420 likes | 1.04k Views
Mikrobiolo š ki preparati. Mikrobiolo š ki preparati. mikrobiolo š ke preparate pravimo u cilju posmatranja MO (morfologija, struktura, oblik, raspored ć elija, pokretljivost…) Preparat mo ž e da bude: Nativni preparat - posmatranje ž ivih MO Fiksirani preparat. Nativni preparat.
E N D
Mikrobiološki preparati • mikrobiološke preparate pravimo u cilju posmatranja MO (morfologija, struktura, oblik, raspored ćelija, pokretljivost…) • Preparat može da bude: • Nativni preparat - posmatranje živih MO • Fiksirani preparat
Nativni preparat • posmatranje živih MO (pokretljivost) • nedostatak-slaba vidljivost, mogućnost infekcije, jednokratna upotreba • procedura pripreme: • na predmetnicu se stavlja uzorak (u slučaju tečne kulture stavlja se kap suspenzije, u slučaju čvrste podloge u kap fiziološkog rastvora unosi se materijal iz kulture) • pokrovnica • mikroskopiranje
Fiksirani preparat • prednosti-višekratna upotreba, ne postoji mogućnost infekcije, posmatranje strukture, oblika i morfologije, ćelije lakše uočljive • procedura pripreme: • nanošenje suspezije na predmetnicu i pravljenje razmaza • sušenje na vazduhu • fiksiranje (provlačenjem kroz plamen) kako bi ubili MO i fiksirali ih za predmetnicu • bojenje preparata • mikroskopiranje
Bojenje preparata • Prosto bojenje - koristi se 1 boja -uocavanje oblika i rasporeda celija -boje koje se primenjuju: kristal violet, safranin, metilensko plavo… • Slozeno bojenje - koristi se 2 ili vise boje -uocavanje morfologije i strukture celije -tipovi slozenog bojenja: bojenje po Gramm-u, bojenje acido-alkohol rezistentnih bakterija ,bojenje kapsula, bojenje endospora, bojenje nukleinskih kiselina, bojenje flagela
Mikrobiološke boje • organska jedinjenja koja boje odredjene ćelijske strukture • Prema poreklu dele se na: • prirodne: šafranin (šafran), lakmus (lisajevi) • veštačke (anilinske boje) • soli koje prilikom pravljenja vodenih rastvora disosuju: • bazno – katjonske boje (kristal violet, šafranin…) • kiselo – anjonske boje, negativno bojenje (eozin) • neutralno-neutralno crveno
Mikrobiološke boje • Svaka boja mora da sadrži dve grupe: • hromoformnu (nosilac karaktera boje, NO2) • auksohromnu (el. disocijacija, OH¯, NH2)
Prosto bojenje • Procedura: • Pravljenje razmaza • Sušenje (na vazduhu) • Fiksiranje • Bojenje -kristal violetom (na predmetnicu staviti filter hartiju i na nju naneti boju, nakon 1-2 min ukloniti filter hartiju, preparat isprati vodom, osušiti filter hartijom, mikroskopiranje) -šafraninom-postupak je identičan, filter hartiju nije neophodno stavljati na preparat pre bojenja
Složeno bojenje-bojenje po Gramm-u • 1884. danski histolog Christian Gram razvio metod bojenja u cilju diferencijacije bakterijskih ćelija i nukleusa eukariotskih ćelija • diferencijalna slika (identifikacija Gr+ i Gr- bakterija) • na osnovu razlike u gradji cel. zida Gr+ bakterije boje se ljubičasto, dok se Gr- bakterije boje crveno • metoda se zasniva na sukcesivnoj primeni • kristal violeta (osnovna boja) • lugola (učvršćivač) – rastvor I u KI • etanola (obezbojivač) 70% ili 95% • šafranin (suprotna boja)
Procedura bojenja po Gramm-u • Nakon pravljenja razmaza, sušenja na vazduhu i fiksiranja pristupa se proceduri bojenja preparata • bojenje kristal violetom 1-2 min (neophodno je staviti na preparat filter hartiju) • lugol 1-2 min • ispiranje vodom • ispiranje etanolom 5-10 sec • ispiranje vodom • bojenje šafraninom 1-2 min • ispiranje vodom, susenje filter hartijom, mikroskopiranje
Procedura bojenja po Gramm-u nakon pravljenja razmaza, sušenja na vazduhu i fiksiranja pristupa se proceduri bojenja preparata inicijalno se boje kristal violetom kako Gr+ tako i Gr- bakterije u reakciji kristal violeta i joda obrazuje se nerastvorljivi kompleks Gr+ bakterije imaju deblji mureinski sloj u ćelijskom zidu, nepropustljiv za alkohol i boje se ljubičasto Gr- bakterije imaju tanji peptidoglikanski sloj u ćelijskom zidu, propustljiv za alkohol koji rastvara i izvlači kompleks boje i joda
Sporulacija • neke bakterije tokom rasta, procesom sporogeneze formiraju endospore • rezultat nepovoljnih uslova životne sredine, najčešće u uslovima limitiranosti nutrijentima (C, N najznacajniji) • karakteristike spora: odsustvo metaboličke aktivnosti, rezistentnost prema fizičkim i hemijskim činiocima (t°, UV, boje, hemijska jedinjenja, suša…) zbog prisustva egzosporijuma (proteinski omotač) • u povoljnim uslovima procesom germinacije formira vegetativnu ćeliju • jedna bakterijska celija najčešće formira samo 1 sporu • strukture koje služe za preživljavanje, a ne za razmnožavanje
Sporulacija • rezistentnost na toplotu pripisuje se dehidriranom stanju i kalcijum dipikolinatu • gradja spore: jezgro, zid, korteks, omotač, egzosporijum • proces sporulacije odvija se u najmanje 7 faza • tipovi sporulacije: 1. bacilarni-spora manjeg dijametra od ćelije (terminalno, subterminalno ili centralno postavljena) 2. klostridijalni-spora većeg dijametra od ćelije (centralno ili subterminalno postavljena) 3. plektridijalni-spora većeg dijametra od ćelije (terminalno postavljena)
Bojenje endospora po Schaeffer-Fulton-u • zbog specifičnih fizičkih i hemijskih karakteristika spore teško usvajaju mikrobiološke boje (uočavaju se kao bezbojne intracelularne tvorevine kod prostog i bojenja po Gramm-u) • zagrevanjem preparata zid spore postaje propustljiv za boju, nepropustljivost zida omogućava da prilikom obezbojavanja alkohol ne prodire u sporu i ona ostaje obojena za razliku od drugih vegetativnih oblika bakterija
Bojenje endospora po Schaeffer-Fulton-u • Nakon pravljenja razmaza, sušenja na vazduhu i fiksiranja, pristupa se bojenju preparata • Procedura bojenja: • Bojenje malahitno zelenom bojom (5%) 2min, neophodno je koristiti filter hartiju • Zagrevanje predmetnice na plamenu 3-5min (boja treba da isparava, ali ne da ključa), kada ispari veći deo boje doda se nova količina • Ukloniti filter hartiju i ispirati vodom • Bojenje safraninom 3-5min • Ispiranje vodom, sušenje filter hartijom, mikroskopiranje • Spore se boje zeleno, a vegetativne ćelije crveno
Bojenje acido-alkohol rezistentnih bakterija po Ziehl-Neelsen-u • bakterije koje na svojoj površini imaju voštane materije mogu se lako izdvojiti od drugih bakterija u razmazu • one primaju boju, ali se boja ne može isprati pod dejsvom alkohola i kiselina (acido-alkohol rezistentne) • bakterije bez voštanih materija na površini gube boju tokom ispiranja • acido-alkohol rezistentne bakterije na preparatima imaju crvenu boju, dok sve ostale imaju plavu boju • Acido-alkohol rezistentne bakterije: rod Mycobacterium, rod Nocardia
Procedura bojenja acido-alkohol rezistentnih bakterija • na fiksirani razmaz stavlja se filter hartija preko koje se naliva boja karbol fuksin • predmetnica se blago zagreva iznad plamena tako da boja isparava, ali da ne ključa (topi se voštana ovojnica i omogućava prodiranje boje), kada veći deo boje ispari dodaje se nova količina, postupak se ponavlja u toku 5min • ispiranje vodom • obezbojavanje smešom etilena i kiseline (HCl ili H2SO4) 20-30sec • ispiranje vodom • bojenje metilensko plavim 1-3min • ispiranje vodom, susenje u filter hartiji, mikroskopiranje
Negativno bojenje • podrazumeva upotrebu 1 kisele boje • boji se pozadina oko ćelija kako bi se lakše uočile veličina, oblik i organizacija celije • ćelije ostaju ne obojene • bakteriološki razmaz se ne fiksiratoplotom (tačnija predstava oblika i veličine ćelije) • primenjuje se prilikom bojenja spirila i spiroheta, koje običnim postupkom prostog bojenja teže primaju boje
Procedura negativnog bojenja • na predmetnicu se stavlja kap nigrozina (tuša) • bakterijske ćelije se prebacuju u kap nigrozina (ili tuša) • drugom predmetnicom pravi se razmaz, prevlačeći je preko predmetnice sa uzorkom pod uglom od 45°, druga predmetnica se koristi kako bi se napravio tanak film ćelija • razmaz se susi na vazduhu • mikroskopiranje
Bojenje kapsula • neke bakterije tokom rasta formiraju kapsulu (glikokaliks) oko ćelije • štiti bakterijsku ćeliju od fizičkih i hemijskih faktora sredine, fagocitoze i predstavlja pomoćnu strukturu prilikom pripajanja ćelije za površinu u njihovoj sredini • kapsula-polisaharidna, redje polipeptidna struktura, faktor patogenosti, uočava se primenom kombinovane tehnike negativnog i prostog bojenja • tehnikom negativnog bojenja boji se pozadina primenom kisele boje (nigrozin, tus, eozin), dok se tehnikom prostog bojenja boje ćelije • razmaz sene fiksira da se ne bi uništila kapsula, pa se ne preporucuje ispiranje vodom ili se to čini krajnje pažljivo da se bakterije ne speru
Bojenje kapsula • da bi se izbegli ovi problemi bakterije se nakon negativnog bojenja mogu fiksirati sa nekoliko kapi metil alkohola • pored ove metode koristi se i metoda bojenja razmaza kristal violetom (1%) 2min, nakon čega se boja spira 20%-im rastvorom Cu2SO4, obojeni razmaz se ne ispira vodom, suši se filter hartijom i mikroskopira, bakterije su obojene tamno ljubičasto, a kapsule plavičasto