MASMEDIJI U DRUŠTVENOJ STRUKTURI

1. MASMEDIJI U DRUŠTVENOJ STRUKTURI KOMUNIKOLOGIJA II 11. PREDAVANJE

2. SADRŽAJ PREDAVANJA • MEDIJI MASOVNOG KOMUNICIRANJA U DRUŠTVENOJ STRUKTURI • DRUŠTVENE FUNKCIJE MEDIJA MASOVNOG KOMUNICIRANJA • DRUŠTVENE PRETPOSTAVKE MASMEDIJSKE (NE)ZAVISNOSTI

3. MASMEDIJI U DRUŠTVENOJ STRUKTURI • Pitanja savremene nauke o društvu, uključujući komunikologiju: • Jesu li masmediji i društveni odnos koji se posredstvom njih uspostavlja – masovno komuniciranje, primarni ili izvedeni elementi strukture savremenog društva? • Zavisno od pozicioniranosti masmedija u društvenoj strukturi, u kojoj su meri masmedijski sadržaji društveno determinisani? • Koliko masmediji utiču na društvo i društvene promene?

4. MASMEDIJI U DRUŠTVENOJ STRUKTURI • U SOCIOCENTRIČNIM teorijskim pristupima, koji su hronološki najstariji, polazi se od teze da su društveni položaj medija masovnog komuniciranja, njima posredovani sadržaji i posledice masovnog komuniciranja samo izraz društvene stvarnosti. • Masmediji su locirani izvan ekonomske strukture društva, nisu deo društvene ’baze’, odnosno ’proizvodnih snaga društva’, nego društvenim funkcijama pripadaju idejnoj, tj. ideološkoj sferi društva. • Suština sociocentričnosti, bila ono eksplicitno zastupana (marksizam), kritički preispitivana (kritička teorija društva) ili funkcionalno opravdavana (neofunkcionalizam), ogleda se u instrumentalnom razumevanju masmedija, odnosno masovnog komuniciranja, prvenstveno kao emanacije odnosa moći u društvu. • Saglasno takvom stanovištu, mediji masovnog komuniciranja samo su deo društvene ’nadgradnje’, ’kulturna industrija’ ili ’sredstva’ održavanja unutrašnje homeostaze i stabilnosti društvenog sistema.

5. MASMEDIJI U DRUŠTVENOJ STRUKTURI • Rodonačelnici i zastupnici MEDIJACENTRIČNIH teorija – od Inisa i Mеkluana, preko Gerbenera i Šilera, do postmodernista – drugačije vide ulogu masmedija, pridajući im daleko samostalniju društvenu moć. • Budući da je komuniciranje, kao osnovni element društvene strukture, u savremenosti velikim delom masmedijski posredovano komuniciranje, s jedne strane, i da je savremeno društvo u najznačajnijim funkcionalnim aspektima rezultanta masmedijski proizvedenih sadržaja, tj. informacija i vrednosti kojima je savremeni čovek zasut, sa druge, zaključuje se da su i mediji masovnog komuniciranja u savremnom društvu jedan od bazičnih elemenata njegove strukture. • Za zastupnike ovog pristupa još ubedljivij dokaz da su mediji primarni uzroci društvenih promena nalazi se u činjenici na koju ukazuje istorija: sa svakom promenom na medijskom planu nastupala je i odgovarajuća društvena promena.

6. MASMEDIJI U DRUŠTVENOJ STRUKTURI • Mediji masovnog komuniciranja istovremeno su ’društveni proizvod’ i ’proizvođač’ društvenih odnosa i društvenih promena. U kojoj će meri masmediji biti njihova posledica, a u kojoj uzrok, u određenom periodu, zavisi od vrlo razuđenog sklopa socijalno-istorijskih uslova. • „MEĐUZAVISNOST implicira da su masmediji i društvo u stalnoj interakciji i da utiču jedni na druge (...). Mediji (kao kulturna industrija) odgovaraju na zahteve društva za informacijama i zabavom i, u isto vreme, stimulišu inovacije i doprinose menjanju socijalno-kulturne klime, koji proizvode nove zahteve u masovnom komuniciranju” (Denis Mekvejl).

7. MASMEDIJI U DRUŠTVENOJ STRUKTURI • Najmoderniji, ali svakako ne i najubedljiviji pristup je AUTONOMISTIČKI. • Unatar izvesnih političkih konceptualizacija, koje korespondiraju sa aktuelnim procesima globalizacije, društvo i masmediji se sagledavaju kao relativno nezavisni sistemi, među kojima se ostvaruje nizak stepen interferencije. • Ovaj pristup je nastao kao derivat prethodnog teorijskog uopštavanja relacije društvo-masmediji, predimenzioniranjem empirijskim istraživanjima potvrđenih činjenica da je društvo, s jedne strane, relativno rezistentno, posebno u kraćem vre-menskom periodu, na persuazivne aspekte delovanja masmedija (to je i dokazno u brojnim kritikama primene S-R teorije u masovnom komuniciranju) i da određeni masmediji u određenom socijalno-istorijskom kontekstu, sa druge strane, mogu sačuvati izvestan stepen autonomije od ekonomskih, političkih i inih uticaja iz okruženja. • Autonomna pozicija želi da sugeriše kako je medijska kultura površna i ne dotiče značajno lokalnu kulturu. Sledi da se ’kulturni imperijalizam’ verovatno neće desiti, ni slučajno protiv volje kulturno ’koloniziranih’.

8. DRUŠTVENE FUNKCIJE MASMEDIJA • Nezavisno od pozicioniranosti masmedija u društvenoj strukturi i subje-ktivnih namera medijskih vlasnika, kontrolora i profesionalnih komunikatora, mediji masovnog komuniciranja nužno obavljaju društvene funkcije: • informisanja – INFORMATIVNA FUNKCIJA, • obrazovanja – EDUKATIVNA FUNKCIJA, i • zabave– DISTRAKTIVNA FUNKCIJA, pripadnika masovne publike. • U praksi masovnog komuniciranja one deluju simultano, u međusobnom ekvilibrijumu u kojem je, zavisno od samog masmedija i poruka koje se masovno distribuiraju, moguće uočiti trenutnu ili trajnu prenaglašenost neke od ovih funkcija.

9. DRUŠTVENE FUNKCIJE MASMEDIJA • INFORMATIVNA FUNKCIJA medija masovnog komuniciranja ostvaruje se kroz posredovanje poruka o relevantnim događajima, ličnostima, stanjima i pojavama iz života, recipijentima koji o njima ništa, malo ili nedovoljno znaju, zato što su pro-storno i vremenski razdvojeni od njih i ne mogu ih, bez masmedija kao posre-dnika, čulno dosegnuti. • Te poruke moraju biti: • aktuelne, • pravovremene, • istinite, • objektivne i • Potpune, da bi informativna funkcija masmedija došla do punog izra-žaja. • Bitne razlike javljaju u poimanju ovih atributa. Polazeći od tih razlika, moguće je uočiti tri praktično-teorijske konceptualizacije poruke i to kao: ’ • ogledala’ stvarnosti, • objašnjenja stvarnosti ili • definisanja stvarnosti.

10. DRUŠTVENE FUNKCIJE MASMEDIJA • EDUKATIVNA FUNKCIJA medija masovnog komuniciranja ostvaruje se: • celinom objavljenih poruka – INDIREKTNO, i • planskim didaktičkim delovanjem komunikacionih cenatara na određene recepcijske krugove u masovnoj publici – DIREKTNO.

11. DRUŠTVENE FUNKCIJE MASMEDIJA • ZABAVNA/DISTRAKTIVNA FUNKCIJAmasmedija pretpostavka je ostvarivanja prethodne dve, informativne i edukativne, pa i samih medija masovnog komuuniciranja kakvim ih danas poznajemo. Bez zabavnih sadržaja i različitih formi njihovog realizovanja masmediji, možda, ne bi ni postojali ili, barem, ne bi imali današnji društveni značaj i uticaj na publiku. • Distraktivna funkcija medija masovnog komuniciranja „jeste da omogući individui da ’predahne’, da bi mogla nastaviti da se izlaže informisanju, interpretacijama i preskripcijama koje su joj toliko neophodne u modernom svetu” (Wright).

12. DRUŠTVENE PRETPOSTAVKE MASMEDIJSKE (NE)ZAVISNOSTI • Pitanje: da li je moguće uspostaviti nezavisnost masmedija? • Ona bi trebalo u prvom redu da obezbedi profesionalnu slobodu izbora posredovanih sadržaja od različitih društvenih uticaja, po-sebice od različitih vidova eksplicitne kontrole. • Tri opasnosti po masmedijsku nezavisnost: • OPASNOST DRŽAVE, • OPASNOST POLITIKE, • OPASNOST NOVCA.

13. DRUŠTVENE PRETPOSTAVKE MASMEDIJSKE (NE)ZAVISNOSTI • Liberalni pristup afirmisan u SAD: NEZAVISNOST MEDIJA MOGUĆA JE SAMO AKO NISU U VLASNIŠTVU DRŽAVE. • SVI MASMEDIJI U PRIVATNOM VLASNIŠTVU (osim PBS-a). • Nedostaci ovog pristupa: • država uvek određuje normativni okvir funkcionisanja masmedija (FCC), • vlasnici masmedija imaju • politički identitet i interese, • lukrativne interese.

14. DRUŠTVENE PRETPOSTAVKE MASMEDIJSKE (NE)ZAVISNOSTI • Masmediji i političke organizacije pozicionirani su u političkim sistemima koa kanali interakcije javne vlasti/države i građana. • Smisao postojanja političkih organizacija (stranaka, partija, pokreta) je VLAST. • Partikularizam: „Svakoj stranci istina je strana, jer ona misli da je istina na njenoj strani” (Šušnjić). • Model sa četiri varijable Kolin Sejmon Jur o utvrđivanju uticaja političkih organizacija na medijske sadržaje: • organizaciona veza između medija masovnog komuniciranja i partija; • odanost masmedija stranačkim ciljevima; • politička orijentacija recipijenata (čitalaca, slušalaca, gledalaca) nekog masmedija prema partijama; i • korelacija (eventualno) između veličine segmenta publike jednog masmedija i veličine segmenta biračkog tela određene političke partije.

15. DRUŠTVENE PRETPOSTAVKE MASMEDIJSKE (NE)ZAVISNOSTI • Altšal ponudio zaključke u vidu ’zakona novinarstva’. U dva od njih kaže: „Ko plaća orkestar, bira i muziku” i „Novac se najdalje čuje” (u javnom komuniciranju). • Time se ukazuje na realnu mogućnost da svaki vlasnik privatnog masmedija izabere i političku opciju koju može, otvoreno ili pritajeno, da podržava u političkom komuniciranju. • Baždikijan tvrdi da je ustanovljen poseban model, sasvim sigurno ne nezavisnog novinarstva, ’novčani žurnalizam’ (money journalism). „Suštinsko je to da novac kontroliše novinarstvo. To može da ograniči izveštavanje kao i slobodu uređivačkog izražavanja”.

16. DRUŠTVENE PRETPOSTAVKE MASMEDIJSKE (NE)ZAVISNOSTI • Zaključci: • Sintagma ’nezavisni mediji’ služi da bi se označila pre jedna vrsta idealnog tipa masmedija, a ne kao njihov pojavni oblik. • Za ispravno odmeravanje pozicije konkretnih masmedija u konkretnim sredinama može se koristiti mnogo širi repertoar naziva: ’opozicioni’, ’antiinstitucionalni’, ’radikalni’, ’kontrakulturni’, ’alternativni’, ’civilni’... masmediji. • Ako se već kolokvijalno i pragmatično upotrebljava sintagma ’nezavisni mediji’, mora se precizno odrediti: NEZAVISNI OD KOGA.

17. PITANJA ?