Programski jezici

1. Programski jezici Uvod Razvoj i vrste programskih jezika

2. Nastava • Sedmični fond časova: 2 + 2 • Predavanja: 2 časa (ukupno 30 časova) • Vanr. prof. dr Dragan Janković, dipl.inž.el. • Viši asistent Mr. Snježana Milinković, dipl.inž.el. • Auditorne i laboratorijske vežbe: 2 časa (ukupno 30 časova) • Viši asistent Mr. Snježana Milinković, dipl.inž.el. • Asistent Ognjen Bjelica, dipl.inž.el.

3. Ocenjivanje • Prisustvo nastavi – 5% • Laboratorijske vežbe – 20% • Uspešno odbranjene laboratorijske vežbe su uslov za polaganje ispita • Zadaci – 45% • Uslovzaizlazak na teoretski deo ispita je minimalno 50% ostvarenih bodova na zadacima • Teorija – 30% • Konačna ocena: suma bodova iz svih aktivnosti (min. 50% za prolaznu ocenu a od toga min. 50% na zadacima)

4. Polaganje ispita • Dva kolokvijuma • Zadaci • Teorija • Integralni ispit • Zadaci • Teorija

5. Literatura • Teorija: Programski jezici, Milena Stanković • Materijali u elektronskoj formi • Predavanja • http://www.etf.unssa.rs.ba/~snjeza • Vežbe • http://www.etf.unssa.rs.ba/~ognjen • Auditorne vežbe • Laboratorijske vežbe • Ispitni zadaci

6. Sadržaj predmeta • Razvoj i vrste programskih jezika • Sintaksa programskih jezika • Tipovi podataka • Osnovne upravljačke strukture • Strukturni tipovi podataka • Dinamičke strukture podataka • Potprogrami • Objektno orijentisani jezici • Internet i Web tehnologije

7. Razvoj i vrste programskih jezika

8. Razvoj i vrste programskih jezika • Pojam jezika • Definicija programskih jezika • Klasifikacija programskih jezika po stepenu zavisnosti od računara • Hronologija razvoja viših programskih jezika • Podela programskih jezika prema oblasti primene • Kriterijumi ocene programskih jezika • Karakteristike programskih jezika

9. Pojam jezika

10. Definicija programskih jezika

11. Klasifikacija programskih jezika po stepenu zavisnosti od računara

12. Hronologija razvoja na osnovu prethodne klasifikacije • Mašinski kod • Heksadecimalni zapis mašinskog koda • Asemblerski jezici • Makroasemblerski jezici • Viši programski jezici (algoritamski ili proceduralni, strukturni jezici) • Problemu orijentisani programski jezici

13. Asembleri • Asemblerske naredbe – simbolički zapisane mašinske naredbe

14. Makroprocesori

15. Kompilatori i interpretatori

16. Hibridni sistemi

17. Hronologija razvoja viših programskih jezika

18. Hronologija razvoja viših programskih jezika (nastavak)

19. FORTRAN • FORmula TRANslation • Prva verzija 1957. godine • FORTRAN IV 1962. godine • FORTRAN 77 1977. godine • FORTRAN 90 1990. godine • FORTRAN 95 1995. godine • FORTRAN 2003 2003. godine • FORTRAN 2008 2008. godine • Najpogodniji jezik za razvoj naučno-tehničkih aplikacija

20. FORTRAN - primer

21. COBOL • COmmon Business Oriented Language • Prva verzija 1959. godine • Podržan od vodećih kompanija (IBM, Honeywell, Flow-Matic) • Pogodan za razvoj poslovnih aplikacija

22. COBOL - primer

23. ALGOL • ALGOrithmic Language • Algol60, 1960. godine • Nije doživio značajnu primenu u praksi • Najznačajniji je za razvoj teorije programskih jezika • Koncepti Algola prepoznatljivi su u najsavremenijim programskim jezicima

24. ALGOL - primer

25. BASIC • Beginers All-purpose Symbolic Instruction Code • 1961. godina • Zamišljen kao jednostavnija varijanta FORTRAN-a • Velika popularnost sa pojavom PC računara osamdesetih godina • Danas veoma popularni VB, VB.NET

26. PASCAL • Početak sedamdesetih godina • Zamišljen kao jednostavan jezik za obuku kadrova i učenje metodologije programiranja • Korijeni u jeziku Algol60 • Jako značajan za prihvatanje ideje strukturnog programiranja

27. PASCAL - primer

28. ADA • Nastaje osamdesetih godina • Podrška američkog ministarstva odbrane • Projektovan sa idejom da preuzme primat • Nije doživio predviđenu praktičnu primjenu • Jako značajan za teoriju programskih jezika • Model jezika na osnovu koga se danas postavljaju svi značajniji koncepti programskih jezika • Najbolje zadovoljava potrebe nastave iz programskih jezika

29. ADA - primjer

30. Programski jezik C • Nastaje 1970. godine • Jezik za razvoj UNIX-a • ANSI C • Sprega sa hardverom • Pogodan za razvoj komponenti sistemskog softvera i u drugim primenama gde je potrebna sprega sa resursima sistema • Objektna nadgradnja C++, C#

31. C - primer

32. SMALLTALK • Prvi potpuno objektno-orijentisan jezik Smalltalk-80 • Koreni objektnih jezika u jeziku Simula 67 • Današnji savremeni jezici su skoro svi objektno-orijentisani • Kombinacija objektnog i vizuelnog programiranja • Event Driven Programming • Visual Basic, Visual C++, Java, C#

33. SMALLTALK - primer

34. Microsoft Visual Studio

35. Jezici u oblasti veštačke inteligencije • LISP - LISt Processing • Prva verzija 1958. godine • PROLOG – PROgramming LOGic • Nastaje sedamdesetih godina

36. LISP - primer

37. Podela programskih jezika prema oblasti primene • Jezici za naučne aplikacije • Jezici za poslovne aplikacije • Jezici veštačke inteligencije • Jezici za razvoj sistemskog softvera • Jezici za računarske komunikacije • Jezici specijalne namene

38. Kriterijumi ocene programskih jezika • Čitljivost • Jednostavnost • Ortogonalnost • Upravljačke strukture • Strukture podataka • Sintaksa • Jednostavnost pisanja programa • Jednostavnost i ortogonalnost • Podrška apstrakciji podataka • Izražajnost

39. Kriterijumi ocene programskih jezika • Pouzdanost jezika • Tipovi podataka • Obrada izuzetaka • Pseudonimi (aliasing) • Efikasnost jezika • Efikasnost programa napisanog na određenom programskom jeziku • Efikasnost kompilatora • Efikasnost razvojnog okruženja (svi potrebni alati za brzi razvoj aplikacija)

40. Karakteristike programskih jezika • Formalno definisana sintaksa programskog jezika • Jaki tipovi podataka • Strukturni tipovi podataka • Upravljačke strukture • Potprogrami • Moduli • Mehanizmi za konkurentno programiranje • Mehanizmi niskog nivoa • Mehanizmi za obradu grešaka • Standardni skup U/I procedura

41. Pitanja ???

42. Pitanja - ponavljanje Šta je programski jezik? Kako se vrši klasifikacija programskih jezika po stepenu zavisnosti od računara? Nabrojati klase mašinski zavisnih jezika. Nabrojati klase mašinski nezavisnih jezika. Šta je kompilator? Šta je interpretator? Šta je asembler? Šta je makroprocesor? Koji programski jezik je najpogodniji za razvoj naučno-tehničkih aplikacija? Koji programski jezik se smatra najvažnijim za prihvatanje ideje strukturnog programiranja? Koji programski jezik se smatra prvim potpuno objektno orijentisanim jezikom? U kojim oblastima je pogodno koristiti programski jezik C?