390 likes | 613 Views
NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE. Povratna sprega: dohodak - potrošnja - štednja - investicije - dohodak. Povratna sprega dohodak, štednja, potrošnja. Potrošnja.
E N D
Povratna sprega: dohodak - potrošnja - štednja - investicije - dohodak Povratna sprega dohodak, štednja, potrošnja
Potrošnja Ako je agregatna ponuda na nivou pune zaposlenosti a funkcija proizvodnje data, visinu dohotka i opšti nivo cena određuje agregatna tražnja. Dohodak je jednak zbiru potrošnje i štednje: Y = C + S Ako se celokupni dohodak troši, potrošnja je jednaka dohotku. Agregatna ponuda, tj. dohodak, jednaka je potrošnji: Y=C
Svaka tačka na krivi Y = C pokazuje jednakost (ravnotežu) agregatne ponude i tražnje. Sve što se proizvede to se i potroši. Potrošnja je funkcija dohotka C = f (Y)
Potrošnja • Sklonost ka potrošnji (kriva CC) predstavlja odnos između potrošnje i dohotka. • Deo krive CC iznad linije 45´ označava potrošnju manju od raspoloživog dohotka. • Deo krive CC ispod linije 45´ označava potrošnju veću od raspoloživog dohotka
Potrošnja • Granična sklonost (ka) potrošnji - saznanje o veličini dela dodatne jedinice dohotka koji su pojedinci spremni da potroše. • Granična sklonost potrošnji je odnos između povećanja potrošnje i povećanja dohotka u određenom vremenskom periodu, tj. u diskretnom slučaju:
Potrošnja Ako se potrošnja predstavi kao funkcija dohotka C = C (Y), onda je u kontinuelnom slučaju granična sklonost potrošnje jednaka prvom izvodu te funkcije tj.: 0 c 1
Potrošnja • Prosečna sklonost potrošnji (C/Y ) zavisi od nivoa dohotka i pokazuje koji se deo dohotka prosečno troši. • U tački ekvilibrijuma (E) prosečna sklonost potrošnji jednaka je jedinici. • Desno od tačke E prosečna sklonost potrošnji je veća a levo manja od jedinice. • Što je dohodak veći razlika između granične i prosečne sklonosti potrošnji je manja.
Štednja • Na nivou privrede štednja je jednaka dohotku umanjenom za potrošnju - ono što se ne potroši to se uštedi: S = Y - S(Y) • Apsolutno i relativno štednja raste sa porastom nivoa dohotka, i obrnuto, tj. štednja je funkcija dohotka: S = S (Y) • Funkcija štednje komplementarna je funkciji potrošnje.
Štednja • Kriva štednje se izvodi iz krive potrošnje tako što se kriva potrošnje oduzme od krive ravnoteže (od linije 45´), • Kriva sklonosti štednji predstavlja udaljenost krive sklonosti potrošnji od linije 45´
Štednja • Granična sklonost štednji se definiše, u kontinuelnom slučaju kao: • Kako su štednja i potrošnja komplementarne (što se ne potroši to se uštedi), to je i zbir dveju graničnih sklonosti jednak jedinici tj.: s+ c = 1 ili: s = 1 – c
Investicije • Investicije - deo dohotka koji je namenjen zameni dotrajalog i uvećanju postojećeg kapitala. • Odnos između bruto investicija i nacionalnog dohotka naziva se stopom investicija. • Stopa investicija pokazuje osnovnu proporciju raspodele dohotka na akumulaciju i potrošnju.
Investicije • Investicije predstavljaju kategoriju upotrebe štednje. • Uz uslov da su investicije jednake štednji, one presudno utiču na rast proizvoda a time i na rast društvenog blagostanja. • Rast investicija istovremeno znači i smanjenje potrošnje Y=C+S, pri nepromenjenom kapitalnom koeficijentu.
Vrste investicija • Finansijske (portfolio) investicije – transferi finansijskih sredstava među privrednim subjektima; direktno ne menjaju veličinu nacionalnog bogatstva. • Pod realnim investicijama podrazumeva se realno uvećanje kapitala.
Vrste investicija • Pod bruto investicijama podrazumeva se bruto uvećanje realnog kapitala. Izračunavaju se tako što se od vrednosti kapitala na kraju godine oduzme vrednost kapitala na kraju prethodne godine. • Razlika između bruto i netoinvesticija se odnosi na amortizaciju. • Investicije u fiksne i investicije u obrtne fondove.
Vrste investicija • Demografske investicije- minimalni nivo investicija nužan s obzirom na prirodni priraštaj stanovnika kako bi veličina dohotka po stanovniku (per capita) ostala nepromenjena • Ekonomske investicijeobezbeđuju rast ukupnog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka po stanovniku.
Vrste investicija • Indukovane investicije - deo investicija koji se menja uporedo sa promenom nivoa dohotka. • Autonomneinvesticije - deo investicija koji se održava nezavisno od promena nivoa dohotka u proteklom periodu (investicije javnog sektora investicije izazvane inovacijama).
Štednja, investicije, dohodak • Ako se autonomne investicije formiraju na nekom od dohotka nezavisnom nivou, dohodak će gravitirati ka ravnotežnoj tački E u kojoj se seku kriva štednje i kriva investicija, tj. u kojoj je S = I.
Štednja, investicije, dohodak • Ako privreda u jednom trenutku proizvodi ukupan proizvod koji je veći od ukupne tražnje doći će do gomilanja zaliha. • Preduzeća nisu spremna da povećaju investicije, jer imaju prevelike zalihe pa ukupna štednja premašuje nivo investicija.
Štednja, investicije, dohodak • Suprotna pretpostavka (dohodak niži od ravnotežne tačke), podrazumeva manju štednju od nameravanih investicija, tj. veću potrošnju od proizvodnje. • U tom slučaju velika tražnja stimuliše rast zaposlenosti i proizvodnje čime se nivo dohotka vraća u tačku E.
Investicije i dohodak • Dohodak se može povećati ako se povećaju investicije. • Svako povećanje investicija višestruko se, (za vrednost multiplikatora), odražava na rast dohotka, i obrnuto. • Snaga kojom uvećanje investicija utiče na rast dohotka objašnjava se principom multiplikatora.
Investicije i dohodak • Multiplikator je broj kojim treba pomnožiti promenu (povećanje) investicija kako bi se dobila promena dohotka koja iz toga proizilazi.
Investicije i dohodak • Množenjem mulitiplikatora početnim investicijama dobijaju se krajnji efekti inicijalnih investicija. Y = Im x I
Ciklični karakter dinamike odnosa makroekonomskih varijabli Privredna kretanja karakteriše: • neravnomernost, • nelinearnost odnosa između makroekonomskih varijabli, • nestabilnost i neravnoteža i • pravilnosti naizmeničnog smenjivanja uspona i padova i • tendencija kretanja ka višim nivoima.
Ciklični karakter... Privredni ciklusi se sastoje iz četiri faza: • Kriza (naglo smanjenje poslovne aktivnosti, pad cena, rast zaliha, opadanje štednje, rast nezaposlenosti), • Depresija (dno ciklusa - najniži nivo proizvodnje i najveća stopa nezaposlenosti; kraj kontrakcije i početak nove faze ciklusa), • Oživljavanje (raste štednja stanovništva, vrednost hartija od vrednosti, osnivaju se nova preduzeća, intenziviraju se investicije, raste zaposlenost i proizvodnja)i • Polet (vrhunac faze poleta obeležen je dostizanjem maksimalne proizvodnje i nivoa zaposlenosti).
Ciklični karakter ... S obzirom na trajanje ciklusi mogu biti: • veoma dugi (oko 50 godina- Kondratjev), • dugi (15-20 godina –Kuznjec, javljaju se u vezi sa kretanjem stanovništva, stopom rasta novčane mase i velikim investicionim zahvatima), • srednji (5-8 godina i obično koincidiraju sa ciklusima u građevinarstvu)i • kratki (2-4 godine).
Uzroci cikličnog kretanja privrede Teorije koje osnovne uzroke cikličnog kretanja privrede videu: • spoljašnjim (sunčane pege, vreme, žetve, ratovi, revolucije, politički događaji, otkrića zlata, stopa rasta stanovništva, migracije, otkrića novih zemalja i resursa, naučna i tehničko-tehnološka otkrića i inovacije) i
Uzroci cikličnog kretanja privrede • unutrašnjim faktorima(sama privredna kretanja podstiču stvaranje ciklusa; svaka ekspanzija izaziva recesiju i sužavanje, a ovi oživljavanje i ekspanziju) (monetarna teorija –t. kreditnih kontrakcija, teorije nepotpunih informacija, tehnoloških šokova, prevelikih investicija, premale potrošnje, itd.)
Uzroci cikličnog kretanja privrede • Privreda reaguje i na spoljašnje i na unutrašnje podsticaje (poremećaje). • Svi posticaji (uzroci) se nikada ne javljaju istovremeno, niti deluju istim intenzitetom i na sve varijable privrednog sistema. • Odziv pojedinih varijabli je različit. Neke varijable pokazuju veće fluktuacije od drugih. Veći intenzitet promena tih varijabli posledica je specifične prirode tražnje određenih kategorija roba.
Uzroci cikličnog kretanja privrede • Oscilacije tražnje za trajnim i kapitalnim dobrima su mnogo šire od oscilacija tražnje za netrajnim robama. • Fluktuacije investicija se smatraju glavnim faktorom pojave velikih ciklusa. • Od posebnog značaja su indukovane investicije jer su one na kratak rok ne samo uzrok već i posledica kretanja dohotka. • Na dugi rok fond kapitalnih dobara teži da se (kroz proces investiranja ili deinvestiranja) prilagodi (opštem) nivou dohotka.
Akcelerator • Fond kapitala se uvećava neto investicijama samo ako dohodak raste. • Investicijama se dostiže željena veličina kapitala proporcionalna datom nivou proizvodnje : tj. željeni nivo kapitala u periodu t proporcionalan je nivou dohotka. • Faktor proporcionalnosti k (kapitalni koeficijent) pokazuje koliko je jedinica kapitala utrošeno po jedinici proizvodnje.
Akcelerator • Promena kapitala u vremenu t može se poistovetiti sa investicijama, tj. nivo kapitala se menja zahvaljujući investicijama: • Investicije u vremenu t funkcija su porasta dohotka u tom periodu.
Akcelerator Ako se pretpostavi da se kapitalni koeficijenat ne menja: • Ako dohodak ne raste neto investicije su jednake nuli. • Stimulisanje tražnje za investicijama rastom dohotka naziva se principom ubrzanja, tj. akceleracije. • Princip pokazuje kako varijacije u stopi rasta dohotka izazivaju varijacije nivoa investicija.
Akcelerator • Zadržavanje dostignutog nivoa investicione potrošnje podrazumeva neprestani rast potrošnje. • Kad prodaja prestane da raste, pa čak i ako se zadrži na istom nivou, ukupne investicije padaju na nivo amortizacije. • I obrnuto. Kad prodaja prestane da raste, zadrži se na istom, visokom nivou, a pogotovu kad počne da pada i bruto investicije padaju na nulu-deinvesticije.
Akcelerator • Smanjenje proizvodnje kapitalnih dobara izaziva smanjenje potrošnje zaposlenih u tom sektoru- prestanak rasta, čak i pad prodaje i proizvodnje roba koje oni kupuju -dalji pad neto investicija - dejsto principa akceleracije biva multiplikovano, ali u suprotnom smeru. • Pad proizvodnje može da proizađe iz ranije ekspanzije. • Hod naniže ne može biti beskrajan.
Željeni nivo ravnoteže dohotka • Ravnoteža u privredi može biti uspostavljena na različitim nivoima. • Poželjno je ostvariti nivo ravnotežnog dohotka koji obezbeđuje punu zaposlenost faktora proizvodnje. • Privreda je u ravnoteži kada dostignuti nivo štednje u privredi odgovara mogućnostima za investiranje.
Željeni nivo ravnoteže dohotka • Kada dođe do nesklada između štednje i investicija javljaju se inflacija ili deflacija. • Ako štednja pri punoj zaposlenosti prevazilazi težnje privrednika da investiraju javiće se deflacioni jaz (jednak je razlici između štednje i investicija pri punoj zaposlenosti). • Prilagođavanje višku štednje vrši se smanjenjem agregatne tražnje. Sa padom tražnje moraju da padnu i cene ili proizvodnja.
Željeni nivo ravnoteže dohotka • Inflacija se javlja u trenutku kad investicije premaše nivo štednje dostignut u uslovima pune zaposlenosti. Tražnja postaje veća od ponude roba i opšti nivo cena počinje da raste.