360 likes | 810 Views
Predavač : Prof.dr ZORAN KRSTIĆ Fakultet političkih nauka Datum: 11 . novemba r 20 10 . Beograd SAVREMENE TEORIJE I MODELI DEMOKRATIJE. PREDAVANJE ČINE TRI DELA:. TERMIN I POJAM DEMOKRATIJE MODELI DEMOKRATIJE ODNOS DEMOKRATIJE I NEDEMOKRATIJE. POJAM DEMOKRATIJE JE . REALACIONI
E N D
Predavač:Prof.dr ZORAN KRSTIĆ Fakultetpolitičkihnauka Datum: 11. novembar 2010. Beograd SAVREMENE TEORIJE I MODELI DEMOKRATIJE
PREDAVANJE ČINE TRI DELA: • TERMIN I POJAM DEMOKRATIJE • MODELI DEMOKRATIJE • ODNOS DEMOKRATIJE I NEDEMOKRATIJE
POJAM DEMOKRATIJE JE .... • REALACIONI • KONTEKSTUALNI • FLEKSIBILNI • NEKOHERENTNI • NEUNIFICIRANI • VIŠEZNAČNI • VIŠESLOJNI
TERMIN I POJAM • Grčka reč: demos – narod i kratein - vladati • Javlja se u staroj Grčkoj pre otprilike 2400 godina - HERODOT • Više od 200 definicija demokratije • Epigramatska određenja demokratije: “vladavina naroda”, “jednakost pred zakonom”, “vladavina naroda, od naroda, za narod” (A. Linkoln, 1864), “vladaviina većine”, “participaciona vlada”, “kontrolisana i ograničena vlast”, “vladavina s pristankom” itd
LEŠEK KOLAKOVSKI • “Demokratija je sredstvo koje kanališe međuljudske sukobe i omogućuje njihovo rešavanje bez korišćenja nasilja” • Tri elementa demokratije jesu: • Podrška političkih elita od naroda • Zakonitost • Sistem prava i sloboda
Demokratija je…. OBLIK POLITIČKOG SISTEMA I ŽIVOTA KOJI OMOGUĆAVA NARODU POSREDNO ILI NEPOSREDNO UČEŠĆE U PROCESU AUTORITATIVNOG UPRAVLJANJA DRUŠTVENIM POSLOVIMA UTICAJ NA UPRAVLJANJE I VRŠENJE JAVNE VLASTI U IME NARODA, tj. DRUŠTVENE VEĆINE
DEMOKRATSKI SISTEM • DRŽAVNA STRUKTURA • INSTITUCIONALIZOVAN SKLOP ODNOSA I KANALA PREKO KOJIH DRUŠTVO UTIČE NA VRŠENJE DRŽAVNE VLASTI • DRŽAVA, POLITIČKI SISTEM I DEMOKRATIZACIJA
ŠTA JE TO DEMOKRATIJA? • DVA METODOLOŠKA MODELA DEMOKRATIJE • 1. SUPSTANCIJALNI (NORMATIVNI) • 2. PROCEDURALNI (EMPIRIJSKI)
SUPSTANCIJALNA DEMOKRATIJAsadrži: • a) načela i vrednosti koje su u interesu svih ljudi (naroda, građanstva) koji žive u datoj zajednici • b) principe slobode i jednakosti – principe pravde • PROCEDURALNA DEMOKRATIJA sadrži: • a) podelu i ravnotežu vlasti • b) participaciju građana • c) kompeticiju • d) slobodne i fer izbore
DVE IDEJE KLJUČNE ZA TEORIJU POLITIKE I DEMOKRATIJE • Razlikovanje dve vrste demokratije: a) idealna b) realna • Legitimnost - legitimna je ona vlast i ustav koji su prihvatljivi za širu populaciju • Na pitanje, šta misli da li je dao najbolji ustav, SOLON je odgovorio: jeste najbolji koji je prihvatljiv
OBELEŽJA DEMOKRATIJE: • TRANSPARENTNOST • OGRANIČENOST POLITIČKE SFERE I DRŽAVE • VLADAVINA PRAVA • SLOBODA I PRAVA GRAĐANA • POLITIČKA I EKONOMSKO-SOCIJALNA JEDNAKOST • ODGOVORNOST NOSILACA POLITIČKE VLASTI • POLITIČKI PLURALIZAM – disperzija vlasti
nastavak... 8. KOMPETITIVNOST I KONTRABALANSIRANJE PLURALIZOVANIH CENTARA MOĆI 9. SLOBODNI I POŠTENI IZBORI 10. SLOBODA MAS-MEDIJA I AKTIVNO DEMOKRATSKO JAVNO MNJENJE 11. OBRASCI PONAŠANJA POLITIČKE ELITE
MODELI I KLASIFIKACIJA DEMOKRATIJA • OPŠTA KLASIFIKACIJA (razlikovanje normativnih od empirijskih sistema) • NORMATIVNA KLASIFIKACIJA • KOMBINOVANA KLASIFIKACIJA (kombinuje empirijske i normativne kriterijume) • EMPIRIJSKA KLASIFIKACIJA
UŽI KRITERIJUMI KLASIFIKACIJE:- Žan Blondel - • KO VLADA? • U ČIJEM INTERESU VLADA? • NA KOJI NAČIN VLADA?
Na osnovu stepena ostvarenja pojedinih pomenutih “Blondelovih”kriterijuma • MONARHIJE I REPUBLIKE • PREDSEDNIČKI, PARLAMENTARNI I KONVENTSKI SISTEMI • VESTMINSTERSKA I KONSOCIJACIONA DEMOKRATIJA • UNITARNE ZEMLJE, FEDERACIJE I KONFEDERACIJE • NEPOSREDNE I POSREDNE DEMOKRATIJE
ENDRU HEJVUD MODELI DEMOKRATIJE • KLASIČNA DEMOKRATIJA • PROTEKTIVNA DEMOKRATIJA • RAZVOJNA DEMOKRATIJA • NARODNA DEMOKRATIJA
DEJVID HELD 1. KLASIČNI MODELI DEMOKRATIJE a) atinska demokratija b) protektivna demokratija c) razvojna demokratija d) neposredna (direktna) demokratija
2.SAVREMENI MODELI EMOKRATIJE a) kompetitivni elitizam i tehnokratska koncepcija b) pluralistička i neopluralistička demokratija c) legalna (pravna) demokratija (demokratija novedesnice) d) participativna demokratija (demokratija nove levice) e) savremena (kombinovana) demokratija
MODELI DEMOKRATIJE • LIBERALNA DEMOKRATIJA • Klasična • Moderna • Neoliberalna • POLIARHIJA • KONSOCIJACIJA • DISKURZIVNA DEMOKRATIJA • PARTICIPACIONA DEMOKRATIJA • KOSMOPOLITSKA DEMOKRATIJA • MODEL MULTIKULTURALNOG GRAĐANSTVA • DISKURZIVNO-POLIARHIČNA LIBERALNO-SOCIJALNA DEMOKRATIJA
LIBERALNA DEMOKRATIJA • HETEROGENI SKUP IDEJA O PRIRODI I FORMI INTEGRACIJE LIBERALIZMA I DEMOKRATIJE • OBLIK POLITIČKOG SISTEMA ORGANIZOVAN U OKVIRU LIBERALIZMA I OKO VREDNOSTI SLOBODE
POLIARHIČNA DEMOKRATIJA- Robert Dal - Dve glavne osobine demokratije: • PARTICIPACIJA (INKLUZIVNOST) • KOMPETICIJA (LIBERALIZACIJA) Obeležja su institucionalnog i proceduralnogkaraktera
Robert Dal (“Poliarhija - participacija i opozicija”, 1997) Liberalizacija, inkluzivnost i demokratizacija Takmičarske oligarhije Poliarhije III Liberalizacija (političko takmičenje) I II Inkluzivne hegemonije Zatvorene hegemonije Inkluzivnost (participacija)
PRETPOSTAVKE POLIARHIJE • 1. Biranje funkcionera • 2. Slobodni i pošteni izbori • 3. Opšte pravo glasa • 4. Pravo na kandidovanje za funkciju • 5. Sloboda izražavanja • 6. Alternativne informacije • 7. Autonomija udruživanja
KONSOCIJACIONA DEMOKRATIJA -Arend Lajphart - • MULTIETNIČKA ILI MULTINACIONALNA DRUŠTVA • Differentia specifica: proces pregovaranja između političkih elita (elite su snabdevene vetirajućom vlašću) • ODLUKE samo uz punu saglasnost elita • Razlika od poliarhije: (prednost poliarhije) • Ne uključuje participaciju (osim izbora) • Isključuje većinsko odlučivanje
DVE PREDNOSTI KONSOCIJACIJE NASPRAM POLIARHIJE: • PUNIJE POL.PREDSTAVLJANJE I ODLUČIVANJE ODREĐENIH ETNONACIONALNIH ENTITETA • POGODNIJA ZA ADAPTIRANJE NOVIM USLOVIMA GLOBALIZACIJE
DISKURZIVNI MODEL- Habermas, Drajzek - • DD naglašava značaj komunikacione racionalnosti (protiv ekonomske racionalnosti) • DISKURS je fokalna tačka političkog procesa odlučivanja • POLITIKA JE PROCES ODLUČIVANJA KROZ DISKUSIJU
PARTICIPATIVNA DEMOKRATIJA- Petman, Barah - • DIREKTNA PARTICIPACIJA I UTICAJ GRAĐANA NA PROCES ODLUČIVANJA • U kontrapoziciji prema liberalnoj, elitističkoj, predstavničkoj i korporativnoj formi demokratije • NEPOSREDNA DEMOKRATIJA U SFERI RADA I RAZLIČITE FORME AKTIVNOSTI CIVILNOG DRUŠTVA • Pretpostavlja širi proces deprofesionalizacije politike
KOSMOPOLITSKI MODEL- Dejvid Held - • INTERAKCIJA I INTEGRACIJA NACIONALNOG (DRŽAVNOG) I GLOBALNOG NIVOA POLITIČKOG ORGANIZOVANJA • Dozirano i kontrolisano utapanje države u globalnu zajednicu • KD bi bila višespratna zgrada u kojoj bi spratovi obavljali određene vrste delatnosti – komunikacija između spratova nužna
MODEL MULTIETNIČKOG GRAĐANSTVA- Kimlika - • Inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju TRI GRUPE MANJINSKIH PRAVA: • Pravo na distinktan (specijalan) tretman (priznavanje pravâ) • Pravâ samoupravljanja • Priznavanje pravâ predstavljanja - DIFERENCIRANO GRAĐANSTVO I PRAVA - SOCIJETALNA KULTURA – pruža kontekst unutar koga je moguć smisleni izbor
OBELEŽJA KONSESUALNE DEMOKRATIJE • Podela izvršne vlasti u širokim koalicionim kabinetima • Izvršno-zakonodavna ravnoteža vlasti • Višepartijski sistem • Proporcionalni izborni sistem • Korporativizam interesnih grupa • Federalna i decentralizovana vlast • Jak dvovomni balasirani bikameralizam • Rigidnost ustava • Sudska revizija • Nezavisnost centralne banke
OBELEŽJA VEĆINSKE DEMOKRATIJE • Koncentracija izvršne vlasti u jednopartijskom kabinetu sa tesnom većinom • Prevlast kabineta • Dvopartijski sistem • Većinski i disproporcionalni izborni sistem • Pluralizam interesnih grupa • Federalno-unitarni karakter državnog uređenja • Asimetrični bikameralizam • Nekodifikovani (nepisani) ustav
TREBALO BI PRIHVATITI... • JEDAN EKLEKTIČKI MODEL DEMOKRATIJE U VIDU LIBERALNO-SOCIJALNOG I POLIARHIČNO-DISKURZIVNOG MODELA
- DEMOKRATIJA SE NAJČEŠĆE DEFINIŠE I TUMAČI U PROCEDURALNOM SMISLU - INSTITUCIONALNO-PROCEDURALNI MODEL DEMOKRATIJE (Dal, Lajphart, Bobio) - Norberto Bobio ističe tri pravila(“Budućnost demokratije”): a) svaki građanin ima pravo da glasa tj. da participira u formiranju kolektivne volje b) svako ima pravo na jednak glas c) kolektivne odluke su one koje donosi većina birača
SAMJUEL HANTINGTON Tri velika talasa demokratizacije - povratni talasi (kontraudar nedemokratije): • Prvi talas – 1828.-1926. →povratni talas 1922.-1942. • Drugi talas – 1943.-1362.→povratni talas 1958.-1974. • Treći talas - 1974.-... → ...................