1 / 105

Kada se sretnu atomi...

Kada se sretnu atomi. Veze. Sile koje drže grupu atoma zajedno i čine da oni funkcionišu kao celina. Vezujuće sile. Ele k tron – ele k tron odbojne sile. Jezgro – jezgro odbojne sile. Ele k tron – jezgro privlačne sile. AGREGATNO STANJE SUPSTANCI. ČVRSTO. TEČNO. GASOVITO.

marah-madden
Download Presentation

Kada se sretnu atomi...

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Kada se sretnu atomi...

  2. Veze • Sile koje drže grupu atoma zajedno i čine da oni funkcionišu kao celina Vezujuće sile • Elektron– elektron • odbojne sile • Jezgro– jezgro • odbojne sile • Elektron– jezgro • privlačne sile

  3. AGREGATNOSTANJE SUPSTANCI • ČVRSTO • TEČNO • GASOVITO

  4. DALISUSVEČVRCTESUPSTANCEISTEPOSTRUKTURI? VOSAK ČOKOLADA MASLAC DIJAMANT DRAGOKAMENJE STENE

  5. KAKVE POSTRUKTURIMOGUBITIČVRSTESUPSTANCE ? NEMAJUPRAVILNUUNUTRAŠNJUGRAĐU(STRUKTURU) IMAJUPRAVILNUUNUTRAŠNJUGRAĐU(STRUKTURU) AMORFNE KRISTALNE

  6. ŠTAJEKRISTALNASTRUKTURA? KRISTALNA STRUKTURAPREDSTAVLJAUREĐENIRASPOREDELEMENTARNIHJEDINKISUPSTANCE (ATOMA,MOLEKULAILIJONA) RASPOREDELEMENTARNIHJEDINKIPRAVILNOSEPONAVLJAUSVIMPRAVCIMAGRADEĆIKRISTALNUREŠETKU,TAKODAKRISTALNESUPSTANCEIZGLEDAJUKAOPRAVILNAGEOMETRIJSKATELA

  7. ŠTAJEKRISTALNAREŠETKA? KRISTALNAREŠETKAjeizgrađenaodelementarnihćelijakojemoguimatirazličitprostornioblik(kocke,pravougaoneilikoso-ugaoneprizme, itd.) ELEMENTARNAĆELIJAkristalnerešetkesadržinajmanjimogućibrojatoma, molekulailijona, kojiponavljanu svimpravcimadajecelurešetku Hemijska, mehanička, električna,magnetna,optičkaidrugasvojstvakristalnihsupstanci upravozaviseodoblikanjihovihkristalnihrešetki

  8. VRSTEKRISTALNIHREŠETKI PREMAVRSTIELEMENTARNIHJEDINKI(OSNOVNIHČESTICA)KOJEIHGRADE,KRISTALNEREŠETKEMOGUBITI • ATOMSKE • MOLEKULSKE • JONSKE

  9. ATOMSKAKRISTALNAREŠETKA • ATOMIMETALAGRADEMETALNUATOMSKUKRISTALNUREŠETKU. • metalisudobriprovodnicitoploteielektričnestruje • umetalnojkristalnojstrukturipostojiprostorzaslobodnokretanje elektronauodređenomsmeru • kristalnustrukturu metalačinepozitivnijoniislobodnielektroni

  10. ATOMSKAKRISTALNAREŠETKA ATOMSKAKRISTALNAREŠETKAUKOJOJSU ATOMIPOVEZANIKOVALENTNOMVEZOM • DIJAMANT • veomatvrd • neprovodielektricitet • bezbojan • GRAFIT • mek • provodielektricitet • crneboje

  11. MOLEKULSKAKRISTALNAREŠETKA MOLEKULIELEMENATA (I2, P4) I MOLEKULIJEDINJENJA (H2O, SiO2) GRADEMOLEKULSKEKRISTALNEREŠETKE Ovdesu elementarnejedinke(osnovnečestice)molekuliizmeđukojihpostojeslabeprivlačnesile ELEMENTI JEDINJENJA

  12. JONSKAKRISTALNAREŠETKA JONISU TREĆI TIPELEMENTARNIHJEDINKISUPSTANCI Katjonii anjoni(pozitivnii negativni joni)sejakoprivlačeilakogradejonskukristalnurešetku

  13. FIZIČKAI HEMIJSKASVOJSTVASUPSTANCI Zavise od • PRIVLAČNIHSILAIZMEĐUČESTICASUPSTANCI • KRISTALNESTRUKTURESUPSTANCE

  14. FIZIČKAIHEMIJSKASVOJSTVASUPSTANCI • SUPSTANCESAKOVALENTNOMVEZOM(BEZOBZIRADALISERADIOELEMENTIMAILIJEDINJENJIMA)MOGUBITIUSVATRIAGREGATNASTANJA: • gasovi (H2, N2, Cl2, CO2, SO2 ...) • tečnosti(Br2, H2O, etanol,aceton) • čvrstesupstance(šećer, SiO2,I2, P4) OVESUPSTANCEIMAJUNISKETEMPERATURETOPLJENJAI KLJUČANJAJERIZMEĐUNJIHOVIHMOLEKULAPOSTOJESLABESILEPRIVLAČENJA

  15. FIZIČKAIHEMIJSKASVOJSTVASUPSTANCI JONSKA JEDINJENJA (NaCl, CuSO4, CaSO4) SU UVEKUČVRSTOMAGREGATNOMSTANJUSAVISOKIMTEMPERATURAMATOPLJENJAI KLJUČANJAJERSUJAKEPRIVLAČNESILEIZMEĐUJONA(jonskaveza)UNJIHOVOJ KRISTALNOJ STRUKTURI

  16. PRIRODAJEPREPUNARAZLIČITIHATOMSKIH,MOLEKULSKIHI JONSKIHKRISTALNIHSTRUKTURANEŽIVOGI ŽIVOGSVETA

  17. ZBOGNJIHOVELEPOTEČOVEKOBRAĐUJEPRIRODNE IPRAVIVEŠTAČKE KRISTALE

  18. Metali i nemetali

  19. Atom Z Konfiguracija Vodonik Helijum Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon PSE I ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA ATOMA • Orbitalni dijagrami osnovnih stanja atoma od Z=1 do Z=10

  20. Inertni gas – elektronska konfiguracija je stabilna

  21. Stabilne elektronske konfiguracije (plemeniti gasovi)

  22. Svi elementi jedne grupe u PSE imaju istu elektronsku konfiguraciju

  23. Metalni karakter opada Metalni karakter raste Metalni karakter

  24. Promene Ej u PSE Energija potrebna da se iz izolovanog atoma u gasovitom stanju izdvoji elektron naziva se energija jonizacije (kJ/mol ili eV). Ej raste duž periode Ej opada u grupi Li(g) Li+(g) + e- Ej1= 5,4 eV Li+(g) Li2+(g) + e- Ej2= 75,6 eV Li2+(g) Li3+(g) + e- Ej3= 121,8 eV

  25. Promene Ej u PSE Plemeniti gasovi Alkalni metali Ej (kJ/mol) Atomski broj

  26. Promene afiniteta prema elektronu Energija koja se oslobađa kada neutralni atom u gasovitom stanju prima jedan elektron naziva se afinitet prema elektronu (kJ/mol). To je egzoterman proces. Afinitet prema elektronu (kJ/mol) Grupa

  27. Veličina atoma – radijus atoma Svaki atom se može smatrati kao sfera sa određenim radijusom. Radijus atomske sfere nije konstantan, već zavisi u izvesnom stepenu od njegove okoline. Veličina atoma je značajna pri proučavanju difuzije atoma u metalnim legurama.

  28. Elektronegativnost Elektronegativnost se definiše kao stepen kojim atom privlači elektron ka sebi. Kreće se u granicama od 0.7 do 4.0. Veće vrednosti: tendencija ka preuzimanju elektrona. Manja elektronegativnost Veća elektronegativnost

  29. Afinitet prema elektronu Energija jonizacije Radijus atoma Nemetalni karakter Energija jonizacije Metalni karakter Afinitet prema elektronu Radijus atoma

  30. H2 H2O NH3 CH4 Molekulje agregat dva ili više atoma koji su međusobno povezani hemijskom vezom Dvoatomni molekulse sastoji iz dva atoma H2, N2, O2, Br2, HCl, CO Višeatomni molekulese sastoji iz više atoma O3, H2O, NH3, CH4 2.5

  31. 11 protona 11 elektrona 11 protona 10 elektrona Na+ Na 17 protona 18 elektrona 17 protona 17 elektrona Cl- Cl Joni su naelektrisane čestice katjon– pozitivno naelektrisan ako neutralni atom otpusti jedan ili više elektrona postaje pozitivno naelektrisan anjon– negativno naelektrisan ako neutralni atom primi jedan ili više elektrona postaje negativno naelektrisan 2.5

  32. Tipovi hemijskih veza 1. Jonska 2. Kovalentna • Kovalentna polarna • Kovalentna nepolarna 2. Metalna

  33. Tipovi hemijskih veza 1. Metal inemetal: Prenos elektrona i jonska veza

  34. Tri modelahemijske veze Jonska Prenos elektrona

  35. Tipovi hemijskih veza 1. Metal inemetal: Prenos elektrona i jonska veza 2. Nemetal i nemetal: Zajednički elektronski par i kovalentna veza

  36. Tri modelahemijske veze Jonska Kovalentna Prenos elektrona Zajednički elektronski par

  37. Tipovi hemijskih veza 1. Metal inemetal: Prenos elektrona i jonska veza 2. Nemetal i nemetal: Zajednički elektronski par i kovalentna veza 3. Metal imetal: Elektronski oblak i metalna veza

  38. Tri modelahemijske veze Jonska Kovalentna Metalna Prenos elektrona Zajednički elektronski par Pokretljivi elektroni

  39. Valentnielektroni Grupa e-configuracija Broj valentnih e- ns1 1 1A 2A ns2 2 3A ns2np1 3 4A ns2np2 4 5A ns2np3 5 6A ns2np4 6 7A ns2np5 7 • elektroni najvišeg popunjenog elektronskog nivoa učestvuju u građenju hemijske veze 9.1

  40. Lewis-ovestrukture Ideja razvijena 1902. G. N. Lewis

  41. Lewis-ovi simboli Valentni elektroni su predstavljeni tačkama Može najviše biti osam valentnih elektrona . . . : . . . : N . N . . N N : . . : . Azot, N, nalazi se u 5A grupi periodnog sistema i ima 5 valentnih elektrona.

  42. 5 valentnihelektrona • 1 slobodan elektronski par • 3 vezujućihelektrona koji mogu da grade 3hemijske veze.

  43. 4 valentnihelektrona • 0 slobodnih elektronskih parova • 4 vezujuća elektrona koji mogu da grade 4 hemijske veze

  44. 7 valentnih electrona • 3 slobodna elektronska para • 1 vezujući elektron koji može da gradi jednu hemijsku vezu

  45. 8 valentnihelektrona • 4 slobodna elektronska para • 0 vezujućih elektrona, ne mogu da grade hemijsku vezu

  46. Lewis-ove strukture

  47. Oktetno pravilo Svaki hemijski element teži da postigne lektronsku konfiguraciju najbližeg plemenitog gasa primanjem, otpuštanjem ili deljenjem elektrona, odnosno da ima 8 elektrona u poslednjem elektronskom nivou. Vodonik je izuzetak pošto on teži da ima 2 elektrona u poslednjem elektronskom nivou.

  48. So – katjon i anjon koji grade jonsku hemijsku vezu Suprotnosti se privlače

More Related