Prof. dr Milorad K. Banjanin

1. Prof. dr Milorad K. Banjanin E - mail

2. E - mail servis Interneta i Intraneta omogućava slanje i primanje poruka ili pisama Kako se mogu slati i datoteke raznih formata (multimedijalne datoteke), e-mail se uveliko koristi i kao sredstvo oglašavanja

3. Istorija Objavljen zvanični plan ARPANET-a 1967. ARPA započela projekat na izgradnji ARPANET-a(prvi host je bio na univerzitetu UCLA) 1969. APRANET (ARPA Network) pušten u rad. 1971. Rej Tomlinson je napisao prvi program koji je omogućavaorazmenu poruka između dva računara. 1971. Džon Vital napisao je program “Msg“ (od engleskog “message“ tj. poruka). U program je uvrstio opciju odgovaranja na poruku, takozvano “Re“ (reply) kojeje on tada nazvao “answer“ (odgovor). 1975. Ted Majer i Ostin Henderson izbacili su protokol za prenošenje poruka 1977.

4. username @ yahoo. com E-mail adresa Određuje lokaciju na koju se dostavlja e-mail poruka Dimenzije e-mail adrese adrsesni kod Mrežni domen Identifikator staze adresnog koga Provajder

5. Adresni kod (korisničko ime) Koristi se za identifikaciju korisnika Može bitisastavljen od slova i cifara Korisnik može biti fizičko ili pravno lice Jedan korisnik Više korisnika Korisnočko ime može koristiti

6. @ - identifikator staze adresnog koda Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @. Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi nalozi razdvoji nekim znakom interpunkcije Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka - @ @ (At) – upućuje na lokaciju

7. Provajder ISP (Internet Service Provider) je kompanija kojaobezbeđuje Internet konekciju privatnim i poslovnim korisnicima ISP omogućava pristup Internetu na više načina Svaki od tih načina, kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost, te cena ima svoje prednosti i slabosti

8. PRISTUP INTERNETU Dial-up Računar se povezuje sa mobilnim telefonom koji učestvuje u prenosu podataka. U Srbiji je ova usluga još uvek sporija u odnosu na ostale prethodno pomenute načine prenosa a i skuplja je Maksimalna brzina prenosa je 56 kb/s i pri tome je telefonska linija zauzeta Zauzimanjem jednog ili oba kanala od po 64 kb/s, tj. 128 kb/s. Telefoniranje je moguće pri čemu se, u momentu telefoniranja, Interent saobraćaj dešava samo preko jednog kanala Vrsta prenosa preko satelita ima više: Preko TV satelita, Geostacionarnih satelita i Satelita koji nisu geostacionarni. Pored visoke cene ove relativno novije tehnologije imaju i svojih dodatnih mana (npr. kašnjenje signala kod geostacionarnih satelita) Usluga koju daju operatori kablovske televizije. U Srbiji brzine a i cene su slične kao ADSL. Telefonska linija je slobodna jer se za prenos signala koristi koaksijalni/optički kabl koji je za TV kanale. Wi-Fi, Wireless Fidelity. Bazično, ova tehnologija relativno malog dometa cca 1500 m, je razvijena za aerodrome, kafiće, marine... za poslovne ljude sa laptop računarima WiMAX, Worldvide Interoperability od Microwave Acces – postižu se dometi i do 50 km, no u gradovima to nije više od 5 km ili do 15 km u ruralnom poručju Asymmetrical Digital Subscriber Line. Brzina slanja podataka sa servera prema pretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru (Upload), ni. Telefonska linija je slobodna. Brzine (decembar 2005) koje su na raspolaganju u Srbiji su od 256/64 kb/s pa sve do 2 Mb/s. ISDN ADSL Koblovski Internet Wi – Fi Wi – Max Mobilnim telefonom Satelitski prenos

9. Domen Imena oblasti (domain) sadrže više delova, razdvojenih tačkama i prevedenim s desna na levo Imena su data od strane sistema nazvanog sistem imena oblasti (DNS- domain name system) Svakom čvoru DNS stabla odgovara jedna labela a jedino je koren stabla bez labele Koren stabla YU NET COM www.telekom.ftn.ns.ac.yu AC CO ORG NS BG FTN PDJ TELEKOM

10. Teritorijalni domen Srbije (YU) je, u skladu sa medjunarodnim preporukama, podeljen na sledece poddomene: Akademske ustanove (univerziteti, instituti)registruju se unutar "akademskog" domena Institucije koje se bave obrazovanjem (osnovne, srednje, stručne škole) privatne škole, kao i preduzeća čija je primarnadelatnostedukacija ili obuka bilo kakve vrste, mogu se registrovati unutar"obrazovnog" domena AC.YU EDU.YU Organizacije i udruženja građana, kulturne ustanove (muzeji, pozorišta) i druga neprofitabilna pravna lica registruju se unutar namenskog domena Preduzeća (privatna, društvena, mešovita, javna), registruju se unutar "korporativnog" domena, bez obzira na vrstu delatnosti koju obavljaju CO.YU ORG.YU

11. Vrste domena

12. E-mail adresa vs. Web adresa E-mail adresa username@ yahoo.com Email adresa primaoca Internet domen gde se nalazi mailbox primaoca Web adresa http://www.yahoo.com Internet domen web sajta Standardni metod za traženje web stranica

13. Kod e-pošte postoji opasnost od računarskih virusa i sličnih sadržaja koji mogu naštetiti računaru E-mail poruka Elektronska pošta (eng. electronic mail ili e-mail) je prenos tekstualnih poruka (moguće je prilagati i dokumente koji nisu tekstualni) putem komunikacione mreže, najčešće Interneta. E - mail je veoma koristan i moćan alat u poslovnom svetu Koristi se za dogovaranje sastanaka, slanje dopisa i raznih dokumenata unutar poduzeća ili sa vanjskim partnerima

14. Dimenzije e-mail poruke neverbalni jednokratan Nakon slanja mail-a, ne može se menjati njegov sadržaj Može se poslati na više adresa nestruktuiran Slučajni proces mogu se slati i datoteke raznih formata (multimedijalne datoteke)

15. From:e-mail adresa pošiljaoca Svaka poruka je precizno oblikovana. Poruke se sastoje od zaglavlja i tela (header i body) To: e-mail adresa primaoca Zaglavlje Cc: carbon copy, tj. kome se poruka prosleđuje na uvid (kopija poruke) Subject: kratak naslov poruke Telo

16. Prenos poruka Klijenti elektronske pošte uključuju uređivač teksta za sastavljanje poruka čijom primenom se poruka priprema za slanje Pripremljenim porukama mogu se dodati priključci u obliku različitih formatnih datoteka Poruka se šalje primaocu na temelju njegove adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom, zbog čega je e-mail vrlo zgodan način komunikacije Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koji se nalazi na serveru sve dok se primalac ne poveže na mrežu i dok ne preuzme poruke na svoj kompjuter Nakon čitanja, poruka se može sačuvati u obliku tekstualne datoteke ili se može ispisati, obrisati ili proslediti na druge e-mail adrese

17. Komunikator k1 kreira poruku i korišćenjem SMTP protokola šalje je u lokalni MTA Komunikator k2 prima poruku pomoću POP3 protokola smtp.a.org šalje poruku na mx.b.org preko SMTP-a, kojije dostavlja u mailbox k2 MTA traži destinaciju adrese zapisanu u SMTP protokolu DNS server ns.b.org, vrši rutiranje porukena domenmx.b.org

18. Email u Intranetu U tom trenutku veza sa Internetom uopšte nije potrebna! Korisnik šalje ili prima poruke preko lokalnog servera Ako se sa Interneta putem maila prima veća količina informacija koja je interesantna većem broju zaposlenih, isključuje se potreba da svako od njih posebno prima te informacije direktno sa Interneta Server se podešava da u određenim vremenskim periodima sam razmeni poštu sa Internetom. To znači da će se on na Internet povezivati i odjednom slati svu prikupljenu poštu umesto ranijeg direktnog povezivanja svakog korisnika na Internet svaki put kada šalje ili prima poruke. Na lokalnoj mreži se podesi poseban automatski servis koji prima takve informacije, umnožava ih i šalje svakom zainteresovanom korisniku na lokalnoj mreži.

19. Hvala na pažnji!