Planski bilans uspeha

1. Planskibilansuspeha js

2. Uvod • Postupakfinansijskogplaniranja u preduzeću započinjeplaniranjembilansauspeha. • Sastavljanje planskog BU je obično prvi zadatak, ali u praksi može biti i drugačije. • Prvo se radi planski BU jer na osnovu njega dolazimo do podataka o planiranoj visini neto dobiti, koja čini izvor iz koga se povećava sopstveni kapital. • Planirana visina neto dobiti opredeljuje planiranje finansijske strukture u planskom BS. • Isto, visina planirane neto dobiti utiče i na likvidnost i solventnost u periodu za koji se plan donosi. • Dakle, da bi se mogao planirati BS i doneti godišnji plan novčanih tokova u preduzeću, potrebno je prvo sačiniti planski BU.

3. 0 • Zbog svoje međusobne povezanosti planski BU i planski BS se rade paralelno. • Sastavljanju planskog BU i planskog BS prethodi temeljno i detaljno planiranje: proizvodnje, nabavke, prodaje, troškova, kadrovsko planiranje i planiranje ulaganja u stalna sredstva. Svi ovi planovi se sažimaju, najpre u planski BU iz kog se kasnije izvodi planski BS. • Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak, čime se definiše rentabilnost u poslovanju preduzeća kao i činioci očuvanja i uvećanja imovine preduzeća i održavanja njegove solventnosti. U okviru izrade ovog plana utvrđuju se rizici i ispituje se mogućnost njihovog smanjenja. • Ovaj plan se analitički rasčlanjuje po mesecima i tromesečno odnosno po vrstama proizvoda, prodajnim teritorijama i kupcima.

4. Projekcija prihoda, troškova i rezultata • Kod finansijskog planiranja bilansa uspeha potrebno je uraditi: • projekciju ukupnih prihoda, • projekciju troškova, • utvrditi da li će (i koliko) se ostvariti dobit u narednih nekoliko godina poslovanja. • Ako preduzeće već posluje planirani bilans uspeha je moguće uraditi na osnovu postojećeg bilansa uspeha, uz pretpostavke povećanja prihoda od prodaje i dobiti za određeni procenat. • Na primeru preduzeća MIL i njegovog pojednostavljenog bilansa uspeha uradićemo projekciju prihoda i ukupnih troškova u naredne tri godine godine.

5. Primer 1 - Bilans uspeha za 2013. – preduzeće MIL

6. Primer 1 - Planirani bilans uspeha preduzeće MIL

7. 0 • U navedenom primeru bilansa uspeha vidimo da preduzeće iz svojih prihoda pokriva različite vrste troškova (materijala, plata, komunalija, amortizacije i dr.). Međutim, u praksi postoje i neki drugi troškovi koji nisu pomenuti. • Izuzetno je važno što preciznije evidentirati sve troškove koji će nastati u poslovanju jer se na taj način smanjuje mogućnost dobijanja iskrivljene slike o ostvarenoj dobiti. • Troškove je moguće grupisati na fiksne (FT) i varijabilnetroškove (VT). Ovakvom podelom dobićemo precizniju projekciju i drugačiju strukturu planiranog bilansa uspeha. • U planiranju koristićemo direct costing metodu obračuna troškova. Ovakva struktura planskog bilansa uspeha koristi sistem obračuna po varijabilnim troškovima u kome se varijabilni troškovi proizvodnje nadoknađuju srazmerno realizaciji proizvoda i usluga, dok se fiksni troškovi u celini rashoduju na teret tekućih prihoda.

8. Elementi planiranog bilans uspeha • Da bi se utvrdio potreban obim prodaje za ostvarenje finansijskog rezultata potrebni su podaci o sledećem: • Prihodi od prodaje dobijaju se kada se količina proizvoda koja se planira proizvesti i prodati pomnoži sa očekivanom neto prodajnom cenom. • Varijabilni rashodi predstavljaju troškove koji ulaze u cenu koštanja proizvoda. Oni se dobijaju tako što se količina proizvoda koja se planira proizvesti i prodati pomnoži sa njihovom cenom koštanja. Kada ukupne troškove (UT=FT+VT) podelimo sa obimom proizvodnje, dobijamo cenu koštanja po jedinici proizvoda. • Rashodi perioda predstavljaju troškove koji ne ulaze u cenu koštanja proizvoda. • Marža pokrića (naziva se i kontribuciona marža) predstavlja razliku između prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda.

9. Elementi planiranog bilansa uspeha

10. Primer 2 Planirani bilans uspeha – preduzeće MIL

11. Zadatak: Potrebni podaci za sastavljanje planskog bilansa uspeha: • Planirani obim proizvodnje (Q)= 2.000 kom • Planirana neto prodajna cena (p)= 200 EUR • Varijabilni trošak po jedinici proizvoda =120 EUR • Rashodi perioda bez kamata =100.000 EUR • Neto rashodi finansiranja =10.000 EUR • Porez na dobit = 15%.

12. Rešenje zadataka:

13. Objašnjenje zadatka: 1. Prihodi od prodaje planiraju se tako što se planirani fizički obim proizvodnje pomnoži sa planiranom neto prodajnom cenom. Fizički obim proizvodnje, u ovom primeru, planiran je u iznosu od 2.000 komada (gotovih proizvoda). • Planirana neto prodajna cena je 200 eur/komad. • Sledi, prihod od prodaje planiran je u iznosu od 400.000 eur (2.000 *200). 2. Varijabilni troškovi dobijaju se kao proizvod planiranog fizičkog obima proizvodnje i planiranih varijabilnih troškova po jedinici proizvoda. U našem primeru planirani varijabilni troškovi iznose 240.000 eur (2.000 * 120).

14. Objašnjenje zadatka: 4. Rashodi perioda bez kamata jednaki su planiranim fiksnim i relativno fiksnim troškovima koji su sadržani u prodatim proizvodima i troškovima prodaje. Planirani su u iznosu od 100.000 eur. 5. Neto rashodi finansiranja su jednaki razlici između planiranih kamata na obaveze i planiranih kamata na potraživanja. Ovi rashodi su planirani u iznosu od 10.000 eur. 3. Marža pokrića dobija se kao razlika između prihoda od prodaje i varijabilnih troškova i iznosi 160.000 eur. 6. Poslovni dobitak jednak je razlici između marže pokrića i rashoda perioda bez kamata i iznosi 60.000 eur. 7. Bruto dobitak se dobija kao razlika između poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja i iznosi 50.000 eur. 9. Neto dobitak jednak je razlici između bruto dobitka i planiranog poreza iz rezultata i iznosi 42.500 eur.

15. Zaključak • Bilans uspeha je izveštaj o uspehu poslovanja svakog poslovnog subjekta. • To je izveštaj o prihodima, troškovima i rezultatu poslovanja na kraju određenog perioda poslovanja. Konačan rezultat poslovanja može biti gubitak ili dobitak. • Projekcija Bilansa uspeha radi se u cilju sagledavanja budućih rezultata određenih poslovnih odluka koje se donose u sadašnjosti. • Projektovani Bilans uspeha sadrži pored prihoda i sve troškove perioda posmatranja i treba da pokaže da li će preduzeće poslovati pozitivno (dobitak) ili negativno (gubitak).

16. Dodatak: Podela troškova

17. P UT= FT+VT VT FT Q