Strukturni fiskalni bilans

1. Strukturni fiskalni bilans

2. Sadržaj • Osnovni pojmovi i definicije • Postupak ocenjivanja strukturnog fiskalnog bilansa • Mogući uzroci strukturne fiskalne neravnoteže

3. Stvarni iciklično prilagodjeni fiskalni bilans • Stvarni fiskalni bilans jednak je razlici konsolidovanih prihoda i rashoda B = T-G • Stvarni fiskalni bilans odražava: • politike vlade,kao što su poreska politika i politike javnih rashoda (penzioni sistem, politika obrazovanja, zdravstvena politika, politika socijalne zaštite, odbrane i dr.) • ...ali i autonomno kretanje makroekonomskih varijabli (BDP, domaća tražnje, zspsolenosti i dr.) koje se samo indirektno nalaze pod uticajam vladinih politika. • Ekonomske varijable koje utiču na fiskalni deficit ispoljavaju ciklične oscilacije koje značajno utiču na državne prihode i u manjoj meri na rashode, a time i na fiskalni deficit • Ciklični bilans (CB) je deo fiskalnog bilansa koji se automatski prilagodjava cikličnim fluktuacijama privrede (BDP) • Ciklično prilagođeni bilans (CAB) je fiskalni bilans iz koga je isključen uticaj cikličnih fluktuacija privrede (BDP) na prihode i rashode države, ako i uticaj jednokratnih faktora

4. Stvarni i strukturni fiskalni bilans • Na visinu fiskalnog deficita utiču i ciklične fluktuacije u drugim varijablama, a ne samo u BDP, a neke od tih varijabli su: • domaća tražnja ili apsorpcija (ova varijabla je značajna za zemlje čiji spoljni bilans u nekom periodu značajno odstupa od ravnotežnog nivoa – Srbija i većina zemalja Centralne i Istočne Evrope), • cene energeneta i prirodnih resursa (arapske zamlje, Rusija, Čile i dr.) • cene nekretnina (značajne su za zemlje u kojima su porezi na imovinu značajni) • Strukturni fiskalni bilans: • isključuje uticaj cikličnih fluktuacija u BDP, apsorpciji i dr. kao i uticaj jednokratnih faktora na fiskalni deficit, • pokazuje koliki bi bio fiskalni deficit ako bi sve makroknomske varijable bile u ravnoteži i ako ne postoje jednokratni faktori koji utiču na prihode i rashode države • Strukturni fiskalni deficit odražava uticaj fiskalne politike (poreska politika i politika rashoda), kao i dugoročnih demografskih (starenje stanovništva) i makrokonomskih trendova (promena strukture domaće tražnje) na prihode, rashode i fiskalni deficit • Strukturni deficit predstavlja neku vrstu sistemskog fiskalnog deficita, koji neće spontano isčeznuti sa okončanjem recesije, ..., za njegovo eliminisanje potrebne su diskrecione mere, kao što je smanjenje rashoda i povećanje poreza

5. Ciklično prilagodjeni i strukturnifiskalnibilans • Ciklično prilagođene bilans (CAB) jednak je razlici stvarnog fiskalnog bilansa (B)i cikličnog bilansa (CB): CAB-=B –CB • Srukturni fiskalni bilans (SB), jednak je razlici stvarnog fiskalnog bilansa (B) i fiskalnog bilansa koji je posledica proizvodnog jaza (CB) i fiskalnog bilansa koji je posledica apsorpcionog jaza (A): SB=CAAB= B - CB -A • Pri računanju CAB i SB isključuje se uticaj jednokratnih faktora • Vođenje fiskalne politike na osnovu visine stvarnog fiskalnog deficita može dovesti do pogrešnih odluka • u periodu ekspanzije i apsorpcionog buma stvara se privid povoljne fiskalne pozicije zemlje, što upućuje na povećanje rashoda • kada se privredna vrati na ravnotežnu putanju ili nastupi kriza prihodi automatski opadaju, dok je za smanjenje rashoda neophodno doneti diskrecione mere štednje (što je nepopularno) , ... zbog toga fiskalni deficit raste • Ciklčno prilgođeni i strukturni fiskalni deficit su konceptualno superiorniji za vođenje fiskalne politike, ... ali imaju i nedostatke (nisu direktno merljivi, postoji mogućnost manipulacije) • nova fiskalna pravila na nivou EU ograničavaju strukturni fiskalni deficit do nivoa 0,5% BDP

6. Postupak ocenjivanje strukturnog bilansa • Ocena strukturnog deficita se vrši u više koraka: • Ocena potencijalnog BDP i proizvodnog jaza (HP i CD pristup) • Ocena ravnoteženog/održivog deficita u tekućem platnom bilansu i apsorpsionog jaza • Identifikacije i isključenje jednokratnih faktora • Ocena budžetskih elastičnosti/koeficijenta osetljivosti • Ocena ciklično prilagođenog fiskalnog deficita (CAB) • Ocena strukturnog fiskalnog deficita (SB ili CAAB)

7. Metode procene proizvodnog jaza • Proizvodni jaz (output gap) predstavlja relativno odstupanje stvarnog (Y) od potencijalnog BDP (Y*): Ygap=(Yt-Yt*)/Yt* ili u slučaju logaritmovanih podataka Ygap=log(Yt/Yt*) • Proizvodni jaz se u ekonomskoj literaturi uglavnom poistovećuje sa privrednim ciklusom • Potencijalni BDP (dugoročni trend) – predstavlja maksimalni održivi nivo proizvodnje, koji može biti ostvaren sa raspoloživim faktorima proizvodnje i tehnologijom • Prvi korak za računanje proizvodnog jaza je ocena potencijanog/ravnotežnog BDP – koji se ponekad poistovećuje sa trendom u BDP • Postoje brojni metodi za ocenu potencijalnog BDP, od kojih se najčešće koriste: • Hodrik – Preskotov (HP) filter • Kob-Daglasova (CD) proizvodna funkcija:

8. Ocena potencijalnog BDP (trenda) pomoću HP filtera • U slučaju godišnjih podataka u polaznom modelu se pretpostavlja da je stvarni (uočeni) BDP (Yt) zbir neobservabilnih komponenti: trenda Yt* i privrednog ciklusa Yct (slučajna komponenta et je uključena u cikličnu): Yt = Yt*+Ytc • Napomena: u slučaju kvartalnih ili mesečnih vremenskih serija neophodno je pre primene HP filtra izvršiti njihovo desezoniranje kako bi se dobio model 1. • desezoniranje obuhvata i isključenje slučajne komponente

9. Ocena trenda pomoću HP filtera • HP filter razlaže uočenu vremensku seriju (Yt) na neobservabilne komponete trend (Yt*) i ciklus (Yct), pri čemu se pretpostavalja da je Yt* nestacionarno, dok je Yct stacionarno • Primenom HP filtera dobija se relativno gladak trend oko koga fluktuira ciklična komponenta • Na osnovu trenda Yt *ocenjenog pomoću HP filtera računa se proizvodni jaz po formuli: Ygap=(Yt-Yt*)/Yt* • Prednost HP filtera: • jednostavnost, određuje se samo jedan parametar od koga zavisi glatkoća trenda • nedostataci: izostanak ekonomskog utemeljenja, nepouzdanost ocene pri kraju uzorka, osetljivost na strukturne lomova

10. Ocena proizvodnog jaza primenom CD proizvodne funkcije (1.4) • Kob –Daglasova proizvodna funkcija, zasniva se pretpostavci da je BDP (Y) funkcija kapitala (K), rada (L) i ukupne faktorske produktivnosti (TFP): • Polazeći od CD proizvodne funkcije potencijalni BDP (Y*) se računa na sledeći način: gde je radno aktivno stanovništvo (15-65 god.), trendna stopa participacije, NAWRU stopa nezaposlenosti koja ne dovodi do rasta zarada ≈ “prirodna” stopa nezapsolenosti • Potencijelni BDP je funkcija: “prirodne” stope zaposlenosti, stvarnog kapitala i tehničkog progresa • Prednost CD funkcije u odnosu na HP i druge filter je bolja ekonomska utemeljenost, ali je ponekad teško ili nemoguće obezbediti podatke za njenu ocenu • Proizvodni jaz se i u ovom slučaju računa kao Ygap=(Yt-Yt*)/Yt*

11. Procena proizvodnog jaza u Srbiji: HP vs. CD • HP pristup: 2003. blaga recesija, 2004-2006 blaga ekspanzija, Q1 2006-Q2 2008 snažna ekspanzija, Q2 2008-Q3 2009 snažna recesija, nakon toga blagi oporavak • CD pristup: Visok stepen slaganja sa HP pristupom (0,9 Pirsonov koeficijent korelacije) • …uz povremena umerena odstupanja (prosečno apsolutno odstupanje 0,8% BDP)

12. Apsorpcioni jaz • Apsorpcija (A) ili domaća tražnja (D) je jednaka: D= Y+NX, gde je sa Y označen BDP, a sa NX spoljnotrgovinski deficit ili deficit u tekućem platnom bilansu • U većini istraživanja kao mera spoljne neravoteže korisi se deficit tekućeg bilansa (CA) umesto NX – ovo je naročito opravdano u slučaju Srbije jer se značajan deo NX finansira doznakama (doznake iznose oko 10% BDP) • Apsorpcioni jaz se definiše kao odstupanje stvarnog (CAt) od održivog deficita tekućeg platnog bilansa (CAt*): AGAPt = CAt-CAt* • U analizama se apsorpcioni jaz najčešće iskazuje kao učešće u potencijalnom BDP: agapt =(CAt-CAt*)/Yt* • Ako je agapt visok to znači da je CAt znatno veći od održivog CAt* odnosno da je domaća tražnja znatno veća od BDP • Dugoročno, domaća tražnja (apsorpcija) ne može da bude znatno veća od BDP, jer nije moguće dugoročno ostvarivati visok CA deficit u tom slučaju bi spoljni dug kontinuirano rastao • Visoka domaća tražnja generiše visoke prihode od poreza na potrošnju (PDV, akciza, carina ), što privremeno smanjuje fiskalni deficit i stvara iluziju o dobroj fiskalnoj poziciji države • Stoga je neophodno da se proceni održivi deficit tekućeg bilansa (CA*), a potom i poreski prihodi i deficit koji odgovaraju održivom CA*

13. Procene održivog apsorpcionog jaza • Odživi deficit tekućeg bilansa CA* se definiše kao deficit koji stabilizuje odnos spoljnog duga (F) u odnosu na BDP na nivou na kome je verovatnoća platnobilansne ili devizne krize niska • Metodi procene odživog deficita u tekućem bilansu (CA*) su brojni: • računanje HP trenda u tekućem bilansu (CA*) • procena održivog deficita na osnovu ekonometrijskih metoda: • procena na osnovu podataka panela (više zemalj i više perioda), • procena na osnovu vremenskih serija, • izvodjenje CA* iz formule koji stabilizuje odnos duga prema BDP (F/Y) na određenom zadatom nivou (videti . • Za Srbiju je relevantnije da se CA* izvodi tako da stabilizuju odnos F/Y na određenom zadatom niovu. Postoji dileme koji je to nivo 40%, 60% ili 80% BDP? • Deficit CA Srbije od 2001. godine je bio vrlo visok (u proseku 11% BDP), pa bi primenom statističkih metoda (HP filter, vremenske serije) dobili “održivi” deficit, koji ne ispunjava uslov stabilizacije odnosa F/Y • Na osnovu izračunatog (ocenjenog) CA* računa se apsorpcioni jaz po prethodno navedenoj formuli: agapt =(CAt-CAt*)/Yt*

14. Isključenje jednokratnih faktora (3) • Ukoliko postoje jednokratni faktori koji su u određenom periodu značajno uticali na prihode i rashode tada je neophodno proceniti njihov efekat i isključiti ga iz prihoda i rashoda, a time i iz deficita • Primeri jednokratnih prihoda: prodaja licence za mobilnu telefoniju, naplata poreza na ekstraprofit, ... • Primeri jednokratnih rashoda: rashodi za ublažavanje efekta suše, rashodi po osnovu plaćanja sudskih sporova, sanacija banaka,....

15. Ocena budžestkih elastičnosti- definicija koeficijenta elastičnosti • Koeficijenti elastičnosti εR,Y iεG,Y,pokazuju za koliko se promene prihodi ili rashodi ako se proizvodni jaz promeni za 1%: • podsećanje: koeficijent elastičnosti, po definiciji, u kontinuelnom slučaju je: , a u diskretnom slučaju: • primer: ako je εT,Y = 1,05 to znači da kada proizvodni jaz poraste za 1% prihodi se povećavaju za 1,05% , • Ponekad se pretpostavalja da je εR,Y = 1, a da je εG,Y =0, što znači: • ako je stvarni BDP veći za 1% od potencijalnog tada su prihodi veći za 1% • odstupanje stvarnog BDP od potencijalnog BDP ne utiče značajno na rashode • na osnovu ovih pretpostavki sledi da je za utvđivanje CB i CAB, potrebno korigovati samo prihode, a da rashode nije potrebno korigovari, jer oni nemaju značajnu cikličnu komponetu • ovaj pristup se koristi ako se ne raspolaže detaljnim i pouzdanim podacima o strukturi prihoda i rashoda ili kada uticaj cikličnih fluktuacija privrede na deficit nije u fokusu istraživanja

16. Ocena budžetskih elastičnosti • Elastičnost pojedinačnih poreza u odnosu na proizvodni jaz može se oceniti u dva koraka: • elastičnost poreza u odnosu na poresku osnovicu • elastičnost poreske osnoviceu odnosu na proizvodni jaz • množenjem prethodne dve elastičnosti dobija se elastičnost pojedinačnih poreza u odnosu na proizvodni jaz • Elastičnost poreza na dohodak građana i doprinosi za socijalno osiguranje u odnosu na proizvodni jaz: • elastičnosti poreza i doprinosa u odnosu na masu zarada: masa zarada (L*W) = broj zaposlenih (L)* prosečna zarada (W); (obračun elastičnosti je prikazan u Prilogu) • elastičnost mase zarada u odnosu na proizvodni jaz se dobija ocenom sledeće jednačine: gde je α1 koeficijent elastičnosti mase zarada u odnsou na proizvodni jaz

17. Ocena budžetskih elastičnosti • Na sličan način se računa i elastičnost ostalih poreza (poreza na dobit, PDV i dr.), u odnosu na proizvodni jaz (Girouard, N. 2005) • Elastičnost javnih rashoda u odnosu na proizvodni jaz • pretpostavlja se da samo rashodi za nezaposlene fluktuiraju sa privrednim ciklusima • elastičnost rashoda za pomoć nezaposlenima u odnosu na proizvodni jaz εgu,y/y* jednaka je proizvodu elastičnosti rashoda za nezaposlene u odnosu na broj nezaposlenih (εg,u) i elastičnosti jaza nezaposlenosti u odnosu na proizvodni jaz εu/u*,y/y* • pretpostavlja se da je elastičnost rashoda za pomoć nezaposlenima u odnosu na broj nezaposlenih jednaka εg,u = 1 • Elastičnost jaza nezaposlenosti u odnosu na proizvodni jaz se ocenjuje:iz jednačine gde koeficijent b1predstavlja koeficijent elastičnosti jaza nezaposlenosti u odnosu na proizvodni jaz – jaz nezaposlenosti predstavlja odstupanje stvarne nezaposlenosti od “prirodne” ili trendne stopa nazaposlenosti • Ostali rashodi (plate zaposlenih, kupovina roba i usluga, penzije, javne investicije i dr.) se ne prilagođavaju automatski cikličnim varijacijama privrede - za njihovu promenu su potrebne diskrecione odluke vlade ili promena zakona

18. Koeficijenti osetljivosti poreza i rashoda u odnosu na budžetski deficit • Na osnovu pojedinačnih koeficijenata elastičnosti računa se ponderisani prosek elastičnosti poreza u odnosu na proizvodni jaz: gde su sa Ti označeni pojedinačni porezi, a sa T ukupni porezi. • Ponderisani prosek elastičnosti rashoda u odnosu na proizvodni jaz: gde su sa UB označeni rashodi za nezaposlene, a sa G ukupni rashodi • Koeficijent osetljivosti poreza ηT u odnosu na proizvodni jaz je jednak proizvodu ponderisnog proseka elastičnosti poreza i učešća poreza u BDP: • Koeficijent osetljivosti rashoda u odnosu na proizvodni jaz ηG se utvrđuje kao proizvod elastičnosti rashoda za nezaposlene i učešća (tekućih primarnih ) javnih rashoda BDP-u:

19. Ciklično prilagođeni fiskalni bilans • Koeficijent osetljivosti fiskalnog bilansa (η) u odnosu na proizvodni jaz se dobija kao razlika koeficijenta osetljivosti poreskih prihoda (ηT) i koeficijenta osetljivosti javnih rashoda (ηG) : • Ciklični bilans CB, koji odražava uticaj cikličnih fluktuacija BDP na fisklani bilns jednak je proizvodu koeficijenta osetljivosti fiskalnog bilansa u odnosu na proizvodni jaz (η) i i proizvodnog jaza: CB = η(Yt-Yt*)/Yt* • Ciklično prilagođeni bilans (CAB) jednak je razlici stvarnog bilansa (B) i cikličnog bilansa (CB): CAB=B-CB • ... i on pokazuje koliki bi bio fiskalni bilans pod uslovom da se BDP nalazi na prirodnom/ potencijalnom/ ravnotežnom nivou CABt = Bt –η(Yt-Yt*)/Yt*

20. Ocene budžetskih elastičnosti i koeficijenta osetljivosti fiskalnog bilansa (Srbija i EU) Izvor: za EU “Public Finance in EMU” , a za Srbiju Arsić i dr(2012)

21. Ocena stvarnog i ciklično prilagođenog fiskalnog deficita u Srbiji • Ciklično prilagođeni deficit: CABt= Bt –η(Yt-Yt*)/Yt* • HP Pristup: η=0,34; CD pristup: η=0,32 • …visok stepen slaganja stvarnog i ciklično prilagođenog deficita ukazuje da je najveći deo fiskalnog deficita u Srbiji sistemske prirode, tj. da nije rezultat cikličnih fluktuacija u BDP • U 2010. godini stvarni deficit iznosio 4,6% BDP, a da je BDP rastao po prirodnoj stopi (od 4%), on bi i iznosio 4% BDP Izvor: Arsić i dr.(2012)

22. Ciklično prilagođeni deficit (Srbija i EU10) Izvor: za EU “Public Finance in EMU” , a za Srbiju Arsić i dr(2012)

23. Procene strukturnog fiskalnog bilansa • Strukturni fiskalni deficit se ocenjujetako da što se iz stvarnog deficita isključuje efekat proizvodnog i apsorpcionog jaza (EC), kao i uticaj jednokratnih faktora • Deficit koji isključuje uticaj oba jaza označava se sa CAAB (cyclically and absorption adjusted budget balance) • Proizvodni jaz utiče na fiskalni deficit preko direktnih poreza (porezi na dohodak, porezi na dobit), a apsorpcioni jaz utiče preko indirektnih poreza (PDV, akcize, carine) • Strukturni fiskalni deficit (b**/y*)t, izražen kao % potencijalnog BDP računa se na osnovu sledeće jednačine: (b**/y*)t= (b/y)t-βygapt-γagapt gde je su sa ygapt i agapt označeni proizvodni i apsoprcioni jaz, respektivno • Koeficijenti osetljivosti fiskalnog deficita u odnosu na proizvodni jaz β i apsoprcioni jaz γ odredjuju se na osnovu učešća direktnih i indirektnih poreza u BDP, iz čega sledi da važi η=β+γ.

24. Računanje koeficijenata osetljivosti fiskalnog deficita u odnosu na proizvodni jaz i apsoprcioni jaz • U analizama za Srbiju procenjeno je da se koeficijent osetljivosti η nalazi u intervalu od 0,32 (pristup na osnovu proizvodne funcije, do 0,36 pristup zasnovan na HP filteru – prosečna vrednost iznosi 0,34, • Učešće direktnih i indirektnih poreza u BDP u Srbiji je skoro identično pa je vrednost parametara jednaka β=γ=0,17 • Ocene su aproksimativne pa je opravdano koristiti β=γ=0,2

25. Računanje strukturnog fiskalnog deficta za Srbiju • Strukturni fiskalni deficit za Srbiju se računa na osnovu sledeće jednačine: (b**/y*)t= (b/y)t-0,2ygapt-0,2agapt • Pri računanju strukturnog deficita korišćen je proizvodni jaz kao prosek proizvodnih jazova na osnovu HP trenda i proizvodne funkcije • Pri računanju strukturnog fiskalnog deficita korišćene su različite ocene apsorpcionih jazova, ali sve one daju slične rezultate

26. Procena strukturnog deficita za Srbiju na osnovu proizvodnog jaza i alternativnih procena apsorpcionh jazova

27. Alternativne procene strukturnog fiskalnog deficita u Srbiji, % BDP

28. Relevantnost apsorpcionog jaza za ocenu strukturnog fiskalnog deficita • Strukturni deficit (CAAB) je veći od ciklično prilagodjenog deficita (CAB) • Razlika je naročito izražena ako (CAAB) izračunamo na osnovu održivog CA*=6% BDP, • na osnovu prethodne analize ocenjujemo da je ovo najverodostojnija procena CAAB • Strukturni deficit pri čijem računanju se uključuje i spoljni jaz (ca*=6% BDP) je za oko 1 p.p. BDP veći od cikličnog deficita koji uzima u obzir samo proizvodni jaz • Iz prethodnog sledi da je dugoročno neodrživ deficit tekućeg platnog bilansa od oko 10% BDP, omogućavao privremeno visoku domaću potrošnju, a time i privremeno visoke prihode od poreza na potrošnju • Da su spoljni deficit i domaća potrošnja bili na održivom nivou, poreski prihodi bi bili za 1. p.p. BDP niži, dok bi fiskalni deficit bio za 1 p.p. Viši od ostvarenog fiskanog deficita u periodu 2002-2011. godina.

29. Ciklično prilagodjeni (CAB) i strukturni deficit (CAAB), % BDP

30. Uzroci strukturnog deficita i mere za njegovo smanjenje • Strukturni fiskalni deficit u Srbiji je posledica određenih mera ekonomske politike koje su usvajane tokom prethodnih godina: • Primeri mera koje su uticale na povećanje strukturnog fikslanog deficita: • smanjenje poreza na zarade i uvođenje neoporezivog dela zarade u 2007. godini (≈ +1% BDP) • vanredno povećanje rashoda na penzije za 22% u 2008. godini (≈+2,5% BDP) • smanjenje carinskih stopa na uvoz robe iz EU u periodu 2008- 2013. godina ( ≈ +1,5% BDP) • fiskalna decentralizacija – preraspodela dela prihoda od poreza na zarade od centralnog ka lokalnom nivou (≈ 0,9% BDP) • Određene mere uticale na smanjenje strukturnog deficita: • zamrzavanje plata i penzija tokom 2009. i 2010. godine (efekat ≈ -2,5% BDP) • fiskalna konsolidacija u 2013. godini za (-2% BDP) • Strukutrni fislani deficit u Srbiji je i visok u 2013. će iznositi oko 4% BDP • Za smanjenje strukturnog fiskalnog deficita na nivo koji je propisan u EU (0,5% BDP) neophodno je trajno smanjenje javnih rashoda

31. Literatura • Arsić, M. (2009), “Fiskalna konsolidacija i reforma javnog sektora”, Kvartalani monitor 17, FREN, Beograd • Arsić, M., A. Nojković, S. Randjelovići S. Mićković (2012) „Strukturnifiskalni deficit idinamikajavnogduga Srbije“,Ekonomskifakulteta u Beogradu • Bornhorst, F., Dobrescu, G., Fedelino, A., Gottschalk, J. & Nakata, T. (2011) „When and How to Adjust Beyond the Business Cycle? A Guide to Structural Fiscal Balances“. International Monetary Fund Technical Notes and Mannuals • Dobrescu, D. i F. Salman (2011) “Fiscal Policy during Absorbtion Cycles”, Working Paper 11/41, IMF, Washington • European Commission (2005) „New an Updated Budgetary Sensitivities for Tha EU Budgetary Surveillance“. Directorate-General Economic and Financial Affairs, Brussels. • European Commission (2010) „The Production Function Methodologyfor Calculating Potential Growth Ratesand Output Gaps“, Economic Papers 420

32. Literatura 7. Fedelino, A., A. Ivanova I M. Holton (2009) “Computing Cyclically Adjusted Balances and Automatic Stabilizers”. Tehnical Tehnical Notes and Manuals, IMF – Fiscal Affairs Department , Washington 8. Giorno C., Richardson P., Roseveare D., Noord P. (1995)„Estimating Potential Output, Output Gaps and Structural Budget Balances“, OECD Economics Department Working Paper No. 152 9. Girouard, N. & C. Andre (2005) „Measuring Cycilcally-adjusted Budget Balances for OECD Countries“, OECD Economic Department Working Papers, No. 434, OECD Publishing. 10. IMF (2007) “Assesing the Fiscal Stance During Absorption Booms”. Chapter III in Bulgaria: Selected Issues”, IMF, Staff Country Report 07/390. 11. Rahman, J. (2010) “Absorbtion Boom and Fiscal Stance: What Lies Ahead in Eastern Europe?”.Working Paper 10/97, IMF, Washington

33. Prilog: Elastičnost poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje u odnosunamasu zarada • Prema metodologiji OECD elastičnost poreza na dohodak i doprinosa u odnosu na masu zarada se računa kao količnik ponderisanog proseka graničnih i prosečnih poreskih stopa: ...gde su sa MA i AV označene granične i prosečne poreske stope u dohodnom intervalu i. • Granične poreske stope jednake su: • Prosečne poreske stope jednake su: AVi = TWi/ Wi • Dohodni intervali obuhvataju zarade u privatnom sektoru u intervalu od ½ do trostruke prosečne zarade. Sa γisu označeni ponderi mase zarada u intervalu i u odnosu na ukupnu masu zarada u datom intervalu. Dužina dohodnog intervala je obično 1 p.p.