HEMIJSKI I MEDICINSKI OTPAD

1. HEMIJSKI I MEDICINSKI OTPAD Tekkadaposlednjedrvobudeposečeno, Kadaposlednjarekabudezatrovana, I kadaposlednjaribabudeulovljena, Tektadaćeteshvatiti, Da novac ne može da se jede.„ ProročanstvoCree Indijanaca

2. Nastajanje i nalaženje • Opasanotpadnajčešćenastaje u industriji, ali i u domaćinstvima, jer se opasnematerijenalaze u mnogimproizvodimakojinasokružuju, kaoštosuiskorišćenebaterije, starilekovi, boje i lakovi, različitehemikalije, otpadnomotornoulje i dr. • Takavotpadsadržimaterijekojemogubititoksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a kojekrozzemljište i vodeulaze u biološkilanac i moguuzrokovatioboljevanjeljudi i štetnodelovatinaostaliživisvet. • Zakon o otpadu je popitanjuopasnogotpadavrlojasan, alivelikekoličinetakvogotpadajošuveknepotrebnozavršavajunakomunalnimodlagalištima iu okolini, gdeimnijemesto.

3. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Hemijski otpad može zagaditi zemljište, vazduh, površinske i podzemne vode. • Zagađenje zemljišta može ugroziti ljude koji žive na tom području, biljke čije je korenje u njemu kao i životinje koje tu imaju stanište. • Mulj iz gradske otpadne vode može sadržati toksične elemente ukoliko se industrijska otpadna voda meša sa otpadnom vodom iz domaćinstava. • Primena ovakvog mulja kao đubriva u ratarstvu direktno kontaminira polja. • Toksične supstance koje se ne raspadaju ili čvrsto vezuju za tlo mogu dospeti u biljke a kasnije i u životinje biljojede, tako mogu naći put i do ljudi.

4. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Vazduh postaje kontaminiran direktnim emisijama hemijskog otpada. • Isparavanje toksičnih rastvarača iz farbi i higijenskih agenasa je veliki problem. • Vazduh iznad štetnog hemijskog otpada postaje opasno kontaminiran oslobođenim gasom, što je čest slučaj u kućama podignutim na rudničkoj jalovini ili nekadašnjim deponijama. • Podrumi kuća izgrađenih na jalovini iz rudnika uranijuma često sadrže visok nivo radioaktivnog gasa radona oslobođenog iz radioaktivnog materijala ispod temelja. • Zagađenje reka i jezera, ukoliko je toksičnost na prevelikom nivou, može za veoma kratko vreme da uništi biljni i životinjski svet u njima ili da ih postepeno razara. • Na primer, fluoridi se koncentrišu u zubima i kostima tako da previše fluorida u vodi može da prouzrokuje poremećaje na njima.

5. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Jedinjenjakaoštosudihlorodifeniltrihloroetan (di-di-ti, eng.skr. DDT), polihlorinatnibifenili (eng.skr. PCB) i dioksinisurastvorljiviji u mastimanego u vodiusledčegaimajutendencijunagomilavanja u masnimnaslagamaorganizama. • Ovesupstancemogu u malimkoličinamabitiprisutne u vodiali se u velikimkoncentracijamanalaziti u algama i insektima a čak u jošvećim u ribljemtkivu. • Pticei ljudikoji se hraneovakvomribomsutakoizloženivisokimnivoimaprisustvaštetnihhemijskihsupstanci. Kodpticavrločestodolazi do poremećaja u formiranjukostijuilijaja

6. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Čak i netoksično zagađenje može da ubije. • Fosfati i nitrati, obično bezopasni, mogu da izazovu ubrzani rast algi ako ih ima u prevelikoj koncentraciji u reci ili jezeru. • Kako rastu u prisustvu sunčeve svetlosti, alge proizvode kiseonik; međutim, ako rastu preterano brzo ili populacija doživljava eksploziju, alge počinju da konzumiraju ogromne količine kiseonika čak i u odsustvu svetlosti ili u toku raspadanja mrtvog organizma. • Nedostatak kiseonika vremenom “guši” druge oblike života a neki organizmi mogu biti otrovani toksinima prisutnim u algama . • Proces preteranog razvoja algi zove se eutrofikacija i može da uništi život u rekama i jezerima a u nekim slučajevima je direktan zagađivač vode za piće koju koriste ljudi i domaće životinje.

7. Štetnodelovanjehemijskogotpada • Podzemni zagađivači tamo dospevaju tokovima podzemnih voda. • Hemijski otpad u podzemnim slojevima formira naslage kontaminanata (u kojima mogu da budu prisutni čak i toksični metalni joni) koji na površinu mogu dospeti putem izvora ili bunara. • Naročito su opasni rastvarači koji eventualno iscure iz podzemnih rezervoara ili se usled nemara raspu po zemlji.

8. Zaštoreciklirati? • Zatoštoreciklažomštedimosirovinskeresurse. • Kadaupotrebljenematerijalerecikliramotakodobijamonoveproizvode i smanjujemopotrebuzakorišćenjemnovihresursa. • Reciklažomštedimoenergiju, jer je dalekovećapotrošnjaenergijepripravljenjunovihsirovinanegokodrecikliranja. • Reciklažadoprinosizaštitiživotnesredine, jersusviprocesi u kojima se dobijaju rude isirovine, potencijalnoštetnipoživotnusredinu. • Reciklažadoprinosismanjenjudeponija i degradacijetla, zatošto se brojljudisvakodnevnopovećava, i srazmernobrojuljudi se povećava i količinaotpada.

9. Klasifikacijaotpada • Prema međunarodnom standard ISO 14000, pod otpadom se podrazumevaju materijali,energija, proizvodi ili nusproizvodi koji se odbacuju u životnu sredinu kao krajnje odlagalište i mogu biti izvor sekundarnih sirovina. • Još od prvih zajednica ljudi su stvarali otpad ali je on postao veliki problem tek u novije vreme. Razvojem i pretvaranjem društva u potrošačko, vrste i količina otpada su se menjali. • Usled industrijskog rasta i rastuće potrošnje beleži se stalni porast količine nastalog otpada. Delovanje otpada može uzrokovati emisije u vode, vazduh i tlo, koje mogu uticati na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Koliki će taj uticaj biti, zavisi od količine i svojstava otpada te načinu na koji se njime upravlja. • Zato je potrebno pratiti tokove otpada kako bi se na to moglo uticati.

10. Klasifikacijaotpada • Otpad se klasifikujeprema: • 1. osobinama • 2. mestunastanka • U zavisnosti od osobinaotpada, otpad se možepodelitinaopasni,neopasni i inertniotpad.

11. Opasniotpad • Opasni otpad je svaki otpad koji sadrži supstance koje imaju neko od sledećih svojstava: • eksplozivnost, • reaktivnost, • zapaljivost, • nadražljivost, • štetnost, • toksičnost, • infektivnost, • kancerogenost, • svojstvo oksidiranja, • svojstvo nagrizanja i • svojstvo otpuštanja otrovnih gasova hemijskom reakcijom ili biološkom razgradnjom. Komunalni, industrijski, ambalažni, građevni, električki i elektronički otpad i otpadna vozila svrstavaju se u opasni otpad, ako imaju neko od svojstava opasnog otpada.

12. Neopasniotpad • Neopasniotpad je onajkoji je posastavu i osobinamaodređen kaoneopasni, odnosnokojinemasvojstvaopasnogotpada pa time nijeništetanpoživotnusredinu i zdravljeljudi. • Inertniotpad je onajkoji ne ugrožavaživotnusredinujer ne sadržiilisadrži u vrlomalimkoličinamasupstancekojesuopasnezaživotnusredinu. Ne otapa se, ne stvarasupstanceopasnezaživotnusredinu i zdravljeljudi.

13. Po mestunastanka • Po mestu nastanka razlikuju se, prema najnovijim klasifikacijama,tri vrste otpada: • -Komunalni otpad, je otpad koji nastaje u domaćinstvima i u proizvodnim i uslužnim delatnostima a po osobinama je sličan onom nastalom u domaćinstvima. Ovaj otpad nastaje svakodnevno kroz dnevne delatnosti, pa je i postupanje s ovim otpadom najveći problem. • -Proizvodni otpad je otpad koji nastaje u proizvodnom procesu u industriji, trgovini ili srodnim delatnostima npr. građevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, hemijskoj industriji itd. • -Posebna kategorija otpadu u koju spadaju one vrste otpada čije upravljanje je propisano posebnim pravilnicima i propisima. U tu kategoriju ulazi ambalažni otpad, otpadni električki i elektronički uređaji i oprema, vozila kojima je istekao vek trajanja, otpadne gume, infektivni otpad iz zdravstvenih ustanova, otpadna ulja, mulj iz uređaja za pročišćavanje otpadnih voda, itd.

14. Ciljevipostupanja s otpadom • Prvi i jedan od najvažnijihciljevapostupanja s otpadom je izbegavanje i smanjivanjenastajanjaotpada i smanjivanjeopasnihsvojstavaotpadačiji se nastanak ne možesprečiti.

15. Nastajanjeotpada • Otpad nastaje kada dođe do toga da nam razni proizvodi ili materijali nisu više potrebni ili ne predstavljaju nikakvu vrednost pa ih odbacujemo ili odlažemo.Kako je već u uvodu navedeno otpad se prema mestu nastajanja deli na tri vrste: • 1. komunalni otpad, • 2. proizvodni otpad • 3. posebne kategorije otpada.

16. Komunalniotpad • Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava, otpad koji nastaje čišćenjem javnih površina i otpad koji je po svojstvima i sastavu sličan otpadu iz domaćinstava, a koji nastaje u privredi, ustanovama i uslužnim delatnostima. • S obzirom da ovaj otpad najviše nastaje tokom naših svakodnevnih aktivnosti to je i rešavanje odnosno postupanje s komunalnim otpadom jedan od najvećih problema jedinica lokalne samouprave. • To podrazumijeva uređivanje odlagališta otpada i sanaciju postojećih odlagališta. • Sastav komunalnog otpada se menja u zavisnosti od sredini u kojoj nastaje a zavisi od mnogih faktora kao što su: tip naselja u kojem otpad nastaje, životni standard, stepen osveštenosti stanovništva o potrebi selektovanja otpada i stvaranju što manjih količina otpada. • Količina komunalnoga otpada trajno raste. U porastu je udeo stanovništva obuhvaćen organizovanim skupljanjem komunalnoga otpada. Količina odvojeno skupljenih vrsta iz komunalnoga otpada je u padu. • Gotovo sva količina skupljenog komunalnog otpada odlaže se na deponije.

17. Programprevencije • Početnatačkasvakogprogramaprevencijestvaranjaotpada i strategijezaponovnokorištenjeresursamorabitipreciznaanalizaotpadakoji se pripremazaodlaganje. Tektada se možeodreditikojeprioritetnekoraketrebapreduzeti. • Na osnovurezultatamerenjamože se usvojiti da gradskostanovništvogenerišeprosečno 1 kg komunalnogotpadapostanovnikunadan, dokseoskostanovništvoprosečnogeneriše 0,7 kg otpada/stanovniku/dan.

18. Morfološkisastav • Premamorfološkomsastavuotpada (FTN Novi Sad), organskiotpad (baštenskiotpad i ostalibiorazgradiviotpad) zauzimagotovo 50% u masikomunalnogotpada, pričemu je ostalibiorazgradiviotpadsa 37,62% oko tri putazastupljeniji od baštenskogotpada. • Ukupniotpad od plastikečiniukupno 12,73%, dokukupnakoličinakartonaiznosi 8,23%, zatimsledestaklo (5,44%), papir (5,34%), tekstil (5,25%), pelenezajednokratnuupotrebu (3,65%) i metal (1,38%).

19. Proizvodniotpad • Proizvodni otpad je otpad koji nastaje u proizvodnom procesu u industriji, trgovini i drugim procesima, a po svojstvima se razlikuje od komunalnog otpada. • Proizvodni otpad može po svojstvima biti opasni i neopasni. • U proizvodni otpad ulazi građevinski i otpad od rušenja, proizvodni rudarski otpad, poljoprivredni otpad, šumarsko-drvni otpad, otpad iz naftne industrije, otpad iz tekstilne i kožarske industrije, otpad iz anorganskih i organskih hemijskih procesa, otpadna ulja, otpad iz metalne industrije,opasni otpad itd. • Pod posebnom kategorijom otpada smatra se otpad za kojeg se upravljanje propisuje posebnim propisom. Drugim riječima to su one vrste otpada za čije upravljanje postoji poseban pravilnik o postupanju s istim.

20. Proizvodni otpad • Tu ubrajamo: a) ambalažni otpad, b) otpadna motorna ulja, c) otpadne gume, d) električni i elektronski otpad, e) muljevi sa uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, f) otpadne baterije i akumulatori, g) medicinski otpad h) postojani organski zagađivači i) otpadna vozila

22. Opasanmedicinskiotpad • PremaPravilniku o upravljanjumedicinskimotpadom, opasanmedicinskiotpad, s obziromnaopasnasvojstavadefiniše se posebnimpropisom, deli se na: - infektivni, - hemijskiotpadkojisadržiopasnematerije, - oštripredmeti, - citotoksici i citostatici, - amalgamskiotpadizstomatološkezaštite i - drugiopasanotpad – svakiotpadzakoji se pretpostavlja da imanekoopasnosvojstvo.

23. Opasanmedicinskiotpad Zdravstvene ustanove infektivni otpad zbrinjavaju na sledeći način: – termičkom obradom u vlastitim postrojenjima za termičku obradu, – samostalnom obradom – sterilizacijom i zatim odlaganjem na komunalnu deponiju – predajom ovlaštenim osobama koje posjeduju uređaje za obradu – sterilizaciju infektivnog otpada.

24. Postojani organski zagađivači • Postojani organski zagađivači – Nusproizvodi životinjskog porekla nastaju u klanicama, u objektima za preradu mesa, riba, jaja,mleka, creva, u hladnjačama, skladištima, uzgajalištima jednodnevnih pilića, na pijacama, u prodavnicama mesa, ribarnicama, ugostiteljstvu i drugim objektima javne prehrane, u objektima za uzgoj i držanje životinja, u zoološkim vrtovima, lovištima, lučkim terminalima, graničnim prelazima, u prevozu životinja i proizvoda i na drugim mestima na kojima se životinje čuvaju i uzgajaju, te na mestima gde se proizvode namirnice životinjskog porekla.

25. u Srbiji • Prema raspoloživim podacima produkcija otpada životinjskog porekla u Srbiji (klanični konfiskati i leševi uginulih životinja) obuhvata 28.000 t/god. uginulih životinja i 245.000 t/god. klaničnog otpada, od čega se samo oko 20% organizovano prerađuje u kafilerijama. • Ostatak se odlaže bez prethodnog tretmana na deponije i zakopava. • Postrojenja za tretman otpada životinjskog porekla otvorenog tipa postoje u Somboru, Beogradu (trenutno nije u funkciji), Ćupriji, Zrenjaninu, Bačkoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i Vrbasu. • Objekti zatvorenog tipa su u Žitištu i Plandištu.

26. Radioaktivni otpad • Radioaktivnimaterijalikoji se koriste u različitimprimenamapostajuvremenom, delimično ilipotpuno, neupotrebljivialičestoi dalje sadrže velikideoradioaktivnostikojusuimali, ilistekli, zavremeupotrebe (npr. istrošeniizvorizračenja iliiskoriščenonuklearnogorivo). • Akose ne može preraditizaponovnuilidalju upotrebu, odnosnoakonakonpreradepreostanuneupotrebljiveradioaktivnesupstance, dobija se radioaktivniotpad. • Njegovase radioaktivnostvremenomsmanjuje, temože postatineznatnavećzanekolikodanailimeseci, aliotpadmože ostati i opasnoradioaktivanjošmnogogodina.

27. Radioaktivniotpad • Osim toga, u procesukoriščenja radio-aktivnihmaterijala, mogupostatiradioaktivni i mnogiobičnimaterijali i predmetikojisanjimadolaze u dodirilisu u njihovojblizini. • Takvi "obični" predmeti i stvari, činedanasnajvećideoradioaktivnogotpada. • Najopasnijideoradioaktivnogotpadajesteiskoriščenonuklearnogorivo, odnosnovisokoaktivniotpadkojipreostajenakonnjegoveeventualneprerade. • Iakočiniteknekolikoproenatavolumenaukupnogradioaktivnogotpada u svetu, visokoaktivniotpadsadrživiše od 90 % njegoveradioaktivnosti.

28. Izloženost • Izloženost niskim dozama prirodnog jonizujućeg zračenja nema uticaja na zdravlje ljudi. • Izloženost visokim dozama jonizujućeg zračenja može uzrokovati opekotine, gubitak kose, mučninu, razne bolesti i smrt. • Učinak izloženosti zračenju zavisi od količine apsorbovanog zračenja, trajanja izloženosti i polu, starosti i zdravstvenom stanju izložene osobe. • Kod osoba koje su bile izložene jonizujućem zračenju pre rođenja može doći do poremećaja mentalnih funkcija. Povećanje doze zračenja rezultira težim posledicama. • Izloženost jonizujućem zračenju takođe povećava rizik od pojave karcinoma. Kao i kod ostalih učinaka, vero-vatnoća pojave karcinoma raste sa povećanjem doze zračenja. • Ekstremnovelike doze akutneizloženostimoguuzrokovatismrt u roku od nekoliko sati, danailinedelja.

29. Izloženost • Radioaktivnakontaminacijaoznačavaprisustvoradionuklidanaili u organizmu u dozamavećim od propisanihmaksimalnihdoza. • Tedoze suprimetnoveće od količinakoje se mogusmatratiprirodnom radio-aktivnošćunekogpodručja • Od spoljašnjekontaminacije se možezaštititi i znatno je lakša de-kontaminacija. • Stogaje spoljašnjakontaminacijaznatnomanjeopasna od unutrašnjeprikojoj se radionuklidimoguugraditi u organizam. • Puteviunutrašnjekontaminacijesu: disajni– inhalacijom, probavni– ingestijom i krozkožu - perkutalno

30. Miroljubivedelatnosti • Postavljase pitanjezašto se uopšte radioaktivniotpadizmiroljubivihnuklearnih delatnostismatratakovelikimproblemom? • Razlogaimaviše. • Miroljubivedelatnosti, zarazliku od trke u nuklearnomnaoružanju, morajuvoditiračuna o zaštitičovekovogzdravlja i okoline, • Nuklearneelektrane se nalazerelativnoblizu gusto naseljenihurbanihpodručjakojima je potrebnaelektričnaenergija. • Visokoaktivnimaterijalkojitunastajeneposredno bi ugrozioživotevelikogbrojaljudi u bližojokolini, kada ne bi bio naodgovarajućinačinizolovanzavremeupotrebe, odnosnosvedok ne budeotpremljen. • Ali, gde?

31. Smeštaj • jedino rešenje da se otpad odlaže na takva mesta gde prirodni procesi neće pogodovati postupnom prodoru radionuklida u biosferu. • U tome pogledu zadovoljavajuće dugoročne odlike imaju neki stabilni geološki slojevi u čvrstom tlu, na građevinski lako dostupnim dubinama, udaljeni od podzemnih vodotokova. • Za sada se iskorišćeno nuklearno gorivo privremeno čuva u posebnim skladištima kako bi se iskoristilo početno razdoblje brzog opadanja njegove radioaktivnosti i tako pojednostavilo daljnje rukovanje sa njim. • Nakon toga, njegov dugoročni smeštaj, odlaganje, planira se stotinama metara duboko pod zemljom, u granitnim stenama, naslagama soli ili drugim stabilnim slojevima, gde će bez nadzora ostati trajno izoliran od okoline mnogo hiljada godina, zahvaljujući prethodnoj obradi, pakovanju i različitim preprekama izgrađenima da spreče njegovo prodiranje u okolinu, a ponajviše zahvaljujući prirodnim svojstvima nepropusnosti odabrane lokacije odlagališta.