Platni promet sa inostranstvom

1. Platniprometsainostranstvom JS

2. Pojam platnog prometa sa inostranstvom • Pod međunarodnim plaćanjem podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između subjekata u međunarodnom poslovanju. • Obavljaju ga banke koje su ovlašćene za ove poslove. • Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama zaključujuposebne sporazume o međusobnoj saradnji. • Takvim sporazumomizmeđu banaka se uspostavlja poslovni korespodentski odnos a takvebanke se nazivaju korespodentske banke.

3. 0 • U domaćem platnom prometu – zakonsko sredstvo plaćanja je nacionalna valuta. • U međunarodnom platnom prometu – ne postoji zakonsko sredstvo plaćanja (osim ako nije reč o određenoj uniji). • Koja se valuta koristi u međunarodom plaćanju? • U međunarodnom platom prometu potrebna je saglasnost učesnika u platnom prometu o tome koje će se sredstvo plaćanja koristiti. • Do II svetskog rata – doba zlatnog standarda. • Od II svetsko rata – konvertibilnost valuta.

4. Pojam konvertibilnosti • Konvertibilnosti- sposobnost jedne valute da bude zamenjena za drugu valutu . • Postoje dva koncepta konvertibilnosti: • Klasičan – javlja se u novčanim sistemima zlatnog standarda. Predstavlja obavezu zamene nacionalne valute za zlato, po zvanično utvrđenoj fiksnoj ceni zlata (zlatno doba). • Savremeni – javlja se u papirnom standardu i predstavlja obavezu zamene za drugu nacionalnu valutu po utvrđenom deviznom kursu. • Postoje dve vrste valuta: konvertibilne (čvrste) i nekonvertibilne. • Konvertibilnevalute su one koje se mogu zameniti za sve vodeće svetske valute (npr. USD, EUR, GBP, CHF, ). • Nekonvertibilne su one koje gube na vrednosti u odnosu na robu i usluge kao i one iz zemalja sa inflacijom većom od 50% mesečno.

5. Kratka istorija konvertibilnosti

6. Kao sredstva plaćanja u međunarodnom prometu koriste se:

7. Plaćanje konvertibilnom valutom(EUR, USD, CHF, GBP) • Plaćanja se obavljaju: • Efektivnim stranim novcem (ređi slučaj) • Prenosom sredstava preko deviznih računa. • Preduzeća i banke treba da na svojim računima imaju dovoljan iznos i povoljnu strukturu konvertibilnih sredstava za svoje poslovanje. • Preko deviznog tržišta obavljaju zamenu domaće valute (RSD) za stranu valutu. • Važno pitanje: u kojoj valuti će biti ugovoreno plaćanje? • Izvoznik nastoji da se obaveza iskaže u valuti za koju misli da će JAČATI, a uvoznik bi više voleo da to bude valuta koja će GUBITI na vrednosti. • Javlja se RIZIK deviznog kursa. • Rizik je veći kod dugoročnih deviznih poslova, a manji je kod kratkoročnih i deviznih poslova koji se odmah realizuju.

8. Podela deviznih poslova: • Promtni ili spot poslovi – devizni poslovi koji se obavljaju odmah po ugovaranju. • Terminski poslovi – devizni poslovi kod kojih se kupoprodja deviza unapred ugovara i vrši po unapred utvrđenom deviznom kursu, bez obzira na to kakav će kurs biti u momentu stvarne kupoprodaje.

9. Primer nekih konvertibilnih valuta http://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/ondate.html

10. Plaćanja u sintetičkim ili kompozitnim valutama: • Specijalna prava vučenja (SDR) nisuvalutanegoobračunskajedinica. • To je obračunskavrednostkoja se dobijanaosnovuvrednostikorpa valuta: evra, funte, jenaidolara. • Plaćanjase vrše u nacionalnimvalutamaali premanjihovomparitetu u odnosuna SDR. • Cilj: da se oscilacije pojedinih valuta ublaže u okviru korpe valuta, koja određuje vrednost SDR (kao kompozitne valute) • Koriste je zemlje članice MMF: • Za državna plaćanja • Sredstva obračuna kako bi se izbegao ili smanjio kursni rizik valuta

11. EURO - € • Od 1. januara 1999. funkcioniše evropska Ekonomska i monetarna unija – EMU. • Uvodi se jedninstvena valuta za 11 zemalja – Evro : Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksenburg, Portugal, Španija, Irska, Austrija, Finska. • Evro počinje da se koristi u međunarodnim plaćanjima 1. januara 2002. • Pre evra, koristila se evropska novčana jednica- EKI (European currency unit ECU). • Danas EU ima 27 članica.

12. 0

13. Klirinški sporazum • Poseban oblik međunarodnih plaćanja. • Nastaju u vreme velike svetske ekonomske kroze ‘30tih godina XX veka. • Najširu primenu imala su u socijalističkim zemljama i u ZUR. • Vezana su za plaćanja koja se koriste između dve ili višezemalja u slučaju da ne postoji konvertibilnost valuta. • Zemlje ugovaraju obračunsku valutu u kojoj iskazuju međusobna dugovanja i potraživanja, a plaćanja vrše u nacionalnoj valuti. • Vrste: • 1. dvostrani (bileateralni) • 2 višestrani (multilateralni).

14. Pitanja • Šta je rizik deviznog kursa? • Kakva je razlika između promtnih i terminskih deviznih poslova? • Kada počinje sa radom evropska Ekonomska i monetarna unija – EMU? • Kada je uveden jedinstven novac EVRO? • Šta su klirinški sporazumi? • Šta su specijalna prava vučenja?