Finansijski izve štaji kao predmet analize

1. Finansijski izveštaji kao predmet analize Finansijski izveštaji kao predmet analize Korišćenje ostalih izvora informacija za potrebe analize i informaciona asimetrija

2. Bazične aktivnosti

3. Finansijski izveštaji opisuju aktivnosti firme koje stvaraju vrednost • Finansijske • Tekuće , kratkor. obaveze • Dobavljači, obaveze za poreze, • obaveze za zarade itd. • Netekuće, dugoročne obaveze: • Obaveze za obveznice • Zadržani dobitak • Akcijski kapital • Investicione • Kratkoročna sredstva: • Gotovina, potraživanja, zalihe, utrživi finansijski instrumenti (akcije, obveznice i sl.) • Dugoročna sredstva: • Nekretnine, postrojenja, oprema • Ulaganja u akcije i obveznice • Nematerijalna sredstva Poslovne • Prihodi od prodaje • Troškovi prodatih proizvoda ili Nabavna vrednost prodate robe • Troškovi prodaje • Troškovi opšte uprave i administracije • Troškovi kamata na kredite • Troškovi poreza na dobitak Bilans uspeha Bilans Stanja Izveštaj o novčanim tokovima Bilans Stanja Izveštaj o zadržanom dobitku

4. Interesne grupe • Interesne grupe čine različiti korisnici (individue ili firme) koje imaju izražen ekonomski interes u tom preduzeću • U okruženju deluju različite interesne grupe (akcionari, kreditori, investitori u obveznice, državni organi, kupci, dobavljači, zaposleni i dr.) • Oni imaju očekivanja od preduzeća • Očekivanja mogu biti finansijska i nefinansijska: • Finansijska (stopa prinosa na sopstveni kapital, obezbediti rast cena akcija svake godine za 10%, obezbediti stabilne i kontinuirane dividende od 5 $ po akciji) • Nefinansijska (dobra reputacija preduzeća, radni moral i slično)

5. Primarne interesne grupe • Korisnici sa finansijskih tržišta- investiciona javnost • Eksterni korisnici – investitori (ulagači kapitala, oni koji obezbeđuju kapital) • INVESTITORI U AKCIJE I • INVESTITORI U KORPORATIVNE OBVEZNICE • KREDITORI (banke u zemljama sa nerazvijenim finansijskim tržištem)

6. Informacione potrebe investitora i kreditora • Osnovna odluka investitora – da li da ulože novac u akcije i/ili obveznice određene firme? • Osnovna odluka kreditora – da li odobriti ili produžiti kredit konkretnom preduzeću?

7. Informacije o makroekonomskim uslovima Procena očekivanog cash flow-a koji će akcija / obveznica da odbaci Vrednovanje akcija ili obveznica Informacije o privrednoj grani INVESTICIONA ODLUKA Informacije o kompaniji Korišćenje informacija u donošenju odluka investitora

8. Korišćenje informacija u donošenju odluka kreditora Informacije o makroekonomskim uslovima Procena mogućnosti naplate odobrenog kredita (glavnice i kamate) KREDITNA ODLUKA Informacije o privrednoj grani Informacije o kompaniji

9. Cilj računovodstva prema MSFI/MRS • prema Okviru (par. 15) cilj računovodstva je da pruži informacije o sposobnosti preduzeća da stvara novac i ekvivalente novca (Novčani tokovi), kao i informacije o proceni dinamike stvaranja novca i izvesnosti tih novčanih tokova • stvaranje novca • dinamika • izvesnost

10. Pitanje/Problem na osnovu MSFI/MRS • Da li je cilj računovodstva da se ostvari što veći saldo na tekućem računu ili dinamika stvaranja novca kao cilj prema MSFI/MRS upućuje na nešto drugo...

11. Investicione i kreditne odluke baziraju se na informacijama • Informacija je osnova za donošenje investicionih i kreditnih odluka • Investitori i kreditori se nalaze izvan kompanije (eksterne interesne grupe) • Za razumevanje poslovanja neke kompanije oni se oslanjaju na finansijske izveštaje (bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima)

12. Finansijski izveštaji kao početni korak u razumevanju poslovanja korporacije • Svaki investitor će uložiti svoj kapital u neki poduhvat ako su zadovoljena sledeća dva uslova: • Sigurnost uloženog kapitala (bilans stanja) • Uspešnost poslovanja firme u koju se investira ili koja se kreditira (bilans uspeha)

13. Finansijski izveštaji kao početni korak u razumevanju poslovanja firme • Bilans stanja i bilans uspeha nazivaju se izveštaji opšte namene (general purpose financial statements) • To znači da ovi izveštaji moraju da podmire informacione potrebe investitora i kreditora, a na taj način biće podmirene i potrebe drugih interesnih grupa

14. Da li je računovodstvo jedini izvor informacija za investitore i kreditore? • NE

15. Drugi izvori informacija • Poslovna finansijska štampa • Procene brokerskih kuća • Procene investicionih savetnika

16. Računovodstvo kao izvor informacija • Konkuriše zajedno sa drugim izvorima informacija za pridobijanje pažnje investicione javnosti • Tradicionalno računovodstvo je često bilo predmet kritika, u smislu da ne pruža adekvatne informacije za investitore i kreditore i da se na bazi tih informacija donose pogubne investicione odluke (finansijski skandali – Enron, WordCom, Barings bank i slični)

17. Problemi koji se javljaju na finansijskom tržištu u smislu javne dostupnosti informacija • Kupac (investitor) zna manje o akciji ili obveznici od njenog emitenta (preduzeće) • Nejednakost u poznavanju informacija naziva se informaciona asimetrija

18. Informaciona asimetrija INVESTITORI U AKCIJE, OBVEZNICE KREDITORI (BANKE) KORPORACIJA

19. Informaciona asimetrija • Dva problema proizlaze iz asimetrije: • Negativna selekcija (adverse selection)- rizik koji postoji da se izabere pogrešna firma u koju treba investirati novac ili kojoj treba odobriti kredit i • Zloupotreba (moral hazard)- nastaje nakon finansijske transakcije, kad je novac već uložen, to je rizik da će emitent (odnosno menadžment) preduzeti aktivnosti koje su u suprotnosti sa investitorom, to su aktivnosti koje ugrožavaju sposobnost da emitent vrati novac investitoru ili kreditoru (dividende, kamate, otplata glavnice kredita i slično)

20. Smanjenje informacione asimetrije • Postojanje finansijskih institucija (preko kojih se obezbeđuju javne informacije- dilersko-brokerske kuće, investicione banke, investicioni savetnici) • Državna regulatorna tela (Security and Exchange Commission) • Korporativna kontrola (agencijski problem) • Ugovorna ograničenja kod odobrenja kredita (restrictive covenants)

21. Uloga državnih regulatornih tela u smanjenju informacione asimetrije (Komisija za hartije od vrednosti,Security and exchange Commission, SEC) • Regulativa je način da se održi poverenje u finansijska tržišta i zato država reguliše ceo finansijski sektor • Nosioci insajderskih informacija (menadžeri, brokeri, advokati firme i drugi) su pod kontrolom države • Uloga države je u kontroli ravnopravne dostupnosti informacija investitorima • Sve informacije koje mogu uticati na cenu akcije/ obveznice moraju biti javno dostupne investitorima

22. Ravnopravna dostupnost informacija kao način smanjenja informacione asimetrije • Rizik negativne selekcije i rizik zloupotrebe se smanjuje publikovanjem informacija u prospektu, finansijskimizveštajima i revizorskom izveštaju • Publikovanje izjava korporativnih zvaničnika, informacije koje daje sama korporacija preko predstavnika za štampu • Ostali izvori informacija (finansijske analize, novinski izveštaji, reportaže, globalna i nacionalna makroekonomska i politička zbivanja)

23. Propisi koji se odnose na funkcionisanje finansijskih tržišta i računovodstva • Zakon o hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima • Zakon o investicionim fondovima • Zakon o računovodstvu i reviziji

24. Propisi/agencije koje regulišu funkcionisanje finansijskih tržišta i računovodstva u SAD

25. Računovodstvo kao izvor informacija • Iako nije jedini izvor informacija o firmi računovodstvu pripada primarno mesto • Bilans stanja daje informaciju o sigurnosti uloženog kapitala (finansijska struktura) • Bilans uspeha daje informaciju o efikasnosti uloženog kapitala (dobitku ili gubitku) • Ostali izvori informacija iz računovodstva (Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o promeni na kapitalu i Napomene)

26. Računovodstvo smanjuje informacionu asimetriju? • DA

27. Na koji način se smanjuje informaciona asimetrija?

28. Princip potpunih napomena (full disclosure principle) • Razvoj ovog principa duguje se zahtevima investitora i kreditora za većom transparentnošću informacija • U SAD-u je 2001.g. donet propis pod nazivom FD (Full Disclosure) kojim se reguliše da menadžment ne objavljuje informacije selektivno samo određenim grupama analitičara, već investicionoj javnosti u celini • Javno dostupna informacija utiče na kretanje cena akcija/obveznica • Investitori i kreditori prepoznaju računovodstvene informacije kao signale koji utiču na povećanje ili smanjenje cene akcija / obvzenica firme

29. Povećanje obima računovodstvenih informacija • Kvantitativne (računovodstvene, prikazane u osnovnim finansijskim izveštajima) i • Kvalitativne (informacije o tržištu, tržišnim segmentima, strategiji poslovanja itd.) • Persperktivne, buduće, očekivane, prognozirane, a ne “istorijske” informacije – kako je to sada slučaj

30. Uloga revizije • Nezavisna revizija – glavna “rampa” za obimnokrivotvorenje finansijskih izveštaja (F.I.) • Odgovornost za realnost F.I-ja je primarno na menadžmentu • Odgovornost revizora je da o prezentiranim F.I izraze nezavisno ekspertsko mišljenje • To mišljenje se uvek izražava u odnosu na to da li su ti F.I-ji prezentiranu skladu sa tzv. “definisanim okvirom za finansijsko izveštavanje” (MRS, GAAP, Zakon o računovodstvu, ili nešto drugo. • Izveštaj revizora tangira: (1) klijenta; (2) revizore, i, (3) korisnike F.I-ja

31. Uloga računovodstva na finansijskim tržištima • Računovodstvene informacije su čuvari ulaza (gate keeper) na finansijskim tržištima • Ako računovodstvene informacije nisu tačne i blagovremene nastaje nepoverenje • Nepoverenje urušava institucije i finansijsko tržište u celini