KONFERENCIJA O UPRAVLJANJU JAVNIM INVESTICIJAMA ISKUSTVO ČILEA

1. KONFERENCIJA O UPRAVLJANJU JAVNIM INVESTICIJAMA ISKUSTVO ČILEA

2. Sadržaj ove prezentacije • Kratak kontekst Čilea • Opis Nacionalnog investicionog sistema (NIS): strateško planiranje i priprema budžeta za javne investicije • Procenjivanje investicionih projekata (ex-ante) evaluacija:) • Institucionalni kapaciteti za efektivno praćenje izvođenja investicionih projekata • Uticaj politike na konačne odluke o projektima • Izgradnja kapaciteta za procenjivanje projekata

3. ČILE : OSNOVNI PODACI O DRŽAVI • Čile: teritorija se proteže u dužini od 4,300 km od pustinje Atakamana severu do Antartičkog južnog pola na jugu. • Trinaest regiona, koji su dalje podeljeni na 51 pokrajinu i 345 opština. • Santjago broji 6 miliona stanovnika (40.1% od ukupnog stanovništva, 16.3 mln) i predstavlja ekonomski i politički centar države. • Ukupna površina teritorije: 756,626 km2 • Graniči se sa: Peruom, Bolivijom i Argentinom. • 2005 BDP (trenutno US$) 115 milijardi • 2005 BDP/capita (trenutno US$) : 5,870.0 • 2005 godišnji rast BDP: 6,3% • 2005 inflacija: 4.8% • Izvoz robe & usluga (% BDP): 41.8% • Dužina životnog veka: 78 godina • Stopa pismenosti: 95.7% • Procenat stanovništva ispod linije siromaštva: 13.7% Izvor: Svetski indikatori razvoja, april 2006

4. U Čileu(od 1973.): Čelnici pokrajinskih vlada Osmišljavaju & procenjuju projekteu skladu sa propisima Ministarstva za planiranje Ministarstva Glavne opštine lokalne uprave Organi zavisni od ministarstava Državna preduzeća MINISTARSTVO ZA PLANIRANJE Ne osmišljava projekte, ono samoRAZMATRAiPRATIprocenjivanje projekata Potvrđivanje da je inicijativa za investiranje privlačna, znači: Sprovođenjeekonomske ili SOCIJALNE procene projekta (odn. evaluacije sa aspekta cele nacije)

5. Sadržaj ove prezentacije Nacionalni investicioni sistem (NIS): strateško planiranjei priprema budžeta za javne investicije

6. Pravni okvir Nacionalnog investicionog sistema (NIS) (rezime) • Zakoni: Nacionalna finansijska uprava • Zakoni: Ministarstvo za planiranje • Zakoni: Budžet javnog sektora • Zakoni: Pokrajinske vlade • Propisi: Kancelarija za budžet NAPOMENA: Nacionalni investicioni sistemmora biti u potpunostizasnovan na nacionalnom zakonodavnom sistemudržave. Ukoliko je potrebno, treba izmeniti i Ustav.

7. NAMENA NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA • Da se poboljša kvalitetnacionalnih javnih investicija • Da se državnim vlastima predstavi bogat portfolio dobrih investicionih projekata, kako bi one mogle da odaberu one projekte koji su najkorisniji za društvo u celini • Investicioni projekti moraju da zadovoljavaju standarde kvalitetau pogledu prikazivanja, procenei analize, oni se prate i kontrolišu u skladu sa jedinstvenim i transparentnim pravilimai uz adekvatno demokratsko učešćekako javnih institucija, tako i organizovanih zajednicaili građanskog društva (interesnih grupa, NVO, privatni sponzori, itd.) Poenta: suština je u efikasnomkorišćenjuskromnih sredstava opredeljenih za javne investicije • Doprineti poboljšanju opšte dobrobiti zajednice

8. SVRHA NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA (NIS) NIS pruža Vladi osnovu i uslove da sprovodi samo one inicijative koje su ekonomski najpodobnije za društvo. Ovo omogućuje: Da se “investicione ideje” transformišu u “investicione projekte” A, potom, i u “odluke o investiranju” Kako se to postiže? NIS izrađuje i objavljujeprocedure, metodologijei norme za jedinstvenu pripremu i procenu investicionih projekata širom zemlje. NIS takođevodi i on-lineinformacioni sistem, Integrisana banka projekata (tj. IBP– informacioni sistem), (U proseku 14,000 novih investicionih inicijativa godišnje)

9. UPRAVLJANJE NACIONALNIM INVESTICIONIM SISTEMOM • Kako bi se sprovodile adekvatne provere, procesom javnog investiranja zajednički upravljajuMinistarstvo za planiranjeiMinistarstvo finansija. • Proces je podeljen na dva dela: prvi deo je predinvesticiona faza, a drugi deo je investiciona faza. • Ministarstvo za planiranje sprvodi upravljanje NIS-omtokom predinvesticione faze (gde je uloga Ministarstva finansija ograničena) • Nakon toga, Ministarstvo finansija (odn. Sekretarijat za trezor, Kancelarija za budžet) preuzima upravljanje investicionom fazom i pripremu godišnjeg budžeta (recipročno, Ministarstvo za planiranje ima mali udeo u ovoj fazi) • Ministarstvo finansija nadležno je za pripremu budžeta, raspodelu sredstava, vremenski plan i ključne rezultate u izvođenju projekata • NIS ima decentralizovanu organizacijui prisutan je na celokupnoj teritoriji države, odn. u svakoj pokrajini postoji filijala

10. DA BI BILI ODOBRENI, PROJEKTI MORAJU DA PROĐU KROZ UTVRĐEN CIKLUS IZRADE • Projekti prolaze krozProjektni ciklus (PC), počevši od identifikacije projektne ideje/konceptado faze konačnog funkcionisanja i ex-post evaluacije • PC je knotinuiran i dinamičan procesgde u velikoj meri dolazi do preklapanja, interakcije i povratnih informacijaizmeđu različitih faza. Mnoge aktivnosti su međusobno povezane i ne mogu se ograničiti na samo jednu fazu (*) • Ova međusobna povezanost je naročito jaka među fazama koje prethode izvođenju projekta • Postoji i značajna interakcija između faze izvođenja i faze evaluacije jer se lakcije koje se nauče iz ex-post evaluacije konstantno koriste da se funkcionisanje projekta modifikuje po potrebi • * Napomena: iz“Priručnika za procenu projekata”, Glenn P. Jenkins

11. Komponente Projektnog ciklusa NIS-a: Predinvesticiona faza Identifikovanje nerešenog problema, moguće koristi, geografskog lokaliteta i ciljeva Ideja Prikupljanje dodatnih podataka i provera prethodnih informacija. Ispitivanje tehničkih i institucionalnih alternativa, utvrđivanje prve procene troškova investicije, funkcionisanja, trajanja projektai drugih obaveznih aspekata. Vršenje preliminarne evaluacije Profil Pribavljanje svih detaljnih informacija koje su neophodne. Eliminsianje određenih neodrživih alternativa i evaluacija preostalih. Preliminarno utvrđivanje načina finansiranja. Proučavanje svih modula: tražnja na tržištu,tehnički,ljudski i institucionalni resursi, pitanja životne sredine. Vršenje finansijske, ekonomskei ditributivne procene. Analiza rizika i osetljivosti. Pronalaženje najbolje opcije Predizvodljivost Razrada odabrane opcije, nepredvidive situacije se umanjuju na prihvatljive vrednosti, uz definisanje relevantnih parametara. Definiše se konačna šema finansiranja. Dublja analiza modula koji nosi najveći rizik, provera svih iznetih pretpostavki Izvodljivost Detaljni inženjerski dizajn, planovii specifikacije, definisanje celokupne logistike, konačno usklađivanjepre faze izvršenja, izrađuje se nacrt ponude Dizajn

12. Uloga Ministarstva za planiranje • Fundamentalna uloga u čilenaskom procesu javnih investicija • Regulatorni organ za proces javnih investicijaindirektni evaluator projekata za javni sektor, odn. Svaki skeotr mora da izvrši procenu svojih projekata u skladu sa metodologijama i procedurama Ministarstva za planiranje • Jedini državni organ koji je nadležan za sistematsko nadgledanje i praćenje predinvesticionog procesa, proverjavajući da li svi projekti potpuju propise NIS • Jedini organ koji može da da konačo odobrenje nekoj investicionoj inicijativi, što se daje kao “Rezultat ekonomske/tehničke analize”. “Odobrenje” značiekonomskanetosadašnja vrednost projekta, NPVe > 0. Radi postizanja adekvantogSistemaprovere i ravnoteže: Ministarstvo za planiranje NE MOŽEda učestvuje u NIS tako što će da osmišljava, podnosi, podržavaili zastupa bilo koju investicionu inicijativu neke institucije ili javne službe.

13. DRŽAVNE INSTITUCIJE KOJE SU UKLJUČENE U NIS, NJIHOVE ULOGE Ministartsvo za planiranje i Kancelarija za budžet izrađuju procedure i rukovode NIS-om. Njihovi propisi i pravila omogućuju da se koordinira učešće različitih javnih institucija u investiocionom procesu, svaka institucija imaj svoju ulogu: Entitet koji identifikuje problem, nezadovoljenu tražnju, nedostatke ili spremonst da se plati za robu ili usluge Agencija za unapređivanje Formulator projekta Institucija koja potrebu prevodu u investicionu inicijativu Primenjuje kriterijume selekcije kako bi garantovala najveću moguću socijalnu korist. Ova odgovornost spada u delokrug Ministarstva planiranja i njegovih pokrajinskih filijala Jedinica za evaluaciju Jedinica za finansiranje Ovo je enitet koji obezbeđuje novčana sredstva Tehnička jedinica Zadužena za konstrukciju i uspostavljanje projekta Zadužena za održavanje i kontinuitet projekta, njen zadatak je da održava neto sadašnju vrednost Operativna jedinica

14. SEKTORI KOJI UČESTVUJU U NIS Šumarstvo i poljoprivreda Ribarstvo Rudarstvo Industrija-trgovina-turizam Saobraćaj Telekomunikacije Otpadne vode ikanalizacija Stambeni sektor Zdravstvo Prosveta i kultura Sport i rekreacija Pravosuđe Odbrana i unutrašnja bezbednost Javni radovi Energetika Ekonomski razvoj Informacione tehnologije Multi-Sektor

15. Neko identifikuje komplekasn problem Ideja je: što manje i što jednostavnije 1. UZROK 2. UZROK 3. UZROK DRUGI UZROCI AKTIVNOSTI PROGRAMI PROJEKTI DRUGE INICIJATIVE NAPOMENA: Problem mogu izazvati različiti uzroci, NE TREBA pokušavati da se problem reši kroz jedan projekat. Možda ćete moarti da da se odlučite za širok spektar aktivnosti, programa, projekata, itd. koji uključuju različite državne organe (na različitim nivoima vlasti: nacionalni, pokrajinski, lokalni) i podrazumevaju intenzivnu međusobnu koordinaciju. Npr: Problem = “ Siromašna deca u određenom selu ne dobijaju adekvatno obrazovanje”

16. Sadržaj ove prezentacije Ex-ante procena investicionih projekata

17. Uvek postoji sukob između projekta pobednika(ili projekta gubitnika)i ostatka društva. ZAŠTO? Zato što se javne investicije finansiraju novcem od poreza (a poreski obveznici nisu udruženi i nemaju mnogo motivacije da se bore za svoja prava),dok se koristi obično koncentrišu u podsegmentu stanovništva Tako, državni sistem ima svojstvenu tendenciju da generalno favorizuje projekte, iako država kao celina može da bude na gubitku, Ko će da nas brani? Okruženje u kom se vrši selekcija projekata

18. Sa gledišta korisnika: Troškovi: 5% od $100= $5, Korist: $ 50 Neto korist: +50-5= $+45  Dobar posao B) Sa gledišta cele zemlje: Troškovi: $100, Korist: $50 Neto korist: +50 -100= $ -50 Loš posao Problem: Tendencija države da izvodi projekte i sprovodi investicije Primer: Ukupni troškovi projekta = $ - 100. Ko plaćacela zemlja (15 mln stanovnika) Ukupna bruto korist = $ + 50. Ali, podgrupa koja oseća korist čini 5% stanovnika) Šta mislite ko će da pobedi ?

19. DVE OPŠTE NAMENE NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA (NIS) 1.) SISTEMATSKI OBUSTAVLJATI LOŠE PROJEKTE ŠTO RANIJE I ŠTO JE PRE MOGUĆE, U TOKU PREDINVESTICIONIH FAZA… Ukoliko se ovo uspešno obavi, onda Političari & građansko društvo započinju diskusiju o investicijama ili počnu da lobiraju tek nakon što se završi predinvesticioni proces NIS-a. Javne diskusije se vode samo u vezi sa portfoliom projekata koji je odboren u procesu NIS-a

20. Dakle, zašto je tako teško obustaviti loš projekat? STVARAN SLUČAJ: Tokom izrade prototipa stručnjaci su upozoravali da je tehnologija već zastarela. • Iako je reakcija potrošača bila slaba, firma je tvrdoglavo insistirala da se proizvodnja poveća i da se izrade novi modeli. • Kada je projekat konačno obustavljen, ova investiciona inicijativa koštala je kompanijuapsurdnihUS$ 580 miliona, zbog čega su finasijska sredstva bila zarobljena 14 godina • Proizvod o kom je reč bio je RCA’s Videodisk Recorder Selecta Vision, a ova priča nije izuzetak. • Iako možda u manjim iznosima, kompanije širom sveta stalno prave greške slične ovoj.

21. Dakle, zašto je tako teško obustaviti loš projekat? • Niko ne ide na posao misleći: “Danas ću da insistiram na projektu na koji će moja kompanija baciti nekoliko miliona dolara.” • Naprotiv, ljudi poput nas idu na posao sa entuzijazmom prema projektu u koji duboko veruju • Zapanjujuće, ali upravo to može biti koren problema: nepokolebljiva vera u siguran uspeh tih projekata • Prirodno, takva vera dovodi do stvaranja “šampiona projekta”, onih osoba koje svoju samouverenost šire po celom kolektivu. Svi veruju u održivost proizvoda, a bilo kakav nagoveštaj neuspeha tumači se kao privremena prepreka. • Kolektivima su potrebni ovi “šampioni projekta” kako bi gurali projekat napred • Možda bi trebalo pronaći i novog heroja kolektiva“šampiona povlačenja”– koji će naterati iracionalno optimističan kolektiv da kaže “ZAUSTAVIMO OVO.” SPM SPM : Super Project Man

22. DVE OPŠTE NAMENE NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA (NIS) 2.) USPORITI PROCES ODLUČIVANJA O INVESTICIJAMA UVOĐENJEM POSTEPENOG PRINCIPA KROZ INSISTIRANJE NA OBAVEZNOM PROJEKTNOM CIKLUSU Ukoliko se ovo uspešno obavi, onda NIS postaje sidro finansijskog istema, on obezbeđuje stabilnost tako što nameće da se do željenog cilja stigne postepenim fazama

24. OKVIR ZA EVALUACIJU PROJEKTA Cilj:uporediti troškove i koristi projekta da bi se utvrdila opravdanost njegovog izvođenja Izazov: identifikovati, izmeritii proceniti troškove i koristi PRIVATNA ili FINANSIJSKA EVALUACIJA PROJEKATA Evaluacija sa stanovišta vlasnika privatnog kapitala i vlasnika dužničkih instrumenata. Troškovi i koristi koji treba da se identifikuju, izmere i procene su one tržišne vrednosti koje su relevantne za vlasnika privatnog kapitala DRUŠTVENA ili EKONOMSKA EVALUACIJA PROJEKATA Usklađivanja u pogledu ekonomskih spoljnih faktora. Procesi identifikacije, merenja i procene koristi i troškova projekata sa stanovišta cele zemlje (društvena dobrobit) kako bi se utvrdila u kojoj meri je izvođenje projekta opravdano za durštvo u celini

25. OBRAČUNSKE CENEiliSOCIJALNE CENE Jedan od zadataka Ministarstva za planiranje jeste kontinuirano učestvovanje u procesu javnih predinvesticija, tako da se osigura optimalna raspodela sredstava za javne investicije u zemlji Godišnji pregledobračunskih cenaosnovnih faktora proizvodnje i nacionalnih parametara Rad SOCIJALNA DISKONTNA STOPA odn. vrednost propuštene investicije javnih sredstava Inostrane valute Druge specifične cene Ove cene su potrebne kako bi se utvrdio realan trošak po društvo korišćenjem dodatnih jedinica tih faktora tokom izvođenja i funkcionisanja projekta

26. KRITERIJUMI EVALUACIJE Za neke vrste projekata, gde nema gotovinskih prihoda, nije moguće (ili je previše skupo) da se koristi mere ili procenjuju, mada se one mogu jasno identifikovati. Ovakva situacija dovodi do formiranja dva kriterijuma evaluacije ANALIZA TROŠKOVA I KORISTI ANALIZA ISPLATIVOSTI Neto sadašnja vrednost(NPV) i Interna stopa povraćaja (IRR) kao kriterijumi evaluacije, mogu pomoći da se utvrdi finansijska privlačnost projekta Sadašnja vrednost troškova (PVC) iEkvivalentni godišnji troškovi (EAC) kao kriterijumi za odlučivanjemogu se koristiti za upoređivanje različitih alternativa projekta

27. Ovo se dešava kada se projekat zvanično predstavi NIS-u uz sve obavezne informacije, studije i sertifikate koji ukazuju na to da je odabrana opcija najpodobnijai da očekivane koristi nadmašuju troškove i opravdavaju obim i vremenski plan traženih budžetskih sredstava Projekat je kvalifikovan kao zadovoljavajući (odn.preporučuje se)

28. Case 1Evaluation of a port project in Chile

29. 1. Slučaj: EvaluacijaProjekta morske luke u Čileu • Napomena: Projekti morske luke su među najvećim i najskupljim investicijama u građevinskoj infrastrukturu • U ovom slučaju, u čileanskoj luci dolazilo je do zagušenosti koja se ogledala u velikom broju brodova koji su čekali na utovar i istovar. • Rešenje inženjera: Mega-projekatza izgradnju dva novapristaništaza plovila. • Korišćenjem teorije čekanja u redu i sofisticiranih modela za simulaciju, renomirana konusltanstka kuća prezicno je izmerila i procenila troškove prosečnog broda koji nastaju zbog jednog dana čekanja. • Ekonomska privlačnost ovog projekta izračunata je kroz Ekonomsku internu stopu povraćaja koja je iznosila 13%

30. EvaluacijaProjekta morske luke u Čileu • Projaket je delovao najprivalčnije sa stanovišta okenaskih inženjera, građevinskih firmi, izvodđača radova, gradonačelnika grada, Mornarice, itd. • Ministarstvo za planiranje angažovalo je Odeljenje za ekonomiju Katoličkog univerziteta, koje je iznova procenilo projekat u fazi predizvodljivosti i utvrdilo da je povećanje veličine luke, koje bi se postiglo izgradnjom dva nova pristaništa,samo jedan od mogućih projekata kojim bi se rešio problem čekanja u redu. • Kako? Kroz optimizaciju “početnog slučaja” • Informacija: kapacitet morske luke utvrđuje se na osnovu 3 elementa: • Broj slobodnih mesta za smeštanje tovara • Operativna efikasnost (odn. brzina prenošenja tovara, tehnologije, kranovi, dizalice, prenosne trake,kontejnerski prostor, skladištenje, inspekcije, itd.) • Broj sati koliko je luka otvorena

31. EvaluacijaProjekta morske luke u Čileu • Da bi se ubrzao prenos tovara, Katolički univerzitet je predložio da se pojedini poslovi luke ustupe privatnim kompanijama koje bi radile sa tovarom u prostoru i objektima luke • Kada bi se povećale cene skladištenja u luci, to bi poslužilo kao podsticaj da se tovar prenosi na terminale na kopnu, tzv. “suve luke” koje su jeftinije, čime bi se oslobodio prostor u luci i smanjilo zagušenje • Ali, najvažniji predlog je bio da luka bude otvorena za rad 24 sata dnevno, kroz tri smene, a plaćanje prekovremenog rada je moralo da se pregovara sa jakim sindikatom lučkih radnika • Rezultat ove optimizacije početnog slučaja omogućio je vlastima u Čileu da odlože ogromnu investiciju za 15 godina • Konsultantska kuća nije napravila grešku u merenju i proceni troškova plovila koji nastaju zbog jednog dana čekanja,već što nije utvrdila ukupne troškove i koristi projekta • Vlada nije odobrila prvobitno zamišljeni projekat, a luka je počela da radi u 3 smene, 24 sata dnevno, 365 dana godišnje.

32. 2. Slučaj: Paralelni put

33. 2. Slučaj: Evaluacija paralelnog puta u Čileu • Na starom autoputu između Santjaga i Valparaiso često je dolazilo do zagušenja zbog čega su nastajali veliki operativni troškovi, a putovanje je trajalo dugo • Projekat: Novi put, paralelan sa postojećim, bi značajno smanjio vreme putovanja vikendom i u vreme špica tokom radnih dana. Jedna konsultanstka kuća je utvrdila da je ovaj projekat održiv. • Tim Katoličkog univerziteta je izvršio pregled projekta i podelio novi put u dve deonice: A) Santjago-Kazablankai B) Kazablanka – Valparaiso jer su saobraćajne i geografske karakteristike bile vidno različite. • Od Kazablanke, ruralnog, poljoprivrednog mesta, tekao je obiman saobračaj ka Santjagu. Deonica A je uglavnom ravna niži investicioni troškovi • Deonica B: manji obim saobraćaja (kola i autobusi),mnogo planina  skupo, više krivina i uskih delova puta

34. 2. Slučaj: Evaluacija paralelnog puta u Čileu • Svaki segment je dalje podeljen na manje segmente i identifikovano je 14 malih projekata kojima se može optimizirati stari autoput (početni slučaj) i svi projekti su bili jefitini i nisu podrazumevali visoku tehnologiju • Izgradnja treće trake za spor saobraćaj koji ide preko planina • Izgradnja bezbednosne trake za velike kamione prilikom spuštanja niz planine • Bolja preglednost i šire krivine, blaže padineibolji kvalitet površine puta, kako bi se poboljšala brzina saobraćaja • Proširenje nekih deonica kako bi se omogućilo “U skretanje”i parkiranje za hitne slučajeve • Bolja saobraćajna signalizacija, obeležavanje površine puta, bankine, telefoni za hitne slučajeve, itd. • Rezultat: ovih 14 malih projekata smanjilo je zagušenje do te mere da novi put vipe nije bio neophodan • Investicija je mogla da se odloži za 10 godina, prema saobraćajnim projekcijama • Pored toga, vlasti su prihvatile dad naplaćuju drugačiju putarinu, čime su odvratili vozače da koriste out u vreme špiceva. Katolički univerzitet je takođe predložio da se putarina ne naplaćuje vozilima koja putuju noću.

35. Sadržaj ove prezentacije Institucionalni kapaciteti za efektivno praženje izvođenja investicionih projekata

36. PODSISTEMI NIS-a 1. PODSISTEM: Tehničko- ekonomska analiza (Sistem osnovne investicione statistike) 2. PODSISTEM: Priprema budžeta N.I.S 4. PODSISTEM: Ex-post evaluacija 3.PODSISTEM: Izvršenje budžeta

37. PODSISTEM: TEHNIČKO-EKONOMSKA ANALIZA Sistem osnovne investicione statsistike (BIS Sistem):Skup normi, procedura i instrukcijakoje omogućavaju državnim institucijama da imaju portfolio osnovnih studija i projekata koje je preporučilo Ministarstvo za planiranje. Svi ti projekti ispunjavaju uslove da se njihovo izvođenje finansira. • INTEGRISANA BANKA PROJEKATA (I.B.P): Kompjuterizovana podrška bazirana na informacionom sistemu i upravljačko sredstvo NIS-a. • Pružanje podrške upravljanju javnim isnvesticijama putem vođenja registra svih investicionih inicijativa koje traže finansiranje (BIS Fajlovi) na nacionalnom, pokrajinskom i opštinskom nivou • Praćenje svih investicionih inicijativa tokom celog projektnog ciklusa tako što se svakoj od njih daje jedinstven, nedsvosmislen identifikacioni broj • Omogućavanje agregatne ili specifčne analize javnih investicija • Omogućavanje ex-post evaluacije investicionih inicijativa • Pružanje kontinuiteta procesu javnih investicija u zemlji

38. INTEGRISANA BANKA PROJEKATA

39. KARAKTERISTIKE IBP SISTEMA • Obuhvata celokupan ciklus projekta, ali sponzorska agencija može da odustane od projekata u bilo kom trenutku • Konstantno se ažurira: prikazuje se realno stanje svakog projekta • Sistem automatski daje ID šifru • Naziv daje sponzorska agencija, pri čemu moraju da se poštuju strogi propisi • Projekat mora da zadrži i svoju identifikacionu šifru i svoj naziv nepromenjen, tokom celog trajanja projekta, kako bi on mogao da se identifikuje bez zabune • Informacije o projektu koje se nalaze u IBP služe samo za evidenciju i ne mogu se koristiti kao pravni dokaz • Neki izlazni rezultati sistema (odn.Izveštaji i upiti) mogu da postanu pravni dokaz, ako ih potvrdi sponzorska agencija (BIS fajlovi, neki izveštaji tehničko-ekonomske analizei budžetske rasprave)

40. FORMAT ZA RAZLIČITEKORISNIKE IBP • IBP RADNI MODUL • Samo korisnici iz javnog sektora koji se prethodno registruju • Učitavanje novih ili modifikacijapostojećih informacija • IBP MODULZA UPRAVLJANJE • Pristup različitim alatima • Prstup ograničen na korisnike IBP radnog modula • Izdvojene informacije tekućim ili prethodnim procesima • Prateći zadaci analiziranja i kontrole javnih investicija • IBP MODUL ZA • KONSULTACIJE • Rezime • Lak pristup, ne traži se ID korisnika, • otvoren za javnost • Najvažnije informacije • Tekuća i sledeća godina

41. % KORISNIKA Opštine 25% Predseništvo i Parlament, 0% Državne kompanije 2% Čelnici 2% Regionalne vlasti Ostala 10% ministarstva Min.za planiranje 54% 7% KORISNICI IBP IBP ima registrovano preko 3.000 korisnika radnog modulaod oko 1.400 javnih institucija: ministarstva, javne službe, opštinske vlasti, Kabineti čelnika vlasti, opštine i javne kompanije

42. Podsistem ex-post evaluacije • Cilj:utvrditi efikasnost i delotvornostinvesticionih inicijativa, kroz sturkturu povratnih informacija, kontrole upravljanja i merenja kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih rezultata projekata • U prošlosti se mnogo više sredstava ulagalo u pred-evaluaciju projekata, nego u kontrolisanje već sprovedenih projekata • Kako bi se unaredile operativne tehnike procenjivanja projekatai kako bi se poboljšala preciznost evaluacija, korisno je vršiti poređenja između predviđenih i ostvarenih rezultata projekata.Tokom celokpune evaluacije treba održavati isti sastav tima koji vrši evaluaciju • Prilikom sprovođenja ex-post evaluaciju, treba sistematski analizirati i uspeh i neuspeh. • Ova evaluacija ne mora da se vrši samo po završetku projekta, već može da se sprovede u različitim faza izvođenja i funkcionisanja projekta.

43. Podsistem ex-post evaluacije • Brižljiva evaluacija projekta je obavezan korak koji mora da se sprovede pre nego što se počne sa planiranjem narednih projekata • Konačna, detaljna ex-post evaluacija mora se sprovesti nakon završetka projekta • Revizija koju obično sprovodi Generalna kontrolna kancelarija je drugačija od ex-post evaluacije koju sprovodi Ministarstvo za planiranje. • Revizija se sprovodi nakon faze izgradnje i po podnošenju izveštaja o završetku projekta, a usredsređena je na traženje potencijalnih slučajeva korupcije ili nestručnosti. • Ex-post evaluacija ima mnogo širi opseg, jer pokušava da izvuče korisne lekcije koje će poslužiti za planiranje budućih projekata.

44. Sadržaj ove prezentacije Uticaj politikena konačne odluke o projektima

45. U NIS-u, PROJEKTI MORAJU DA POŠTUJU PRIRODAN RAZVOJNI CIKLUS DA BI BILI ODOBRENI • NIS poštuje klasične kategorije Projektnog ciklusa*; odn. Koncept ili identifikacija, Definicija ili priprema, Predizvodljivost, Izvodiljivostifinansiranje, Odobrenje, Detaljan dizajn, Izvođenje: Investicija i funkcionisanje, Ex-post evaluacija • Predinvesticiona faza, gde je nadležno Ministarstvo za planiranje, razmatra prve kategorije do odobravanja. Ex-post evaluacija takođe spada u nadležnost Ministarstva za planiranje. • Investiciona faza, gde je nadležno Ministarstvo finansija, započinje detaljnim dizajnom i završava se izvođenjem. • Operativna faza, gde je nadležno ministarstvo koje sponzoriše projekat, završava ciklus otpočinjanjem funkcionisanja projekta • * Napomena: “Priručnik za procenu projekata” Glenn P. Jenkins

46. NIS PROJEKTNI CIKLUS TEHNOKRATSKI & POLITIČKI PROCES IDEJA IZGRADITI ZAKONSKE PROTIVPOŽARNE ZIDOVE TEHNOKRATSKI PROCES PROFIL Predinvesticiona faza Nadležnost Min. za planiranje PREDIZVODLJIVOST IZVDOLJIVOST IZGRADITI ZAKONSKE PROTIVPOŽARNE ZIDOVE Operativna faza Nadležnost minist. koje sponzoriše DETALJAN DIZAJN Investiciona faza FUNKCIONISANJE PROTIVPOŽARNI ZID TEHNOKRATSKI PROCES IZVRŠENJE PROJEKTA Nadležnost Mins. finansija EVALUACIJA REZULTATA TEHNOKRATSK&POLITIČKI PROCES Nadležnost Mis. za planiranje

47. LEGITIMNOST NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA • Vremenom, NIS je postigao visok nivo legitimnosti svoje: • TEHNIČKO-EKONOMSKE DIMENZIJE- zahvaljujući uspešnom filtriranju loših i pronalaženju najboljih projekata među 0,5 miliona alternativakoje prolaze kroz bazu podataka. Ovako unapređena efikasnost pomogla je da se reše brojne društvene potrebe ograničenim javnim sredstvima koja su na raspolaganju • ETIČKE DIMENZIJE- povećavajući transparentnost i dostupnost informacija o procesima javnih investicija. Svaki projekat u Integrisanoj banci projekata daje se na uvid javnosti preko interent adrese: www.bip.mideplan.cl/bip-consultas/inicio_ie.htm • DEMOKRATSKE DIMENZIJE - povećavanjem uloge građanskog društva u procesu razmatranja odluka o javnim investicijama. Privatne i nevladine organizacije takođe mogu da predlože i osmisle investicione projekte, ali moraju da se koordiniraju preko pokrajinskih ili lokalnih vlasti kako bi mogle da se indirektno prijave za javno finansiranje. • POLITIČKE DIMENZIJE-zbog koordinacije politika i strategija.

48. Sadržaj ove prezentacije Izgradnja i upravljanje kapaciteta za procenjivanje projekata

49. Alati koje NIS ima na raspolaganju za potrebe izgradnje svojih kapaciteta: • Priručnik za pripremu i procenu projekata (ažurirana verzija: www.sni.mideplan.cl) • Specifične metodologijepripreme i procene projekata (skoro 30: www.sni.mideplan.cl) • Edukacija i obuka za javni sektor (master diploma za procenjivanje projekata, nacionalna dilpom za evaluacije, pokrajniski kursevi o evaluaciji projekata, specijalizovani kursevi za evaluaciju projekata, radionice) • Poslednje verzija Integrisane bake projekata (IBP- Baza podataka: www.bip.mideplan.cl) Ova baza podataka u proseku obuhvati oko 14,000 novih investicionih inicijativa godišnje • Periodično računanje Obračunskih cena i Nacionalnih parametara (www.sni.mideplan.cl)

50. Kursevi za pripremu i evaluaciju projekata za 2007 • Pružanje instrukcija, obuke i formiranje ljudskog kapitala je od presudne važnosti za efektivno funkcionisanje NIS-a. • Jedan od prvih izazova je da se što pre formira neophodan broj državnih službenika koji će postati stručnjaci za osmišljavanje i procenjivanje projekata kako bi ovaj sistem mogao da funkcioniše na nacionalnom, pokrajinskom i opštinskom nivou • Svake godine Ministarstvo za planiranje organizuje niz kurseva kako bi se državni službenici obučili za različitapitanja vezana za javne investicije. Da bi se prijavili, državni službenici moraju da se obrate određenoj filijali Ministarstva za planiranje. (Priprema i evaluacija investicionih projekata -Preparation & Evaluation of Investment Projects – PEIP • Kurs namenjem opštinama i javnim službama(Osmišljavanje i prezantacija investicionih programa -Formulation & Presentation of Investment Programs – FORIP • Kurs namenjem javnim službama u zemljama Latinske Amerike.(Priprema i ekonomska evaluacija projekata (odn, Inter-američki kurs za pripremu i evaluaciju projekata)-Preparation & Economic Evaluation of Projects (i.e. InterAmerican Course in Preparation and Evaluation of Projects) NIS NIJE kompjuterski sistem, to je sistem zasnovan na 3 hiljade profesionalaca koji znaju kako da pripremaju i procenjuju projekte. To je najveća investicija koju država treba da sprovede kako bi sve ovo funkcionisalo.