2. RAZMIŠLJATI KAO EKONOMISTA

1. 2. RAZMIŠLJATI KAO EKONOMISTA

2. Svaka oblast proučavanja ima svoj jezik i sopstveni način razmišljanja. • Matematičari govore o aksiomima, integralima i vektorskim prostorima. Psiholozi govore o egu, idu i kognitivnoj disonanci. Pravnici govore o mestu zločina, krivcima, svedočenju. Medicinari govore o dispneji, klaudikaciji i infarktu miokarda. • Ekonomija nije izuzetak. Ponuda, tražnja, elastičnost, komparataivna prednost, potrošački višak, čist gubitak-sve su to pojmovi koji spadaju rečnik ekonomiste.

3. Knjiga je kombinacija teorije, studija slučaja i primera ekonomije iz vesti, ona će vam pomoći i omogućiti da savladate i primenite veštinu da razmišljate kao ekonomista. • Razmotriti kako ekonomisti posmatraju svet? • Kako ekonomisti posmatraju neki problem i u čemu se ogleda specifičnost tog posmatranja? • Šta zapravo znači razmišljati kao ekonomista?

4. EKONOMISTA KAO NAUČNIK • Početnicima se može učiniti čudnom tvrdnja da je ekonomija nauka. Zaista, ekonomisti ne istražuju pomoću epruveta ili teleskopa. • Suština nauke je u ipak naučni metod-objektivan razvoj i testiranje teorija o tome kako svet funkcioniše. • Takav metod jednako se primenjuje na proučavanje privrede jedne zemlje, kao što se primenjuje na proučavanje zemljine gravitacije ili evolucije živih bića.

5. Albert Ajnštajn: • “Nauka nije ništa više do razrada svakodnevnog razmišljanja”.

6. Ajnštajnov komentar jednako se odnosi na društvene nauke kao što je ekonomija, koliko i na prirodne nauke kao što je fizika, većina ljudi nije navikla da posmatra društvo kroz prizmu naučnika. • Ekonomisti primenjuju logiku nauke da bi razmotrili kako funkcioniše privreda.

7. NAUČNI METOD: POSMATRANJE, TEORIJA I JOŠ POSMATRANJA • Veza između teorije posmatranja javlja se i u oblasti ekonomije. • ( u fizici primer Isak Njutn-pad jabuke sa drveta-Njutnova teorija-Razvoj teorije gravitacije) • U ekonomiji primer: Neki ekonomista može da živi u zemlji koja se suščava sa brzim povećanjima cena. Posmatranje takve situacije može da ga podstakne da razvije teoriju inflacije. • U teoriji se može isticati da se visoka inflacija javlja kada država štampa previše novca. • Ekonomista će prikupiti i analizirati podatke o cenama i novcu iz mnogih drugih zemalja. • Prepreka – u ekonomiji se eksperimenti teško izvode.

8. Ekonomistikoji proučavaju inflaciju nisu u prilici da manipulišu nacionalnom monetarnom politikom samo da bi prikupili korisne podatke. • Ekonomisti uglavnom moraju da se zadovolje onim podacima koje im svet ponudi. • Zamena za laboratorijske eksperimente-ekonomisti prate prirodne eksperimente koje im nudi istorija-primer Kada rat na Bliskom istoku poremeti tok sirove nafte, cene nafte skaču svuda u svetu. • Potrošačima nafte i naftnih derivata takav događaj smanjuje životni standard. • Kreatorima politike nameće težak izbor u vezi sa time kako najbolje reagovati. • Ekonomistima pruža priliku za proučavanje uticaja ključnog prirodnog resursa na svetske privrede, čime mogu da se bave i dugo nakon povećanja cena nafte.

9. ULOGA PRETPOSTAVKI • Pretpostavke mogu da pojednostave složeni svet koji nas okružuje i učine ga lakšim za razumevanje. • Da bismo proučili uticaje međunarodne trgovine možemo da pretpostavimo da svet čine samo dve zemlje i da obe proizvode samo dva dobra. • Cilj-usredsredsrediti se • Razumevanje medjunarodne trgovine u zamišljenom primeru potpomaže boljem razumevanju medjunarodne trgovine u stvarnom mnogo složenijem svetu u kojem živimo. • Veština naučnog razmišljanja: jeste u odlučivanju od kojih pretpostavki bi trebalo da se pođe. • Ekonomisti koriste različite pretpostavke kada proučavaju kratkoročne i dugoročne uticaje promene količine novca.

10. EKONOMSKI MODELI • Ekonomisti koriste modele da bi stekli određeno znanje. • Čine ih dijagrami i jednačine. • Ekonomski model ne sadrži svako obeležje privrede. • Primer: Pozajmljivanje prijatelju Mape Londona- • Odgovor zavisi od toga za koju namenu mu je potrebna • Odluka o tome koja obeležja moraju da se prikažu, a koja mogu i ada se izostave zavisi od toga za koju namenu će model biti korišćen. • Kako funkcioniše privreda- dijagram kružnog toka • Izostavićemo objašnjenja kako kompanije odlučuju koliko će radnika da zaposle niti kako domaćinstva odlučuju koliko će mleka da kupuju.

11. PRVI MODEL: DIJAGRAM KRUŽNOG TOKA • Vizuelni model privrede koji prikazuje kako se novac i proizvodni inputi i autputi kreću kroz tržišta, odnosno između domaćinstava i kompanija • Dva tipa donosioca odluke: domaćinstva i kompanije • Inputi: rad, zemljište, kapital(zgrade i mašine)-faktori proizvodnje • Autputi:dobra i usluge • Koristan za razvoj nekih osnovnih ideja kako funkcioniše privreda

12. SLIKA 2.1 • Ovaj dijagram je šematski prikaz organizacije privrede. Domaćinstva i kompanije donose odluke.Domaćinstva ostvaruju interakciju na tržištima dobara i usluga(na kojima su domaćinstva kupci, a kompanije prodavci) i na tržištima faktora proizvodnje(na kojima su kompanije kupci, a domaćinstva prodavci). Spoljašnji niz strelica prikazuje tok novca, a unutrašnji niz strelica prikazuje odgovarajući tok inputa i autputa. • Primer: šoljica kafe

13. DRUGI MODEL: GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI • Dijagram koji prikazuje kombinacije autputa koji bi mogla privreda da proizvede shodno raspoloživim faktorima proizvodnje i raspoloživoj tehnologiji. • Privreda proizvodi dva dobra: računari i automobili • Efikasna tačka • Neefikasna tačka • Neostvariva(nemoguća tačka) • Oportunitetni trošak-svega čega se morate odreći da biste nešto dobili. • Primer: tačka A- oportunitetni trošak proizvodnje 200 računara je 100 automobila • Svaki automobil kojeg se privreda odrekne donosi samo malo povećanje broja računara

14. SLIKA 2.2Granica proizvodnih mogućnosti • Granica proizvodnih mogućnosti prikazuje kombinacije autputa- u datom primeru kombinacije automobila i računara- koje bi privreda mogla da proizvede. • Privreda može da proizvodi bilo koju kombinaciju na granici ili unutar granice. • Tačke van granice nisu moguće ako se uzmu u obzir resursi date privrede.

15. SLIKA 2.3Pomeranje granica proizvodnih mogućnosti • Privredni napredak u računarskoj industriji proširuje granicu proizvodnih mogućnosti i povećava broj automobila i računara koje privreda može da proizvede.

16. MIKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA • Mikroekonomija-proučava kako domaćinstva i kompanije donose odluke i kako ostvaruju interakciju na tržištima. • Primer: • uticaj poreza na zagađenje životnog okruženja izazvanog korišćenjem automobila • Uticaj strane konkurencije na evropsku automobilsku industriju • Uticaj pohađanja univerziteta na životnu zaradu pojedinca • Makroekonomija-proučava šire ekonomske fenomene kao što su inflacija, nezaposlenost, privredni rast. • Primer: • Uticaj pozajmica koje uzimaju nacionalne vlade • Uticaj promene stope nezaposlenosti u nekoj privredi tokom vremena ili alternativnih politika za povećanje rasta nacionalnog životnog standarda. • Tesno povezane, ali se ipak razlikuju.

17. BRZI KVIZ • Šta ekonomiju čini naukom? • Nacrtajte granicu proizvodnih mogućnosti za društvo koje proizvodi hranu i odeću. • Prikažite efikasnu tačku,neefikasnu tačku i neostvarivu tačku. Prikažite uticaj suše. • Definišite mikroekonomiju i makroekonomiju.

18. EKONOMISTA KAO POLITIČKI SAVETNIK • Ekonomiste često pitaju da objasne uzroke nekih ekonomskih događaja . • Zašto je nezaposlenost svršenih sredjnoškolaca veća nego starijih radnika? • Ponekad se od ekonomista traži da preporuče politike koje će poboljšati ekonomske rezultate. • Primer: • Šta bi vlada trebalo da uradi da bi pobiljšala ekonomsko blagostanje svršenih srednjoškolaca? • Kada ekonomisti pokušavaju da objasne svet oni su naučnici. • Kada pokušavaju da pomognu u njegovom unapređenju oni su politički savetnici.

19. POZITIVNA I NORMATIVNA ANALIZA • Pozitivne izjave- tvrdnje kojima se opisuje svet onakvim kakav jeste. • Primer: Zakoni o minimalnoj nadnici izazivaju nezaposlenost • Normativne izjave-tvrdnje kojima se preporučuje kakav bi svet trebalo da bude • Primer: Država treba da poveća minimalnu nadnicu.

20. EKONOMISTI U DRŽAVNIM I VANDRŽAVNIM INSTITUCIJAMA • Šala u vezi sa ekonomistima • Izjava političara da će zapošljavati samo ekonomiste s jednom rukom... • Bilo mu je dosta primanja saveta “u jednu ruku..., a u drugu ruku...” • Državna ministarstva koja se bave ekonomskim pitanjima-Ministarstvo finansija • Državna ekonomska služba • Centralna banka

21. TABELA 2.1Državne i vandržavne agencije koje su odgovorne za prikupljanje ekonomskih podataka, kreiranje ekonomske politike ili pružanja saveta u vezi sa ekonomskom politikom • Evropska centralna banka • Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj • Međunarodni monetarni fond • Centralna banka Velike Britanije • Ministarstvo finansija • Kancelarija za nacionalnu statistiku • Odbor sistema federalnih rezervi

22. BRZI KVIZ • Navedite primer pozitivne izjave i primer normativne izjave. • Navedite četiri državna ministarstva koja se redovno oslanjaju na savete ekonomista.

23. ZAŠTO MEĐU EKONOMISTIMA POSTOJE NESUGLASICE

24. RAZLIKE U NAUČNIM PROCENAMA • Da li država treba da nameće: • Porez na osnovu dohotka domaćinstva • Porez na osnovu njegove potrošnje

25. RAZLIKE U VREDNOSTIMA • Porez zasnovan na vrednosti imovine ili jedinstvena poreska stopa • Ekonomisti se ponekad ne slažu sa javnom politikom.

26. PERCEPCIJA NASUPROT REALNOSTI

27. TABELA 2.2Tvrdnja(i procenat saglasnih ekonomista)

28. BRZI KVIZ • Zašto se ekonpmski savetnici vlade ne slažu u vezi sa nekim aspektom politike.

29. SPREMNI ZA NASTAVAK • U sledećem poglavlju detaljnije ćemo proučavati principe ekonomskog ponašanja i ekonomske politike. • Savet Džona Majnarda Kejnza: • Za proučavanje ekonomije i potrebna neka neuobičajena velika darovitost. Laka oblast, ali u njoj samo retki uspevaju. • Stručnjak iz ekonomije mora da poseduje retku kombinaciju talenata. • On mora da bude • matematičar • Istoričar • Državnik • Filozof- u izvesnom smislu

30. Mora da razume simbole i služi se rečima. • On mora da proučava sadašnjost u svetlu prošlosti a sve zarad budućnosti. • Istovremeno mora da bude odlučan i objektivan, nedokučiv i nekorumpiran poput umetnika, a ponekad i prizeman poput političara. • To je težak zadatak. Medjutim, vežbanjem i sticanjem praktičnog iskustva sve više ćete razmišljati kao ekonomista.

31. SAŽETAK • Prema oblasti koju proučavaju, ekonomisti se odnose sa objektivnošću naučnika. Poput svih naučnika, oni polaze od određenih pretpostavki i grade pojednostavljene modele da bi razumeli svet koji ih okružuje. Dva jednostavna ekonomska modela su dijagram kružnog toka i granica proizvodnih mogućnosti. • Oblast ekonomije deli se na dve podoblasti: mikroekonomiju i makroekonomiju. Mikroekonomisti proučavaju kako domaćinstva i kompanije donose odluke i kako ostvaruju interakciju na tržištu. Makroekonomisti proučavaju sile i trendove koji utiču na privredu kao celinu.

32. Pozitivna izjava govori o tome kakav je svet koji nas okružuje. Normativna izjava govori o tome kakav bi svet trebalo da bude. Kada ekonomisti daju normativne izjave oni više funkcionišu kao politički savetnici nego kao naučnici. • Ekonomisti koji savetuju kreatore politike nude oprečne savete zbog: a) razlike u naučnim procenama ili b) razlika u vrednostima. U drugim slučajevima, ekonomisti su saglasni po pitanju saveta koje nude, ali kreatori politike ponekad ignorišu takve savete.

33. KLJUČNE REČI • dijagram kružnog toka • granica proizvodnih mogućnosti • oportuniteni trošak • mikroekonomija • makroekononomija • pozitivne izjave • normativne izjave

34. PITANJA ZA PROVERU ZNANJA • 1. Po čemu je ekonomija nauka? • 2. Zašto ekonomisti polaze od pretpostavki? • 3. Da li eekonomski model treba tačno da opiše stvarnost? • 4. Nacrtajte i objasnite granicu proizvodnih mogućnosti za privredu koja proizvodi maslinovo ulje i mleko. Šta se dešava sa tom granicom ako zbog neke pošasti ugine polovina krava u toj privredi? • 5. Pomoću granice proizvodnih mogućnosti opišite ideju “efikasnosti”. • 6. Na koje dve oblasti se deli ekonomija? • 7. Koja je razlika između pozitivne i normativne izjave? Navedite primer za svaku. • 8. Zašto ekonomisti ponekad daju oprečne savete kreatorima politike?

35. ZADACI I PRIMENE

36. DODATAK GRAFIKONI: SAŽETPRIKAZ

37. GRAFIKONI SA JEDNOM VARIJABLOM • Kružni grafikon • Stubasti grafikon • Grafikon vrtemenskih serija

38. SLIKA 2A.1Grafikoni

39. GRAFIKONI SA DVE VARIJABLE: KOORDINATNI SISTEM • Razmatranje odnosa između vremena posvećenog učenju (x osa) i ocena koju ostvare na ispitima, učinka(y osa) • Pozitivna korelacija • Negativna korelacija (vreme provedeno na zabavama i ispitne ocene)

40. SLIKA 2A.2Korišćenje koordinatnog sistema • Tačkasti grafikon

41. KRIVE U KOORDINATNOM SISTEMU • Kriva tražnje • Napraviti razliku između kretanja duž krive i pomeranje same krive. • Do pomeranja krive tražnje –dovodi svaka promena koja utiče na Herijetine kupovne navike. • Do kretanja duž krive-dovodi bilo koja promena varijabli na nekoj od osa grafikona.

42. TABELA 2A.1ROMANI KOJE HERIJET KUPUJE • Tabela sa cenama, brojem romana i iznosom dohotka

43. SLIKA 2A.3 KRIVA TRAŽNJE • Do kretanja duž krive-dovodi bilo koja promena varijabli na nekoj od osa grafikona.

44. SLIKA 2A.4 Pomeranje krivih tražnje • Do pomeranja krive tražnje –dovodi svaka promena koja utiče na Herijetine kupovne navike.

45. SLIKA 2A.5 IZRAČUNAVANJE NAGIBA KRIVE • nagib= Δ y/ Δ x = prva y kordinata – druga y kordinata/ prva x koordinata- druga x koordinata= 6-8/21-13= -1/4 • Δ (promena)

46. UZROK I POSLEDICA

47. SLIKA 2A.6GRAFIKOM SA IZOSTAVLJENOM VARIJABLOM • Rastuća kriva pokazuje da kod članova onih domaćinstava u kojima ima više džepnih upaljača(x osa) postoji veća verovatnoća obolevanja od raka(y osa). • Naravno ne treba da zaključimo da posedovanje džepnih upaljača uzrokuje samo rak zato što grafikon ne uzima u obzir broj popušenih cigareta.

48. SLIKA 2A.7GRAFIKON KOJI SUGERIŠE OBRNUTU UZROČNOST • Kriva pokazuje da su u zamišeljnoj zemlji Euroviji opasniji oni gradovi koji imaju veću koncentraciju policijskih snaga(x osa). • Međutim, grafikon ne prikazuje da li policija uzrokuje kriminal (y osa) ili gradovi koji su preplavljeni kriminalom angažuju više snaga policije.