1 / 38

NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE

NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE. Povratna sprega: dohodak - potrošnja - štednja - investicije - dohodak. Povratna sprega dohodak, štednja, potrošnja. Potrošnja.

lilia
Download Presentation

NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE

  2. Povratna sprega: dohodak - potrošnja - štednja - investicije - dohodak Povratna sprega dohodak, štednja, potrošnja

  3. Potrošnja Ako je agregatna ponuda na nivou pune zaposlenosti a funkcija proizvodnje data, visinu dohotka i opšti nivo cena određuje agregatna tražnja. Dohodak je jednak zbiru potrošnje i štednje: Y = C + S Ako se celokupni dohodak troši, potrošnja je jednaka dohotku. Agregatna ponuda, tj. dohodak, jednaka je potrošnji: Y=C

  4. Svaka tačka na krivi Y = C pokazuje jednakost (ravnotežu) agregatne ponude i tražnje. Sve što se proizvede to se i potroši. Potrošnja je funkcija dohotka C = f (Y)

  5. Potrošnja • Sklonost ka potrošnji (kriva CC) predstavlja odnos između potrošnje i dohotka. • Deo krive CC iznad linije 45´ označava potrošnju manju od raspoloživog dohotka. • Deo krive CC ispod linije 45´ označava potrošnju veću od raspoloživog dohotka

  6. Potrošnja • Granična sklonost (ka) potrošnji - saznanje o veličini dela dodatne jedinice dohotka koji su pojedinci spremni da potroše. • Granična sklonost potrošnji je odnos između povećanja potrošnje i povećanja dohotka u određenom vremenskom periodu, tj. u diskretnom slučaju:

  7. Potrošnja Ako se potrošnja predstavi kao funkcija dohotka C = C (Y), onda je u kontinuelnom slučaju granična sklonost potrošnje jednaka prvom izvodu te funkcije tj.: 0  c  1

  8. Potrošnja • Prosečna sklonost potrošnji (C/Y ) zavisi od nivoa dohotka i pokazuje koji se deo dohotka prosečno troši. • U tački ekvilibrijuma (E) prosečna sklonost potrošnji jednaka je jedinici. • Desno od tačke E prosečna sklonost potrošnji je veća a levo manja od jedinice. • Što je dohodak veći razlika između granične i prosečne sklonosti potrošnji je manja.

  9. Štednja • Na nivou privrede štednja je jednaka dohotku umanjenom za potrošnju - ono što se ne potroši to se uštedi: S = Y - S(Y) • Apsolutno i relativno štednja raste sa porastom nivoa dohotka, i obrnuto, tj. štednja je funkcija dohotka: S = S (Y) • Funkcija štednje komplementarna je funkciji potrošnje.

  10. Štednja • Kriva štednje se izvodi iz krive potrošnje tako što se kriva potrošnje oduzme od krive ravnoteže (od linije 45´), • Kriva sklonosti štednji predstavlja udaljenost krive sklonosti potrošnji od linije 45´

  11. Štednja • Granična sklonost štednji se definiše, u kontinuelnom slučaju kao: • Kako su štednja i potrošnja komplementarne (što se ne potroši to se uštedi), to je i zbir dveju graničnih sklonosti jednak jedinici tj.: s+ c = 1 ili: s = 1 – c

  12. Investicije • Investicije - deo dohotka koji je namenjen zameni dotrajalog i uvećanju postojećeg kapitala. • Odnos između bruto investicija i nacionalnog dohotka naziva se stopom investicija. • Stopa investicija pokazuje osnovnu proporciju raspodele dohotka na akumulaciju i potrošnju.

  13. Investicije • Investicije predstavljaju kategoriju upotrebe štednje. • Uz uslov da su investicije jednake štednji, one presudno utiču na rast proizvoda a time i na rast društvenog blagostanja. • Rast investicija istovremeno znači i smanjenje potrošnje Y=C+S, pri nepromenjenom kapitalnom koeficijentu.

  14. Vrste investicija • Finansijske (portfolio) investicije – transferi finansijskih sredstava među privrednim subjektima; direktno ne menjaju veličinu nacionalnog bogatstva. • Pod realnim investicijama podrazumeva se realno uvećanje kapitala.

  15. Vrste investicija • Pod bruto investicijama podrazumeva se bruto uvećanje realnog kapitala. Izračunavaju se tako što se od vrednosti kapitala na kraju godine oduzme vrednost kapitala na kraju prethodne godine. • Razlika između bruto i netoinvesticija se odnosi na amortizaciju. • Investicije u fiksne i investicije u obrtne fondove.

  16. Vrste investicija • Demografske investicije- minimalni nivo investicija nužan s obzirom na prirodni priraštaj stanovnika kako bi veličina dohotka po stanovniku (per capita) ostala nepromenjena • Ekonomske investicijeobezbeđuju rast ukupnog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka po stanovniku.

  17. Vrste investicija • Indukovane investicije - deo investicija koji se menja uporedo sa promenom nivoa dohotka. • Autonomneinvesticije - deo investicija koji se održava nezavisno od promena nivoa dohotka u proteklom periodu (investicije javnog sektora investicije izazvane inovacijama).

  18. Štednja, investicije, dohodak • Ako se autonomne investicije formiraju na nekom od dohotka nezavisnom nivou, dohodak će gravitirati ka ravnotežnoj tački E u kojoj se seku kriva štednje i kriva investicija, tj. u kojoj je S = I.

  19. Štednja, investicije, dohodak • Ako privreda u jednom trenutku proizvodi ukupan proizvod koji je veći od ukupne tražnje doći će do gomilanja zaliha. • Preduzeća nisu spremna da povećaju investicije, jer imaju prevelike zalihe pa ukupna štednja premašuje nivo investicija.

  20. Štednja, investicije, dohodak • Suprotna pretpostavka (dohodak niži od ravnotežne tačke), podrazumeva manju štednju od nameravanih investicija, tj. veću potrošnju od proizvodnje. • U tom slučaju velika tražnja stimuliše rast zaposlenosti i proizvodnje čime se nivo dohotka vraća u tačku E.

  21. Investicije i dohodak • Dohodak se može povećati ako se povećaju investicije. • Svako povećanje investicija višestruko se, (za vrednost multiplikatora), odražava na rast dohotka, i obrnuto. • Snaga kojom uvećanje investicija utiče na rast dohotka objašnjava se principom multiplikatora.

  22. Investicije i dohodak • Multiplikator je broj kojim treba pomnožiti promenu (povećanje) investicija kako bi se dobila promena dohotka koja iz toga proizilazi.

  23. Investicije i dohodak • Množenjem mulitiplikatora početnim investicijama dobijaju se krajnji efekti inicijalnih investicija. Y = Im x  I

  24. Ciklični karakter dinamike odnosa makroekonomskih varijabli Privredna kretanja karakteriše: • neravnomernost, • nelinearnost odnosa između makroekonomskih varijabli, • nestabilnost i neravnoteža i • pravilnosti naizmeničnog smenjivanja uspona i padova i • tendencija kretanja ka višim nivoima.

  25. Ciklični karakter... Privredni ciklusi se sastoje iz četiri faza: • Kriza (naglo smanjenje poslovne aktivnosti, pad cena, rast zaliha, opadanje štednje, rast nezaposlenosti), • Depresija (dno ciklusa - najniži nivo proizvodnje i najveća stopa nezaposlenosti; kraj kontrakcije i početak nove faze ciklusa), • Oživljavanje (raste štednja stanovništva, vrednost hartija od vrednosti, osnivaju se nova preduzeća, intenziviraju se investicije, raste zaposlenost i proizvodnja)i • Polet (vrhunac faze poleta obeležen je dostizanjem maksimalne proizvodnje i nivoa zaposlenosti).

  26. Ciklični karakter ... S obzirom na trajanje ciklusi mogu biti: • veoma dugi (oko 50 godina- Kondratjev), • dugi (15-20 godina –Kuznjec, javljaju se u vezi sa kretanjem stanovništva, stopom rasta novčane mase i velikim investicionim zahvatima), • srednji (5-8 godina i obično koincidiraju sa ciklusima u građevinarstvu)i • kratki (2-4 godine).

  27. Uzroci cikličnog kretanja privrede Teorije koje osnovne uzroke cikličnog kretanja privrede videu: • spoljašnjim (sunčane pege, vreme, žetve, ratovi, revolucije, politički događaji, otkrića zlata, stopa rasta stanovništva, migracije, otkrića novih zemalja i resursa, naučna i tehničko-tehnološka otkrića i inovacije) i

  28. Uzroci cikličnog kretanja privrede • unutrašnjim faktorima(sama privredna kretanja podstiču stvaranje ciklusa; svaka ekspanzija izaziva recesiju i sužavanje, a ovi oživljavanje i ekspanziju) (monetarna teorija –t. kreditnih kontrakcija, teorije nepotpunih informacija, tehnoloških šokova, prevelikih investicija, premale potrošnje, itd.)

  29. Uzroci cikličnog kretanja privrede • Privreda reaguje i na spoljašnje i na unutrašnje podsticaje (poremećaje). • Svi posticaji (uzroci) se nikada ne javljaju istovremeno, niti deluju istim intenzitetom i na sve varijable privrednog sistema. • Odziv pojedinih varijabli je različit. Neke varijable pokazuju veće fluktuacije od drugih. Veći intenzitet promena tih varijabli posledica je specifične prirode tražnje određenih kategorija roba.

  30. Uzroci cikličnog kretanja privrede • Oscilacije tražnje za trajnim i kapitalnim dobrima su mnogo šire od oscilacija tražnje za netrajnim robama. • Fluktuacije investicija se smatraju glavnim faktorom pojave velikih ciklusa. • Od posebnog značaja su indukovane investicije jer su one na kratak rok ne samo uzrok već i posledica kretanja dohotka. • Na dugi rok fond kapitalnih dobara teži da se (kroz proces investiranja ili deinvestiranja) prilagodi (opštem) nivou dohotka.

  31. Akcelerator • Fond kapitala se uvećava neto investicijama samo ako dohodak raste. • Investicijama se dostiže željena veličina kapitala proporcionalna datom nivou proizvodnje : tj. željeni nivo kapitala u periodu t proporcionalan je nivou dohotka. • Faktor proporcionalnosti k (kapitalni koeficijent) pokazuje koliko je jedinica kapitala utrošeno po jedinici proizvodnje.

  32. Akcelerator • Promena kapitala u vremenu t može se poistovetiti sa investicijama, tj. nivo kapitala se menja zahvaljujući investicijama: • Investicije u vremenu t funkcija su porasta dohotka u tom periodu.

  33. Akcelerator Ako se pretpostavi da se kapitalni koeficijenat ne menja: • Ako dohodak ne raste neto investicije su jednake nuli. • Stimulisanje tražnje za investicijama rastom dohotka naziva se principom ubrzanja, tj. akceleracije. • Princip pokazuje kako varijacije u stopi rasta dohotka izazivaju varijacije nivoa investicija.

  34. Akcelerator • Zadržavanje dostignutog nivoa investicione potrošnje podrazumeva neprestani rast potrošnje. • Kad prodaja prestane da raste, pa čak i ako se zadrži na istom nivou, ukupne investicije padaju na nivo amortizacije. • I obrnuto. Kad prodaja prestane da raste, zadrži se na istom, visokom nivou, a pogotovu kad počne da pada i bruto investicije padaju na nulu-deinvesticije.

  35. Akcelerator • Smanjenje proizvodnje kapitalnih dobara izaziva smanjenje potrošnje zaposlenih u tom sektoru- prestanak rasta, čak i pad prodaje i proizvodnje roba koje oni kupuju -dalji pad neto investicija - dejsto principa akceleracije biva multiplikovano, ali u suprotnom smeru. • Pad proizvodnje može da proizađe iz ranije ekspanzije. • Hod naniže ne može biti beskrajan.

  36. Željeni nivo ravnoteže dohotka • Ravnoteža u privredi može biti uspostavljena na različitim nivoima. • Poželjno je ostvariti nivo ravnotežnog dohotka koji obezbeđuje punu zaposlenost faktora proizvodnje. • Privreda je u ravnoteži kada dostignuti nivo štednje u privredi odgovara mogućnostima za investiranje.

  37. Željeni nivo ravnoteže dohotka • Kada dođe do nesklada između štednje i investicija javljaju se inflacija ili deflacija. • Ako štednja pri punoj zaposlenosti prevazilazi težnje privrednika da investiraju javiće se deflacioni jaz (jednak je razlici između štednje i investicija pri punoj zaposlenosti). • Prilagođavanje višku štednje vrši se smanjenjem agregatne tražnje. Sa padom tražnje moraju da padnu i cene ili proizvodnja.

  38. Željeni nivo ravnoteže dohotka • Inflacija se javlja u trenutku kad investicije premaše nivo štednje dostignut u uslovima pune zaposlenosti. Tražnja postaje veća od ponude roba i opšti nivo cena počinje da raste.

More Related