ZNAČAJ I VAŽNOST INTELEKTUALNOG KAPITALA U PRIVREDI R. SRBIJE - Teorijski pristup -

1. Prof. dr Danilo Tomić, naučni savetnik Društvo agrarnih ekonomista Srbije ZNAČAJ I VAŽNOST INTELEKTUALNOG KAPITALA U PRIVREDI R. SRBIJE - Teorijski pristup -

2. Faktori stare ekonomije(zemljište, fizički rad i kapital, (Smit, Rikardo, Marks)); Alfred Maršal je njima dodao i organizaciju; Piter Draker je dodao i znanje; Faktori nove ekonomijesu znanje, ideje, kreacija, stvaralaštvo i pronicljivost, neopipljiva i nematerijalna sredstva – su neograničeni i obnovljivi resursi, šire se neprestano. Porast broja stanovnika rast tražnje ograničenost resursa privreda traži najkvalitetnije i najkreativnije kadrove, najmoderniju opremu, i najbolju tehnologiju. Produktivnost rada U XX veku intenzivno korišćenje manuelnog rada U XXI veku intenzivno korišćenje intelektualnog kapitala

3. BILO BIĆE

4. Intelektualni kapital – ključni resurs postizanja održive konkurentske prednosti Republike Srbije • Zašto je intelektualni kapital bitan za Srbiju? • U Srbiji – 7 miliona ljudi sa tendencijom opadanja = 1 promil

5. Gde smo danas ? U Srbiji, državi sa: • Niskim stepenom konkurentnosti • Tehnološki zaostalom privredom • Visokom stopom nezaposlenosti pre svega visoko stručnih mladih kreativnih kadrova Stoga Srbija beleži veliki odliv mozgova čime svetu pokazuje da ne(svesno) ignoriše intelektualni kapital

6. Šta nam je činiti ? • SLEDITI EVROPSKE TRENDOVE ZASNOVANE NA EKONOMIJI ZNANJA • Da se podsetimo: • Jovan Jovanović Zmaj: “Znanje je svetlost, znanje je moć”.

7. Svetska iskustva • DINAMIČAN PRIVREDNI RAST U PROTEKLIH 20 GODINA U SVETU ZASNOVAN JE NA INFORMACIONIM TEHNOLOGIJAMA • MOGUĆNOSTI NJIHOVE PRIMENE SU NEOGRANIČENE, OGRANIČAVA IH JEDINO LJUDSKA MAŠTA, KOJA JE TAKOĐE NEOGRANIČENA

8. Ko vlada planetom danas? • Imperije • Religije • Informacione tehnologije

9. Nosioci obrazovanja u društvu 1. Univerziteti, fakulteti, škole 2. Privredne komore i asocijacije

10. Nova (sa)znanja • raskidsa klasičnim tehnologijama i industrijskim društvom • promišljanje u svetlu informatičkog doba i informatičke revolucije.

11. Informaciona tehnologija • Informacije i znanje su input i output. • Informacije treba prenositi, a ne ljude. • Tehnologija omogućava privredni napredak – ona je njegov preduslov, otvara vrata, ali je čovek taj koji prekoračuje prag. • Investiranje u opipljiva sredstva se smanjuje, sa 70% na 30%, a u neopipljiva se povećava sa 30% na 70% u proteklih 20 godina (primer SAD-a, Brazila, Japana i sl.). • Na primer, 90% tržišne vrednosti Microsoft-a ili America Online-a čine neopipljiva sredstva. • Menadžeri moraju shvatiti da je povećanje produktivnosti radnika znanja – imperativ XXI veka

12. Šta je motiv poslovanja kompanija i • mera njihovog blagostanja? • Povećan: • a) ukupan prihod • b) profit • c) dodatna vrednost (kako je stvarati i uvećavati iz godine u godinu) • Dodatna vrednost mora biti veća od investicije u resurse. • Resurse treba imati, ali treba znati iskoristiti ih i upravljati njima (fizičke i finansijske) • Uloga IK je u tome izuzetno značajna. • Kako meriti IK, neopipljiva sredstva, i njihov doprinos stvaranju dodatne vrednosti? • Ulaganje u znanje na svim nivoima mora biti investicija, a ne trošak. Ukoliko prihvatimo da je IK (znanje) ključni resurs XXI veka.

13. Roba i njen rok upotrebe • Često se misli kako u robu sa ograničenim rokom upotrebe spadaju isključivo namirnice (voće, riba, konzerve, pašteta i sl.). • I ZNANJE IMA ROK TRAJANJA. • Preduzeća, koja ne obnavljaju svoje zalihe znanja, uskoro završe kao pokvarene namirnice u magacinu. • Znanje mora biti: • konkurentska prednost kompanije. • vrhunsko, ugrađeno u proizvod. • ugrađeno u proces odlučivanja • na nivou celog kolektiva • u kreiranju i donošenju mera ekonomske politike • Naša konkurentska prednost jeste kvalitet proizvoda, a ne kvantitet.

14. Značaj povećanja dodatne vrednosti • Povećana dodatna vrednost na nivou kompanije se može porediti sa povećanim kolačem (tortom) u porodici. • Što je veća dodatna vrednost (kolač) to će i svaki član kolektiva i šire društvene zajednice (porodice) dobiti veći deo. • Mišljenja smo da je to svima u interesu, na nivou: • 1) kolektiva; • 2) lokalne samouprave; • 3) regije; • 4) nacije; • 5) poslovnih partnera i drugo...

15. Ko je nosilac promena ? • Radnici znanja na svim nivoima: • Preduzeća (od top do operativnog menadžmenta) • Od Vlade R. Srbije do lokalne samouprave

16. Definicija i podela IK • Intelektualni kapital nacija se sastoji od skrivenih vrednosti pojedinaca, privrednih subjekata, institucija, zajednica i regiona koji predstavljaju trenutni i potencijalni izvor stvaranja bogatstva. • Ove skrivene vrednosti prestavljaju korene koje treba negovati i kultivisati u cilju budućeg blagostanja. • Pored fizičkog i finansijskog kapitala u svetu se forsira intelektualni kapital.

17. Podela intelektualnog kapitala IK Humani – ljudski Strukturalni Upravljački Idejni Organizacijski Organizacijski Potrošački Inovacioni Procesni

18. Budućnost • IK = put Srbije u budućnost • SUROVA KONKURENCIJA (STO, EU) • Treba se zato ozbiljno pripremiti.

19. Vreme je resurs (novac) • Srbija nije usamljena u procesu tranzicije. • Treba se prilagođavati promenama. • Promena je jedino stalna. • Brzina reagovanja postaje neminovnost

20. (Ne)opipljivi kapital • Neopiljivi kapital = No. 1 u održavanju konkurentske prednosti naše privrede. • Kvalitet znanja postaje kriterijum za privlačenje SDI • Treba ga znati vrednovati i upravljati njime. • Srbija treba da regrupiše svoje resurse tako da se koriste na najefikasniji način

21. Kvalitet znanja Prednost dati kvalitetu znanja i proizvoda, a ne kvantitetu. Biti konkurentan u današnjem tržišnom okruženju pretpostavlja konstantno ulaganja u neopipljiv kapital: ljudske resurse, konstantno samousavršavanje, istraživanje i razvoj, nove načine upravljanja, brending, marketing, edukaciju i trening ... U Srbiji se za istraživanje i razvoj izdvaja nepunih 1% od ukupnog BDP.

22. Kompanije se prilagođavaju na dva generalna načina: • Spore reakcije na promene • 2. Brze reakcije na promene

23. Novi menadžeri Najuspešniji menadžeri nove ekonomije su oni koji su uspeli da se oslobode nasleđa industrijskog doba. Današnji uspešni menadžeri gaje revolucionarni duh.