AFEKTIVNO VE ZIVANJE IZ KROS -KULTURALNOG UGLA

1. AFEKTIVNO VEZIVANJE IZ KROS-KULTURALNOG UGLA Tatjana Stefanović Stanojević Filozofski fakultet Niš

2. POREKLO TERMINA John Bowlby (1907-1990)

3. Prvi istraživač kros kulturnih razlikau pogledu ispoljavanja afektivne vezanosti Mary Ainsworth (1913-1999)

4. SVE JE POČELO U UGANDI..

5. Etic prilaz utvrđuje postojanje određenih fenomena u određenoj kulturi, a onda proverava da li u drugim kulturama takvi fenomeni postoje, bez analize fenomena koji u toj kulturi postoje. Emic pristup, naprotiv, identifikuje fenomen specifičan za određenu kulturu sa nastojanjem da razume datu kulturu na osnovu utvrđenog fenomena. Prošlo je 40 godina..Etic ili Emic pristup?

6. Hipoteze Etic pristupa • Afektivno vezivanje je univerzalni fenomen. • Sigurno afektivno vezivanje je norma, ostali obrasci afektivnog vezivanja predstavljaju odstupanje od norme. • Senzitivnost staratelja je odlučujući faktor kvaliteta afektivne veze. • Kvalitet afektivne vezanosti utiče na sposobnosti dece.

7. Hipoteze Emic pristupa • U različitim sredinama neguju se i formalno i sadržinski različiti odnosi između dece i odraslih. • Formalno: Npr. različit broj negovatelja (od jednog dominantnog negovatelja u Evropi do velikog broja jednako važnih odraslih osoba u Africi). • Sadržinski: Npr. amae odnos tipičan je za Japan i ne može se tretirati kao modalitet afektivne vezanosti već kao posebna vrsta odnosa.

8. Opredelili smo se za... Pokušaću da Vam predstavim dostupne istraživačke rezultate poštujući pravila i jednog i drugog pristupa.Opredelila sam se za zemlje u kojima su istraživanja ređe rađena i još ređe predstavljana: • Afrika (Kenija, Nigerija, plemena Pigmeja i Bušmana), • Azija (Kina, Japan i Izrael) i u • Naš region (Niš – Banja Luka - Skoplje).

9. AFRIKA ima svoj način podizanja dece • U svim opserviranim kulturama Afrike identifikovan je fenomen tzv. multiplog matriksa ili većeg broja jednako važnih staratelja o detetu. • Beba uspostavi 4-5 afektivnih veza sa odraslima do kraja prve godine. • U fizičkom kontaktu sa odraslima beba provede 20 časova dnevno. • Beba biva dojena svaki put kada to traži, što znači više puta u toku jednog sata. • Zahvaljujući velikom broju odraslih beba dobija odgovor na skoro svaki signal. • Staratelji su najčešće senzitivni i popustljivi.

10. Afrika: GUSI pleme iz etic ugla • Primenjena je modifikovana varijanta instrumenta za procenu afektivne veze jednogodišnjaka: Situacija sa strancem (M.Ainsworth,1963.) u kojoj su za svaku negovateljicu organizovane dve separacije i dva sastajanja sa detetom. Uzorak je činilo 26. dece sa mrežom negovatelja (4 ili 5). • Distribucija obrazaca: 16 beba (61%) je bilo klasifikovano kao sigurno u odnosu sa majkama, a 14 beba (54%) je bilo sigurno i u odnosima sa ostalim negovateljima. • Nisu identifikovane razlike između nesigurnih kategorija, pa samo možemo reći da manje od 50% dece pripada nekoj od nesigurnih afektivnih veza! • Potvrđene hipoteze o univerzalnosti i normativnosti.

11. Afrika: Gusi pleme iz emic ugla • Gusi bebe koriste rukovanje kao što deca u Evropikoriste zagrljaj: sigurna deca reaguju na stisak ruke sa puno vedrine, izbegavajuća izbegavaju stisak, a ambivalentna deca prvo pružaju ruku, a onda je brže povlače.. • U pogledu istraživanja sredine, identifikovane su razlike u smislu preferencije ka vizuelnom, a ne manipulativnom istraživanju sredine. • Za kognitivni razvoj dece važniji je kvalitet afektivne veze sa tzv. ne-majka starateljima. • Za zdravstveni status dece važniji je kvalitet afektivne veze sa majkama.

12. Afrika: Dogon pleme – etic ugao • Tru i saradnici (True, 1994) su uz primenu SS procedure opservirali 26 majki i njihovih jednogodišnjih beba. • Procenti sigurnih majka-dete dijada su bili visoki, (78%), nađeno je samo par ambivalentnih dijada (8%), dok izbegavajući obrazac nije identifikovan. • Dogon studija je iznenadila visokim procentom dezorganizovane dece (14%) u odnosu na procenat takve dece u zapadnim kulturama. Otkud?

13. Afrika: Dogon pleme – za objašnjenje je možda potreban emic pristup. • Dogon pleme beleži visok mortalitet dece. Zbog toga se majke tokom prve godine života deteta bave isključivo podizanjem dece, držeći ih neprekidno u svojoj fizičkoj blizini, dojeći ih više puta u toku jednog sata i odgovarajući na svaki signal uznemirenosti. Tek pošto prestanu sa dojenjem, deca bivaju uključena u mrežu staratelja. • Deca ovako negovana, SS proceduru doživljavaju visoko traumatičnom i to je potencijalno objašnjenje kako dobijenog visokog procenta dezorganizovanosti, tako i odsustva izbegavajućeg ponašanja.

14. Afrika: Lovci i skupljači plodovaemic pristup • Kontekst u kome je Bolbi nastojao da zamisli i razume potrebu za afektivnom vezom bio je kontekst u kome je ljudska vrsta provela ogroman deo svog istorijskog vremena, kontekst lovaca i skupljača plodova. • Samo nekoliko društava još uvek funkcioniše u uslovima koji su nalik na taj kontekst. Studije Bušman plemena u Botswani (Konners,1977) i plemena Pigmeja u Zambiji (Morelli & Tronicks,1991) su jedinstveni primeri istraživanja afektivne vezanosti u opisanom kontekstu. Karakteriše ih život u malim polunomadskim grupama sa fluidnom strukturom grupe, odsustvom striktnih socijalnih pravila i fleksibilnim strategijama za opstanak.

15. Afrika: Bušmani – senzitivnost reagovanja odraslih podstiče razvoj nezavisnosti kod dece • Pravila odgajanja dece u plemenuBušmanasu popustljivost, stimulacija, odsustvo ikakvih zabrana (Konner, 1977). U toku noći deca spavaju sa majkama i bivaju hranjena po potrebi, čak i bez buđenja majke. Stepen fizičkog kontakta je ogroman u poređenju sa zapadnim uslovima. Bebe se nose, udobno omotane oko majki, u položaju iz koga im je omogućen neprekidan kontakt sa majčinim grudima i ukrasnim figuricama poređanim oko majčinog vrata. Dakle, svet upoznaju iz perspektive intenzivne fizičke i kognitivne stimulacije. • Koner zaključuje na osnovu opservacija da ovo stimulišuće i visoko senzitivno okruženje dovodi do: bržeg neuromotornog razvoja, te razvoja sigurnosti i nezavisnosti. Nema testovnog procenjivanja.

16. Afrika: Pigmeji – da li je za afektivnu vezu odlučujuće sa kim beba provodi noć? • Počev od rođenja, bebe vreme provode na grudima: majke ili odraslih negovateljica, potpuno ravnopravno. Često negovateljica doji bebu i u majčinom prisustvu. • Vreme koje bebe provedu sa drugim odraslim osobama: procenti rastu sa 39% tokom prve 3 nedelje, na čak 60% tokom sledećih 18 nedelja. Broj staraoca takođe raste, i u proseku iznosi 14.2. Ova ekstremno gusta socijalna mreža vodi ka brzom zadovoljavanju svakog bebinog signala. • Krajem prve godine bebe ipak pokazuju preferencije ka majci. Objašnjenje može biti u činjenici da majka noć provodi sa detetom, često prekidajući spavanje epizodama igrovne interakcije, dojenja i sl. Budući da noć može biti naglašenije stresna i da je tada bebi potrebnija zaštita, možemo pretpostaviti da će osoba koja tu zaštitu obezbedi postati dominantna figura afektivnog vezivanja.

17. Šta se može zaključiti na osnovu opservacija plemena lovaca? • I u plemenu Bušmana i među Pigmejima identifikovan je fenomen afektivne vezanosti, čime je potvrđena hipoteza o univerzalnosti fenomena. • Nije bilo testovnog procenjivanja na osnovu koga bi se moglo zaključivati o preostalim etic hipotezama. • Emic hipoteza je potvrđena u formalnom aspektu (14 staratelja!), ali ne i u sadržinskom (nije bilo drugačijih modaliteta odnosa).

18. Azija i njene osobenosti u podizanju dece • Kina: Stroga kontrola rađanja, vaspitanje zasnovano na “gašenju zavisnosti, ali ne i favorizovanju nezavisnosti”. • Japan: Amae ili odnos sa roditeljima u kome je naglasak na nesamostalnosti, psihološkoj zavisnosti dece. • Izrael: Kibuci kao jedinstven eksperiment.

19. Kina: „SS“ procedura ili etic pristup • Pionirska studija afektivnog vezivanja u Kini je sprovedena na odseku za Psihologiju, Pekinškog univerziteta u Beijingu (Hu, Meng, 1996). Primenjena jeSS procedura. • Uzorak je činila 31 dijada majka-dete (16 dečaka, 15 devojčica). Svako dete je bilo jedino dete u porodici. Distribucija afektivne vezanosti: procenat sigurnih dijada iznosi 68%, izbegavajućih 16% i ambivalentntih 16%. • Dobijeni rezultati jasno podržavaju hipoteze o univerzalnosti kao i o normativnosti fenomena afektivne vezanosti.

20. JAPAN: Emic pristup Da li amae odnos još uvek postoji? • Japanski stručnjaci procenjuju da se afektivni odnos između majke i deteta u njihovoj zemlji razlikuje od onoga što uobičajeno nazivamo afektivnom vezom. • Amae znači odnos sa roditeljima u kome je naglasak na nesamostalnosti, psihološkoj zavisnosti (Doi, 1989). • Japanske majke međutim, izričito odbacuju tradicionalnu amae vezu i preferiraju sigurnu afektivnu vezanost. Šta kažu istraživanja?

21. Japan i SS procedura- etic pristup

22. Kako razumeti odnos amae i afektivne vezanosti? • U Japanu ipak postoje “ostaci” (danas nepopularnog), ali svakako tradicionalnog amae pristupa i doprinose povećanju broja ambivalentno afektivno vezane dece. • Latentni amae pristup vaspitanju uslovljava da deca budu osetljivija na SS proceduru od npr. dece u Evropi ili u Americi. • Provera: Modifikacija SS procedure u kojoj je manje elemenata stresogenosti (jedna separacija manje) dala je i manji procenat ambivalentnih (Takahashi, 1989).

23. IZRAEL: KIBUC kao jedinstveni eksperiment ili emic pristup • Na osnovu opserviranja načina čuvanja dece u čak 183 zemlje istraživači (Barry & Paxton, 1971) zaključuju da nijedna kultura nema sistem u kome deca spavaju bez roditelja. Kolektivno čuvanje dece je bilo praksa samo u Izraelu. Kibuc zato možemo smatrati jedinstvenim prirodnim eksperimentom neroditeljskog staranja za decu. • Dečji domovi u kibucima su mesta na kojima deca provode najveći deo vremena. Sastoje se od većeg broja spavaćih soba (svaku deli troje ili četvoro dece), sobe za dnevni boravak, kupatila i velikog prostora za igru i učenje. Vreme za porodicu je popodne i veče, kada roditelji dolaze, odvode dete svojoj kući, zatim ga vraćaju u kibuc i ostaju sa njim dok ne dođe osoba zadužena za dete preko noći.

24. Etic pristup: SS procedura u kibucima • U prvom istraživanju u kibucima dobijeno je samo 59% beba sigurno vezanih za majke (Sagi, 1985). • I u ponovljenom istraživanju, (Sagi, van Ijzendoorn, Aviezer, Donell & Mazseless, 1994) procenat sigurnog afektivnog vezivanja se ponovio: 48% dece je bilo sigurno afektivno vezano, a 31% beba je bilo ambivalentno. • Institucionalno spavanje povećava procenat nesigurnih beba samim odsustvom figure afektivnog vezivanja tokom noći koja je za dete najosetljiviji deo dana. I ovaj nalaz je u skladu sa već iznetim podatkom da bebe Pigmeja formiraju afektivnu vezu sa majkom (iako su tokom dana okružene većim brojem staratelja), pre svega zahvaljujući činjenici da sa majkom provode noć.

25. Proširena mreža staratelja i razvoj sposobnosti za... • Istraživači (Oppenheim, Sagi, Lamb,1990) su na uzorku dece iz kibuca starosti 5 godina procenjivali i niz socio-emocionalnih veština. Rezultati kažu da afektivna vezanost sa staraocima koji nisu roditelji predstavlja jači prediktor razvoja dečjih sposobnosti za: empatiju, dominaciju, nezavisnost, orijentaciju ka postignuću i odlučnost u ponašanju. • Nema statistički značajne povezanosti između ovih socio-emocionalnih karakteristika i kvaliteta dečje afektivne vezanosti sa roditeljima.

26. SRBIJA 1999: Afektivno vezivanje u Nišu iz emic ugla • Istraživanje afektivnog vezivanja u Srbiji, Nišu, 1999. godine (T.S.Stanojevic, 2000). • Većina porodica stanuje u stanovima, najčešće dvosobnim i u njima retko postoji prava dečija soba. Deca spavaju u sobi sa roditeljima i dan provode u dnevnoj sobi. Najčešće su porodice sa 1-2 deteta. Zbog nedovoljnog broja raspoloživih stanova, ove porodice često ne žive same, nego sa roditeljima jednog bračnog partnera, koji onda učestvuju u svim porodičnim aktivnostima. U velikoj većini porodica, bavljenje detetom je prevashodno ženska dužnost, očevi su retko prisutni. Ako učestvuju u bavljenju detetom, onda je to u formi koju oni biraju (šetnja, gledanje filmova, određena vrsta igre ) i samo povremeno. Brigu o detetu preuzimaju uglavnom bake.

27. Etic pristup afektivnoj vezanosti: rezultati istraživanja (AQS Waters, 1987)

28. 2001: Još jedno niško istraživanje • Rane i partnerske afektivne veze

29. Ili postoji i treće objašnjenje • Procenti sigurne i ambivalentne afektivne vezanosti su najsličniji procentima dobijenim u Japanu i Izraelu. Ostaje nam da se pitamo da li smo nešto nalik na amae odnos i mi negovali ili nam je bliže objašnjenje koje važi za Izrael : » Kontinuirana pretnja nacionalnoj i ličnoj sigurnosti svakako određuje roditeljsku preokupaciju dnevnim dešavanjima. Roditelji postaju prebrižni što može dovesti do preteranog reagovanja i štićenja deteta od spoljašnjih opasnosti, te otuda smanjenja adekvatne osetljivosti. U porastu su nalazi o generalno visokoj emocionalnoj reaktivnosti izraelskog naroda“(Vaughn et al., 1992).

30. 2006.godina: Srbija po treći put Istraživanje afektivnih veza trogodišnjaka instrumentom preuzetim iz Izraela

31. O čemu se radi? • U odnosu na ranije dobijene podatke u našoj sredini, aktuelni podaci se razlikuju. Došlo je do smanjenja procenta sigurnih i ambivalentnih veza, a povećanja procenta izbegavajućih obrazaca! Mogli bi reći da ovo nalikuje trendu koji je prisutan u svim ekonomski razvijenim zapadno evropskim zemljama. Međutim, opisanom trendu ne odgovara povećanje broja dezorganizovanih afektivnih veza. Otkud tako značajno povećanje ovog obrasca? Možda jer su oni koji sada odgajaju decu bili adolescenti tokom devedesetih. Ovo znači da se tranzicija u zemlji poklopila sa njihovom ličnom adolescentnom tranzicijom i da je neke od njih to možda odredilo ka ovakvom odnosu sa decom. • Budući da se slična distribucija ponovila u još par radova (N. Krstić, 2006, M. Stefanović, 2006, M. Stanković, 2005) čini se da zaslužuje i pažnju i dalje praćenje.

32. I na kraju: Etic, Emic ili nešto između?

33. Etic hipoteze: H1 • Hipoteza o univerzalnosti je najsnažnije potvrđena empirijskim rezultatima. U svakom od navedenih kros kulturalnih istraživanja opserviran je fenomen afektivnog vezivanja.

34. Etic hipoteze: H2 • Rezultati potvrđuju i hipotezu o normativnosti sigurnog afektivnog vezivanja. U svim kros kulturalnim studijama većina dece je klasifikovana kao sigurna.

35. Etic hipoteze: H3 • Hipoteza o senzitivnosti dobila je nešto manje podrške. U sedam studija je dobijena izvesna potvrda hipoteze, a preostalih 19 studija je ne potvrđuju (Konner, 1977; Morelli,Tronic, 1991).

36. Etic hipoteze: H4 • Hipoteza o sposobnostima je testirana samo u par istraživanja: • Gusi studija je utvrdila povezanost kognitivnih sposobnosti dece sa kvalitetom afektivne veze deteta sa drugim starateljima. • Izrael: Sigurna afektivna vezanost sa staraocima koji nisu roditelji predstavlja jači prediktor razvoja dečjih sposobnosti za: empatiju, dominaciju, nezavisnost, orijentaciju ka postignuću i odlučnost u ponašanju.

37. Emic hipoteze ili zapažanja • Afektivnu vezanost je potrebno sagledavati kroz mrežu dijada deteta sa odraslima (Afrika, Izrael). • Staratelji koji nisu majka u tim dijadama značajnije od majki su povezani sa razvojem kognitivnih sposobnosti dece (potvrđeno u Africi, ali i u Izraelu). • Odnos majka-dete značajno je povezan samo sa zdravljem deteta. • Neprekidni fizički kontakt sa detetom i responzivna sredina obezbeđuju rano osamostaljivanje (Bušmani). • Popustljivost staratelja nije povezana sa sigurnim afektivnim vezivanjem (Gusi).

38. Umesto zaključka.. .. pokušajmo da sumiramo odgovor na pitanje sa početka teksta: Da li je afektivna vezanost univerzalna ili kontekstualna kategorija? Čini se da analiza dostupnih rezultata upućuje na ravnotežu između pomenutih determinanti. Ili: „Ukoliko bi sva deca koristila iste fiksirane, rigidne strategije ne bi bilo mogućnosti za adaptaciju na dinamičke promene okruženja“, (Hinde&Stevenson Hinde, 1990). Dakle, bez varijacija, selekcija optimalnih bihevioralnih strategija ne bi ni postojala, a ona je imperativ opstanka.