atletika

1. atletika

2. Struktura atletike • Reč atletika (nadmetanje) je starogrčkog porekla i znači takmičiti se, boriti se u brzini, snazi i dr. • Atletika spada u grupu bazičnih sportova, a po svojoj strukturi pokreta spada u grupu cikličnog i acikličnog tipa aktivnosti • Atletiku čine atletske discipline koje su podeljene na trčanja, skokove, bacanja, hodanje i višeboj. Većina atletskih disciplina je sastavljena od prirodnih kretnih aktivnosti koje čovek spontano vrši. Raznolikost atletskih vežbi i mogućnost doziranja opterećenja, omogućava razvoj skoro svih motoričkih sposobnosti i primenu kod osoba različitog uzrasta, pola i fizičke pripremljenosti. Atletske kretnje se mogu koristiti kao sredstvo za razvoj pojedinih sposobnosti ili kao poseban oblik izražavanja maksimalnih mogućnosti čoveka u takmičarskim disciplinama. Atletske aktivnosti su pristipačne svim uzrasnim i socijalnim kategorijama stanovništva i imaju posebnu preventivnu zdravstvenu vrednost

3. Ispit iz atletike • 1.KOLOKVIJUM – niski skip , visoki skip (4), niski start sa kružnom tehnikom trčanja (5), ftafeta 4x100 metara (5) • 2. KOLOKVIJUM- skok u dalj tehnikom uvinuće , skok u dalj koračnom tehnikom (5), skok u vis flop tehnikom (5) • 3. KOLOKVIJUM- bacanje kugle školskom tehnikom (5) • Pismeni ispit iz atletskih pravila (20) • Pismeni ispit iz teorije atletike (31) • Aktivnost na nastavi (20)

4. Atletika se može upražnjavati svuda, na slobodnim prostorima, drumovima, u šumama, na otvorenim i zatvorenim terenima, na specijalno uređenim stadionima ali isto tako na i na najjednostavnijim ad hoc pripremljenim i napravljenim uređajima i terenima • Atletika je individualni sport, ali se može sprovoditi i kao ekipni u vidu ekipnih takmičenja, reprezentacija ili štafeta • Atletika je neophodna osnova za viša individualna dostignuća skoro u svim sportovima, naročito u bazičnim pripremema sportista

5. Rezultati u atletici mogu poslužiti kao najrealnije sredstvo za ocenu razvoja pojedinih sposobnosti čoveka kao što su brzina, izdržljivost, snaga i pojedini njihovi oblici • Atletika je osnova telesnog vaspitanja školske omladine u najvećem broju zemalja kao i kod nas • Zbog svoje tradicije, univerzalnosti, ugleda, kao i široke mogućnosti primene i uticaja na razvoj čoveka, atletika se zajedno sa plivanjem i gimnastikom smatra BAZIČNIM SPORTOM

6. Grane atletike • Osnovne grane atletike su: hodanje, trčanja, skokovi, bacanja i višeboji • Kao osnovni program, koji se za osnovu podele discipline uzima, jeste Olimpijski program, a kao pravila takmičenja uzimaju se međunarodna pravila za atletska takmičenja koja je izdala Međunarodna atletska federacija (IAAF) OFICIJELNI PROGRAM ATLETSKIH DISCIPLINA Grupa Disciplina Kratki sprint 100 m i 200 m Dugi sprint 400 m Kratke srednje pruge 800 m Srednje pruge 1500 m Duge pruge 5000 m i 10000 m Maraton 42,195 km Preponska trčanja 100 m, 110 m, 400 m i 3000 m stipl Štafete 4 x 100 m i 4 x 400 m Daljinski skokovi skok u dalj i troskok Visinski skokovi skok u vis i skok motkom Bacanja kugla, disk, koplje i kladivo Hodanja 20000 m i 50000 m Višeboji desetoboj (M) i sedmoboj (Ž)

7. TRČANJA Istorijski pregled • U prastara vremena kada su se porodice i prvobitne zajednice pretvarale u plemena, a plemena u rodove i narode značaj atltskih kretnji sve više je dolazio do izražaja. Da bi se održali u životu prvobitni ljudi živeli su u manjim grupama, sredstva za održavanje života pribavljali su sakupljanjem plodova boljaka, lovom i ribolovom. Da bi to uspešno ostvarivali, te da bi u međusobnoj borbi ili borbi sa životinjama i prirodom mogli opstati, morali su dobro trčati, dobro savladati prepreke i dobro bacati oruđe za lov ili oružje u borbi. U završnoj fazi razvoja prvobitne zajednice, pri njenom prelasku u tzv. vojnu demokratiju, takmičenja dobijaju na važnosti kao podesna priprema za borbu. Prvi tragovi primitivne atletike pronađeni su još pre 4000 godina u Aziji i Africi, naročito u Egiptu

8. Atletika se u današnjem obliku razvila kod starih Grka, a među njima najznačajnije su bile Olimpijske igre. Atletski program je sadržao trčanje na 1,2,7 i 24 stadiona što odgovara današnjim trkama na 200, 400, 1500 i 5000 metara. Čak su i žene imale svoje takmičenje u trčanju na kratkim rastojanjima “ Hereje” • Startno mesto je kod starih Grka u početku bilo označeno stubovima i linijom u pesku. Kasnije su na startnom mestu postavljane kamene ploče sa isklesanim udubljenjem, tako da su stopala takmičara imala dobro uporište. Takođe, oni su poznavali niski i visoki start • Rimljani nisu posvećivali pažnju trčanju na kratke staze

9. Maratonska trka uvedena je kao spomen trka na atinskog ratnika po imenu Filipid, koji je posle pobede Atinjana nad Persijancima na Maratonskom polju (490. god. pre n.e.), trčeći pod punom ratnom opremom do Atine, da bi saopštio radosnu vest o pobedi ( “Radujte se – mi smo pobedili “) i odmah posle toga pao mrtav od iscrpljenosti • Od 1896 se trči maraton, a od 1970. god. ga trče i žene • Moderna atletika - prva javna takmičenja kao i prvo nacionalno prvenstvo održani su u Engleskoj 1866. godine i od tada se atletika počela širiti po celom svetu

10. Na razvoj atletskog sporta veliki uticaj su imale i moderne Olimpijaske igre, koje su po uzoru na antičke prvi put održane 1896. godine u Atini • Na atletskom prvenstvu Engleske 1866. god. – 100 jardi:10,5 sek i 440 jardi: 55,0 sek • U Americi je razvoj atletike započeo 1925. god. Prve discipline u kojima su se održavala takmičenja bila su trčanja. Prvi je kleknuo na startu i tako uveo tzv. Niski start C. H. Sherrill 1887. godine, nastupajući za Yale univerzitet • U trčanju na kratkim stazama nisu zaostajale ni žene. Savremena ženska atletika pojavila se početkom devetnaestog veka u Engleskoj

11. Sprint • Podela : kratki sprint, produženi sprint, štafeta i prepone • Tehnika trčanja: potpuno opružanje noge u zadnjoj potpornoj faza, peta ide na gluteuse, iznosi se visoko koleno, enrgičan rad ruku, grabi se podloga malo ispred težišta tela, naglašeno trčanje na prednjem delu stopala, male oscilacije težišta tela po vertikalnoj osi, iz profila posmatrač vidi da stopalo kruži • Niski start - tehnika • Startno ubrzanje (postepeno podizanje kukova, prati ga podizanje glave, kolena visoko i napred, jak zamah rukama, nagib treom napred, progresija dužine koraka)

12. Trčanje po distanci (zadatak održanje što duže maksimalne brzine, u koraku brzina se dobija od momenta prolaska vertikale do faze zadnjeg odupiranja, zadržava u vazduh, gubi od momenta prednjeg odupiranja do vertikale). • Faze u maksimalnoj brzini sprinterske tehnike trčanja • Finiš (telo se izvodi iz ravnotežnog položaja guranjem ramena napred (izraženo kod preponskih trka) , trkač počinje da pada i budi se nagon za održanje ravnoteže, korak se skraćuje, povećava se frekvencija i naglašava se faza zadnjeg odupiranja ) • Štafeta 4x100 m 4x400 m • Anaerobni izvori energije

13. Srednje i duge pruge • Visoki start • Klateća tehnika trčanja (u zadnjoj potpornoj fazi stopalo se malo zabacuje, koleno se ne iznosi visoko, stopalo se naglašeno izbacuje napred i grabi se podloga celim stopalom ili preko pete (sa izuzetkom nekoliko vrhunskih crnih trkača koji su ekstremno lagani i trče na prednjem delu stopala), minimalne vertikalne oscilacije težišta tela, sve faze duže traju i za posmatrača noga se klati u zglobu kuka). Amplituda pokreta rukama zavisi od brzine trčanja, pri trčanju na 800 m je najveća a najmanja je kod maratonaca

14. Na atletskoj stazi • Na drumu (polumaraton, maraton, ultra maraton) • Kros trčanja • Planinsko trčanje (kros) • Aerobni izvori energije

15. Asafa • http://www.youtube.com/watch?v=h0aoWI2EARM • http://www.youtube.com/watch?v=_KyYjngvokw • http://www.youtube.com/watch?v=VjA2n63CmKw • http://www.youtube.com/watch?v=TZno4-lEXOM&feature=related

16. Maraton • http://www.youtube.com/watch?v=j_Yk1xeSLRk&feature=related