Psihologija jezičkih poremećaja

1. Psihologijajezičkihporemećaja Prof.dr VesnaRadoman FASPER

2. Tretman jezika kao sposobnosti • U Psihologiji jezik najčešće tretiramo kao sistem visoko povezanih sposobnosti i veština na koje učenje ima veliki uticaj. Tu spadaju sposobnosti i veštine artikulacije, čitanja, pisanja,slušanja i razumevanja govora i jezika (Radoman 2003)

3. Jezik se u psihologiji tretira • kao k o g n i t i v n a s p o s o b n o s t (najčešće) • kao ponašanje • kao znanje

4. Složaj različitih ali povezanih subsistema (Radoman 2013) • Ovaj kompleksni sistem i sposobnosti i veština nije jednostavna homogena celina već skup i složaj različitih podsistema od kojih jedan ili više njih mogu biti oštećeni ( npr. artikulacija i čitanje) dok ostali mogu ostati intaktni (npr.verbalno razumevanje).

5. Definicija jezičkih poremećaja Poremećaji sposobnosti produkovanja , razumevanja i usvajanja sistema znakova koji prenosi značenje.Podrazumeva poremećaje sposobnosti na nivou govorenja, slušanja,pisanja , čitanja i razumevanja jezika.

6. Preduslovi za razvoj jezika(govora) ili jezičkih (govornih) poremećaja • Organski (biološki): fiziološko-anatomska zrelost (nezrelost) intaktnost (narušenost) govornih organa,auditivnog aparata i CNS,vizuelnog senzornog aparata i motorike ili njihova oštećen. • Psihološki :adekvatne (neadekvatne) kognitivne funkcije,emocionalne i motivacione karakteristi- ke ličnosti • Socijalni : stimulativni (deprivacioni) socijalno- kulturalni podsticaji za razvoj jezika

7. Organski (biološki)preduslovi . … Intaktnost i zrelost govornih organa, CNS-a,auditivnog senzornog aparata za razvoj govora ali i vizelnog senzornog aparata za čitanje i pisanje(fina motorika i koordinacija) Patološki organski činioci (gluvoća)

8. - . - Psihološki preduslovi : dobro razvijena pažnja, pamćenje, inteligencija i druge kognitivne sposobnosti ali i nekognitivni aspekti ličnosti kao što je motivacija, volja za govorenjem Deficitni psihološki preduslovi (nedostatak volje, depresija, apatija)

9. Socijalni preduslovi -Život u zajednici i kulturi -Kod male dece porodica je najvažniji socijalni činilac koji podstiče govor i daje govorno-jezičke modele Deficitni socijalni uslovi (feralna deca, život u domu)

10. Klasifikacija jezičkih poremećaja • Somatogeni a) senzorogeni (gluvoća,slepoća) b)neurogeni • Psihogeni 3. Sociogeni

11. Somatogeni a)senzorigenib)neurogeni senzorogeni

12. Neurogeni • Afazije • Dizartrije • Apraksije • Jezički poremećaji kod cerebralne paralize itd.

13. Sociogeni • Najdrastičniji slučajevi sociogenih jezičkih poremećaja su potpuno nema deca odrasla u šumama bez dodira sa ljudima ili tzv “tavanska deca” skrivana od ljudi i nema. • Poznato je dete –vuk iz Hesea, slučaj Kaspara Hauzera, devojčice Amala i Kamala iz Indije, slučaj Džini, slučaj Izabela, divlji dečak iz Avejrona itd.

14. Feralni slučajevi Slučaj divljeg dečaka VIKTORA iz Avejrona Na slici je spomenik dr. Itara i njegovog “rehabilitanta” Viktora Pronadjen je 1799g. (1800)kada je imao 11-12 godina Viktor je naučio da izgovara samo dve reči,da razume govor i da čita ...

15. Mesto psiholoških činioca u jezičkom poremećaju • Psihološki činioci kao determinante • Psihološki činioci kao posledice • Istovremeni psihički i jezički poremećaj kao posledice delovanja nekog zajedničkog trećeg činioca

16. Psihološki činioci-determinante • Primeri: Mucanje koje nastaje kao posledica konflikta između ljubavi i mržnje koje dete oseća prema ocu ili prema mlađoj sestri (bratu) Elektivni mutizam kao posledica straha i agresije koja je upućena autoritativnom ocu ili učitelju u školi

17. Psihološki činioci kao posledice • Primeri: Palatošiza sa poremećajem artikulacije dovodi do osećanja nesigurnosti, osećanja manje vrednosti,anksioznosti u govornim situacijama Gluvoća sa jezičkim poremećajem dovodi do specifičnih kognitivnih deficita (teškoće razvoja apstraktnog mišljenja) i emocionalnih poremećaja ,negativnog self koncepta

18. Psihički i jezič.porem kao posledice delovanja trećeg činioca • Primer: Neurološki poremećaj kod cerebralne paralize dovodi do intelektualnog zaostajanja i dizartrije

19. Promena mesta boravka • Traži prilagođavanje na nove uslove života i novu sredinu koja takođe može dovesti do pojave jezičkog I komunikativnog poremećaja kao i drugih psihičkih problema

20. Psihogeni jezički poremećaji • Jezički poremećaji nastali kao posledica psihičkih konflikata, psihičkih trauma, emocionalnih poremećaja i slično • Psihička oboljenja sa sobom nekad donose i određene jezičke poremećaje Tipičan je autizam i shizofrenia

21. Psihogeni su vezani za: • Psihički konflikt • Psihičku traumu • Frustraciju • Stres • Intenzivni afekat,emocije • Mentalni poremećaj

22. Provokativni psihološki činioci • Frustracije • Anksioznost • Razni strahovi • Ljubomora • Agresija • Osećaj zanemarenosti i napuštenosti

23. Jezički poremećaji koji su često psihogeni • Mucanje • Mutizam • Elektivni mutizam • Psihogena gluvoća sa mutizmom • Odloženi razvoj govora i progovaranja

24. Psihogeno dejstvo može zahvatiti različite jezičke nivoe 1.Fonološki nivo - fononeuroze - psihogena afonija - psihogena disfonija - spastična disfonija 2.Nivo reči - mucanje 3.Nivo rečenice - “salata od reči” 4.Celokupno govorno izražavanje- mutizam

25. Emocije i jezik (govor) Pozitivne emocije … • Kao što su radost ,ljubav i slično utiču na: - prozodiju(ubrzavanje,ritam glasnost), - kvantitet, - sadržaj

26. Negativne emocije i jezik (jezički poremećaj) • Negativne emocije (tuga,strah,bes, mržnja, ljubomora) utiču na prozodiju,kvantitet,sadržaj i mogu biti u korenu govorne i jezičke patologije Jake emocije- mogu dovesti do jezičke inhibicije i jezičke patologije

27. Emocionalna adaptacija • Kritične faze u životnom ciklusu mogu biti provokativne za jezičku patologiju (polazak u školu, pubertet itd.) jer zahtevaju emocionalnu adaptaciju • Emocionalna neadaptiranost- jez.porem. • Jezički poremećaj-emocionalna neadaptir.

28. Emocionalna deprivacija • Emocionalna hladnoća majke • Zlostavljanje • Institucionalizacija (dom, bolnica-hospitalizam) • Zanemarivanje • Deca bez roditeljskog staranja Mogu ostaviti posledice na jezičku patologiju naročito na odložen jezički razvoj , regresivni jezički razvoj, mutizam itd.

29. Emocionalni poremećaji i traume kod dece usled: • Zlostavljanja i fizičkog nasilja nad detetom • Smrti roditelja ili druge emocionalno važne osobe • Odvajanja od porodice • Zanemarivanja i nebrige o detetu • Razvoda ili raspada porodice • Ozbilnjog rivalstva sa braćom i sestrama • Krutih i drastičnih disciplinskih mera u vaspitanju • Nepodnošljivih uslova u kojima živi • Ratnih uslova, bombardovanja,izbeglištva

30. Primer posledica emocionalne traume na komunikaciju : • Devojčica od 8g.dovedena je na kliniku sa sumnjom na gluvonemost. Uprkos teškoća prilikom testiranja pokazalo se da nije gluva i da je prosečne inteligencije. Nije ispoljila nikakav oblik govora prilikom testiranja i boravka na klinici tokom nekoliko nedelja, sve dok jedna vršnjakinja sa kojom je spavala u sobi nije izvestila da da joj se ova devojčica jednog jutra obratila.

31. Nastavak o slučaju Obratila joj se dok su ležale u krevetima na sprat i nisu se gledale. Međutim kada su ustale i mogle da se vide devojčica je prestala da govori. Istorija slučaja je pokazala da je devojčica živela u velikoj porodici, u skučenoj prostoriji jednog slama sa roditeljima koji su je zlostavljali verbalno, neprestano vičući na nju ,psujući i grdeći je.

32. Emocije-psihički poremećaj-jezički poremećaj Emocionalna dezorga- nizacija često je praćena i govornim odnosno jezičkim poremećajima

33. Emocionalni poremećaji i traume kod dece usled: • Zlostavljanja i fizičkog nasilja nad detetom • Smrti roditelja ili druge emocionalno važne osobe • Odvajanja od porodice • Zanemarivanja i nebrige o detetu • Razvoda ili raspada porodice • Ozbilnjog rivalstva sa braćom i sestrama • Krutih i drastičnih disciplinskih mera u vaspitanju • Nepodnošljivih uslova u kojima živi • Ratnih uslova, bombardovanja,izbeglištva

34. Neadekvatna očekivanja i visoke aspiracije roditelja • Mogu da pogoduju nastanku jezičkog I komunikativnog poremećaja kod malog deteta • Ako dete ne ispunjava roditeljska očekivanja može se javiti, mucanje, redukovan govor, slaba motivacija za govorenjem ili uznemirenost kada treba da govori. Često uz ovo idu osećanje nesigurnosti,nisko samopoštovanje, frustracije, neprilagođenost,poremećaji ponašanja • Oni zajedno ili pojedinačno često vode u poremećaj komunikacije sa okolinom

35. Emocionana dezorganizacija kod psihičkih oboljenja sa govorno-jezičkim posledicama • SCH • Autizam i autistični spektar • Depresija i ciklična psihoza • Konverzivne neuroze • Opsesivno kompulzivne neuroze itd.

36. Odnos psihe i jezičkog poremećaja • Direktan (dvosmeran) • Dodatno se upliću socijalni i organski činioci u ovaj odnos

37. Jezički poremećaj i neprilagođenost ličnosti • Neprilagođenost ličnosti može dovesti do jezičkog poremećaja (konflikt ili neuroza može dovesti do govornog ili jezičkog por.) • Jezički poremećaj može dovesti do neprilagođene ličnosti (osećanje nesigu-rnosti, kompleks manje vrednosti itd.) • Javlja se i cirkularna povezanost

38. Vendel Džonson • Jedan je iz plejade značajnih autora koji se bavio govornim poremećajem uzimajući u obzir psihološke i socijalno-psihološke činioce. “Govorni poremećaj imamo kada detetov govor postane problem za dete i za druge”

39. Džonson razlaže govorni poremećaj na: • Karakteristike govora ( x ) • Reakcije slušalaca na taj govor ( y ) • Govornikove reakcije na reakcije slušalaca ( z )

40. Džonsonov geometrijski model • Govorni problem dobija svoje prave dimenzije na osnovu veličine pojedinih komponenti i njihovih interakcija • Džonson kaže da se ovo može predsta- viti pomoću geometrijskog tela koje ima tri dimenzije pri čemu svaka dimenzija (x,y,z) ima određeni intenzitet . Ako sve tri dimenzije imaju jednak intenzitet dobijamo kocku .

41. Prikaz teorijske situacije na Džonsonovom modelu • .

42. U životnoj konkretnoj situaciji • Dimenzije nikad nisu jednake veličine (intenziteta). Veličina svake komponente nije fiksna i može da varira u zavisnosti od okolnosti, trenutnog psihičkog stanja govornika, broja slušalaca, ličnosti i reakcije slušalaca itd.

43. Džonsonov primer: • X-hrapav glas, nizak intenzitet • Y-ekstremna zabrinutost,ekstremno visok • Z-umerena reakcija, veća od x manja od y Džonson konstatuje da se oblik problema razlikuje od idealnog modela kocke jer je geometrijska figura (kvadar) mnogo viša i nešto dublja.

44. Primer sa intenzivnom reakcijom slušaoca-y

45. Džonsonovi primeri: 1.Karakteristike glasa ( x ) kao npr.hrapavost glasa koja nije veliki govorni problem ( dakle nizak intenzitet) 2.Reakcija okoline ( y ) može biti-neobraćanje pažnje -obraćanje pažnje -zabrinutost -ekstremna zabrinut. -podsmevanje 3.Govornikova reakcija ( z )može biti -neprimećiv.(nije svestan) -indiferentnost -zabrinutost -potištenost -umišljene reakcije

46. Govornikove moguće psihičke reakcije -z V.R.: -uvređenost, -stid, -bes -tuga, depresivna reakcija

47. Psihologiju zanima • Ličnost govornika a ne samo njegov govorni problem • Reakcija slušaoca na govorni problem, posebno reakcija (emocionano) značajnih slušaoca ali i njihovi stavovi prema govorniku, način njihovog objašnjenja govornikovog problema i u kojoj meri su svesni svoje uloge u stvaranju problema ili njegovom olakšavanju

48. Psihoterapija i rehabilitacija • Mora se baviti karakteristikama loših i dobrih slušalaca, eliminisanjem ili ublažavanjem loših aspekata i forsiranjem dobrih- “popravljanjem situacije” • Mora se baviti neadekvatnim psihološkim, emocionalnim i govornim karakteristikama govornika i njihovom terapijom-”popravljanje govornika”. Ovo popravljanje obuhvata i ličnost govornika generalno ali i njegovu reakciju Z

49. Logopedi,psiholozi, pedagozi • Moraju imati u svom tretmanu psihoterapijski pozitivne, ohrabrujuće i optimistične reakcije- moraju imati što više karakteristika dobrog slušaoca.

50. Van Rajperovo pitanje • Da li je detetova govorna teškoća sama po sebi od primarne važnosti ili je ona znak za nešto drugo? • On daje četiri moguća odgovora: 1) govorna teškoća je glavni i jedini problem 2) govorna teškoća je nusprodukt nekog drugog samostalnog problema čije otklanjanje neće uticati na govornu teškoću