1 / 55

PRINCIPI DIJAGNOSTIKOVANJA ALKOHOLIZMA

PRINCIPI DIJAGNOSTIKOVANJA ALKOHOLIZMA. PETAR NASTASIC. ………. U dijagnostikovanju zavisnosti od alkohola najjasniji su medicinski kriterijumi, ali odavno je jasno da oni nisu jedini, niti dovoljni kriterijumi, niti da su medicinski simptomi i znaci jedini elementi alkoholizma.

minty
Download Presentation

PRINCIPI DIJAGNOSTIKOVANJA ALKOHOLIZMA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. PRINCIPI DIJAGNOSTIKOVANJA ALKOHOLIZMA PETAR NASTASIC

  2. ………. • Udijagnostikovanju zavisnosti od alkohola najjasniji su medicinski kriterijumi, • ali odavno je jasno da oni nisu jedini, niti dovoljni kriterijumi, • niti da su medicinski simptomi i znaci jedini elementi alkoholizma. • Bio-psiho-socijalni pristup

  3. dijagnostikovanje alkohollizma nije samo cisto medicinski postupak • Poremećaji socijalnog ponašanja i • poremećaji porodičnih odnosa uvršteni su poodavno u elmente dijagnoze, • čime je stvorena mogućnost ranijeg postavljanja dijagnoze i ranijeg početka lečenja. • Medjutim, to podrazumeva postojanje jednog aktivnijeg stava i kompleksnijeg pristupa u postavljanju dijagnoze.

  4. ………DG…. PG/TH • Naime, savremeno dijagnostikovanje alkoholizma je PROCES, koji ima svoje trajanje, a primenjuje se metodologija »pravljenja mozaika« od elemenata koji čine dijagnozu, zatim prognozu i izbor načina lečenja.

  5. Umereno pijenje • Za muškarce manje od 2 ili 2 pića na dan • Za žene do jednog pića na dan • Za starije osobe oba pola manje od jednog pića na dan Rizično (prekomerno) pijenje • Za muškarce više od 14 pića nedeljno ili više od 4 do 5 pića tokom određene situacije • Za žene više od 7 pića nedeljno ili 3 pića tokom određene situacije • Učestale intoksikacije (oba pola)

  6. Štetno pijenje(ukoliko je konzumiranje alkohola dovelo do somatskih ili psiholoških poremećaja) • Jasni dokazi o tome da je alkohol odgovoran za takve poremećaje • Identifikovana priroda štetnog efekta pijenja • Konzumacija alkohola perzistira najmanje mesec dana ili se ponavlja tokom proteklih godinu dana • Osoba nije zavisna od alkohola Zloupotreba alkohola(prisusustvo jednog ili više sa alkoholom-udruženih problema tokom jednogodišnjeg perioda) • Nesposobnost obavljanja posla i ličnih obaveza u školi, na poslu ili u kući • Ponavljana pijenja u potencijalno opasnim situacijama • Problemi sa zakonom zbog alkohola • Kontinuirana upotreba uprkos njegovom uticaju na socijalne i personalne odnose u smislu postojanja problema

  7. F.10.2Sindrom zavisnosti od alkohola • Jaka želja ili nagon za pijenjem. • Teškoće u samosvladavanju,kad osoba pokušava da prestane da pije, ili u kontroli količine popijenog alkohola.(”fenomen prve case”) • Stanje fiziološke apstinencije kad se prestalo s upotrebom alkohola ili ako je smanjena količina, što se ogleda u karakterističnom apstinencijskom sindromu (“nemogucnost apstnencije”) • Dokaz o promeni tolerancije • Palimpsest amnezije (“Prekid filma”)

  8. F.10.2Sindrom zavisnosti od alkohola • Progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava ili interesovanjaprouzrokovanih pijenjem; • više vremena utrošeno da bi se došlo do alkohola, da bi se pilo ili oporavilo od efekata pijenja • Nastavljanje s pijenjem alkohola uprkos jasnim dokazima o štetnim posledicama, kao što je oštećenje jetre zbog prekomernog pijenja ili depresivno raspoloženje, koje je posledica razdoblja prekomernog pijenja alkohola

  9. *Funkcionisanje individualnog sistema ili sistema pojedinca kroz razmatranje • telesnog, • psihološkog i • socijalnog funkcionisanja osobe, • prateći pritom i razvojnu dimenziju tzv.prirodnu istoriju alkoholizma

  10. *Funkcionisanje porodičnog sistema • - sa aspekta porodičnih odnosa i uloga pojedinaca u porodici • - takodje i sa aspekta razvojnog ciklusa porodice i posebno • - sa aspekta prilagodjavanja ostalih članova porodice zavisničkom pijenju i opijanju.

  11. *** Na kraju, razmatra se i funkcionisanje u socijalnom sistemu - pre svega (dis)funkcionisaje u sirem socijalnom okruzenju - potom u profesionlanom sistemu - kompleksan proces disocijalizacije pojedinca - zatim: nasilje, delinkvencija, kriminalitet

  12. d i j a g n o s t i c k i p r o c e s • može se odvijati u vise raznorodnih institucija/ustanova • napr.: kod lekara opste medicinae u PZZ, kod psihijatra u specijalizovanim psihijatrijskim ustanovama, u CZSR, socijalno-psiholoskim sluzbama u ROi dr. • kao sled intervencija u kontinuitetu u jednoj ustanovi. • Dakle,nikako to ne moze i ne treba da bude jedan intervju ili jedna intervencija

  13. …….. • Konacna dijagnoza mora da predstavlja integraciju svih prikupljenih podataka i »stvaranje mozaika«, jer postoji…… • Progresija alkoholizma • Kumulativnost posledica I problema • “Alkoholicari imaju problema zbog pijenja, a ne piju zato sto imaju problema”, • UVEK je u pitanju ”KRIZNO STANJE”; KAO GASENJE POZARA • “neposredni povod”

  14. ………. “neposredni povod” kao…kljuc na ulaznim vratima …

  15. grupa “dogadjaja” koji se odvijaju u zdravstvenim ustanovama Telesni ili psihijatrijski poremećaji kod zavisnika, • epileptički napadi, • CVI, • HTA krize; tahi-aritmije • ostecenja jetre,ciroza jetre, • povrede u saobraćajnim udesima ili druge povrede, • teže intoksikacije alkoholom, • pokušaji suicida ili samopovredivanja koji ga/je dovode u neku zdravstvenu ustanovu.

  16. Dogadjaji iz oblasti porodičnih posledica alkoholizma • bračne disfunkcije, • zahtev za razvod, • zlostavljanje i nasilje supruge • zanemarivanje i zlostavljanje dece sa mogućnošću pojave simptoma ili ozbiljnog oštećivanja dece

  17. Događaji iz domena pojacane socijalne vidljivosti alkoholizma • radna neefikasnost i prekršaji radne discipline • više puta ponavljana vožnja pod uticajem alkohola, • tuče i drugi ispadi na javnom mestu, • visestruko ponavljano bracno i porodicno nasilje • ozbiljne pretnje ili nasrtaji na integritet drugih osoba ili demoliraje stvari ili objekata.

  18. Skrining(“prosejavanje”)alkoholizma Cilj je da se identifikuju osobe/porodice sa problemima uzrokovanim alkoholom, ili one koje su pod rizikom da tu vrstu problema razviju. Koriste se dve vrste instrumenata: • upitnici za samoprocenu sa strukturisanim intervjuom AUDITAlcohol Use Disorders Identifications Test • laboratorijski testovi

  19. Dijagnosticka podrucja • ICD-10 dijagnosticki kriterijumi • Laboratorijski testovi; Markeri stanja (biohemijski markeri) • Razmatranje i dijagnostikovanje komorbidnih poremecaja • Razmatranje poremecaja licnosti I alkoholicarskog ponasanja • osim klasičnog medicinskog pretraživanja i psihijatrijskog pregleda, neophodno je da se u ovom procesu sagleda i • i n t e r a k c i j s k i a s p e k t d i j a g n oz e PL,

  20. Deset važnih elemenata alkoholne anamneze mogu da posluže kao rezime sadržaja intervjua • - kvantitet/frekvencija pijenja • - tolerancija i apstinencijalne smetnje • - medicinske posledice • - interpersonalne (bračne i porodične) posledice • - posledice na poslu • - socijalne posledice • - pravne posledice • - ponašanje tokom pijenja • -promena ličnosti tokom pijenja • -emocionalne posledice (stid, umanjeno samopoštovanje, anksioznost, sumanute ideje).

  21. Prirodna istorija alkoholizma • Uzrast na kojem ostvaren prvi kontakt sa alkoholom12 – 14 • Uzrast prvog opij,/prve intoksikacije alkoholom14 – 18 • Uzrast na kojem se pojavljuju manji problemi sa alkoholom18 – 25 • Prosečni uzrast pojavljivanja 3+ simptoma zavisnosti23 – 33 • Prosečni uzrast javljanja na prvo lečenje40 • Prosečni uzrast umiranja55* vodeći uzroci smrti: bolesti srca, karcinomi, akcidenti, samoubistva

  22. Kratke intervencije (KI)- • Priblizno oko 20% pacijenata koji se jave lek.o.m imaju obrazac pijenja koji se moze smatrati rizicnim I koji se moze razviti u pravcu zavisnosti od alkohola • Preporuka je da se u PZZ koriste tzv.kratke intervencije sa ciljem da se smanji taj rizik razvoja alkoholizma

  23. * * * * • ogranicavaju se na 4 ili manje seansi, • svaka seansa par minuta do 1 sat, • trebalo bi da je sprovode lekari koji nisu adiktolozi/psihijatri • najcesce kod pacijenata koji nisu zavisni od alkohola • cilj je da se pijenje prevede u umereno/odgovorno, dakle,- ne apstinencija

  24. Sadrzaj i pristup tokom KI zavisi od procene intenziteta problema sa alkoholom • UKRATKO,ove intervencije treba primenjivati u PZZ kod pacijenata koji nisu razvili alkoholizam • pristup moze biti slican kod pacijenta koji je zavisan i kod onog koji to nije ALI - cilj za zavisnog pacijenta je ABSTINENCIJA!

  25. UKRATKO… • KI- se mogu koristiti za motivisanje zavisnika da zapocne tretman alkoholizma ciji je cilj apstinencija • Istrazuju se KI koje bi trebalo da budu alternativa za dugotrajni specijalizovani tretman

  26. ………. POSTAVLJANJE REALNIH TERAPIJSKIH CILJEVA

  27. DG + THnedeljiv proces koji treba da se odvija u kontinuitetu • Faza identifikacije problema • Faza dijagnostike • Faza zapocinjanja lecenja • Faza odredjivanja vrste lecenja (»terapijski sporazum«) • Faza evaluacije i procene motivacije i toka zapocetog lecenja

  28. Kad zapravo zapocinje lecenje? • U kojoj tacki i u kom momentu susretanja lekara sa zavisnikom i njegovom porodicom se zavrsava dijagnostikovanje,a kad započinje lečenje? • Da li medikamentno lecenje hipertenzije i kardiomiopatije kod zavisnika od alkohola, koji je uspostavio pocetnu apstinenciju od alkohola, - znaci i pocetak lecenja alkoholizma?

  29. ……… • Da li resavanje apstinencijalnih tegoba prolongiranom i slabo kontrolisanom primenom benzodiazepina, bez ukljucivanje znacajnih clanova porodice, - znaci pocetak lecenja alkoholizma? • Po nasem misljenju , a iz svega gore navedenog : Ne!

  30. ZAPOCINJANJE LECENJA • Dakle, unutar ovako naznačenog procesa, započinjanjem lečenja može se označiti trenutak uključivanja porodiceili znacajnih drugihodnosno • "dijagnostikovanje porodičnog sistema" I socijalnih sistema oko alkoholičara, koji su inicirali lečenje ili "vršili pritisak" za lečenje.

  31. Specifikovanje terapijskog procesa prema karakterisitikama pacijenta • 1.Porodične posledice kao kriterijum za odredjivanje vrste lečenja • 2.Profesionalne, legalne i druge socijalne posledice • 3.Psihijarijske posledice kao kriterijum za odredjivanje vrste lečenja • 4.Telesne posledice kao kriterijum za odredjivanje vrste lečenja

  32. 5.Intenzitet apstinenicjalnog sindroma kao kriterijum za odredjivanje vrste lečenja • Procena težine apstinencijalnog sindroma i uspostavljanje (i održavanje) apstinencije je istovremeno prvi dijagnostički i terapijski cilj, ali i vrlo značajno utiče na odredjivanje vrste lečenja.

  33. ………………. • Premda apstinencijalni alkoholni sindrom može imati i težu simptomatologiju, ipak oko ovog sindroma često postoji nepotrebna mistifikacija i strah. • Kod nekih stručnjaka razvio se stav, da je za uspostavljanje apstinencije neophodna hospitalizacija. To je samo donekle tačno.

  34. Prema Schuckit-u (2000) • 50% alkoholičara tokom istorije svog alkoholizma doživi i "preleži na nogama" apstinencijalni sindrom blažeg ili srednjeg intenziteta. • Samo 8% njih je moralo biti smešteno na odeljenje urgentne psihijatrije;

  35. 95% njih imali su apstinencijalni sindrom blažeg ili srednjeg intenziteta. • kod 50% pacijenata u vidu blagih vegetativnih simptoma kao što su znojenje, ubrzanje srčane akcije, ubrzno disanje i blag porast telesne temperature. • Takodje kod nešto više od 50% ustanovljen je pojačani patelarni refleks i tremor.

  36. Simptomi od strane gastro-intestinalnog trakta • gubitak apetita, mučnina i povraćanje - regisrovani su kod 33%. • Promene emocionalnog stanja u vidu depresivnosti i psihosomatskih tegoba, registrovani su kod nesto više od 75%. • Teži simptomi kao što su grand mal napadi (5%) i delirijum tremens (1%).

  37. Ciljeve stručne pomoći i lečenja možemo definisati kao: • kompletan prekid pijenja i uspostavljanje trajne apstinencije • prevenciju recidiva, kada se već uspostavi apstinencija • normalizaciju funkcionisanja mozga.

  38. ……. POSEBNI ZAHTEVI PREMAUPOTREBI FARMAKOTERAPIJE

  39. …………….. • Savremeno sistematizovanje socijalno-psihijatrijskog modelaalkoholizma zahteva • pre svega promenu stavova u lečenju alkoholičara. • stav da od trenutka započinjanja lečenja po ovom modelu potrebno je angazovanje i odgovornost za lečenje preneti na alkoholičara i njegovu socijalnu sredinu

  40. ……..Ali….. • ….sa druge strane, u lečenju alkoholičara primena psihofarmaka često je neizbežna. • Međutim, terapeuti alkoholizma prema tom davanju imaju snažne rezerve. • Lek treba da posluži da otkloni simptome i tegobe poput strahova, neprijatnosti, napetosti, nespavnja i lošeg raspoloženja proisteklih iz pijenja alkohola. • To se može razumeti kao primena čistog medicinkog modela.

  41. ……Medjutim… • …nikako se ne moze dopustiti da alkoholičar zloupotrebi ulogu bolesnika po kojoj je on velikim delom oslobođen svake odgovornosti za nastanak bolesti i za lečenje. • Tek tako i tek tada, lek i stručnjaci mogu preuzeti deo „odgovornosti“ za njega dok se ne izleči.

  42. I prema medicinskom i prema socijalnom modelu ……… • …. pacijent je obavezan da se zaista leči, • da prihvati da je uloga bolesnika privremena • da se povinuje svim zahtevima i pravilima lečenja i • da ulaže napore za svoje ozdravljenje, što u lečenju alkoholizma prerasta u • zahtev za odgovornim ponašanjem i prekidom pijenja, pre svega

  43. osim medicinskog telesnog i neuropsihijatrijskog dijagnostikovanja • nužno jeposmatranje i procena ponašanja • kao kriterijuma za utvrđivanje dijagnoze, ali • ponasanje je kriterijum i za primenu metode lečenja • Sušinski, povoljni rezultati lečenja BZ nisu mogući bez promene ponašanja uslovljenih terapijskim metodom.

  44. pri terapijski usmeravnom zahtevu za promenu ponašanjapojavljuju se dodatni problemi i uslovi : • 1. Oštećenje opšteg telesnog zdravlja i stepen mentalnih poremećaja pojedinca i stepen patnje koju trpi bolesnik i njegova okolina, kao uslov traženja i određivanja vrste lečenja • 2. Odnos bolesnika prema razumevanju sopstvene bolesti i prihvatanju lečenja, što predstavlja jedan od ključnih, praktičnih i teorijskih problema

  45. …………… • 3. Da li lečiti pojedinca ili šire sisteme oko njega kao što je porodica ili profesionalno okruženje? • 4. Tehnike, sredstva i metode promene ponašanja, • 5. Ustanove za lečenje i osobine terapijskih sistema, • 6. Edukacija i osobine terapeuta posebno terapijskih lidera • 7. Procena tereta koji se nameće društvu lečenjem u odnosu na teret koji društvo nosi od BZ, • Socijalna psihijatrija da ili ne ?

  46. PRAKTICKI – NUZNO INTERVENISATI • 1.Oštećenje opšteg telesnog zdravlja i stepen mentalnih poremećaja pojedinca i stepen patnje koju trpi bolesnik i njegova okolina, kao uslov traženja i određivanja vrste lečenja

  47. STRUCNA POMOC /PSIHIJATRIJSKO ZBRINJAVANJA • 2.Odnos bolesnika prema razumevanju sopstvene bolesti i prihvatanju lečenja, što predstavlja jedan od ključnih, praktičnih i teorijskih problema • KOMORBIDITET • ZASTO? • KOJI LEKOVI?

  48. Svi zavisnici su indikovani za primenu farmakoterapije • Kako izabrati prave lekove i pravi oblik medikacije??. • To je naravno odluka lekara, koja treba da bude zasnovana na celokupnom zbiru podataka !!

  49. …….. • O medicinkoj istoriji telesnih i drugih ostecenja, • porodicnoj istorji, • psihijatrijskom stanju, • stepenu zudnje za alkoholom i • prisustvu okidaca za ponovno pijenja

  50. Kompleksni terapijski programi za lečenje alkoholičara • ne mogu se smatrati dovoljno efikasnim ukoliko ne obuhvataju, kao jednu od ključnih terapijskih cilejva • menjanje i "razbijanje" raznih aspekata međusistemske patološke homeostaze • biloskog, • porodičnog i • socijalnog sistema

More Related