20.04.2014. Me đunarodni dan zaštite od buke

1. 20.04.2014. Međunarodni dan zaštite od buke Priredila: dr Nora Lazar Šarnjai

3. Šta je buka ? • Buka se čestodefinišekaočujnaakustičnaenergijakojanegativnoutičeilimožeuticati na zdravljeljudi i njihovofizičko, mentalno i društvenodobro. • U praksi, pod bukom se podrazumevajuveštačkistvorenizvuci, jer prirodniobično ne ostavljajunititeženititrajneposledice. • Bukajeagensčijemjedejstvučovekizloženpočevvećodsvogrođenja. Onapredstavljajedanodvodećihuzrokaoštećenjasluha i može se definisatikaoneželjenizvuk.

4. Patogeneza oštećenja sluha od buke • Gubitaksluhakojinastajepoddejstvomprekomerne i dugotrajnebukejesenzoneuralnogtipa. Javlja se prvo  na područjuvisokihfrekvencija i tojerazlogštoljudikojiborave u bučnomokruženjuprvopočinjuslabije da čujuvisokofrekventnezvukekaoštosuženski i  dečjiglasovi. Ovaredukcijavisokihfrekvencijapočinjeneprimetno, tako da osobakojajeizložena buci relativnokasnoprimeti da slabiječuje, a tadasupromenevećuznapredovale i postaleireverzibilne. Gubitakvisokihfrekvencija (4000 Hz) uzrokuje i pojavudistorzijezvukapa se govorteškorazume i kadajedovoljnočujan. Ljudisaovakvimgubitkomsluhaimajuteškoće u razlikovanjukonsonanatakaoštosu s, f, š, č i h.

5. Patogeneza oštećenja sluha od buke • U procesuoštećenjaunutrašnjeguvadelovanjembukeučestvujufizički i individualničionioci: • Fizičkičinioci:Intenzitetbukepredstavljajedanodnajvažnijih faktora buke. Jačinabukekojauzrokujeoštećenjapočinjeod 80 do 90 dB.Spektarbuke.Većetraumatizirajućedejstvoimajutonovivisokefrekvencije, doksudubokitonovi manje štetninegosrednji i visoki. Međutim, i dubokitonovimoguuzrokovatioštećenjaakosudovoljnovelikogintenziteta. Ritambuke. Bukamože biti posvomritmukontinuirana i diskontinuirana. Danas se pretpostavlja da kontinuiranabukauzrokujevećaoštećenjaoddiskontinuirane.Trajanjebukejetakođebitanelementodkojegzavisistepen i brzinanastankaoštećenjasluha. Da binastalaakustička trauma, intenzitetbukemora da budeiznadkritičnegranice. Izlaganje buci od  85 dB prouzrokovaćepostepengubitaksluhakodznačajnogbrojaosoba, a jošglasnijabukaćesamoubrzatinastanakoštećenjasluha. • Individualničinioci:Individualnaosetljivost. Postojirazličitaindividualnaosetljivost  na buku.Životnodoba. Osetljivost na bukujeupravosrazmernastarostiosobekojajojjeizložena.Ranijaoboljenjaakustičkogorgana. Ukolikovećpostojioboljenjeunutrašnjeg i srednjeguvalakšećenastatiakustičkaoštećenja. U slučajevimaoštećenjasrednjeguvadolazidoizostankaaktiviranjafiziološkihzaštitnihmehanizamakojištiteunutrašnjeuvooddejstvaprejakogzvuka.

6. Patogeneza oštećenja sluha od buke • Poduticajemprekomerne i dugotrajnebukedolazidooštećenjasenzornihćelijaKortijevogorgana. Onepočinjunajpre da gubesvojetreplje, a zatim i svojuunutrašnjustrukturu. PritomejestepenoštećenjaKortijevogorganaunutrašnjeguvadirektnoproporcionalanstepenupovećanjazvučnogpritiska. Zatim, pridejstvuhroničneakustičketraumenađenesu i promene u smislurupture i dislokacijebazilarnemembraneunutrašnjeguva, a kodnajtežihoštećenjačak i potpuninestanakKortijevogorgana. Pretpostavlja se da jepotrebnodaprođenekolikogodinadabi se razviliznacioštećenjasluhakojenastajeusleddejstvabuke.

7. Simptomi koji se razvijaju kao posledica buke • Otološkisimptomi se razvijajukaoposledicadirektnogdejstvabuke na organsluha. Nagluvostjesenzoneuralnogtipa i u početku se neprimetno i polakorazvija. Njenomnastankumože da prethodipovremenozujanje (tinitus) kojejevisokofrekventnogkaraktera. Tinitusjeveomavažanznakkojiupozorava da jevećdošlodooštećenjaneuroepitelaunutrašnjeguva.

8. Simptomi koji se razvijaju kao posledica buke • U početkusimptomitrajunekolikosatinakonizlaganja buci, da bi se zatimpovuklinakonodmora. Međutim, njihovotrajanjenakonizlaganje buci se svevišeprolongiraproporcionalnodužinitrajanjaekspozicije buci, tako da odpočetnogoštećenjasluhakojejeprivremenogkaraktera,  ako se  i daljenastavisaekspozicijom, nastajutrajnaoštećenja. Pogodjenasuobauvagotovouvekpodjednako, odnosnosimetrično. Audiometrijski se najpreregistrujeredukcijasluha u područjuvisokihfrekvencijauviduzupca (skotoma) obično na 4000 Hz,  a zatim  se širi i na frekvencijesrednjeg  i višegpodručja, ukoliko se izloženost buci nastavi. Oštećenjesluhaje na  krajuireverzibilno i pratigalošerazumevanjegovora.

9. Simptomi koji se razvijaju kao posledica buke • Paralelnosa bukom koja se javljakaoštetni faktor, u industrijskojtehnologijiprisutnesu i vibracije. Onezajednouzrokujunastanakopštihsimptomakojisuposledicanjihovogdejstva na centralninervnisistem, zatimkardiovaskularni, digestivni, endokrini i druge.  • Kaoprvisimptominakonizlaganja buci javljaju  se povremenanesanica, nervoza, depresija, razdražjivost, brzozamaranjeitd.  čineći na taj načinkliničkuslikukompleksnom (,,sindromizazvan bukom,,).  • Mogu se javiti i kardiovaskularniporemećaji u viduhipertenzije, tahikardijeitd. Gastointenstinalnisimptomimanifestuju se u viduopstipacije, nadutosti, lošeresorpcijehrane i poremećajavarenja, povećanoglučenjastomačnekiselineitd.

11. Mere zaštite od buke • Opštemerezaštitesuonipostupcikojisuusmereni na usavršavanjeprocesaproizvodnje, nastojanje da se obezbediradmašinasašto manje buke i vibracija, izolacijuradnihprostorijaodnosno hala itd. Prevencijadelovanjabukeilinjenoublažavanje, odnosnoslabljenjenjenogdejstvavrši se izgradnjomakustičkihpregradailipreprekakojeobičnoslužezaredukcijunivoabukekojustvarajumašine na radnommestu. Ovemere se realizujuinterdisciplinarnoodnosnoangažovanjemraznihprofesijakaoštosuurbanisti, arhitekte, inženjeri, itd.

13. Mere zaštite od buke • Ličnazaštitaodbuke se sprovodipreventivnimpregledimasluhakodradnikakojisueksponirani  buci (audiometrijski monitoring najmanjedvaputagodišnje), stalnom kontrolom nivoabuke u prostorijamaukojima se obavljaradodnosnoprocesproizvodnje. • Individualnazaštitaodbuke se sprovodiprimenomraznihopturatora (antifona), umetakatjplastičnihčepovakojiseplasiraju u spoljnislušnikanal, mufova, primenomkacigailišlemova, slušalicakao i drugihvrstaslušnih protektora