UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJE

1. UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA FINANSIJSKIMENADŽMENT I OSIGURANJE OSNOVI FINANSIJA Predmetni nastavnik : Doc. dr Marko Ivaniš

2. VREDNOST NOVCA • Novac ima svoju materijalnu (robnu) vrednost i tzv. funkcionalnu (nominalnu) vrednost. • Kada se govori o vrednosti savremenog novca, onda se isključivo misli na njegovu funkcionalnu vrednost, i to ne samo u domaćem već i u međunarodnom prometu. • Savremeni novac se ne prima zbog njegove vrednosti, već zbog njegove funkcije tj. da sa njime može nešto kupiti. • Funkcionalna vrednost (kupovna snaga) novca, javlja se kao recipročna vrednost cena, odnosno troškova života, što znači : Viši nivo cena podrazumeva nižu kupovnu snagu novca i obrnuto.

3. Potrebna količina novca u privredi • Kupovna snaga novca izražena odnosom novčanih i robnih fondova determiniše potrebnu količinu novca u privredi. • Potrebna količina novca u privredi jeste ona koja pomnožena sa brzinom opticaja pokazuje u novcu izražene robne fondove, odnosno : O x B = R iz čega proizlazi O = R : B O – Opticaj ; B – Brzina opticaja ; R – Robni fondovi ; • Kupovna snaga novca zavisi od delovanja zakona vrednosti tj. zakona ponud ei tražnje. • Kada dođe do poremećaja novčanih i robnih fondova, dolazi i do poremećaja u cenama tj. kupovnoj snazi novca.

4. PORAST VREDNOSTI NOVCA - DEFLACIJA • Novac ima svoju vrednost u zemlji i inostranstvu. U zemlji to je njegova kupovna snaga, a u inostranstvu to je njegova intervalutarna vrednost. • Porast vrednosti novca – kada raste njegova kupovna snaga tj. sa istim brojem novčanih jedinica kupuje se više roba. • Apresijacija – je svaki porast vrednosti novca. Pri apresijaciji postoji porast kupovne snage novca. • Ako se apresijacija izražava u odnosu na inostranstvo – onda postoji povećanje intervalutarne vrednosti novca, što dovodi do revalvacije.

5. Definisanje deflacije • Deflacija – predstavlja porast kupovne snage novca do kojeg dolazi usled poremećaja u odnosima robnih i novčanih fondova, gde su robni fondovi veći od novčanih. • Deflacija se manifestuje : prvo, u padu opšteg nivoa cena, i drugo, u povećanju kupovne snage novca. • Deflatorni jaz – predstavlja ekonomski fenomen gde efektivna tražnja zaostaje za ponudom, što uslovljava sniženje opšteg nivoa cena i nastajanje “deflatornog jaza”. • Deflacija nastaje kao rezultat : (1) smanjenja ili usporavanja novčanog opticaja, i (2) povećanja ponude roba, ili (3) istovremenog delovanja oba navedena faktora.

6. Deflacija se manifestuje u različitim oblicima : • Novac poskupljuje i kamatna stopa raste, zbog smanjenja novčanog i kreditnog volumena uz jednaku proizvodnju. • Naplata i obustava kredita – emisionih i drugih banaka. • Bežanje kapitala u inostranstvo – zbog većih profita. • Revalvacija – nacionalne valute. • Ograničavanje uvoza i podsticanje izvoza – jer su uvoznici stimulisani zbog povećanja intervalutarne vrednosti novca. • Tezaurisanje zlata – putem kovertovanja novčanica u zlato. • Povećanje proizvodnje – uz istu monetarnu tražnju. • Raspisivanje državnog zajma – uz povećanje poreza.

7. Posledice deflacije • Deflacija zadaje posebne teškoće državi – s jedne strane, jer se državni dugovi i obaveze realno povećavaju iako nominalno ostaju nepromenjeni, a s druge strane, jer se državni prihodi usled depresije realno smanjuju. • U periodu deflacije – banke i stanovništvo, vode politiku “tezaurisanja novca” u cilju održavanja svoje likvidnosti koja je ugrožena smanjenjem redovnog priliva novca. • Korist od deflacije – imaju rentijeri koji ostvaruju novčane prihode bez proizvodnje. • Politika reflacije – npr. plan “New Deal” kojim su bile predviđene mere za oživljavanje privredene aktivnosti.

8. OPADANJE VREDNOSTI NOVCA - INFLACIJA • Opadanje vrednosti novca – opada njegova kupovna snaga tj. sa istim brojem novčanih jedinica kupuje se manje robe. • Depresijacija – je svako opadanje vrednosti novca. Pri depresijaciji postoji opadanje kupovne snage novca. • Ako se depresijacija izražava u odnosu na inostranstvo – onda postoji opadanje intervalutarne vrednosti novca, što dovodi do devalvacije. • Glavna karakteristika inflacije – povećanje opšteg nivoa cena usled povećanja novčane mase, (bez povećanja roba). • Inflatorni jaz – kada efektivna tražnja premašuje ponudu, što uslovljava porast opšteg nivoa cena – “inflatorni jaz”

9. DEFINISANJE INFLACIJE • Etimiloško značenje – latinski izraz “inflatio” što znači nadimanje, naduvavanje, (za bolesno stanje organizma). • Inflacija – izraz je prvi put upotrebljen u Americi, da bi se označio nagli skok cena i novčanog opticaja u doba građanskog rata (1861-1865.), kada je Vlada bila prisiljena da štampa papirni novac (bez pokrića) za finansiranje rata. • U ekonomskoj literaturi - ne postoje jedinstvena gledišta vezano za definisanje pojma inflacije. Postoje dva pristupa: 1) Inflacija se tretira kao monetarna pojava (monetaristi). 2) Inflacija se tretira kao posledica globalne neravnoteže između ponude i tražnje (Aba Lerner, Bent Hansen).

10. Pojavni oblici i vrste inflacije KRITERIJUMI PODELE : 1) Prema intenzitetu inflacije 2) Prema dužini trajanja inflacije 3) Prema poreklu inflacije 4) Prema virulentnosti (jačini, žestini) inflacije 1) Prema intenzitetu a) Latentne (potencijalne) inflacije (2-3% godišnje) b) Srednje inflacije (6-15 % godišnje), najčešće kod zemalja sa ubrzanim privrednim razvojem c) Hiperinflacije (primer 1993. g. u Jugoslaviji)

11. 2) Prema dužini trajanja a) Sekularne inflacije (koje su u stvari latentne inflacije) najslabijeg su intenziteta i najduže traju. b) Jednokratne inflacije (ne traju dugo, već samo kraće vreme, a zatim se zaustavljaju). c) Hronične inflacije (traju dugi niz godina). 3) Prema poreklu a) Domaće inflacije (nastaju u određenoj zemlji) b) Svetske inflacije (inostrane) nastaju u više zemalja, pri čemu se inflacija uvozi (prenosi iz jedne u drugu zemlju)

12. 4) Prema virulentnosti (jačini, žestini) a) Slobodna inflacija (neobuzdana i otvorena) b) Prigušena inflacija (kontrolisana i obuzdana) • Najprikladnija podela je, ako se pođe od uzroka inflacije : a) Novčana inflacija b) Inflacija tražnje c) Inflacija troškova d) Strukturna inflacija (inflacija parcijalne neravnoteže) • Politika dezinflacije – mere ekonomske politike u cilju suzbijanja inflacije.

13. MONETARNA (NE)STABILNOST • MONETARNA STABILNOST– ako je vrednost domaćeg novca stabilna i ako on obavlja sve svoje funkcije bez smetnji i poremećaja. Treba razlikovati : a) Unutrašnja monetarna stabilnost b) Spoljna monetarna stabilnost • Unutrašnja monetarna stabilnost – kada su uravnoteženi robno-novčani odnosi uz stabilnu kupovnu snagu novca. • Spoljna monetarna stabilnost – kada je uravnotežen platni bilans zemlje, a kao posledica toga, postoji stabilnost deviznog kursa domaće valute.

14. Monetarna nestabilnost • Unutrašnja monetarna nestabilnost – inflacija i deflacija predstavljaju monetarni izraz privredne neravnoteže : a) N > R = I (inflacija) b) N < R = D (deflacija) • Monetarna stabilnost i nestabilnost (monetarna ravnoteža i neravnoteža) povezane su sa merama ekonomske politike. • Merama ekonomske politike nastoji se postići sledeće : a) Onemogućava se pojava inflacije b) Zaustavlja se proces već započete inflacije c) Ponovo se uspostavlja narušena ravnoteža

15. NOVČANA MASA I MONETARNI AGREGATI • Novac se pojavljuje u dva osnovna oblika : a) Gotov novac u opticaju (novčanice i kovani novac) b) Žiralni novac (depozitni novac) na računima banaka • Šta u savremenim uslovima predstavlja novac ? • Novčana masa – jedinstven termin koji sa monetarnog aspekta označava novac. • Novčana masa – pojmovno obuhvata : a) Sve klasične oblike novca b) Ostale likvidne finansijske oblike novca

16. Sve zemlje su prihvatile koncept - po kojem se NOVČANA MASA identifikuje kao količina svih finansijskih instrumenata koji obavljaju funkciju novca. • Monetarni agregati – klasifikacija novčanih sredstava u različite novčane skupine. • Monetarni agregati – definišu se kao moneatrni indikatori koji služe za svrhe određivanja kvaliteta i funkcija novca u privredi, kao i za vođenje monetarne politike države. • Monetarni agregati – su ažurni i kvalitetni monetarni indikatori, koji čine bazu za sprovođenje uspešne monetarne politike države i kontrole efekata te politike.

17. NAJVAŽNIJI MONETARNI AGREGATI Ekonomska i monetarna politika, posebno moneatrna analiza najčešće koriste sledeće monetarne agregate : 1) Novčana masa (M 1) 2) Likvidna sredstva (M 2) 3) Ukupna likvidna sredstva (M3) 4) Monetarni volumen (M4) 5) Monetarni potencijal (M 5) • Navedene kategorije novčanih sredstava nisu sasvim homogene, iako se grupisanje vrši tako da se u jednu kategoriju grupišu što jednorodnija novčana sredstva.

18. Monetarni agregat – Novčana masa (M 1) 1) Gotov novac u opticaju 2) Depozitni novac - sredstva na tekućim i žiro-računima - izdvojena i osigurana sredstva za investicije - sredstva za zajedničku potrošnju - sredstva za stambenu izgradnju - ostala novčana sredstva • Kao što se vidi, ovaj monetarni idikator najbolje odgovara definiciji novca kao transakcionog (likvidnog) sredstva, pa se koristi kao osnovni indikator ponude novca.

19. Monetarni agregat – Likvidna sredstva (M 2) 1) Novčana masa (M 1) 2) Kvazi novac (štedni i drugi slični depoziti) - ulozi na štednju po vođenju - oročeni depoziti do jedne godine - oročeni depoziti za stambenu izgradnju 3) Kratkoročne hartije od vrednosti 4) Kratkoročni depoziti domaćih komitenata u devizama - depoziti po viđenju u devizama - oročeni depoziti u devizama (kratkoročni)

20. Monetarni agregat – Ukupna likvidna sredstva (M 3) 1) Likvidna sredstva (M 2) 2) Sredstva rezervi 3) Sredstva za doznake u inostranstvu 4) Sredstva za pokriće akreditiva 5) Ostali ograničeni depoziti 6) Sredstva za kupovinu deviza 7) Udružena sredstva

21. Monetarni agregat – Monetarni volumen (M 4) 1) Ukupna likvidna sredstva (M 3) 2) Dugoročni dinarski i devizni depoziti 3) Druga sredstva oročena preko godinu dana 4) Dugoročne obaveze banaka prema domaćim klijentima 5) Dugoročna udružena sredstva 6) Dugoročne obaveze po HoV 7) Dugoročne obaveze banaka po oročenim sredstvima za stambeno-komunalnu izgradnju • Pojam monetarnog volumena često se izjednačava sa pojmom monetarnog potencijala, što je u osnovi pogrešno.

22. Monetarni agregat – Monetarni potencijal (M 5) 1) Monetarni volumen (M 4) 2) Instrumenti tržišta novca u posedu privatnog sektora - bankarske menice - blagajnički zapisi - depoziti lokalnih organa vlasti 3) Certifikati o poreskim depozitima 4) Nacionalni instrumenti štednje(isključujući certifikate i ostale dugoročne depozite) • Monetarni potencijal obuhvata ukupna novčana sredstva i on je širi pojam od monetarnog volumena.

23. 1. KONCEPT NOVČANE MASE • Novčana masa - je monetarni indikator (pokazatelj) likvidnosti nacionalne privrede i indikatror uticaja monetarno-kreditne politike na platežno sposobnu tražnju. • Ukupna novčana masa omogućava realizaciju društvenog proizvoda po tekućim cenama. • Ako je : - Stopa rasta NM < Stopa rasta DP = Restriktivna politika - Stopa rasta NM > Stopa rasta DP = Ekspanzivna politika • Koncept novčane mase - kao monetarni indikator likvidnosti makrosistema zasniva se na nekoliko osnovnih pretpostavki.

24. Koncept novčane mase – osnovne pretpostavke : • Svaki transaktor - može sa tržišta povlačiti bilo koju robu, samo ako ima pokriće u novcu. • Novčanu masu - emituje bankarski sistem, koji čini konsolidovanu celinu poslovnih banaka i CB. • U sastav novčane mase - ulaze samo ona finansijska potraživanja nebankarskog sektora prema sektoru banaka, koja mogu da vrše funkciju sredstva plaćanja. • Postoji približna stabilnost u proporciji - (odnosu) između količine novca kojom raspolaže nebankarski sektor i ukupne vrednosti robe i usluga realizovanih na tržištu.

25. Analitička osnova za delovanje količine novca u opticaju može se prikazati pomoću formule : Y = M x V Y – nominalni društveni proizvod M – količina novca u opticaju V – prosečna brzina novčanog opticaja • U savremenim uslovima - koncept novčane mase podrazumeva : (a) opticaj gotovog novca, i (b) opticaj depozitnog novca • Kod depozitnog novca treba razlikovati : (a) primarne depozite, i (b) sekundarne depozite

26. PRIMARNI DEPOZITI nastaju aktivnošću nefinansijskog sektora (država i stanovnoštvo) i to : - deponovanjem gotovine u banci na račun komitenta - doznakama od strane trećih osoba - naplatom čekova, menica i vrednosnih papira u korist računa kod banke. • SEKUNDARNI DEPOZITI nastaju aktivnošću finansijskog sektora tj. banaka, i to : - kreditnom aktivnošću banaka - otkupom deviza i plemenitih metala od strane banaka

27. Koncept novčane mase MMF(krterijum sredstava prometa i plaćanja) MMF novčana sredstva zemalja članica razvrstava na : • Novčana masa (primarna likvidnost) • Kvazi novac (sekundarna likvidnost) • Ograničeni i neaktivni depoziti (tercijalna aktivnost) • Državni depoziti, kontrapart fondovi i sredstva u obračunu • Novčana masa je (u strukturi) heterogena kategorija. • Heterogenost novčane mase uslovljavaju potrebe društvene reprodukcije, gde privredni subjekti prave razliku između : (a) osnovna sredstava, (b) obrtna sredstava, i (c) rezerve

28. 2. POTREBNA (OPTIMALNA) NOVČANA MASA • U savremenim monetarnim sistemima ključni problem je utvrđivanje potrebne (optimalne) količine novca u opticaju. Potrebna novčana masa treba da bude u skladu sa stvarnim potrebama reprodukcije nacionalne privrede. • Zadatak bankarskog sistema na čelu sa CB, jeste da u prometu emituje onu količinu novčane mase koja će biti što bliža optimalnoj novčanoj masi. • Optimalna novčana masa je teorijska kategorija koja čini značajan orijentir za projektovanje stvarne novčane mase. • Idealan slučaj - kada se stvarna i optimalna novčana masa poklapaju. U praksi nije takav slučaj.

29. U praksi stvarna novčana masa se ne podudara saoptimalnom – postoje tri osnovne kombinacije : 1. M = M 0 POSTOJI MONETARNA RAVNOTEŽA (stvarna novčana masa je izjednačena sa optimalnom) 2. M > M 0 DOLAZI DO INFLACIJE (stvarna novčana masa je veća od optimalne, što dovodi do inflatornih tendencija – pod pretpostavkom da se brzina opticaja novca ne menja) 3. M < M 0 DOLAZI DO DEFLACIJE (stvarna novčana masa je manja od optimalne, što dovodi do deflatornih kretanja u privredi) • Najpovoljnija kombinacija je PRVA.

30. Za utvrđivanje optimalne novčane mase još uvek je izuzetno pogodan Marxov zakon novčanog opticaja Marxov zakon – Formula : Suma robnih cena • Optimalna novčana masa = ------------------------------- Brzina novčanog opticaja • Kod utvrđivanja sume robnih cena, polazi se od sledećeg : a) Obima robne proizvodnje b) Nivoa cena pojedinih kategorija roba i usluga c) Stepena razvijenosti robno-novčanih odnosa d) Broja preduzeća koja se bave proizvodnjom

31. Kod utvrđivanja drugog elementa u formuli tj. brzine novčanog opticaja, primenjuju se 3 metoda : • Transakciona metoda :Ukupne robno-novčane transakcije Brzina novčanog opticaja = ----------------------------------- Prosečna novčana masa • Dohodna metoda :Nacionalni dohodak Brzina novčanog opticaja = ----------------------------------- Prosečna novčana masa • Metoda monetarne statistike :Društveni proizvod Brzina novčanog opticaja = ----------------------------------- Prosečna novčana masa

32. Modifikovan Marxov zakon novčanog opticaja • Dobija se tako što se u brojilac formule – umesto sume robnih cena, stavi ukupan obim novčanih transakcija : P Ukupan obim novčanih transakcija M 0 = -------- M 0 – Optimalna novčana masa V Koeficijent brzine novčanog opticaja • P – ukupna masa robno-novčanih transakcija određena je : a) Obimom ukupne materijalne proizvodnje b) Kretanjem opšteg nivoa cena c) Zastupljenošću različitih tehnika plaćanja d) Organizacionom strukturom privrede

33. U uslovima proširene društvene reprodukcije raste potreba za uvećanjem količine novčane mase • Porast novčane mase (emisija dodatnog novca) – treba da bude usklađena sa stopom rasta realnog društvenog proizvoda, korigovanog (uvećanog) za planirani nemonetarni rast cena. • Određivanje elemenata optimalne novčane mase, u praksi je daleko složenije, posebno ako se posmatra dinamički. • Dodatnu količinu novca (emisiju dodatnog novca) stvara bankarski sistem na čelu sa centralnom bankom.

34. KREIRANJE NOVČANE MASE • Ukupna količina novca u opticaju prati obim i dinamiku materijalne proizvodnje i robnog prometa. • Novčana masa se povećava (kreira) i smanjuje (povlači) u zavisnosti od povećanja ili smanjenja DP (tekuće cene). • Osnovni mehanizmi - putem kojih dolazi do povećanja (kreiranja) ili smanjenja (povlačenja) novčane mase su : a) Putem kreditne aktivnosti banaka b) Putem kupovine i prodaje HoV c) Putem zaduživanja države kod CB d) Putem kupovine deviza – devizne transakcije e) Putem promena depozita – prelivanja depozita

35. 1) Kreditna aktivnost banaka • Monetizacija - Banka aktivu koja se sastoji od sredstava plaćanja monetizuje – odobravanjem kredita komitentima. • Odobravanjem kredita dolazi do sledećeg : a) Bankarska aktiva se povećava za iznos datih kredita b) Bankarska pasiva se povećava (stavljanjem kredita na račun komitenata – čime se povećava iznos depozitnog novca koji je stvoren kreditom). • Depoziti predstavljaju kreiranje novca jer se stvara potraživanje po viđenju prema banci (bankarskom sektoru) • Svaka poslovna banka postaje “de facto” emisiona banka.

36. 2) Kupovina i prodaja HoV • Kupovinom i prodajom HoV može se uticati na povećanje ili smanjenje novčane mase. • Prodajom HoV – poslovne banke smanjuju novčanu masu i istovremeno povećavaju svoj kreditni potencijal. • Prodajom HoV – vrši se povlačenje novčane mase. • Kupovinom HoV – poslovne banke direktno povećavaju novčanu masu nebankarskog sektora, uz istovremeno smanjenje sopstvenog kreditnog potencijala. • Kupovinom HoV – vrši se ubacivanje novčane mase u prometne kanale reprodukcije ( i obratno). • Politika CB : Aktivnost CB na planu kupo-prodaje HoV.

37. 3) Zaduživanje države kod centralne banke • Predstavlja dobro poznat način kreiranja novčane mase. • Zaduživanje države kod CB može biti : a) Direktno – kada CB direktno odobri kredit državi b) Indirektno – kada se kredit realizuje preko HoV • Oba načina dovode do povećanja novčane mase, jer se vrši emisija primarnog novca (kroz porast javnog duga). • Da bi se izbeglo tzv. “deficitno finansiranje” država bi trebala da se zaduži samo do visine njenih planiranih prihoda koji se mogu očekivati u skladu sa rastom DP, kao i za iznos već postojećih kredita koji se moraju obnoviti.

38. 4) Devizne transakcije • Bankarski sistem na čelu sa CB - vrši posredničku funkciju u platnom prometu tj. otkupljuju ili prodaju devize u zavisnosti od suficita ili deficita u platnom bilansu zemlje. • Suficit platnog bilansa – onda CB vrši kupovinu deviza od izvoznika formirajući devizne rezerve, što implicira i ekvivalentno povećanje novčane mase. • Deficit platnog bilansa – onda CB vrši prodaju deviza uvoznicima smanjujući devizne rezerve, što implicira i smanjenje novčane mase. • Deficit platnog bilansa - sužava novčani opticaj. • Suficit platnog bilansa - povećava novčani opticaj.

39. 5) Prelivanje depozita • Prelivanje depozita – podrazumeva promene u strukturi ukupnih novčanih sredstava tj. monetarnog potencijala. • Ove promene mogu biti veoma raznolike : a) Smanjenje gotovog novca u opticaju uplatama u štedne uloge b) Uplate depozitnog novca u oročene depozite c) Pretvaranje depozita po viđenju u ograničene depozite, i obratno • U savremenoj terminologiji - promene depozita nazivaju se promenama nemonetarne pasive. • Nemonetarna pasiva – odnosi se na deo pasive u bilansima banaka koji ne predstavlja novac, u smislu plaćanja.

40. LIKVIDNOST NACIONALNE PRIVREDE • Likvidnost nacionalne privrede je kompleksan pojam, jer na njega deluje veoma velik broj faktora : monetarni agregati, brzina novčanog opticaja, način organizovanja pltnog prometa itd. • Opšte pravilo – stanje i kretanje novčane mase mora biti u korelaciji sa stanjem i kretanjem DP. Otuda, kao osnovni idikator se uzima plansko kretanje DP u budućem periodu. • Stopa likvidnosti nacionalne privrede – čini odnos DP i prosečne novčane mase : ӨNM SL np = --------- x 100 DP

41. Za detaljnije praćenje likvidnosti - u analizu je potrebno uključiti i raspored novčane mase po sektorima • SEKTOR – sa monetarnog aspekta sektor je skup (grupa) homogenih ekonomskih subjekata sa sličnim motivima ponašanja i sličnim aktivnostima. • Sektori se mogu formirati po dvostrukim principima : a) Funkcionalnom principu (obuhvata samo realne kategorije) b) Institucionalnom principu (obuhvata ukupnu aktivnost ekonomskih subjekata – finansijsku i nefinansijsku) • Koncept EX POST likvidnosti NP – odnosi se na prošlost i služi kao osnova u monetarnoj orijentaciji makro-politike. • Koncept EX ANTE likvidnosti NP – odnosi se na budućnost i podrazumeva planiranje novčanih opticaja.