora i unutar samog detektora) ·      

  22. ·Shematski prikaz aktuelnih eksperimenata za detekciju WIMP-ova i načini detekcije

  23. ·CRESST eksperiment ( Cryogenic Rare Event Search with Super conducting Thermometers) ·       * Eksperimentalna postavka se nalazi u “Nacionalnoj laboratoriji Gran Saso” u Italiji * CRESST koristi niskofonske kriogeničke kalorimetrijske detektore sa termomerima baziranim na superprovodnom faznom prelazu za direktnu detekciju rasejanja WIMP-ova na jezgru ·      * generisanje fonona( uzrokovano uzmakom jezgra prilikom rasejanja WIMP-a ) mnogo verovatniji proces nego jonizacija- kriogenički kalorimetri su idealni za detekciju WIMP-ova. ·      *  He-3/He-4 kriostat omogućava održavanje operativne temperature detektora ( 10 mK – 15 mK). ·    * Detektor je smešten unutar tzv. » rashladne kutije« koja je proizvedena od niskofonskog OFHC bakra ·    * Hlađenje detektora omogućeno je putem 1.3 m dugog »cold finger-a« koji u unutrašnjost rashladne kutije vodi od kriostata.

  24. ·» Cold finger« je napravljen od visokočistog bakra i okružen je različitim radijacionim štitovima. ·       Kriostat i rashladna kutija se nalaze unutar Faradejevog kaveza kako bi se minimizirali eksterni uticaji elektromagnetnog polja. Detektor sa kriostatom

  25. ·CRESST I faza ·       * 1998. godine , započeta prva merenja koja su karakterisala fon ·      *Niskotemperaturski kalorimetarski detektor korišten u CRESST I fazi sastoji se od safirskog kristala ( apsorbera ) Al2O3 , ekstremno osetljivog superprovodnog termometra ( sposobnog da meri porast temperature ) u K opsegu i slabe termalne veze sa tzv. » toplotnom kadom« da bi se obezbedila relaksacija sistema ( odvođenjem toplote) nakon interakcije čestice sa kristalom. ·       * Termometar je načinjen od volframskog filma evaporiranog na safirski kristal. Njegova temperatura je stabilizovana na  15 mK , u prelaznom regionu između superprovodnog i normalno-provodnog stanja. Mali rast temperature kristala ( tipično nekoliko K ) npr. uzrokovan WIMP-a na jezgru , vodi ka porastu otpornosti W filma koja se meri pomoću elektronskog kola baziranog na SQUID-u ( Super conducting Quantum Interference Device ).

  26. ·  Sa ~ 10 događaja/ keV dan kg u opsegu između 10 keV i 100keV , fon je bio u početku viši nego što je očekivano. Razlog je bio identifikovan : nađeno je da korišćenje safirskih kuglica za fiksiranje apsorbujućeg kristala vodi ka formiranju mikropukotina u kristalu. U proleće 2000., držač detektora usavršen zamenom safirskih kuglica sa teflonskim delovima ( snižen fonski odbroj ) - zvaničan početak CRESST I faze ·       Eksperimentalna faza CRESST I je završena u leto 2000. godine. Donela je novu granicu za spin-zavisnu interakciju WIMP-ova sa protonima

  27. Granična kontura ( Sl. )za spin-zavisnu WIMP interakciju ustanovljena pomoću CRESST I posmatranja , zajedno sa rezultatima drugih eksperimenata. Oblast iznad krive je isključena na nivou poverenja od 90 % za odgovarajući eksperiment.) ·       CRESST I period sakupljanja podataka obuhvata podatke snimljene u merenjima tokom 67 dana ( 04/2000 – 07/2000 ) sa dva 262 g safirska detektora ·       Fonski odbroj u energetskom opsegu od 15 keV do 20 keV je bio ( 0.93  0.35 ) counts / kg keV day. * * CRESST II ·       * koincidentna detekcija fonona i scintilacionog svetla kreiranog u apsorbujućem kristalu nakon interakcije čestice sa kristalnom rešetkom. ·       * diskriminacija između uzmaka elektrona ( uzrokovanih fotonima ili elektronima ) i uzmaka jezgara ( uzrokovanih česticama tamne materije, ali takođe i neutronima )

  28. ·      * Umesto safirskog kristala , koristi se CaWO4 monokristal kao apsorber. CaWO4 ima dobre scintilacione karakteristike .Na kristal je evaporiran superprovodni volframski film za detekciju f o n o n a. Scintilaciono svetlo se registruje u koincidenciji sa fononima i to pomoću drugog – safirskog kriogeničkog detektora na kome se takođe nalazi volframski film. Ovaj svetlosni detektor je u kontaktu sa fononskim CaWO4 detektorom.

  29. ·      * U safirskom detektoru se apsorbuju fotoni , čime dolazi generisanja fonona pa se porast temperature ovog kristala kao i CaWO4 kristala detektuje superprovodnim termometrom. ·Za datu energiju upadne čestice, odnos deponovane energije u fononskom kanalu i deponovane energije u svetlosnom kanalu zavisi od tipa interakcije.

  30. ·*Uzmaci jezgara koji se dešavaju prilikom rasejanja WIMP-ova ili neutrona dovode do emitovanja znatno manje scintilacionog svetla u scintilatoru , nego što to čine jonizacione interakcije kakve su apsorpcija elektrona ili gama kvanata ( gde se javljaju elektronski uzmaci ). ·*Pošto se većina fonskih interakcija bazira na jonizacionim interakcijama , simultana detekcija fonona i scintilacionog svetla predstavlja efikasan metod redukovanja fona. Koincidentna detekcija fonona i scintilacionog svetla .

  31. ·* Sl.: Donja tačkasta grupacija kojoj odgovara niski svetlosni prinos potiče od nuklearnih uzmaka ( uzmaka jezgara), uzrokovanih neutronima iz neutronskog kalibracionog izvora. WIMP-ovi treba da imaju iste takve karakteristike interakcije. ·   * Gornja tačkasta grupacija nastala je kao rezultat jonizacionih interakcija elektrona i gama zraka sa CaWO4 kristalom. ( Uklanjanjem neutronskog izvora , potvrđeno je da nema propuštanja jonizacionih događaja u region nuklearnih uzmaka. ) ·   * Redukovanje fona koji potiče od jonizacionih događaja dostiže 99.7 % u energetskom regionu između 15 keV i 25 keV i 99.9 % na energijama koje prevazilaze 25 keV. ·    * Značajan problem u ovom projektu jeste dobijanje monokristala CaWO4 koji imaju izuzetnu radiočistoću. Naročitu smetnju predstavlja prisustvo alfa emitera unutar samog kristala

  32. ·     Bez primene simulacije fonskih događaja , ma kako oni bili retki , nije moguće tvrditi da neki od registrovanih događaja jesu baš poreklom od interakcije WIMP-ova. ·       Kroz dugi vremenski period moguće je posmatrati da li se javljaju oscilacije u broju registrovanih događaja * Planovi i perspektive za CRESST II  ukupna detektorska masa od 10 kg realizovana kao segmentna instalacija 33 CaWO4 kristala ( svaki sa masom od 300 g ) i 33 kalorimetrijska svetlosna detektora spoljnni radijacioni štit, usavršen u odnosu na CRESST I postavku dodatkom mionskog veto i neutronskog štita

  33. WIMP-nukleon granice preseka za skalarnu ( koherentnu) interakciju ( 90% nivo poverenja) kao funkcija WIMP mase, očekivana za 10 kg CaWO4 detektor sa odbacivanjem fona od 99.7 % iznad detektorskog praga od 15 keV i 3 godine merenja u CRESST-ovoj postavci u Gran Sasu.

More Related