270 likes | 548 Views
AMBALA ŽNI OTPAD U SRBIJI. Ambalažni otpad. Nastaje kada krajnji korisnik upotrebi proizvod koji je kupio i odbaci nepotrebnu ambalažu . U boljem slučaju , ambalažni otpad u Srbiji prikuplja se zajedno sa drugim otpadom i deponuje na za to određena mesta .
E N D
Ambalažni otpad Nastaje kada krajnji korisnik upotrebi proizvod koji je kupio i odbaci nepotrebnu ambalažu. U boljem slučaju, ambalažni otpad u Srbiji prikuplja se zajedno sa drugim otpadom i deponuje na za to određena mesta. U gorem slučaju, deponije nastaju „spontano“.
Uticaj na životnu sredinu Neki od materijala koji sačinjavaju ambalažni otpad raspadaju se mesecima. Neki se raspadaju vekovima. Neki se uopšte ne raspadaju. Otrovne materije iz pojedinih vrstaambalažnog otpada uništavaju naše životno okruženje.
Ekološka šteta Količina otpada u Srbiji neprestano se povećava.Svakog dana, oko nas ima oko 1000 tona ambalažnog otpadaviše nego što je bilo juče. Jednog dana, cela zemlja bi mogla biti doslovno zatrpana đubretom.
Ekonomska šteta Neadekvatnim tretiranjem neobnovljivih prirodnih resursa, mi plaćamo visoku ekonomsku cenu. Sutradan, ako nešto ne uradimo, cena će biti još viša. Štetu predstavljaju i gubici koji nastaju usled nerecikliranja materija koje bi se inače mogle vratiti u proizvodni ciklus.
Zašto reciklaža? Građani će živeti u zdravijem i čistijemokruženju. Država će moći da efikasnije radi na saniranjunastalih problema u životnoj sredini. Industrija će imati pristup jeftinijim sekundarnim sirovinama nastalim u procesu reciklaže. Razviće se nove grane lake prerađivačke industrije i otvoriće se nova radna mesta.
Zakon U Republici Srbiji uskoro će biti donet Zakon o ambalažnom otpadu. U pripremi Zakona učestvovali su predstavnici države, međunarodni konsultanti i predstavnici srpske privrede – kroz Sekopak. Zakon definiše obaveze svih karika u lancu nastajanja ambalažnog otpada – od uvoznika, preko distributera, punilaca i pakera, do prodavaca, građana i države.
Obaveze kompanija • Kompanije će morati... • ... da obezbede postojanje i funkcionisanje sistema prikupljanja ambalažnog otpada. • ... da omoguće da potrošač dobije neophodne infomacije o prikupljanju, ponovnom korišćenju i reciklaži ambalaže.
Obaveze kompanija (2) Kompanije će morati i da se pobrinu da se prikupljena ambalaža vrati, reciklira i ponovo iskoristi - kao novi proizvodni materijal ili kao energija. Ove brojne i kompleksne obaveze privreda će ispunjavati u podeljenoj odgovornosti sa lokalnom samoupravom.
Modeli rešenja U Evropi se primenjuje nekoliko različitih modela za rešenje problema. Jedinstveni danski model: sistem taksi za sve vrste ambalažnog otpada i ambalaže. Jedinstven hrvatski model: kombinacija depozita i taksi za sve vrste ambalažnog otpada (najmanje efikasan i najskuplji model u svetu, osim za PET boce i Al limenke).
Modeli rešenja (2) Model integrisanog sistema: postoji u čak 26 država i podrazumeva “produženu odgovornost“ proizvođača, uz podelu odgovornosti sa opštinama ili punu odgovornost od strane industrije. To je model koji i mi želimo da razvijemo.
Primer dobre prakse Grad Čačak, u saradnji sa Sekopakom, realizovao je pilot-projekat primarne selekcije komunalnog otpada na teritoriji opštine Čačak.
Primer dobre prakse (2) U okviru projekta, realizovane su sledeće aktivnosti: Ekspanzijasistema za primarnu selekciju Ispitivanje dostupnih modela sistema sa aspekta rentabilnosti i efikasnosti Analiza dobijenih podataka Uključivanje mladih kroz direktno učešće Edukacija stanovništva Informisanje lokalne i šire javnosti
Primer dobre prakse (3) Rezultat: 75 odsto građanana teritoriji koja je obuhvaćena projektom dobrovoljno učestvuje u razvrstavanju.
O Sekopaku Sekopak je osnovan 2006. godine od strane grupe velikih domaćih kompanija, kako bi se doprinelo rešavanju pitanja ambalažnog otpada u skladu sa interesima svih zainteresovanih strana – države, građana i industrije.
Članovi-osnivači A&P Pepsi Ball Packaging Europe Apatinska pivara Carlsberg Srbija Tetra Pak Production Bambi Banat concern Fresh&Co Knjaz Miloš Coca Cola Hellenic
Prijatelji Strauss Adriatic – Don Caffe BAS TAM projekat Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Skupština grada Čačka Organizacije potrošača
Ciljevi Sekopaka • Ostvarivanje partnerstva između industrije i države u pogledu rešenja pitanja ambalažnog otpada. • Usvajanje i primena nacionalnog zakonodavstva o ambalaži i ambalažnom otpadu u skladu sa odredbama i principima EU Direktive 94/62/EC od 20. decembra 1994. godine.
Ciljevi Sekopaka (2) • Uspostavljanje efikasnog i rentabilnog sistema za upravljanje ambalažnim otpadom koji će nadograditi postojeće komunalne kapacitete. • Korišćenje iskustava i znanja iz najboljih praksi evropskih zemalja.
Koncept organizacije za povraćaj ambalaže Umesto da svaka kompanija razvija sopstveni sistem za povraćaj ambalaže, osniva se jedinstvena recovery organizacija. Organizacija preuzima od industrije brigu i odgovornost za upravljanje ambalažnim otpadom.
Koncept organizacije za povraćaj ambalaže (2) Industrija plaća određenu sumu organizaciji, koju ova prosleđuje lokalnim samoupravama i koristi za finansiranje drugih ključnih aktivnosti u procesu. Ovaj sistem se do sada pokazao kao najefikasniji i najjeftiniji.
Šta Sekopak nudi kompanijama? Rešenje – Sekopak nudi kompletni sistem upravljanja ambalažnim otpadom. Ušteda – Sekopak je organizacija koja ne postoji radi sticanja profita, već radi uređenja oblasti upravljanja ambalažnim otpadom. Samim tim, upravljanje ambalažnim otpadom naplaćivaće jeftinije od eventualne komercijalne konkurencije.
Šta Sekopak nudi kompanijama? (2) Povezivanje – pristup relevantnom znanju, informacijama i institucijama Uticaj – zastupanje interesa kompanije u procesu kreiranja nacionalne politike upravljanja ambalažnim otpadom Imidž – kroz učešće u Sekopakovim aktivnostima, kompanije u javnosti pokazuju visok stepen društvene odgovornosti.
Modeli saradnje U zavisnosti od stepena zainteresovanosti kompanije i njene spremnosti da seaktivno uključi u ovaj proces, Sekopak nudi različite modele saradnje - odonog koji podrazumeva pristup važnim informacijama, do preuzimanja udela uprocesima odlučivanja unutar Sekopaka i direktnog učešća u Sekopakovimprojektima.