1 / 19

ANALIZA FI-ja: LATENTNE REZERVE Predavanje 14 Prof. dr Jovica Lazić Drinka peković, asistent

ANALIZA FI-ja: LATENTNE REZERVE Predavanje 14 Prof. dr Jovica Lazić Drinka peković, asistent Željko Račić, asistent Novi Sad, 31.12.2009. godine. Pojam. Predstavljaju deo sopstvenog kapitala koji se iz bilansa ne može videti.

latika
Download Presentation

ANALIZA FI-ja: LATENTNE REZERVE Predavanje 14 Prof. dr Jovica Lazić Drinka peković, asistent

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ANALIZA FI-ja: LATENTNE REZERVE Predavanje 14 Prof. dr Jovica Lazić Drinka peković, asistent Željko Račić, asistent Novi Sad, 31.12.2009. godine

  2. Pojam • Predstavljaju deo sopstvenog kapitala koji se iz bilansa ne može videti. • Iz bilans se može zaključiti da latentne rezerve postoje, ali se njihova tačna visina ne može neposredno videti.

  3. Cilj formiranja latentih rezervi • Prema statičkom poimanju cilja bilansa formiranje latetnih rezervi treba da doprinese opreznom procenjivanju neto imovine preduzeća. • Prema dinamičkom shvatanju stvaranje latentnih rezervi je ograničeno propisima o procenjivanju. Latentne rezerve se koriste kao instrument za realizaciju različitih bilansno političkih ciljeva, kao što su primera radi, očuvanje realne vrednosti kapitala, odlaganje poreza na buduće periode, vođenje politike stabilizovanih dividendi i sl.

  4. Kada i kako mogu biti formirane? • Mogu nastati samo pri procenjivanju imovine po istorijskim troškovima. • Nastaju podcenjivanjem aktive i precenjivanjem pasive.

  5. Podcenjivanje aktive • Podcenjivanje obrtne imovine po principu najniže vrednosti u slučaju rasta tržišnih cena • Na primer: nabavna vrednost zaliha je bila 100, a tržišna vrednost 31. 12. • 90, prema principu niže vrednosti izvršeno je otpisivanje na 90. Do dana objavljivanja bilansa tržišne cene su povećane i iznose 98.

  6. Previsokim otpisivanjem stalne imovine • Previsokim otpisivanjem potraživanja • Podcenjivanjem vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda putem uključivanja u cenu koštanja samo varijabilnih troškova ili neadekvatnim alociranjem opštih troškova /tretiranjem OTI kao rashoda ne kao elemenata cene koštanja/

  7. Precenjivanje pasive • 1. previsokim alimentiranjem rezervisanja • 2. Izborom viših kurseva pri obračunu visine negativnih kursnih razlika

  8. Vrste latentnih rezervi • Prema osnovu nastanka • 1. Prinudne • 2. procenjene latentne rezerve po pravu izbora

  9. Prinudne latentne rezerve • Nastaju kao posledica obaveznih pravila procenjivanja • Nabavna vrenost gornja granica za aktivu • Nabavna vrednost donja granica za pasivu • Zabrana aktiviranja poslovne vrednosti ako nije stečena kupovinom

  10. Latentne rezerve procenjene po pravu izbora • Prava izbora u aktiviranju • Prava izbora u procenjivanju • Ako se imovinsko dobro prema MRS može, ali ne mora aktivirati tada njegovo neaktiviranje vodi stvaranju latentnih rezervi • Ako se izabere pravo procenjivanja čija primena vodi formiranju latentnih rezervi, na primer degresivna metoda otpisivanja materijalnih ulaganja ili primena LIFO metode u uslovima rasta cena.

  11. Latentne rezerve nastale po osnovu procenjivanja: veka korišćenja, dnevne vrednosti i visine rezervisanja.

  12. Prema roku vezivanja: • 1. privremene • 2. trajne • Privremene: dugoročne, srednjeročne i kratkoročne • U zavisnosti od toga u vrednosti kog imovinskog predmeta ili obaveze je sadržana latentna rezerva

  13. Privremene kratkoročne: latentne rezerve u potraživanjima i zalihama • Srednjeročne i dugoročne latentne rezerve u stalnoj imovini i dugoročnim obavezama i dugoročnim rezervisanjima • Trajne u vrednosti zemljišta ili učešća.

  14. Objektiviranje latentnih rezervi • Objektiviraju se latentne rezerve koje imaju privremeni karakter. • Način objektiviranja nije uslovljen načinom formiranja. • Objektiviranje može biti: namerno ili nenamerno • Prema obimu može biti potpuno ili delimično, odnosno odjednom ili postepeno.

  15. Namerno objektiviranje latentnih rezervi uslovljeno je realizacijom određenih bilansno političkih ciljeva. • Na primer, da bi se iskazala viša dobit od ostvarene, odnosno da bi se izbeglo iskazivanje očekivanog gubitka.

  16. Nenamerno objektiviranje nastaje usled naplate potraživanja koja su bila podcenjena, prodaje zaliha podcenjene vrednosti, padom otpisa kod stalne imovine koja se otpisuje degresivno i sl. • Nemamerno objektiviranje može imati negativne posledice – povećanje poreske obaveze zbog rasta dobiti. • Stvaranjem novih latentnih rezervi posledice nenamernog objektiviranja ranije formiranih rezervi mogu biti smanjene ili otklonjene.

  17. Latentne rezerve sadržane u imovinskim predmetima koji nisu predmet otpisivanja i prodaje, objektiviraju se prodajom preduzeća kao celine, ili u slučaju fuzije kroz procenu neto imovine.

  18. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi • Ne postoji izričita zakonska dopustivost obrazovanja latentnih rezervi. • Insistiranje na opreznom bilaniranju, postojanje prava izbora pri procenjivanju i aktiviranju kao i poreske olakšice i definisanje nabavne vrednosti kao gornje granice za procenjivanje vodi stvaranju latentnih rezervi. • Zakonski propisi dopuštaju stvaranje latentnih rezervi u meri u kojoj se to može pravdati razlozima opreznosti.

  19. HVALA NA PAŽNJI

More Related