* RANO ISKUSTVO I AFEKTIVNO VEZIVANJE *

1. *RANO ISKUSTVO I AFEKTIVNO VEZIVANJE* Student: Nena Vasojević 89/07-U Asistent: Mr.Petrović Vesna

2. *UVOD* • Pojam učenja je veoma slozen i on se u psihologiji vremenom menjao.Učenje se danas šire shvata,nego što su ga shvatali introspektivni psiholozi krajem prošlog i početkom ovog veka. • Najčešće se laičko i klasično psihološko poimanje u velikoj meri poklapaju.Prema ovome,učenje sadrzi sledeće karakteristike: • ono je svesna,namerna,cilju usmerena aktivnost; • cilj ove aktivnosti je sticanje znanja i veština; • učenje je najčešće vezano za ponavljanje.

3. * Izlaganje organizma strukturalnim drazima dejstvom bogate i siromašne sredine* • Kanadski psiholog Donald Heb izlagao je organizmeglobalnom I dugotrajnom dejstvu • osiromašene sredine • normalne sredine • bogate sredine. • U eksperimentu su kontrolisani faktori uzrasta i sredine.Po Hebu i mnogim drugim autorima,rani period zivota predstavlja poseban osetljiv period pogodan za dejstvo spoljašnje sredine i učenja.Rani period,ako se neiskoristi,propušteno u ovom periodu se moze samo delimično nadoknaditi. • Heb smatra da je rano učenje neprimetno i sporo.Ono je temelj kasnijeg efikasnog i brzog učenja.U toku ranog učenja stvaraju se veze između ‘’skupova ćelija’’,a kasnije učenje koristi ove povezane ‘’skupove’’ i njih organizuje u slozenije celine i sekvence.Viši oblik čovekovog učenja zasniva se na stvaranju slozenih nervnih struktura.

4. Raznovrsno iskustvo ima opšte dejstvo na perceptivne sposobnosti organizma,na sposobnost učenja i rešavanja problema.Naučnici su različitim eksperimentima došli do podataka: • Čak i veoma prosti oblici ponašanja i veoma jednostavne psihičke operacije,za koje se smatra da ne zahtevaju neko posebno učenje, rezultat su dugotrajnog i neprimetnog ranog učenja. • Rezultati ranog učenja ne mogu se u potpunosti nadoknaditi kasnijim učenjem. • Ove dve pretpostavke(definicije) date su na osnovu eksperimenata koje je sprovodio Fon Zendev i Heb. • Eksperiment govori da se laicima čini da nije potrebno nikakvo ranije iskustvo da bi se opazili jednostavni oblici i predmeti,kao što su krug,trougao,kvadrat,kocka šećera itd.Heb smatra da je to zabluda odraslih,koji nisu svesni da se sluze rezultatima dugog i napornog ranog učenja,iz prvih dana ,nedelja i godina zivota.On za ovu tezu navodi podatke koje je sakupio sa Fon Zendevom (1932) kao eksperiment na Risen (Riesen) majmunima.On je radio eksperiment sa majmunima,pošto su oni najblizi srodnici čoveku.Na ovaj eksperiment su ih navelipodaci o ljudima koji su prvi put progledali u kasnijim godinama zivota i podaci da su pacijenti morali naporno da uče,da bi razlikovali geometrijska tela(krug,kvadar,kocku itd.)Tok učenja je bio dug i naporan,a mnogi pacijenti su zapadali u depresiju.Isti ljudi koji su progledali,nemaju problema da razlikuju boje.Kada im se kaze ime boje,oni zapamte i posle toga to znanje mogu da primene.Na primer,jedan pacijent je zapamtio

5. imena boja posle jedanaest meseci,dok je bio u bolnici,ali je zaboravio imena različitih figura i tela. *Rišenov eksperiment* • Rišenovo istrazivanje na majmunima(šimpanzama)započelo je 1942.godine.On je nekada ispitivao samo jednu zivotinju,nekada dve ili tri istovremeno.Ove zivotinje mozemo da svrstamo u tri grupe,na osnovu uslova kojima su bile podvrgnute.Posle rodjenja(posle četiri dana zivota,zivotinje su lišavane normalnog vidjenja i stavljane su u sledeće eksperimentalne situacije:

6. U prvu grupu su spadale zivotinje koje su stavljane u posebne kaveze i bile su potpuno lišavane viđenja.’’Mračni deo zivota’’ kod nekih zivotinja trajao je šesnaest meseci. • Kod ovih zivotinja dolazilo je do organske degeneracije oka i ovde nemamo ulogu ranog učenja u viđenju.Ovaj eksperiment je potvrdio da nema normalnog fizičkog razvoja(sazrevanja) bez adekvatnog ranog iskustva. • Treba još istaći da je u kavezu paljeno svetlo po 45sekundi,i to prilikom čišćenja kaveza,više puta dnevno.Šesnaest meseci mraka dovelo je do sledećih posledica:zenice su se na svetlo skupljale,zivotinje su se na iznenadno svetlo trzale,njihajuće svetlo pratile su skokovitim pokretom očiju,a nekontinuiranim ‘’glatkim’’,nisu postojale normalne reakcije na objekte,igračke,flašicu sa hranom,nisu treptale i zatvarale oči,kada bi im se priblizio predmet blizu glave. 2) U drugu grupustavljane su zivotinje,koje su delimično lišavane viđenja.Na oči ovih zivotinja,stavljan je poluproziran zavoj,tako da su mogle da dozive neodređen amorfan uticaj svetlosti,ali nisu mogle da opazaju svet oblika i predmeta.Ovaj uslov je uveden,da bi se izbegla fizička degeneracija mreznjače i vizualnog sistema.Zivotinje su u ovakvim uslovima bile (boravile) sedam meseci.Posledice eksperimenta su bile te,da su majmuni,koji su podvrgnuti eksperimentu,slabije razlikovali oblik i veličinu objekta od normalnih zivotinja.Nisu imale teškoća u razlikovanju

7. boja.Takođe,dobijeni su i rezultati,koji pokazuju da ovakvo lišavanje ostavlja teze posledice.Ovu tezu Risen je dopunio na sledeći način:posledice zavise od uzrasta zivotinje i kod mlađih zivotinja vizualni sistem je na nizem stupnju razvoja. • U treću grupu su spadale zivotinje,koje su,takodje,drzane u mračnim kavezima,ali su svakog dana mogle da devedeset minuta normalno posmatraju svet oko sebe.Posledice ovakvog eksperimenta nisu postojale,a ove zivotinje se nisu razlikovale od normalnih zivotinja. • Risen je rekao:’’Za normalan vizualan opazaj potrebno je adekvatno rano iskustvo,ali i normalno organsko sazrevanje vizualnog aparata.’’ • Heb: ‘’Rano lišavanje ima teze posledice,nego kasnije lišavanje normalnog opazajnog iskustva.’’

8. Psiholozi su došli do podataka na osnovu bihevioralnih testova i testova sposobnosti učenja,da su zivotinje,koje su odgajivane u bogatoj sredini,bile uglavnom bolje.Oni ističu da je svaka sredina specifična i da su takve i sposobnosti. • Rozencvaj,Behet i Dajmond su na osnovu eksperimenata došli do saznanja da su zivotinje,koje su rasle u bogatijoj sredini,imale deblju koru mozga,od zivotinja koje su rasle u siromašnijoj sredini.Ostali delovi mozga nisu menjali veličinu i tezinu.Naročito,vizualni kortekst,povećava svoju debljinu.Ova promena je bila zapazena i kod zivotinja koje su zivele u bogatoj,normalnoj sredini,kao i kod onih,koje su zivele u mraku. • Zivljenje u bogatoj sredini dovodi do deblje kore mozga.Debljina zavisi i od ishrane.Slabija ishrana dovodi do slabijeg razvoja mozga.Iskustvo,takođe,menja mozak i time određuje sposobnosti.Naš psiholog,Lj. Rakić,je istakao da je kod zivotinja iz bogatije sredine veće rastojanje između ćelija i krvnih sudova.Zivotinje iz bogatije sredine imaju više krupnih sudova,a manje manjih krvnih sudova. • Heb je izveo eksperiment,kako bi pokazao uticaj sredine.Eksperiment je izveden sa identičnim blizancima i izgledao je ovako: 1) Uzeta su dva identična blzanca,koja nasleđuju jednake sposobnosti i ona su veoma rano razdvojena

9. Jedan blizanac je bio smešten u veoma povoljnim i stimulativnim uslovima tj. imao je povoljne uslove za razvoj.Drugi blizanac je bio smešten u nepovoljne uslovetj,uslove koji su bili suprotni uslovima u kojima je boravio prvi blizanac • Posle nekoliko godina,blizanci su stavljeni da nekoliko godina zive u jednakim,povoljnim uslovima • Na kraju su blizancima dati različiti testovi sposobnosti i upoređeni su njihovi uspesi. • ZAKLJUČAK: Heb je došao do podataka da je prvi blizanac,koji je ziveo u boljim uslovima,imao bolje rezultete od drugog.On je smatrao da drugi blizanac moze da napreduje u povoljnoj sredini,ali da po sposobnostima nikad neće da dostigne drugog blizanca. • Psiholozi tvrde,da se posle druge godine zivota ne moze nadoknaditi ono,što je izgubljeno u prethodnom periodu.Prve dve godine zivota predstavljaju neku vrstu kritičnog perioda.

10. *Veza deteta sa majkom* • Veliki značaj se pripisuje odnosu deteta i majke.Priroda veze objašnjava se pomoću tri shvatanja:psihoanalitičko shvatanje,shvatanje teoretičara učenja i shvatanje o vezivanju. *Psihoanalitičko shvatanje* • Psihoanalitičko učenje zastupa tezu da se ljubav prema majci nasleđuje na funkciji hranjenja.’’Ljubav se mlekom hrani’’.Dete dozivljava glad,koju ne zna samo da zadovolji.Ono je bespomoćno,ali je tu majka,koja te potrebe pokušava da zadovolji.Zadovoljstvo potreba dovodi do čulnog uzitka.Majka,često drzi dete,ljubi ga i miluje,kupa ga itd.Ona na ovaj način prijatno drazi detetovu kozu i izaziva nova telesna zadovoljstva.Ova zadovoljstva se nazivaju erotskim,libidinoznim,seksualnim i u odraslom dobu imaće udela u genetskoj aktivnosti.U ovom vezivanju imamo psihoanalitičko shvatanje procesa učenja.Odnos sa majkom je prototip svih kasnijih odnosa.Ako nije uspeo odnos sa majkom,neće uspeti ni kasniji odnosi.

11. *Teorija učenja* • Teorija učenja se još naziva i psihologija učenja.Psihologija učenja ističe da je majka sredstvo zadovoljenja svih potreba malog deteta. *Učenje o vezivanju* • Ranije se smatralo da je dete privrzeno drugima,jer mu je to od koristi pošto mu drugi pruzaju zadovoljenje i zadovoljstvo.Međutim,Harlovljeva istrazivanja na majmunima su promenila ovaj stav.Onos deteta prema majci(drugima)je genetski programiran.Čovek se pojavljuje u ‘’novom svetlu,kao biološko,društveno biće.’’ • Bolbi kaze:’’Prvi dečiji odnos sa drugim ljudima,biće kamen temeljac njegove ličnosti.

12. *Vezivanje kod zivotinja**Vezivanje kod zivotinja u prirodnim uslovima* • Vezivanje kod razlicitih majmuna je veoma slično.Istaknute su osobine rezus majmuna (one vaze i za druge vrste zivotinja).Rezus je odrastao kada ima šest godina.Pubertet dozivljava u četvrtoj godini.Posle postizanja seksualne zrelosti,zivi jos dvadesetak godina.Od majke se odvaja sa tri-četiri godine.Prilikom poređenja majmuna ičoveka,bitno je da se zna,da rezus od šest meseci odgovara,po uzrastu,detetu od dve do tri godine.

14. Mali rezus,kada se rodi,odma ‘’ščepa’’majku rukama i nogama i nepusta je.Taj zagrljaj mladunčeta traje prve dve do tri nedelje.Majka je uvek uz mladunče,i ako se mladunče nađe u opasnosti,ono je ‘’doziva’’ispuštanjem ‘’glasova’’ I ona dolazi. • Mozemo da zaključimo,da majka štiti mladunče na isti način,kao i majka dete,kada se nađe u opasnosti.I dete i mladunče dozivaju majku,koja se na njihov ‘’poziv’’ odma odaziva.

15. *Vezivanje kod zivotinja u eksperimentalnim uslovima* • Čuveni su ogledi sa veštačkim majmunima,koje je vršio Hari Harlov.On je vršio brojna ispitivanja iz psihologije učenja.On je kontrolisao predistoriju učenja,a to je postizao parcijalnom izolacijom majmuna.Parcijalno izučavanje znači da mlade zivotinje zive u kavezu,ali kroz pregrade kaveza mogu da vide zivotinje u drugim kavezima. • Harlov je vršio eksperiment sa mladunčetom majmuna i veštackom majkom.U kavez mladunčeta je stavljeno parce gaze.Zivotinja je često lezala na

17. gazu i uvijala se u nju.Kada je gaza iznošena iz kaveza,prilikom čišćenja,uočeno je da su se zivotinje vezivale za nju (gazu).Eksperiment sa gazom,bio je podsticaj za Harlova,da izvrši eksperiment sa veštačkom majkom.Bile su napravljene dve veštačke majke:jedna zičana,sa bocom toplog mleka i jedna presvučena plišom,tako da imitira majmunsko krzno,ali ne hrani.Glavno pitanje je bilo to:koju će od ove dve majke mladi rezus preferirati-onu koja ga hrani,ili onu sa kojom ostvaruje sličan kontakt,kao sa pravom majkom?Harlov je ovim eksperimentom hteo da proveri tezu ‘’da se ljubav naslanja na funkciju hranjenja,tj. da je ljubav sekundarni motiv.

18. Harlov je ovim eksperimentom ujedno proveravao i psihoanalitičku tezu o poreklu ljubavi.Primećeno je da se mladunče hrani na zičanoj majci,a da se vezuje za plišanu majku.Mleko nije dovoljno da se stvori ljubav prema zičanoj majci.Kontakt sa krznom,koje je slično prirodnoj majci je jače od hrane.Psiholozi su zastupali tezu da se vezivanje zasniva na prijatnom dodiru.Međutim,psiholozi su kasnije ubacili u kavez i igračke (npr.dobošara,koji dobuje,zivotinju sa velikim antenama itd).Tada je mali rezus bio uplašen i bezao je ka plišanoj majci,za nju se grčevito hvatao i tako ga je strah polako napuštao.Kasnije je veštačka majka iznešena iz kaveza,a ostale su igračke.Mali rezus je i dalje bio uplašen i bezao je ka najudaljenijem delu kaveza,hvatao je rukama oči itd. • ZAKLJUČAK:Očigledno je da plišana majka,iako je nepokretna,ublazava i eliminiše strah kod malog rezusa.Ona mu pruza utehu,zaštitu i ohrabrenje.Ona ovo postize svojim krznom.Ovakvo reagovanje malog rezusa uslovljeno je genetskim programom.Vezivanje za majku je uslovljeno veštačkim krznom i jaci je izvor od čulnog uzivanja,vezanog za hranu. • Za mentalno zdravlje i intelektualni razvoj,bitan je topao odnos između deteta i majke.Separacija detete od roditelja,majke(bilo to i samo privremeno), dovodi do poremećaja u kasnijem razvoju.

21. *ZAKJUČAK* • Učenje je promena u aktivnostima individue,koja je rezultat ranijeg iskustva.Opazanje,čitanje,mišljenje,nisu isto što i učenje,ali se na osnovu opazanja,čitanaja i mišljenja uči.Učenje je trajna,ili,relativno trajna promena ponašanja individue,koja je rezultat njene prethodne aktivnosti i iskustva.Učenje utiče i na ponašanje.Ono što je naučeno,nemora u datom trenutku da se iskaze,ali pod određenim uslovima moze da se manifestuje u ponašanju. • Na osnovu prethodnih poglavlja,zaključujemo da je učenje veoma bitan faktor u razvoju jedinke.’’Šta se propusti u detinjstvu,teško se moze nadoknaditi kasnije.’’ • Učenje je posledica: • spolja vidljivih aktivnosti ili ponašanja; • sredine u kojoj se dete formira; • iskustva; • dozivljaja.