1 / 45

Klinička istraživanja autoimunosti kao osnov za biološka ispitivanja

Klinička istraživanja autoimunosti kao osnov za biološka ispitivanja . Prof dr Nebojša M. Lalić Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS, Beograd. Normalan imuni odgovor. IL-1. AG. TC. IL-2. TCR. BCGF. D / DR. Ab. BCDF. IFN (MAF). Ab. LF LT IFN IL-3.

steffi
Download Presentation

Klinička istraživanja autoimunosti kao osnov za biološka ispitivanja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Klinička istraživanja autoimunostikao osnov za biološka ispitivanja Prof dr Nebojša M. Lalić Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS, Beograd

  2. Normalan imuni odgovor IL-1 AG TC IL-2 TCR BCGF D / DR Ab BCDF IFN (MAF) Ab LF LT IFN IL-3 Ab

  3. Uspostavljanje tolerancije na sopstveni antigen • T ćelije • sopstveni peptidi / T ćelijska diferencijacija • pozitivna i negativna selekcija • anergija klona • kostimulatorni molekuli • autoimunizacija / T ćelijska aktivacija • B ćelije • prirodna autoantitela

  4. Prekid tolerancije na sopstveni antigen • Autoantigeni • Imunoregulacija • poliklonska aktivacija B ćelija • inherentni defekt T ćelija • supresorske ćelije • idiotipske mreže • Infektivni agensi • molekularna mimikrija • proteini toplotnog šoka (heat shock proteins,HSP) • superantigeni • Drugi faktori

  5. Autoimuni odgovor: prekid tolerancijena sopstvene antigene NK ćelija CD8+ IL-2 T ćelija CD4+ ? INF g Ćelija meta Klasa II GHK IL-6, IL-1, TNF APĆ = EPI -+ END + DĆ

  6. Prekid tolerancije na sopstvene antigeneMehanizmi • Izmenjeni sopstveni antigen • Oslobadjanje izolovanog antigena • Ukrštena reaktivnost sa stranim antigenom • Izostanak funkcionalne delecije klona • Poremećaj supresorskih mehanizama

  7. Autoimuna bolest:kriterijumi • Utvrdjena antitela koja reaguju sa antigenom • Identifikovani autoantigeni • Utvrdjena infiltracija ciljnog tkiva mononuklearnim ćelijama • Ostvaren pasivan transfer bolesti limficitima ili serumom u ekspreimentalnom modelu

  8. Autoimune bolesti endokrinih žlezda • Tip 1 dijabetesa • Tireoiditisi • Idiopatska Adisonova bolest • Idiopatski hipoparatireoidizam • Primarni hipogonadizam • Hipofizitis

  9. Stages in the development of type 1 diabetes mellitus Beta-cell mass Overt immunologic abnormalities Decreasing insulin release Genetic susceptibility Overt diabetes C-peptide present No C-peptide (? Precipitating event) Normal insulin release Glucose normal Age (years) Eisenbarth GS, 1984

  10. APC MHC-II  ß-Ag “imunološki signali" IL-12 B7 ß-Ag + O2- H2O2 NO IL-2 Th1 Mø ß-ćel + IFN- ß-Ag - IL-1 TNF- TNF- IFN- MHC-I Th2 + citoliza + T-Ly IL-4 IL-10 Tip 1 dijabetesa

  11. Beta cell destruction: effector mechanisms Pancreatic lymph node Islet CD8+ En-viron-ment Perforin? Co-stimu- latory signals • • • • DC • • • • • • • • • • • •  • • • • DC • • • • IL-1 TNF O2 NO • •  • Th1 • • • • • • • • • MØ • • Fas FasL IFN T- and B-cell clonal ex- pansion Th1 Mandrup-Poulson, 2003

  12. Insulitis: hallmark of type 1 diabetes Roep BO, 2003

  13. Rani markeri tipa 1 dijabetesa Markeri rizika • Imunološki • Genetski • Metabolički

  14. Rani markeri tipa 1 dijabetesa Imunološki markeri • Humoralni odgovor • antitela na ćelije pankreasnih ostrvaca (islet cell antibodies - ICA) • antitela na glutamat dekarboksilazu (glutamic acid decarboxylase antibodies - GADA) • antitela na protein sličan tirozin fosfatazi (IA- 2) • insulinska autoantitela (insulin autoantibodies - IAA) • Celularni odgovor

  15. Crosstalk between immune system and islets of Langerhans Roep BO, 2003

  16. Procenat CD4+CD45R0+ T limfocita u novootkrivenom tip 1 dijabetesu * * * Grupa A vs grupa B: p < 0.05

  17. Procenat CD4+CD45RA+ T limfocita u novootkrivenom tip 1 dijabetesu Grupa A vs grupa B: p = NS

  18. Beta-cell antigens Liebeman S, 2003

  19. Rani markeri tipa 1 dijabetesa Autoantitela • Predikcija u porodici obolelog od tipa 1 dijabetesa • jedno antitelo VRSTA KUMULATIVNI RIZIK /10 god ICA 8% GADA 10% IA-2 11% IAA 5% Bingley et al, Autoimmunity, 1996 • kombinacija antitela ICA + 2 antitela 88% (GADA, IA-2, IAA) Verge et al, Diabetes, 1999

  20. Skrining rizika za tip 1 dijabetesaPreporuke Društva za imunologiju dijabetesa (I) • Skrining imunoloških i genetskih markera rizika za tip 1 dijabetesa treba sprovoditi samo u okviru definisanih naučnih studija • Primarno testiranje u srodnika treba da obuhvati, kao minimum, detekciju GADA + IA2 ili GADA + IAA (senzitivnost > 85%, specifičnost 98%) • U dece mladje od 10 godina pojava IAA može prethoditi pojavi ostalih antitela pa detekcija IAA treba u svakom slučaju da bude uključena u primarno testiranje Bingley P et al, 2001

  21. Skrining rizika za tip 1 dijabetesaPreporuke Društva za imunologiju dijabetesa (II) • Povišenje nivoa najmanje dva ili više autoantitela definiše visok rizik za tip 1 dijabetesa. Osobe u kojih je povišen nivo bar jednog autoantitela treba da budu uključene u stalno praćenje markera rizika, po mogućstvu sva četiri autoantitela • Rezultati testiranja autoantitela u svakoj laboratoriji treba da budu interpretirani u kontekstu senzitivnosti i specifičnosti odgovarajućih metoda. Posebno se preporučuje učešće u okviru programa standardizacije koji omogućuju svakoj laboratoriji da postigne odgovarajuću pouzdanost testiranja Bingley P et al, 2001

  22. Skrining rizika za tip 1 dijabetesaPreporuke Društva za imunologiju dijabetesa (III) • Testiranja genetskih markera imaju ograničenu vrednost u srodnika u kojih je moguće odrediti nivo autoantitela. Tipizacija HLA klase II je korisna u identifikaciji dece koja mogu razviti autoantitela ili koja su kandidati za uključivanje u intervencione studije prevecije autoimunosti • Metabolička testiranja prve faze insulinske sekrecije se koriste za identifikaciju osoba povišenim nivoom autoantitela koje će ispoljiti dijabetes u kratkom roku. Osobe sa povišenim nivoom autoantitela i očuvanom prvom fazom insulinske sekrecije su kandidati za kasno ispoljavanje dijabetesa • Rezultate studija u prvih srodnika ne treba ekstrapolirati na opštu populaciju Bingley P et al, 2001

  23. Klinička istraživanja autoimunosti Značaj za biološka ispitivanja • Neophodnost korišćenja indirektnih pokazatelja (markera) • Značaj korišćenja markera koji nemaju patogenetski značaj

  24. Autoimuni endokrini poremećaji 1. Oštećenje endokrinih žlezda 2. Efekat antireceptorskih antitela 3. Efekat antitela na hormonske i jonske antigene

  25. Autoimuno oštećenje endokrinih žlezda • Tip 1 dijabetesa • Tireoiditisi • Idiopatska Adisonova bolest • Idiopatski hipoparatireoidizam • Primarni hipogonadizam • Hipofizitis

  26. OŠTEĆENJE ENDOKRINIH ŽLEZDA A) Tip 1 dijabetesa a) GENETSKA KONTROLA - POVEĆAN RIZIK: DR3 - DQw2 DR4 - DQw8 i DQw7 - SMANJEN RIZIK: DR2 - DQ1.2 b) PATOGENETSKI MEHANIZAM T LIMFOCITIMA POSREDOVANA CITOTOKSIČNOST c) DIJAGNOSTIKA - At NA ĆELIJE PANKREASNIH OSTRVACA (ISLET CELL ANTIBODIES - ICA) - At NA INSULIN

  27. OŠTEĆENJE ENDOKRINIH ŽLEZDA B)TIREOIDITISI (HAŠIMOTO TIREOIDITIS, DE KERVEN TIREOIDITIS) a) GENETSKA KONTROLA - HLA DR3 - H.T. BEZ STRUME - HLA DR4 - H.T. SA STRUMOM - HLA Bw35 - DK. T. b) PATOGENETSKI MEHANIZAM T LIMFOCITIMA POSREDOVANA CITOTOKSIČNOST c) DIJAGNOSTIKA - ANTI-TIREOGLOBULINSKA At - ANTI-MIKROZOMALNA At

  28. Tireoiditis • HAŠIMOTO TIREOIDITIS • Postoji velika sličnost sa Grejvsovom bolešću, moguće da obe bolesti imaju zajednički autoimuni proces • Pozitivna korelacija prisustva HLA- DR3 i Hašimoto tireoiditisa bez strume, kao i DR-5 i Hašimoto tireoiditisa sa strumom • Visoki rizik za razoj drugih autoimunih procesa • Antitireoglobulinska antitela pojavljuju se u 60% pacijenata • Antimikrozomalna antitela pojavljuju se u 95% pacijenata

  29. Tireoiditis • SUBAKUTNI TIREOIDITIS • Bolni tireoiditis verovatno virusne etiologije • Udruženost sa HLA-B35 nosi relativni rizik od oboljevanja 13,7% • Češća pojava kod žena • Umereno i tranzitorno povišenje tireoidnih antitela, verovatno kao imuni odgovor na destrukciju tireoidne žlezde • Hipertireoidizam u sklopu subakutnog tireoiditisa može se razlikovati od Grejvsove bolesti niskom fiksacijom RAI • Do sada nema dovoljno dokaza da bi se subakutni tireoiditis definisao kao autoimuna bolest

  30. Tireoiditis • POSTPARTALNI TIREOIDITIS • Učestalost: u 8-10% žena posle porodjaja • Pozitivna korelacija prisustva HLA- DR3 i DR-5 i rizika za pojavu postpartalnog tireoiditisa • Većina pacijentkinja se vraća u eutireoidno stanje, iako 10,3-29% slućajeva može preći u permanentni ili prolazni hipotireoidizam • Predikcija tireoidne disfunkcije u postpartalnom periodu: - Antimikrozomalna At u titru većem od 1:400 na porodjaju - Antimikrozomalna At u titru većem od 1:1600 dva do tri meseca posle porodjaja

  31. OŠTEĆENJE ENDOKRINIH ŽLEZDA C)IDIOPATSKA ADISONOVA BOLEST a) GENETSKA KONTROLA HETEROGENOST - BEZ HLA POVEZANOSTI - POVEZANOST SA HLA-B8 I HLA-DR3 b) PATOGENETSKI MEHANIZAM ? c) DIJAGNOSTIKA - ANTI-ADRENALNA At

  32. AUTOIMUNA ADISONOVA BOLEST CELULARNI IMUNI ODGOVOR • Povećan broj aktiviranih T limfocita u perifernoj krvi pacijenata sa Adisonovom bolešću • Smanjen odgovor u in vitro testovima ćelijske imunosti (MIF, kožni testovi kasne preosetljivosti) u pacijenata sa Adisonovom bolešću • Utvrdjen inhibitorni uticaj citokina (IL-6, IFN gama, TNF alfa, TGF beta) na produkciju steroida iz adrenalnih ćelija

  33. AUTOIMUNA ADISONOVA BOLEST HUMORALNI IMUNI ODGOVOR • CITOPLAZMATSKA ADRENALNA ANTITELA (C-Ad-At) • ANTITELA NA CITOPLAZMU ĆELIJA KOJE PRODUKUJU STEROIDE (St-C-At) • ANTITELA NA MEMBRANU ADRENALNIH ĆELIJA • ANTITELA NA MEMBRANU ĆELIJA KOJE PRODUKUJU STEROIDE • ANTITELA KOJA BLOKIRAJU FUNKCIJU ADRENALNIH ĆELIJA

  34. AUTOIMUNI ENDOKRINI POREMEĆAJI 2.EFEKAT ANTIRECEPTORSKIH ANTITELA A) GREJVS - BAZEDOVLJEVA BOLEST B) ANTITELA NA INSULINSKI RECEPTOR

  35. EFEKAT ANTIRECEPTORSKIH ANTITELA A) GREJVS - BAZEDOVLJEVA BOLEST a) GENETSKA KONTROLA HLA - DR3 (HLA - DR5) b) PATOGENETSKI MEHANIZAM: STIMULACIJA ANTITELIMA NA TSH RECEPTOR c) DIJAGNOSTIKA ANTITELA KOJA STIMULIŠU TIREOIDEJU (THYROID-STIMULATING ANTIBODIES)

  36. AUTOIMUNI ENDOKRINI POREMEĆAJI 3.EFEKAT ANTITELA NA HORMONSKE I JONSKE ANTIGENE A) ANTITELA NA INSULIN B) ANTITELA NA TRIJODTIRONIN I TIROKSIN C) ANTITELA NA KALCIJUMSKI ANTIGEN

  37. ENZIMI AUTOANTIGENI ORGAN-SPECIFIČNA AUTOIMUNOST 1.Tiroidna peroksidaza (tireoiditis) 2.TSH - receptor (Grejvsova bolest) 3.H¸+K+ ATP-aza parijetalnih ćelija želuca (gastritis) 4.GAD (insulin-zavisni dijabetes) 5.Tirozinaza i 21-hidroksilaza (Adisonova bolest, ooforitis) 6.SCC enzim u citohromu P450 (Adisonova bolest, ooforitis)

  38. POLIGLANDULARNI AUTOIMUNI SINDROMI 1.POLIGLANDULARNI AUTOIMUNI SINDROM TIP I 2.POLIGLANDULARNI AUTOIMUNI SINDROM TIP II (ŠMITOV SINDROM) 3.POEMS SINDROM Plazma ćelijska diskrazija sa polineuropatijom, Organomegalija, Endokrinopatije,prisustvo Mproteina, kožne(Skin) promene 4.BOLESTI UDRUŽENE SA TIMOMOM

  39. POLIGLANDULARNI AUTOIMUNI SINDROMITIP I vs TIP II Adisonova bolest Adisonova bolest Primarni hipotireoidizam Primarni hipotireoidizam Insulin-zavisni Insulin-zavisni dijabetes (5%) dijabetes (50%) Hipoparatireoidizam Hipoparatireoidizam (retko) Grejvs-Bazedovljeva bolest Primarni hipogonadizam Primarni hipogonadizam

  40. POLIGLANDULARNI AUTOIMUNI SINDROMITIP I vs TIP II Adisonova bolest Adisonova bolest Primarni hipotireoidizam Primarni hipotireoidizam Insulin-zavisni Insulin-zavisni dijabetes (5%) dijabetes (50%) Hipoparatireoidizam Hipoparatireoidizam (retko) Grejvs-Bazedovljeva bolest Primarni hipogonadizam Primarni hipogonadizam Myasthenia gravis Malapsorpcioni sindrom Celijačna bolest Vitiligo Vitiligo Perniciozna anemija Perniciozna anemija Alopecija Alopecija Mukokutana kandidijaza Nema mukokutane (1/3) kandidijaze

  41. POLIGLANDULARNI AUTOIMUNI SINDROMITIP I vs TIP II Adisonova bolest Adisonova bolest Primarni hipotireoidizam Primarni hipotireoidizam Insulin-zavisni Insulin-zavisni dijabetes (5%) dijabetes (50%) Hipoparatireoidizam Hipoparatireoidizam (retko) Grejvs-Bazedovljeva bolest Primarni hipogonadizam Primarni hipogonadizam Bez HLA povezanosti Povezanost sa HLA-B8 i HLA-DR3 Ispoljena samo u blizanaca Ispoljena u više generacija Ispoljavanje u detinjstvu i Ispoljavanje najčešće izmedju mladosti 20 - 60 godine

  42. Autoimune endokrinopatijegenetska kontrola • HLA geni • HLA DR • HLA DQ • Non-HLA geni • CTLA - 4 • AIRE - 1

  43. Poliendokrini autoimuni sindrom IAutoimmune Polyendocrinopathy - Candidiasis - Ectodermal Dystrophy, APECEDGenetska kontrola • Monogenska autozomalna bolest • Recesivno nasledjivanje • Mendelijansko nasledjivanje • APECED gen: • poreklo: mutacija AIRE gena • lokalizacija: hromozom 21q22.3 • ekspresija: timus, pankres, korteks nadbubrega

  44. Klinička istraživanja autoimunosti Značaj za biološka ispitivanja • Nastanak analognih promena posredovanih istim ili sličnim mehanizmima ali lokalizovanih na različitim organima • Postojanje zajedničkih regulatornih mehanizama koji determinišu analogne promene na različitim organima • Genetska determinisanost zajedničkih regulatornih mehanizama

  45. Literatura • Kukreja A, Maclaren NC. Autoimmunity and Diabetes. J Clin Endocrinol Metab 1999;84: 4371–4378. • Tree TI, Peakman M. Autoreactive T cells in human type 1 diabetes. Endocrinol Metab Clin North Am. 2004; 33(1): 113-33 • Roep BO. The role of T-cells in the pathogenesis of Type 1 diabetes: from cause to cure. Diabetologia. 2003; 46 (3): 305-21. • Lernmark A. Controlling the controls: GAD65 autoreactive T cells in type 1 diabetes.J Clin Invest. 2002; 109(7): 869-70. • Betterle C, Dal Pra C, et al. Autoimmune Adrenal Insufficiency and Autoimmune Polyendocrine Syndromes: Autoantibodies, Autoantigens, and Their Applicability in Diagnosis and Disease Prediction. Endocrine Reviews 2002;23: 327–364. • Weetman P, Mcgregor AM. Autoimmune Thyroid Disease: Further Developments in Our Understanding. Endocrine Reviews, 1994; 15 (6): 788-830.

More Related