HRANA I LEKOVI Prof. dr Mirko Rosić

1. HRANA I LEKOVI Prof. dr Mirko Rosić

2. Između hrane (uključujući i pića) i lekova mogu da se jave reakcije koje se nazivajuINTERAKCIJE. Interakcije menjaju efekte lekova u organizmu. Lekovi se (kao i hrana) apsorbuju iz želuca i creva. Prisustvo hrane u GIT-u može smanjiti apsorbciju lekova. U najvećem broju slučajeva ovo se može izbeći uzimanjem lekova jedan sat pre ili dva sata posle jela.

3. Načini unošenja lekova u organizam: • per os (kroz usta) • per rectum(kroz završno crevo) • parenteralno(injekcijom) • i.m. (intramuskularno) • i.v. (intravenski) • s.c. (subkutano) • i.c. (intrakutano) • i.l. (intralumbalno)

4. Sudbina lekova u organizmu (farmakokinetika) Farmakokinetika podrazumeva analizu sledećih procesa: • apsorpcija lekova (želudac i creva) • distribucija lekova (putem krvi i limfe) • metabolizam lekova (uglavnom u jetri) • eliminacija lekova (mokraćom, stolicom, znojem i izdahom)

5. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (1): Dijetetska vlakna Dijetetska vlaknase sastoje uglavnom od pektina, hemiceluloze i celuloze i nalaze se najviše u žitaricama. Ona mogu da uspore apsorpciju lekova iz GIT-a. Naročito se smanjuje apsopcija digoksina (lek za srce) pri istovremenom unošenju različitih kaša od žitarica (ovsena kaša, mekinje i dr.) Stari sirevi Stari sirevi(brie, parmezan, cheddar, roquefort) mogu da utiču na smanjivanje dejstva lekove za lečenje depresije (MAO inhibitori).

6. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (2): Mleko i mlečni proizvodi Mleko i mlečni proizvodi koji su bogati kalcijumom mogu da utiču na grupu antimikrobnih lekova (tetraciklini). Kalcijum se vezuje sa tetraciklinima i taloži se u kostima i naročito u zubima. Ranije se pogrešno savetovalo uzimanje tetraciklina sa jogurtom. Pileća džigerica, sušena riba, kavijar, avokado, banane, ekstrakti kvasca, soja sos, fava sočivo, crveno vino, pivoiprodukti koji sadrže kofein - mogu smanjiti dejstvo antidepresivnih lekova (MAO inhibitori).

7. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (3): Zeleno povrće Spanać, brokoli i drugo zeleno povrćeje bogato vitaminom K pa može da pojača zgrušavanje krvi. Takođe, ovo povrće može da smanji dejstvo lekova koji smanjuju zgrušavanje krvi (antikoagulantni lekovi). Hrana bogata mastima Hrana bogata mastima kada se duže vreme redovno konzumira zajedno sa antiinflamatornim i antiartritis lekovima može dovesti do pospanosti.

8. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (4): Pečeno meso (roštilj) Pečeno mesomože izazvati smanjenje delovanja antiastmatičnih lekova koji sadrže teofilin. Alkoholna pića Alkoholna pićapovećavaju depresivno dejstvo lekova kao što su benzodijazepini (bensedin ili apaurin), antipsihotici, mišićni relaksanti, narkotici i drugi lekovi sa sedativnim dejstvom.

9. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (5): Grejpfrut Grejpfrut ima veliki broj interakcija. On reaguje sa sledećim lekovima smanjujući njihovo dejstvo uticajem na apsorpciju iz GIT-a i na metabolizam u jetri: • benzodijazepinima • lekovima za srce (blokatori kalcijumovih kanala kao što je nifedipin) • ciklosporinima • estrogenima i oralnim kontraceptivima • lekovima za smanjenje lipida u krvi tzv. inhibitorima HMG-CoA reduktaze (atorvostatin, lovostatin i sinvastatin) • digoksin

10. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (6): Sok od pomorandžene treba konzumirati sa antacidima koji sadrže aluminijum, niti sa antibioticima jer kiselost soka smanjuje aktivnost antibiotika. Guaranaje energetski napitak koji sadrži 3-5% kofeina. Kada se konzumira zajedno sa lekovima ili pićima koji sadrže kofein, može nastati nesanica, drhtanje, anksioznost, palpitacije (lupanje srca), češće mokrenje i hiperaktivnost. Beli luk (Garlic u kapsulama) Ekstrakt belog luka pri istovremenom uzimanju sa lekovima za šećernu bolest može izazvati smanjenje glikemije do kritičnih vrednosti. Garlik kapsule imaju antikoagulantno dejstvo pa ih ne treba uzimati zajedno sa antikoagulantnim lekovima jer im može pojačati dejstvo. Osim toga, izazivaju povećanje kiseline u želucu i gasove.

11. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (7): Paradajz smanjujue dejstvo lekova protiv glavobolje i alergije jer sadrži supstancu solanin. Osim toga, nedefinisane supstance u paradajzu mogu dovesti do poremećaja varenja i time ometati apsorpciju nekih lekova. Jagode i maline sadrže oksalnu kiselinu koja može smanjiti apsorpciju gvožđa i kalcijuma u crevima. Maline sadrže prirodni salicilat koji može izazvati alergijske reakcije u osoba koje su osetljive na aspirin.

12. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (8): Čaj, čokolada, kafa i napici koji sadrže kofein kao što su Coca-cola i Red bull, sadrže teofilin pa ih zato ne treba konzumirati pri korišćenju lekova koji sadrže derivate teofilina kao što je lek za lečenje astme Aminofilin. Glog se koristi za smanjenje krvnog pritiska, srčanih napada i holesterola. Glog može smanjiti dejstvo digoksina (lek za srce). Bela vrba deluje slično kao i aspirin. Ekstrakt se tradicionalno koristi za lečenje groznice, glavobolje i reumatskih bolova. Kada se upotrebljava istovremeno sa aspirinom dejstvo aspirina se može pojačati i nastati krvarenje u želucu (glavno neželjeno dejstvo aspirina).

13. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (9): Ginseng se koristi na Istoku više od 2000 godina kao afrodizijak i tonik. Osim ovoga, ginseng ispoljava antikoagulantno dejstvo, slično warfarin-u i aspirinu, pa može izazvati krvarenje. Ginseng smanjuje nivo glikoze u krvi pa ga ne treba koristiti istovremeno sa lekovima za lečenje šećerne bolesti. Ginseng deluje kao kortikosteroidi pa ga ne treba uzimati sa preparatima kortikosteroida jer se mogu pojačati neželjena dejstva kortikosteroida (retencija soli i vode). Ginseng ispoljava estrogenu slično dejstvo pa može potencirati neželjena dejstva estrogena. Ginseng deluje antidepresivno pa može pojačati dejstvo antidepresivnih lekova iz grupe MAO inhibitora.

14. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (10): Crni likoris (Glukurrhiza = Slatki koren)Ekstrakt ove biljke može pojačati dejstvo lekova za povećano mokrenje (diuretici) i izazvati gubitak kalijuma mokraćom što može izazvati mišićne paralize i poremećaj rada srca. Ginko deluje vazidilatatorno i popravlja cirkulaciju, naročito, u mozgu pa se koristi za lečenje zaboravnosti i demencije. Ginko istovremeno deluje i antikoagulantno, slično warfarin-u i aspirinu, pa kada se uzima sa ovim lekovima može nastati krvarenje. Ginko deluje i antidepresivno kao lekovi iz grupe inhibitori Monoaminooksidaze (inhibitori MAO) pa istovremeno uzimanje sa MAO inhibitorima može pojačati antidepresivno dejstvo lekova koje se manifestuje tremorom i maničnim epizodama.

15. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (11): Đumbir smanjuje zgrušavanje krvi. Kada se koristi zajedno sa antikoagulantnim lekovima (warfarin) povećava se rizik od krvarenja pre svega u želucu. Kamilica ima antikoagulantno dejstvo, kao walfarin, pa je ne treba koristiti zajedno sa walfarinom jer se povećava rizik od krvarenja. Kamilica ima dejstvo kao barbiturati (fenobarbiton) i drugi sedativi pa može intenzivirati dejstvo sedativa. Kamilica može smanjiti apsorpciju gvožđa iz GIT-a pa je ne treba uzimati sa preparatima gvožđa.

16. Vrste hranljivih namirnica koja izazivaju interakcije sa lekovima (12): Ehinaceasmanjuje imunosupresivno dejstvo kortikosteroida i ciklosporina tj. ona jača imuni sistem. Ehinacea može da reaguje sa lekovima koji oštećuju jetru, kao što su anabilički steroidi, i to tako što pojačava njihovo dejstvo doprinoseći povećanju rizika oštećenja jetre. Osim toga, valjalo bi pomenuti da ljudi koji imaju dijabetes tip 1, autoimune bolesti kao što je reumatoidni artritis i multipla skleroza, oštećeni imuni sistem (usled AIDS-a ili tuberkuloze), treba da konsultuju lekara pre uzimanja ehinacee.