TROVANJE ANTIPSIHOTICIMA

1. Toksikološka hemija – seminarski rad TROVANJE ANTIPSIHOTICIMA Milica Gušić, Vanja Jandrić, Kristina Marjanović, Nada Velisavljević, Branka Stanojević, Nataša Bajić, Sonja Đurić, Jelena Igić, Sanja Radić

2. Antipsihotici:~neurolepticilečenje psihoza: shizofrenija, manična faza bipolarnog poremećaja, teška depresija, organske psihoze ,,neuroleptički sindrom’’: psihomotorna zakočenost + afektivna indiferentnost

3. Antipsihotici su preokrenuli terapiju teških psihijatrijskih oboljenja od skoro isključivo institucionalne do terapije u krugu porodice i radnoj sredini.

4. Shizofrenija: • najsloženije i najznačajnije psihijatrijsko oboljenje • 0,5 – 1% stanovništva • prvi simptomi najčešće između 16-30. godine • akutna, hronična • Kliničko ispoljavanje: • pozitivni simptomi: deluzije, halucinacije, poremećaji mišljenja, promene rasploženja • negativni simptomi: emocionalno osiromašenje-apatija, otupelost, povlačenje iz društva

5. Patogeneza: • još nerazjašnjena • nasleđe + spoljašnji faktori • Neurohemijske teorije: • dopaminska teorija • glutamatska teorija • 5-HT, NA

6. Podela antipsihotika: • Tipični, klasični: • Derivatifenotiazina: • alifatični bočni niz: hlorpromazin,levomepromazin • piperidinski: tioridazin • piperazinski: flufenazin • Derivatitioksantena: klopentiksol, zuklopentiksol • Derivatibutirofenona:haloperidol, droperidol • Atipični: • sulpirid, pimozid, molindon, loksapin, klozapin, olanzapin, risperidon, kvetiapin, sertindol, ziprazidon

7. Mehanizam delovanja: • Verovatno je ciljno mesto delovanja limbički sistem, gde se formiraju mišljenje i emocije. • blokada dopaminske transmisije • ključna je blokada D2 receptora- selektivno klasični antipsihotici, D4 u odnosu na D2 više blokiraju atipični • deluju i na holinergičke, adrenergičke, histaminske i 5-HT receptore (5-HT2 blokiraju atipični) • Potrebno je nekoliko nedelje da počnu da ispoljavaju dejstvo. • Terapija se počinje sa malim dozama, koje se postepeno povećavaju ako postoji potreba. • Terapija se ne sme prekidati naglo i bez nadzora lekara– mogu se naglo razviti recidivi i simptomi zavisnosti.

8. Neželjena dejstva: • zbog neselektivnog delovanja lekova • psihička: sedacija • neurološka: ekstrapiramidalni sindrom- parkinsonizam, distonija, ataksija, tardivna diskinezija • neurovegetativna: ortostatska hipotenzija, tahikardija, suvoća usta, ileus, opstipacija, smetnje u mokrenju, poremećaji akomodacije oka • hipotermija • povećanje telesne mase • endokrinološka: hiperprolaktinemija- ginekomastija i impotencija kod muškaraca, galaktoreja kod žena • alergijske reakcije: fotosenzibilizacija, urtikarija • idiosinkrazija: hepatitis, leukopenija, agranulocitoza, maligni neuroleptički sindrom

9. Interakcije: • sa benzodiazepinima, barbituratima, opijatima i alkoholom potenciraju depresiju CNS • povećavaju rizik od nastanka aritmija sa lekovima koji produžavaju QT interval • pojačavaju delovanje β-blokatora i antiholinergika • slabe dejstvo antiparkinsonika • tioridazin potencira hinidinsku reakciju

10. Kontraindikacije: supresija koštane srži, insuficijencija jetre, oboljenje pluća, feohromocitom, epilepsija, koma usled depresora CNS, Parkinsonova bolest Oprez kod starijih, trudnoće i laktacije, alkoholičara. Za vreme primene lekova ne sme se upravljati vozilom ili raditi za mašinama.

11. Odabir lekova? • neželjena dejstva • koja treba umanjiti ili izbeći • individualni efekti • doza, dužina trajanja • proba-greška metod

12. Toksičnost antipsihotika: • Najznačajnije toksično delovanje ispoljavaju na KVS i CNS. • Posledica je farmakodinamskih karakteristika leka: • antiholinergički efekat • periferna alfa-adrenergička blokada • efekat na miokard • efekat na retikularni aktivirajući sistem • blokada dopaminskog sistema- ekstrapiramidalni sindrom • maligni neuroleptički sindrom

13. KVS: poremećaj ritma miokarda periferna vazodilatacija, hipotenzija prolazna hipertenzija CNS: sedacija poremećaj svesti konvulzije

14. Trovanja antipsihoticima: • nenamerna, slučajna • neadekvatno doziranje (ponavljanje doze) • interakcije sa drugim lekovima (polifarmacija) • deca • namerna, suicidalna

15. Pokušaji samoubistva su česti među populacijom shizofreničara, 20-40% pacijenata pokuša, a 5-10% i uspeju u tome; lekovi sami ili u kombinaciji sa drugim načinima su često sredstvo.

16. Simptomi akutnog trovanja: 1-2h nakon unosa toksične doze dolazi do sedacije i poremećaja svesti. Zbog depresivnog delovanja na CNS dolazi do letargije, dizartrije i ataksije. Retko dolazi do depresije disanja, osim ako antipsihotik nije kombinovan sa drugim psihofarmaceuticima. Zenice su miotične.

17. Hipotenzija, naročito dijastolna je dominantan znak kardiotoksičnosti. Dolazi do poremećaja srčanog rada: sinusna i/ili ventrikularna tahikardija, produženje QT i PQ intervala, AV blok i blokovi grana. Ekstrapiramidalni simptomi: tremor, spastične grimase mišića lica, usana i jezika.

18. Hlorpromazin: A, E, H, QT Flufenazin: E, A Tioridazin: A, H, QT Haloperidol: E, QT Sulpirid: A, H Klozapin: A, H Olanzapin: A, E, H Kvetiapin: A, E, H, QT Risperidon: E, H, QT Ziprazidon: A, E, H, QT A- antiholinergički simptomi E- ekstrapiramidalni simptomi H- hipotenzija QT- produženje QT intervala

19. Toksikokinetika: • veliki volumen distribucije • dugo poluvreme eliminacije • Za eliminaciju je najznačajniji deo metabolizam u jetri.

20. Fatalni ishodi trovanja antipsihoticima su retki, ako je trovanje samo njima. • Posledica je: • hepatotoksičnosti • mijelotoksičnosti (agranulocitoza) • aritmija • maligni neuroleptički sindrom (rabdomioliza, akutna bubrežna insuficijencija)

21. Lečenje trovanja: • Terapija je simptomatska. • Korekcija acido-baznog statusa i elektrolitskog disbalansa • Kao i kod svih peroralnih trovanja- isprati želudac i dati medicinski ugalj • Tretman antiholinergičkog efekta- fizostigmin

22. Kod pacijenata sa ugroženim vitalnim funkcijama (respiratorna insuficijencija i poremećaji srčanog ritma)- adekvatna ventilacija i EKG monitoring. • Hipotenzija, koja je najčešći znak toksičnog efekta na miokard, može se korigovati postavljanjem pacijenta u Trendel-Burgov položaj i infuzijama Ringer laktata.

23. Vazopresni amini sa mešanim alfa i beta adrenergičkim delovanjem( dopamin) nisu preporučljivi jer mogu pogoršati već postojeću hipotenziju. • Zato su alfa adrenergički agonisti (noradrenalin) lekovi izbora. • Ventrikularne poremećaje srčanog ritma treba tretirati lidokainom i infuzijama bikarbonata. • Ako ova terapija ostaje bez efekta plasira se privremeni pejsmejker i koriguje eventualna hipokalemija ili hipoksija.

24. Otrovanog posle lečenja treba da pregleda psihijatar da razmotri mogućnost pokušaja samoubistva prilikom trovanja. S obzirom na osetljivu grupu kojoj pacijenti koji se leče antipsihoticima pripadaju, poželjno je da njihova terapija bude pod nadzorom zbog moguće zloupotrebe lekova.

25. HVALA NA PAŽNJI!