TERAPISJAK ZAJEDNICA II

1. TERAPISJAK ZAJEDNICA II PETAR NASTASIC

2. ….. TERAPIJSKA ZAJEDNICA NA STACIONARNOM ODSEKU ZA LECENJE ALKOHOLIZMA

3. …sta donose?.... • Osim osecanja odvojenosti od porodice i drustva,izolovanosti i odbacenosti • ALKOHOLICARI NA LECENJU • Zavisnost,socijalna nesigurnost, • Ambivalencija prema autoritetu • Sumnja u sopstvenu vrednost • Usamljenost i odbacivanje drugih • Crte “ALKOHOLICARSKOG PONASANJA”

4. Terapijska zajednica alkoholicara nudi svojim clanovima: • Terapijsku grupu u kojoj su pacijenti sa manje vise istim problemima i potrebama (homogena grupa) • Dovoljno autoriteta koji oni mogu prihvatiti • Kao “grupa vrsnjaka” koja moze zadovoljiti osecanje pripadanja i potpore

5. … • Izbegava se transferni odnos,- oni ne vole individualnu terapiju koja tezi stvaranju uvida • Mogucnost ispoljavanja otpora prema autoritetu – kroz “pustite nas mi mozemo sami” • ispunjenje potrebe za samopotvrdjivanjem • dokazivanje da mogu da funkcionisu bez pica

6. Kako odrzavaju apstinenciju? • Autoritet treba preneti na TZ • Jezgro uspesno adaptiranih i motivisanih pacijenata • Inkorporirati autoritet u grupu, ali ga depersonalizovati • Osobljese odreklo direktne i formalne primene autoriteta,delovanje je strucno, “autoritet znanja” i jasno postovanja terapijskih pravila

7. --- * • Autoritet i moc postaju stvar grupe • “Grupa je najveci autoritet” • Svi pojedinci u TZ se podredjuju grupnpm autoritetu i grupnim zabranama

8. Struktura i organi TZ • Savet TZ: 7 pacijenata lekar+sestra+terapeut(soc.radn.) • na celu predsednik saveta TZ (pacijent) • Sekcije, odbori,komisije (soc.uloge) Izabrani “delegati” su predlozeni na osnovu pozitivnog odnosa i povoljnog ponasanja prema lecenju u TZ Oni se takodje podredjuju autoritetu grupe

9. Jezgro TZ prevazilazi ucinak tj. jace je od uticaja grupe na pojedinca • Kohezija, identifikacija • Prihvatanje zajednckih ciljeva • Budjenje nade • Osecanje pripadanja • Vracanje osecanja vrednosti • Motivacija za nastavljanje zivotnih projekata

10. Dnevni raspored na stacionarnom odseku • Vizita i Jutarnji sastanak tima • Sastanak Saveta TZ • Sastanak “radne grupe” (porodicna grupa, male grupe)– 120 min • Svakodnevni sastanak Terapijske Zajednice, vodi predsednik, ucestvuju sestra i soc.radnik – 45 min • Veliki Sastanak osoblja • Popodnevni edukativni sastanak 45-60min. • Rekreativne aktivnosti (kvizovi, redakcija, KLA )

11. Pocetak terapije alkoholizma je apstinencija , ali kao….. • Preduslov za lecenje uz: • Prihvatanje pripadanja grupi alkoholicara koji se lece…“ja se zovem…ja sam alkoholicar” • Socijalna jednakost- bez favorita i “zvezda” • Kohezija i medjusobni uticaji i pomoc, da se “sami lece” • Prihvatanje odgovornosti • Pripadanje grupi kroz identifikaciju sa pacijentima,a • mnogo manje kroz transferno ugledanje • Smanjuje se potreba za primenu autoriteta i kazni • Autoritet i kazne su u rukama pacijenata

12. zakljucak • TZ se u svom programu oslanja na postojanje faza u lecenja, sto podrazumeva povecavanje pojedinacne i socijalne odgovornosti • Tzv.”vrsnjacki uticaj” je znacajna komponenta TZ • Pacijenti uce I prihvataju socijalne norme I razvijaju sve efikasnije socijalne vestine kroz svakodnevne sastanke, dodeljenje zadatke I “vrsnjacki grupni” proces

13. zakljucak • Svakodnevne interakcije pomazu da se kultivise osecanje socijalne misije grupe/zajednice i uzajamna samopomoc • Kroz koncept uzajamne samopomoci pojedinci preuzimaju odgovornost za ozdravljenje, licni rast i • Novi“ispravan stil zivota” sa “vrsnjacima” da bi se odrzalo I njihovo ozdravljenje

14. ….. • Terapijska zajednica alkoholicara, organizovana, je kao socijalno-psihijatrijski metod lecenja koji se u hospitalnim uslovima odvija 24 sata n e p r e k i d n o • Prevladavaju mehanizmi ucenja socijalno prihvatljivog individualnog i grupnog ponasnja

15. ….. • Sticanje pocetnog oslonca u grupi i • odrzavanje apstinencije u TZ, • omogucavaju poboljsanje veza sa znacajnim osobama iz spoljne sredine (porodica, radna sredina) • Cime se sticu uslovi za kompletnu reintegraciju

16. zakljucak Lecenje u TZ stacionarnog odseka treba shvatiti samo kao prvu fazu lecenja alkoholizma Neophodno je obezbediti dugu saradnju pacijenta i njegove porodice za lecenje u dnevnoj bolnici, u klubu ili u dispanzeru

17. … TERAPIJSKA ZAJEDNICA NA STACIONARNOM ODELJNJU ZA LECENJE PSIHOZA

18. KLASICNA KONCEPCIJA PSIHIJATRIJSKOG LECENJA • Dugotrajne hospitalizacije • 24-casovna “vlast osoblja” • Smirivanje, lecenje, cuvanje, zadovoljavanje minimalnih ljudskih i socijalnih potreba • I pacijenti i osoblje izolovani i “uparlozeni”

19. KONCEPCIJA -“Revolving Door”(vrata koja se okrecu) • Mnogo kraci boravci, veliki broj primljenih i otpustenih • Povecanje broja socijalnih interakcija i relacija (pacijenti,osoblje,okruzenje) • Vise kvalitetnijih i efikasnijih lekova, potencirano smirivanje , ali bez socijalizacije

20. Sta donose u T.ZPsihoticni bolesnici • Intrapsihicki haos • Halucinatorna svest • Sumanuti i drugi poremecaji misljenja • Strah, panika • Depresivnost, suicidalnost

21. Sta podrazumevaGrupno lecenje • Kroz objasnjenja osoblja • Kroz terapijski pritisak i podrsku • Podstice se menjanje ponasnja • Kroz bolju saradnju povecvaju se socijalne osobine i sposobnosti • Kroz kontrolisano i korisno ponasanje omogucuje se bolje testiranje realiteta

22. Terapijska zajednica obezbedjuje • Grupno lecenje koje postaje deo svakodnevnog ambijenta na ovim odsecima • Od samog pocetka boravka na odeljenju grupno lecenje se strukturise kao terapijska zajednica - kroz VELIKU GRUPU ODELJENJA

23. U GRUPNOM TERAPIJSKOM RADUpoboljsava se i obogacuje socioterapijski milje • Akutni i subakutni odeljci • Velika grupatj TZ od oko 70 clanova (pacijenti i osoblje) + • Individualna terapija, medikamentna terapija • Male grupe od 8-12 pacijenata • Svakodnevna velika terapijska grupa

24. Dinamika odnosa tokom bolnickog grupnog lecenja • Grupni sadrzaj(horizontalnno funkcionisanje,-ponasanje tokom grupnog satanka i komunikacije) • Grupni procesi(homogenizacija, deindividulizacija,kohezivnost,konfrontacija) • Terapijski cilj(logicka kategorija, vestacka motivacija za bilo kakvo organizovanje aktivnosti

25. Velika terapijska grupa ili TZ psihijatrijskog odeljenja je: • Homogena samo u odnosu na DG. • Bolnicke grupe su neprekidne otvorene grupe, a osecanje zavrsetka imaju samo pacijenti koji se premestaju u neku drugu ustanovu • Jednom nedeljno SASTANAK TERAPIJSKE ZAJEDNICE po svim pravilaima TZ

26. Struktura sastankaTZ • Predstavljanje novih pacijenata • Podela socijalnih uloga (nabavljac,kafe kuvar, ocenjivaci soba,organizatpri kviza, fiskulture rekreativnih aktivn., • Diskusija o dotadasnjim ucesnicima i aktivnostima, prati se i ocenjuje vrsenje soc.uloga • Vrsenje uloga omogucuje ucenje ili prekidanje ponasanja kroz obavljanje duznosti

27. …. • Moguci su izlasci pacijenata tokom popodneva (setnje, boravak kuci, vikend ) • Posete dozvoljene svakodnevno • Ovu dinamiku socijalnih uloga prate sestre i socijalni radnik • Podstice se samorealzacija pacijenata po principu “pokazi sta znas”

28. T e r a p i j s k a z a j e d n i c a d n e v n e b o l n i c e

29. Dnevno bolnicki klinicki program Podrazumeva postojanje • grupnog rada za hronicno obolele • individualno savetovanje o farmako terapij • radnu i okupacionu terapiju i radni trening pre povratka na posao Terapijske aktivnosti sprovode se po precizno utvrdjenom rasporedu Program se odvija pet dana u nedelji, klijenti prisustvuju 1-3 dana

30. Parcijalna hospitalizacija Namenjena je za lecenje - depresivnog poremecajakoji nije poboljsan drugim oblicima vanbolnickog lecenja - psihoticnog poremecaja misljenja - gubitak dnevnog funkcionisanjakoji moze pogorsati osnovni psihicki poremecaj

31. Razni oblici psihickih poremecaja koji nisu poboljsani hospitalizacijom • Kao prelazna faza posle kompletnog hospitalnog tretmana • Kao nacin da se izbegne kompletna hospitalizacija • ozbiljniji neadaptirani oblici ponasanja • Izolacija izazvana emcionalnim stresom

32. …. • Dnevna bolnica • 50-80-100 pacijenata • Sekcije /odseci/A,B,C,D • ZA PSIHOZE • ZA NEPSIHOTICNE POREMECAJE (anksiozno-fobijska stanja, PTSD, granicna stanja) • ZA DEPRESIJE

33. ….. • Odvojeni odseci su funkcionalni i dejstvuju kao “DB u malom” • Posebni timovi, odvojeni programi , 3-4 sastanka nedeljno, male grupe, srednje grupe • “Veliki sastanak” – petkom • Sastanak osoblja • Savet bolesnika TZ

34. REZIME O D.B. • Modifikacija,- samo dnevni boravak u TZ dovodi do odstupanja od pravila “24h” • Ravnopravnost, demokraticnost, permisivnost • Akcenat je na aktivnoj rehabilitaciji i resocijalilzaciji bolesnika, a ne na prilagodjavanje TZ (male terapijske grupe,srednje grupe, specifikovane prema vrsti psihijatrijskog poremecaja)

35. Atmosfera u TZ dnevne bolnice • Slicnost sa svakodnevnim zivotom u socijalnoj sredini (obaveze, odgovornosti) • Priprema za vracanje u puniji socijalni zivot • Ogranicavanje duzine boravka u DB • Ukljucivanje u “produzne” forme lecenja (klubovi,lecenje u zajednici)

36. …. TERAPIJSKA ZAJEDNICA U DNEVNOJ BOLNICI ZA LECENJE ALKOHOLIZMA

37. …Dnevna bolnica • Kao jedna faza u lecenju alkoholizma • Kao celovit DB program od samog pocetka lecenja • Kao PROGRAM SISTEMSKE GRUPNE PORODICNE TERAPIJE ALKOHOLIZMA

38. …..Specificnosti TZ za lecenje alkoholizma u Dnevnoj bolnici • Insistira se na preuzimanju odgovornosti pacijenata kroz rad grupe za sopstveno ponasanje, funkcionisanje grupe i ponasanje drugih clanova grupe • Clan TZ(grupe) leci sebe i olaksava drugima da se lece • Clan Saveta TZ leci sebe i pomaze drugima da se lece • Osoblje pomaze drugima da se lece

39. Ciljevi lecenja • Kompleksni i visoko zahtevni • Apstinencija- nije cilj samo preduslov • Telesna i psihicka rehabilitacija • Uvid u sopstvenu bolest i posledice • Iskljucivanje “alk.ponasanja” • Socijalno ucenje novih oblika socijalno prihvatljivog ponasanja • Promena u porodicnim odnosima • Radna i socijalna rehabilitacija

40. Ciljevi lecenja …….. • …Ugradjeni u pravila TZ i male grupe • …insistiranje na grupnoj koheziji i autoritetu grupe • …Angazovanje saradnika iz porodice obaveza (ili od pocetka ili u jednom delu programa) • Strukture i organi TZ (sastanci TZ, savet,sekcije,.) • Specificnosti rada osoblja, dodatne edukacija iz PTA

41. …… SOCIOTERAPIJSKI KLUBOVI

42. SOCIOTERAPIJSKI KLUBOVI U REHABLITACIJI PSIHIJATRIJSKIH BOLESNIKA • Svaki se bolesnik zapada u “lanac” – • oseca se manje vrednim, • povlaci se iz drustva, • pojacava se nezadovoljstvo, - • pojavljuju se novi simptomi

43. …………. • Socijalno terapijski klubovi – prekidaju ovaj “lanac”(proces) STK za pojedinca postaju….. Socijalna sredina u kojoj oseca prihvacenost, razumevanje, u kojoj moze da obavalja socijalne aktivnosti

44. …organizacija STK • Svi bolesnici koji su zavrsili hospitalno lecenje, koji su na dispanzerskom lecenju, • Imaju slabije kontakte sa socijalnom i radnom sredinom • Radno sposobni , ali nesigurni u sebe • Clanovi porodice tih pacijenata • Zdravi pojedinci koji imaju suzene socijalne kontakte

45. … • Socijalni radnik – stimulator, terapeut kluba • Koristi dinamizme socijalnog porekla iz svakodnevnog zivota i prirodne grupe pacijenta • U prijateljskoj atmosferi bez pritisaka bolesnik lakse prevazilazi svoje teskoce u socijalnom komuniciranju i preduzima socijalne aktivnosti

46. … • Sastanci jednom nedeljno,uvek u isto vreme i na istom mestu • “klubska atmosfera” – • Upravni odbor, predsednik, sekretar, rukovodioci sekcija • Godisnja skupstina Kluba

47. ….. Socioterapijski klubovi lecenih alkoholicara