MEDICINA ZASNOVANA NA DOKAZIMA

1. MEDICINA ZASNOVANA NA DOKAZIMA Prof. dr Slavenka Janković Institut za epidemiologiju

2. MEDICINA ZASNOVANA NA DOKAZIMA - MZD (EVIDENCE-BASED MEDICINE) definicija Konzistentna primena najboljih raspoloživih dokaza, proisteklih iz publikovanih kliničkih i epidemioloških istraživanja, u lečenju pacijenata, s obraćanjem pažnje na ravnotežu između rizika i dobiti od dijagnostičkih testova i alterativnih terapijskih postupaka.

3. MEDICINA ZASNOVANA NA DOKAZIMA - MZD (EVIDENCE-BASED MEDICINE) definicija Savesno, eksplicitno i razložno korišćenje najboljih postojećih dokaza za donošenje odluka o nezi pojedinačnih pacijenata. MZD podrazumeva integraciju individualne kliničke ekspertize (stručnosti doktora) sa najboljim raspoloživim činjenicama iz klinički relevantnih istraživanja (Sackett, 1996)

4. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ZASNOVANA NA DOKAZIMA (ZZZD) EVIDENCE-BASED HEALTH CARE MZD i ZZZD su nove paradigme u medicini i zdravstvenoj zaštiti koje naglašavaju značaj sistematskog pretraživanja dokaza iz istraživanja, ne smatrajući više dovoljnim donošenje odluka samo na osnovu intuicije i nesistematizovanog iskustva iz prakse.

5. Naučna paradigma - način gledanja na svet koji ne definiše samo probleme koje bi trebalo legitimno razmatrati, već i spektar prihvatljivih dokaza koji bi morali da podupru određeno rešenje. Promena paradigme je suštinska promena u načinu razmišljanja, proces u kome se vodeći konceptualni okvir u jednoj naučnoj disciplini zamenjuje u manjoj ili većoj meri novim konceptualnim konsenzusom(primena medicinske literature i dokaza iz istraživanja u medicinskoj praksi).

6. DEFINISANJE OKVIRA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ZASNOVANE NA DOKAZIMA 1. PRODUKOVATI ČINJENICE 2. UČINITI ČINJENICE DOSTUPNIM 3. KORIŠĆENJE ČINJENICA PRIMENA REZULTATA ISTRAŽIVANJA U PRAKSI Za populacije i grupe pacijenata Za individualne pacijente Javno zdravlje i menadžment zdravstvenom zaštitom zasnovani na dokazima Medicina zasnovana na dokazima ili klinička praksa

7. Karakteristike MZD JZZD Eksperimentalne studije Observacione i kvazieksperimentalne studije Kvalitet činjenica Količina činjenica Veća Manja Vreme od intervencije do ishoda Kraće Duže Manje formalan, bez standardnog certifikata Više formalan, sa certifikatom i/ili licencom Profesionalni trening Donošenje odluka Individualno Timski Razlike između MZD i JZZD (javno zdravlje zasnovano na dokazima)

8. KOHRANOVA KOLABORACIJA (THE COCHRANE COLLABORATION) htpp://www.cochrane.org Međunarodna organizacija kliničara, epidemiologa, pacijenata i dr. osoba kojima je cilj da pomognu zdravstvenim radnicima u donošenju odluka zasnovanih na dobroj informisanosti o zdravstvenoj zaštiti, što se postiže pripremanjem, čuvanjem, ažuriranjem i distribucijom sistematskog pregleda istraživanja, kao i podržavanjem pristupa sistematičnim analizama efekata intervencija u zdravstvenoj službi.

9. Osnivač: Archi Cochrane(1909-1988), engleski epidemiolog koji se zalagao da se da prednost intervencijama koje su ocenjivane i za koje je nađeno da su efektivne i efikasne. Kokranove analize pripremaju i osavremenjuju autori saradnici u okviru Kokranove saradničke analitičke grupepomoćujasnodefinisane metode, kako bi se izbegla pristrasnost, a kada je potrebno i izvodljivo koriste i meta analizu kako bi se povećala preciznost.

10. SISTEMATSKI PREGLED ISTRAŽIVANJA Proces sistematskog pronalaženja, procene i sintetizovanja dokaza iz naučno-istraživačkih studija, korišćenjem informatičkih i komunkacionih tehnologija, kako bi se dobio pouzdan, validan i kompletan pregled proverenih rezultata o efektima dijagnostičkih i terapijskih procedura ili zdravstvenih programa i aktivnosti.

11. POSTUPCI SISTEMATSKOG PREGLEDA ISTRAŽIVANJA • Postavljanje ciljeva pregleda i formulisanje kriterijuma za uključivanje istraživanja u pregled; • Pretraživanje istraživanja za koja se pretpostavlja • da ispunjavaju kriterijume; • • Tabelarno predstavljanje svake pronađene studije • i procena kvaliteta njenog metodskog pristupa; • • Primena kriterijuma na svako istraživanje i • obrazloženje za svako istraživanje koje je • isključeno iz dalje obrade; 

12. Kompletiranje baze podataka o istraživanjima • sa navođenjem imena istraživača; • Analiza rezultata izabranih istraživanja i • statistička sinteza podataka (meta analiza), • ako je moguće; • • Primena analize senzitivnosti, ako je izvodljivo; • • Priprema struktuiranog izveštaja o pregledu • istraživanja sa navedenim ciljevima, opisom • metoda rada i rezultatima.

13. Hijerarhija dokaza za donošenje odluka u medicini • Randomizovani kontrolisani eksperimenti(RKE) – zlatni standard • Meta analiza RKE • Kohortne prospektivne studije • Anamnestičke studije • Stavovi eksperata* • * Ukoliko se radi o “konsenzusnim konferencijama” imaju veću “težinu”

14. Literatura: • 1. Gray M JA. Evidence-Based Healthcare. New • York: Churchill Livingstone, 1997. • 2. Brownson RC, Baker EA, Leet TL, Gillepsipie • KN. Evidence-Based Public Health. New York: Oxford University press; 2003. • 3. Cucić V (urednik). Zdravstvena zaštita zasnovana • na dokazima. Beograd: Velarta, 2001. • 4. Dawson B, Trapp R G. Basic & Clinical • biostatistics. 3rd edition. New York/London: • McGraw-Hill companies, 2001. 

15. 5. Last JM, Radovanović Z. Epidemiološki rečnik. • Drugo jugoslovensko izdanje. Beograd: • Medicinski fakultet, 2001. • 6. Sackett DL, Rosenberg WMC Muir Gray JA et al. Evidence based medicine: what it is and what it isn’t. BMJ 1996; 312:71-2. • 7. Jenicek M. Epidemiology, Evidence-Based • Medicine, and Evidence-Based Public Health. • J Epidemiol 1997, 7:187-197. • 8. The Cochrane Collaboration. htpp://www.cochrane.org