PREDAVANJE 10 P rof . d r Jovica La zić

1. PREDAVANJE 10Prof. dr Jovica Lazić KAKO SASTAVITIbilansstanjaTEORIJSKE PRETPOSTAVKE BILANSNOG PRIKAZIVANJA SREDSTAVAI MEHANIZAM SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA (REKAPITAIZACIJA)

2. 1. Kako sastaviti bilans stanjaPrimer broj 1:Prema početnom inventaru stanje sredstava i izvora sredstava Preduzeca " BAJA " iz Novog Sada, na dan 22. decembra 2006. godine je sledece:

3. Prvu fazu prilikom sastavljanja bilansa stanja čini izrada koncepta, u kome zadate pozicije razvrstavamo na: aktivu, pasivu i ispravke vrednosti.Koncept bilansa

4. nastavak • Proveru tačnosti razdvajanja na grupe aktive, pasive i ispravke vrednost, vršimo kada od zbira aktive oduzmemo zbir ispravki vrednosti (što zavisi od toga da li je korektivni račun pozitivan ili negativan) i ako je taj zbir jednak zbiru pasive, prvu fazu sastavljanja bilansa smo dobro uradili. • AKTIVA 9,676.355 • - ISPRAVKE VREDNOSTI 708.600 • = PASIVA 8.967.755 • U drugoj fazi sastavljanja bilansa određuje se mesto svake pozicije u bilansu. • Bilansiranje grupa sredstava u bilansu vrši se po funkcionalnom principu, a mesto svake pozicije u okviru grupe određuje se po principu likvidnosti. • Treća faza sastoji se od prenošenja podataka iz koncepta u obrazac bilansa.

5. B I L A N S STANJAPREDUZECA ZA PROIZVODNJU RADIJATORA "BAJA" IZ BEOGRADAAKTIVA na dan 22. decembra 201X. god. PASIVA

6. AKTIVA - I Stalna imovina (računi Klase 0): 1. u materijalnom obliku: od imovine sa najdužim vekom trajanja (Zemljišta, Građevinski objekti, Postrojenja i oprema...), pa do one sa kraćim vekom tranjanja (...Ostale nekretnine, postrojenja i oprema) 2. u nematerijalnom obliku (u obliku prava): Ulaganja u razvoj, Koncesije, patenti, licence, Goodwill.... 3. u novčanom obliku: Avansi, Akcije i druge HOV koje se drže do dospeća.... II Tekuća imovina (računi Klase 1 i 2): Pozicije se ređaju po šemi reprodukcije: N – R ... P ... R’ – N’, tj.: 1. N – imovina koja se javlja u početnom novčanom obliku (Blagajna, Tekući račun, Izdvojena novačana sredstva i akreditivi, Ostala novčana sredstva...) 2. R – imovina koja se nalazi u početnom robnom obliku, tj. sve vrste materijala (Sirovine, Osnovni materijal, Pomoćni materijal, Sitan inventar, Ambalaža, Rezervni delovi, Auto-gume...) 3. P – Nedovršena proizvodnja (samo ako je u pitanju delatnost proizvodnje) 4. R’ – završni robni oblik (Gotovi proizvodi – kod proizvodne delatnosti, Roba – kod trgovinske delatnosti) 5. N’ – završni novčani oblik: sve vrste potraživanja (Kupci, Potraživanja prema zaposlenima, Potraživanja po primljenim menicama, Sporna potraživanja.... Ostala potraživanja, AVR).

7. PASIVA -po Principu rastuće dospelosti(opadajuće ročnosti) I Kapital (računi Klase 3): 1. Osnovni kapital (Akcijski, Državni...) 2. Rezerve (Zakonske, Statutarne, Revalorizacione rezerve, Emisiona premija) 3. Neraspoređena dobit (ili Gubitak u vidu odbitne stavke). II Obaveze (računi Klase 4): Obaveze se ređaju po Principu rastuće dospelosti (opadajuće ročnosti), tj. prvo se navode obaveze koje imaju najduži rok dospeća, a na kraju obaveze koje najbrže dospevaju: 1. Krediti (Dugoročni, Kratkoročni) 2. PVR 3. Dobavljači 4. Sve ostale obaveze (po opadajućoj ročnosti).

8. I. TEORIJSKE PRETPOSTAVKE BILANSNOG PRIKAZIVANJA SREDSTAVA1.1. Bilansni metod izučavanja dvojnog knjigovodstva • Za prikazivanje bilansnog sadržaja (redosleda njegovih pozicija) najpodobniji je kriterijum opadajuće likvidnosti (za "redanje" pozicija u aktivi), odnosno kriterijum sporije dospelosti (za "redanje" pozicija u pasivi). Pomenuti kriterijumi omogućuju da se relativno lako i tačno utvrdi i oceni pravilnost finansiranja pojedinih delova aktive, jer dospelost (ročnost) određenih izvora u pasivi treba da je usaglašen s likvidnošću odgovarajućih delova aktive. • Sledi primer u kojem je početni bilans stanja (0), popisom je utvrđeno, daje proizvodno preduzeće “SAVA", BEOGRADimalo sledeću imovinu na dan 01.01.1995. godine (u hiljadama dinara) : • Osnovna sredstva 24.950 dinara, blagajna 135, Akcionarski kapital31.000 žiro račun 12.365, dugoročni kredit za obrtna sredstva 9.000, materijal 4.850, sitan inventar 680, kratkoročni kredit za obrtna sredstva 5.000, proizvodnja 2.720, kupci 1.340, i dobavljači 2.040. • Na osnovu prednjih podataka početni bilans (0) izgledao bi ovako:

10. Grupisanje bilansnih pozicija izvršeno je po principu opadajuće likvidnosti (u aktivi) i po principu rastuće dospelosti (u pasivi). Primeri za vežbu: Prethodni bilans grupisati bilansne pozicije po principu opadajuće likvidnosti (u aktivi) i principu rastuće dospelosti (u pasivi), ovo grupisanje šematski izgleda ovako:AKTIVA BILANS PASIVA

11. Akcionarski kapital132.000 dinara, dobavljači za osnovna sredstva 36.000, blagajna 10.120, materijal 50.000, kratkoročni kredit za obrtna sredstva 10.000, osnovna sredstva 103.000, žiro račun 50.000, dobavljači za obrtna sredstva 26.000, gotovi proizvodi 22.000, dugoročni kredit za osnovna sredstva 45.000, gorivo i mazivo 2.000, sitan inventar 4.200, proizvodnja u toku 30.000, kupci 22.000, kratkoročni kredit za osnovna sredstva 11.000, dugoročni kredit za obrtna sredstva 33.000, (zbir aktive - zbiru pasive od 293.320 dinara). • Grupisanje bilansnih pozicija izvršiti po principu rastuće likvidnosti (u aktivi) i principu opadajuće dospelosti (u pasivi);

12. Prethodni zadatak za grupisanje bilansnih pozicija po principu opadajuće likvidnosti (u aktivi) i principu opadajuće dospelosti (u pasivi), izgleda ovako:

13. 1.2. MEHANIZAM SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA • Suština dvojnog knjigovodstva ogleda se u obuhvatanju i praćenju celokupne imovine preduzeća, tj. svih elemenata aktive i pasive, koji tu imovinu konstituišu. Pri tome, do izražaja dolazi princip dvojnog knjiženja, što znači da se svaki poslovni događaj dvostrano knjiži: na levoj strani jednog ili više računa, uz istovremeno obuhvatanje, na desnoj strani, drugog ili više drugih računa. Postupajući tako, sistem dvojnog knjigovodstva omogućuje da se u svakom momentu (po pravilu, krajem poslovne godine, a često i krajem tromesečja ili krajem meseca) može utvrditi imovinski položaj određenog preduzeća, tj. stanje pojedinih elemenata njegove aktive i pasive na dan sastavljanja bilansa.

14. nastavak • Takođe, ovaj sistem knjigovodstva omogućuje da se utvrdi i uspešnost poslovanja u posmatranom obračunskom periodu (godini, kvartalu, mesecu, pa i za kraće vremenske periode).Mehanizam sistema dvojnog knjigovodstva mora se prilagoditi poslovnom procesu koji se njime prati. Celina mehanizma, kojim se dvojno knjigovodstvo koristi, obuhvata komponente kao na slici:

17. 1.4.3. Sistematska i hronološka evidencija • U prethodnim delovima ovog odeljka upoznali smo se računima glavne knjige (delovima raščlanjenog bilansa) kao sistematskom evidencijom i dnevnikom kao hronološkom evidencijom računa. Ostaje nam da se na ovom mestu upoznamo detaljnije sa dnevnikom kao hronološkom evidencijom. Prelazeći na dnevnik - hronološku evidenciju - i na obuhvatanje poslovnih promena putem dnevnika mi se delimično upoznajemo i sa knjigovodstvenim postupkom, koji ide ovim redom: sastavljanje bilansa, otvaranja knjiga na osnovu bilansa (stavom za otvaranje knjiga u dnevniku i njegovim prenosom - radi se dakle o prenosnom knjigovodstvu - na račune glavne knjige), zatim, obuhvatanje poslovnih promena u dnevniku stavovima za knjiženje (kontiranje) i prenosom knjiženih promena u dnevniku na račune glavne knjige itd.

18. 1.4.4. Glavna knjigaPrimer broj 1. • Preduzeće "STUDENT" iz Beograda počinje sa poslovanjem i raspolaže sledećim ulogom osnivača: Osnovna sredstva 240.000 dinara, žiro račun 360.000 dinara, blagajna 39.000 dinara, materijal 120.000 dinara, sitan inventar na zalihi 45.000 dinara i ambalaža na zalihi 36.000 dinara. • Sastaviti početni bilans i proknjižiti sledeće poslovne promene preko računa glavne knjige: 1. Kupljeno je na kredit materijala za 45.000 dinara. Materijal je primljen i skladišten u magacin; 2. Kupljena je na kredit mašina za 90.000 dinara; 3. Sa žiro računa je isplaćena obaveza za kupljen materijal na kredit; 4. Iz odobrenog kredita za osnovna sredstva isplaćeno je dobavljačima za osnovna sredstva 60.000 dinara na ime delimične otplate robnog kredita; 5. Izdato je u proizvodnju materijala za 150.000 dinara; 6. Isplaćeno je sa žiro računa 75.000 dinara na ime raznih troškova proizvodnje (LD radnika, strane usluge, kamate na kredite, poreze, doprinose isl); 7. Završeno je i predato na skladištenje gotovih proizvoda za 135.000 dinara; 8. Prodato je na kredit gotovih proizvoda za 180.000 dinara, stvarna cena koštanja (stvarni troškovi) prodatih proizvoda iznose 120.000 dinara.

19. nastavak 9. Isplaćeno je sa žiro računa 6.000 dinara na ime zatezne kamate zbog neblagovremene isplate dospele obaveze dobavljačima za osnovna sredstva; 10. Kupci nam nisu u roku platili dug, pa im putem knjižnog pisma zaračunavamo 9.000 dinara na ime zatezne kamate; 11. Naplaćeno je preko žiro računa 4.500 dinara na ime otpisanog potraživanja (to potraživanje se ne vodi više u našim knjigama); 12. Dobavljači za osnovna sredstva nam putem knjižnog pisma odobravaju 3.000 dinara na ime popusta (bonifikacije); 13. Osnivač preduzeća vrši dodatno (naknadno) ulaganje sredstava uplatom na žiro račun 90.000 dinara; 14. Podizanjem novca sa žiro računa osnivač preduzeća povlači iz poslovanja 230.000 dinara; i 15. Zaključiti knjige preduzeća "STUDENT" iz Beograda (bilans stanja i bilans uspeha i izvršiti njihovo izravnanje). i to: a)zaključiti prihode; b) rashode; v) pasivu; i g) račun dobitka i račun izravnanja.

20. Rešenje primera broj 1:

21. GLAVNAKNJIGA I STEPENA

23. nastavak • Objašnjenje korišćenja kolona za iznos u glavnu knjigu • Glavna knjiga predstavlja sistem knjigovodstvenih računa otvorenih na osnovu početnog bilansa preko dnevnika. • Strane račune obeležavaju se sa duguje i potražuje, što ne znači ništa drugo do levu i desnu stranu računa. Prilikom knjiženja svake poslovne promene treba odrediti sledeće: • koji računi su tangirani datom poslovnom promenom (aktivni, pasivni, rashoda ili prihoda); • kojoj grupi pripada svaki tangirani račun, da bi se primenilo odgovarajuće pravilo za knjiženje; i • dali je na računu došlo do povećanja ili smanjenja stanja.

25. 1.4.5. DnevnikDnevnik se otvara na osnovu pozicija iz bilansa stanja, na sledeći način: pojedinačno se svaki aktivan račun zadužuje za početni saldo, odnosno početno stanje po bilansu, a svaki pasivan račun odobrava za početni saldo, tj. početno stanje po bilansu stanja.

26. Pitanja: • 1. _______________je proces registrovanja poslovnih promena sa (glavnim) ciljem utvrđivanja periodičnog finansijskog rezultata. • 2.__________________________ je dvostrani pregled imovine (sredstava) preduzeća. ____________ pokazuje izvore finansiranja, a ______________ oblik u kome se imovina nalazi. • 3. Početno stanje na kontima glavne knjige knjiži se za pozicije aktive na __________ strani, a pasive na ____________strani. • 4. Banka odobrava preduzeću kredit i uplaćuje mu 2.000. Ova promena će izazvati: • promene u strukturi aktive • promene u strukturi pasive • povećanje pozicija aktive i pasive • 5. Preduzeće je nabavilo robu u vrednosti od 10.000, a prodalo je za 8.000. U sukcesivnom bilansu stanja ova promena bi izazvala neravnotežu zbira aktive i pasive u iznosu od 2.000, koja bi se ispravila unošenjem gubitka na stranu______________. • 6. Ukoliko je sopstveni kapital 10.000. obaveze 5.000, gotovina 1.000. zalihe 9.000 izračunati iznos osnovnih sredstava ________ • 7. Mogućnost izmirenja dospelih obaveza u svakom trenutku naziva se _____________ a rok isplate obaveza______________ • 8. Pozicije aktive u bilansu redaju se prema principu____________________, a u pasivi_______________________________________. • 9. Načelo troška nalaže da imovina treba da se knjiži po svojoj _______________________ vrednosti. • 10. Pretpostavka ___________________ _________________ podrazumeva da treba knjižiti samo one poslovne promene koje se mogu izraziti u novcu. • Odgovori: 1. Knjigovodstvo; 2. Bilans stanja, pasiva, aktiva; 3. levoj ili dugovnoj, desnoj ili potražnoj; 4. c: 5. aktive; 6. 5.000; 7. likvidnost, dospelost; 8. rastuće likvidnosti, opadajućeg perioda dospelosti; 9. nabavnoj; 10. novčane jedinice

27. Za kolokvij pored teorije, biće i primer knjiženja sukcesivnih bilansnih

28. 3. RAZVIJANJE BILANSA NA RAČUNE I SISTEMATSKA EVIDENCIJA POSLOVNIH PROMENA (GLAVNA KNJIGA)

29. 3. RAZVIJANJE BILANSA NA RAČUNE I SISTEMATSKA EVIDENCIJA POSLOVNIH PROMENA (GLAVNA KNJIGA) • Ovo poglavlje bavi se rasčlanjavanjem bilansa (razvijanjem bilansa) na račune (konta) i sistematskom evidencijom. U sledećim delovima, obrađuju se osnovni pojmovi o računima, oblici i vrste konta, kao i pojam dokumentovanost u knjigovodstvu.

30. nastavak • Razlozi za rasčlanjavanje (razvijanje) bilansa su, bilans prikazuje stanje imovine (sredstava) i izvora sredstava u jednom određenom momentu, a poslovne promene se evidentiraju preko računa ili konta koji predstavljaju raščlanjene delove bilansa.

31. U stručnoj literaturi se ističu uglavnom sledeći razlozi evidetiranja poslovnih promena preko računa (konta) a ne pomoću sukcesivnih (uzastopnih) bilansa: (1) ne moraju se sastavljati bilansi posle svake poslovne promene budući da pravnom licu nije u svakom trenutku potreban pregled finansijskog položaja i uspesnosti poslovanja, (2) u sukcesivnim (uzastopnim) bilansima posle svake poslovne promene javlja se samo novo stanje na odnosnim bilansnim pozicijama; međutim, pravnom licu su neophodni podaci i o prometu (kretanju) pojedinih pozicija bilansa i

32. nastavak (3) evidentiranje poslovnih promena preko sukcesivnih (uzastopnih) bilansa je, po pravilu, neekonomično uz prisustvo značajnog stepena rizika od pojave grešaka naročito u slučajevima postojanja velikog broja poslovnih promena koje se odnose na mali broj bilansnih pozicija stanja i uspeha.

33. Raščlanjvanje bilansa na račune ili konta se vrši na taj način što se za svaku bilansnu pozicijuotvara poseban račun (konto).Računi imaju dugovnu i potražnu stranu kao što bilans stanja ima strane aktive i pasive a bilans uspeha ima strane rashoda i prihoda. Za pozicije aktive iz bilansa stanja otvaraju se računi aktive u glavnoj knjizi (sa početnim saldom na dugovnoj strani), a za pozicije pasive iz bilansa stanja otvaraju se računi pasive u glavnoj knjizi (sa početnim saldom na potražnoj strani).Posle svake poslovne promene ova stanja na računima se menjaju.

34. Pravilo za knjiženje poslovnih promena na računima je sledeće: • povećanje stanja na računu se knjiži na onoj strani gde se nalazi početni saldo a smanjenje na suprotnoj strani. • Što se pravila za knjiženje tiče računi rashoda se ponašaju kao računi aktive a računi prihoda se ponašaju kao računi pasive. • Napomenimo da računi uspeha (rashoda i prihoda) ne mogu imati početni saldo (na dan 1. I t.g.) budući da imaju nominalni, obračunski, kumulativni karakter.

35. nastavak • Prema tome, elementi bilansa stanja i bilansa uspeha su pozicije stanja (aktiva i pasiva) i pozicije uspeha (rashodi i prihodi) dok su elementi glavne knjige računi ili konta (aktivni, pasivni, rashodni i prihohodni).

36. Evidencija poslovnih promena preko računa glavne knjige se naziva sistematskom budući da se de facto poslovne promene sistematizuju (klasifikuju)prema računima (kontima) na koje se odnose i prema redosledu nastanka poslovnih promena na pojedinim računima (kontima). Prethodna izlaganja posvećena raščlanjavanju bilansa na račune i sistematskoj evidenciji poslovnih promena (glavnoj knjizi) ilustrovaćemo na primeru preduzeća “Dunav” iz Novog Sada koje je na dan 1. I 2007. godine imalo sledeći bilans stanja:

37. Početni bilans

38. Primer Na osnovu podataka iz početnog bilansa stanja otvoriti račune glavne knjige i sistematski proknjižiti sledeće poslovne promene u 2006. godini: • Od dobavljača “Sloga” iz Beograda nabavljeno je materijala na kredit za 10.000 dinara; • U procesu proizvodnje utrošeno je materijala za 6.000 dinara, a na ime ostalih troškova proizvodnje isplaćeno je sa Žiro računa 20.000 dinara; • Deo proizvodnje je završen i gotovi proizvodi čija je vrednost 18.000 dinara su uskladišteni u magacin gotovih proizvoda;

39. nastavak • Polovina zaliha gotovih proizvoda je prodata na kredit za 12.000 dinara; • Preko žiro računa su isplaćeni vanredni rashodi u iznosu 2.000 dinara i naplaćeni vanredni prihodi u iznosu 1.000 dinara.

40. Glavna knjiga

41. 4. SASTAVLJANJE BILANSA NA OSNOVU RAČUNA GLAVNE KNJIGE • Ovo poglavlje bavi se prikazom knjiženja na osnovu računa stanja i uspeha, odnosno na bazi podataka iz glavne knjige pravno lice može u svakom trenutku sastaviti odgovarajući bilans stanja i bilans uspeha. Postupak je sledeći: • utvrđivanje salda svih računa glavne knjige kao razlike dugovnog i potražnog prometa (zbira strana) odnosnih računa (računi aktive i rashoda će imati dugovni saldo a računi pasive i prihoda će imati potražni saldo) i

42. nastavak • unošenje salda računa aktive i pasive u bilans stanja i unošenje salda računa rashoda i prihoda u bilans uspeha. • Polazeći od date glavne knjige sastavljanje bilansa stanja i bilansa uspeha bi izgledalo ovako:

43. Bilansni agregati:

44. 5. IZRADA PROBNOG LISTA ILI BILANSA • Probni bilans ili probni list predstavlja tabelarni pregled prometa i salda svih računa glavne knjige. On sadrži sledeće kolone: • (1) redni broj, (2) naziv računa, (3) bruto bilans i (4) saldo bilans, a sastavlja se mesečno ili tromesečno. • Bruto bilans sadrži početno stanje i zbir (tekući promet) dugovne i potražne strane svih računa glavne knjige. On služi za potrebe kontrole aritmetičke tačnosti izvršenih knjiženja, jer zbir dugovnih strana svih računa glavne knjige treba da je identičan zbiru potražnih strana svih računa glavne knjige. Pored toga podaci o prometu računa glavne knjige sadržani u bruto bilansu se koriste za potrebe analize.

45. nastavak • Saldo bilans sadrži podatke o dugovnom i potražnom saldu svih računa glavne knjige. On se dobija na taj način što se na svakom računu utvrđuje saldo (tj. razlika dugovnog i potražnog prometa odnosnog računa) koji se u saldo bilansu unosi na odgovarajuću (veću) stranu. • Na bazi podataka iz glavne knjige probni bilans ili probni list bi izgledao ovako:

46. Probni list (bilans)

47. nastavak

48. 6. HRONOLOŠKA EVIDENCIJA (DNEVNIK), SASTAVLJANJE ZAKLJUČNOG LISTA I FORMALAN ZAKLJUČAK KNJIGA • U osnovne knjige dvojnog knjigovodstva spada i dnevnik, u kome se hronološkim redom beleže sve poslovne promene. • Zato navodi se da poslovne promene se evidentiraju u osnovne knjige - sistematski na računima glavne knjige gde će se knjigovodstveno obuhvatiti i u dnevniku, kao i u pomoću sukcesivnih (uzastopnih) bilansa stanja i bilansa uspeha. • Dnevnik je knjigovodstveni instrument za hronološku evidenciju poslovnih promena, tj. za evidenciju poslovnih promena prema redosledu njihovog nastanka. Obično se ističe da dnevnik služi za sledeće potrebe:

49. nastavak (1) za kontiranje poslovnih promena, tj. identifikovanje računa na koje se odnosi data poslovna promena, (2) za kontrolu aritmetičke tačnosti izvršenih knjiženja u glavnoj knjizi (tako promet dnevnika treba da bude identičan prometu bruto bilansa) i (3) za olakšanje poslova u vezi iznalaženja grešaka u knjigovodstvu.

50. Zadatak dnevnika je da dvostrano dejstvo svake poslovne promene formalno izrazi odnosno pripremi za knjiženje na računima. • Izražavanje dvostranog dejstva svake poslovne promene vrši se u dnevniku putem tzv. Stavova. Ustvari stav u dnevniku nije ništa drugo do jednačina koja pokazuje koji račun duguje u vezi odnosne promene, a koji potražuje. U stavu za knjiženje najpre se navodi račun koji duguje, a zatim račun koji potražuje.