KONCEPTUALNI OKVIR MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA - Predavanje XI II

1. KONCEPTUALNI OKVIR MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA - Predavanje XIII Dr Jovica Lazić, redovni profesor Mr Marija Vuković, asistent Maja Ilić, asistent Novi Sad, 29.12.2010. godine

2. KONCEPTUALNI OKVIR MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA

3. 1. Svrha i status • Svrha konceptualnog okvira je: - da obezbedi trajnu stručnu osnovu za formulisanje MRS i donošenje zakonskih propisa iz ove oblasti - da pomaže sastavljačima finansijskih izveštaja u primeni MRS i u postupanju sa problematikom koja treba da postane predmet MRS - da pomaže korisnicima finansijskih izveštaja pri tumačenju informacija koje sadrže finsnijski izveštaji pripremljeni u skladu sa MRS

4. Status: - Ovir nije standard i prema tome ne određuje standarde za bilo koje određeno područje procenjivanja ili objavljivanja - Ako se javi sukob između Okvira i nekog od računovodstvenog standarda, zahtevi Računovodstvenog standarda imaju prednost pred zahtevima Okvira.

5. Područje primene • Okvir se bavi: - Ciljevima finansijskog izveštavanja - Kvalitativnim karakteristikama i procenjivanjem elemenata od kojih su sastavljeni finansijski izveštaji - Određivanjem, utvrđivanjem i procenjivanjem elemenata od kojih su sastavljeni finansijski izveštaji i - Konceptima kapitala i očuvanja kapitala

6. - Okvir se odnosi na finansijske izveštaje pojedinačnih preduzeća i grupa preduzeća, koji se sastavljaju polugodišnje i godišnje. - Komplet finansijskih izveštaja sadrži: bilans, račun dobitka i gubitka, izveštaj o promenama kapitala, izveštaj o novčanim tokovima i beleške uz izveštaje

7. KORISNICI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 1. Investitori 2. Zaposleni 3. Zajmodavci 4. Dobavljači i ostali poverioci 5. Kupci 6. Vlade i njihove agencije 7. Javnost

8. ODGOVORNOST ZA FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE • Uprava preduzeća je odgovorna da pripremi i prezentira finansijske izveštaje preduzeća. • Uprava takođe odgovara za objektivno i pošteno sačinjavanje finansijskih izveštaja.

9. CILJ FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA - pružanje informacija o prinosnom, finansijskom položaju i promenama u tim položajima koje su korisne širokom krugu korisnika u donošenju ekonomskih odluka. - Ove informacije nisu dovoljne za donošenje nekih ekonomskih odluka jer ne pružaju sliku o prinosnom i finansijskom položaju u budućnosti i ne sadže nefinansijske informacije.

10. FINANSIJSKI POLOŽAJ I PROMENE FINANSIJSKOG POLOŽAJA • Na finansijski položaj preduzeća utiču sredstva koja kontroliše, njegova finansijska struktura, likvidnost i solventnost kao i sposobnost prilagođavanja promenama u okruženju. • Informacije o sredstvima i sposobnost prilagođavanja se koriste za predviđanje mogućnosti preduzeća da stvara novac i ekvivalente novca u budućnosti.

11. Informacije o finansijskoj strukturi korisne su za predviđanje budućih potreba za zaduživanjem i o učešću vlasnika u dobitku preduzeća. • Informacije o likvidnosti i solventnosti se koriste pri predviđanju sposobnosti preduzeća da odgovori svojim obavezama. • Informacije o uspešnosti se koriste za procenu potencijalnih promena u sredstvima i predviđanju mogućnosti da maksimira dobitak ostvaren korišćenjem postojećih resursa, ali i dodatnih resursa.

12. BELEŠKE UZ FINASIJSKE IZVEŠTAJE • Dodatne informacije o pozicijama bilansa i računa dobitka i gubitka. • Informacije o rizicima i nesigurnostima koje utiču na preduzeće • Informacije o sredstvima koja nisu iskazana u bilansu • Informacije o segmentima

13. OSNOVNE PRETPOSTAVKE I RAČUNOVODSTVENA NAČELA 1-Načelo nastanka događaja – načelo uzročnosti 2. Neograničenost vremena poslovanja

14. Načela: 1. Načelo doslednosti 2. Načelo opreznosti - princip realizacije - princip impariteta 3. Načelo pojedinačnog procenjivanja 4. Načelo identiteta

15. KVALITATIVNA OBLEŽJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 1. RAZUMLJIVOST 2. VAŽNOST - ZNAČAJNOST 3. POUZDANOST - VERODOSTOJNO PREDSTAVLJANJE - SUŠTINA VAŽNIJA OD FORME - NEUTRALNOST - OPREZNOST - KOMPLETNOST 4. UPOREDIVOST

16. OGRANIČENJA U POGLEDU VAŽNOSTI I POUZDANOSTI • PRAVOVREMENOST • RAVNOTEŽA IZMEĐU KORISTI I TROŠKA • RAVNOTEŽA IZMEĐU KVALITATIVNIH OBELEŽJA

17. FER PREDSTAVLJANJE • Smatra se da se uvažavanjem odgovarajućih standarda dobijaju finansijski izveštaji koji imaju napred navedene karakteristike, te da je stoga u njima istinito i fer prikazano imovinski, finansijki i prinosni položaj preduzeća.

18. 5. ELEMENTI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA • Šta se podrazumeva pod elementima finansijskih izveštaja? • To su finansijski učinci transakcija i drugih događaja svrstani u grupe prema njihovim ekonomskim obeležjima.

19. Elementi bilansa 1. imovina – aktiva 2. obaveze 3. kapital • Ovi elementi determinišu finansijski i imovinski položaj preduzeća.

20. Elementi računa dobitka i gubitka 1. Prihodi 2. Rashodi • Oni oblikuju prinosni položaj preduzeća.

21. Rasščlanjavanje i razvrstavanje elemenata finansijskih izveštaja • Elementi bilansa (imovina, obaveze i kapital) i računa dobitka i gubitka (prihodi i rashodi) se rasčlanjavaju i razvrstavaju saglasno potrebama korisnika. Uvek se bira onaj na najbolji način pruža informacije za donošenje poslovnih odluka.

22. 5.1. FINANSIJSKI POLOŽAJ • Sredstva – resurs koji kontroliše preduzeće kao rezultat prošlih događaja i iz kojeg se očekuje priticanje budućih ekonomskih koristi u preduzeće. • Obaveze – sadašnja obaveza preduzeća, proizašla iz prošlih događaja za čije se podmirenje očekuje, da će stvoriti odliv resursa iz preduzeća, koji stvaraju ekonomske koristi. • Kapital – ostatak imovine preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza.

23. Sredstva - posledica prošlih događaja: kupovine, izgradnje, proizvodnje, poklon, i sl. - kontrola nad sredstvom postoji kada preduzeće prisvaja sve koristi od datog sredstva i snosi sve rizike - buduće ekonomske koristi: upotreba za proizvodnju novih proizvoda, razmena za druga sredstva, upotreba za izmirenje obaveza, za podelu vlasnicima i sl.

24. Odnos između izdatka i sredstva • Svaki izdatak nije sredstvo, ako ne donosi ekonomske koristi u budućnostgi • Svako sredstvo ne mora imati za posledicu nastanak izdatka – poklon, na primer.

25. OBAVEZE • Sadašnja obaveza – dužnost ili odgovornost da se postupi ili nešto izvrši na određeni način. Mogu nastati po osnovu zakona, ugovora ili iz uobičajene poslovne prakse. • Važno: razlikovati sadašnje od budućih obaveza

26. -podmirenje obaveze izaziva odlivanje sredstava koje može biti izvršeno na više načina: 1. plaćanjem 2. prenosom drugih sredstava 3. pružanjem usluga 4. zamenom za drugu obavezu 5. konverzijom u kapital 6. odricanjem poverioca svojih prava ili njihovim gubitkom

27. KAPITAL • A – o = k • Rasčlanjava se na: osnovni, kapitalne rezerve, rezerve iz dobiti i nerespodeljenu dobit. • Visina kapitala zavisi od toga kako je vrednovana imovina i obaveze.

28. Uspešnost preduzeća • Prihodi – sva povećanja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza što ima za posledicu povećanje kapitala ali ne i ona u vezi sa uplatama od strane vlasnika • Rashodi – sva smanjenja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku odliva ili smanjenja sredstava ili stvaranja obaveza što ima za posledicu smanjenje kapitala, ali ne i ona u vezi sa raspodelom vlasnicima. • Rasčlanjavanje: na poslovne i neposlovne- van redne

29. PRIHODI • Definicija prihoda obuhvata redovne prihode – one koji potiču od redovne aktivnosti preduzeća. Na primer: prihodi od prodaje, naknade, kamate, provizije, dividende, i sl. • Dobici predstavljaju druge stavke i oni mogu ali ne morajuiz redovne aktivnosti preduzeća. Na primer: dobici od prodaje HOV, osnovnih sredstava, ali i nerealizovani dobici od držanja HOV. Oni se uvek odvojeno iskazuju, često bez njima pripadajućih rashoda. (neto princip).

30. RASHODI • Rashodi obuhvataju: redovne rashode i gubitke. • Redovni rashodi nastaju po osnovu redovne aktivnosti preduzeća, troškovi prodatih proizvoda, troškovi poslovanja, i sl. • Gubici nastaju po osnovu prodaje dugoročnih sredstava, ali i zbog vanrednih događaja, poplava na primer. • Nerealizovani gubici – iz efekata porasta kursa strane valute u vezi sa obavezama prema u stranoj valuti. • Gubici se obično iskazuju bez s njima povezanih prihoda (neto princip).

31. ODRŽANJE KAPITALA • Povećanja kapitala koja nastaju po osnovu revalorizacije zadovoljavaju definiciju prihoda i rashoda, ali se ne uključuju u račun dobitka i gubitka, jer se revalorizacijom samo održava kapital, odnosno sprečava se njegovo smanjenje usled inflacije.

32. 6. Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja • Priznavati – odlučiti da li posledice neke transakcije treba iskazati u bilansu ili računu dobitka i gubitka. • Važno: propusti koji se naprave pri priznavanju ne mogu se ispraljati tako što će se objaviti u beleškama ili objavljivanjem računovodstvenih politika.

33. Uslovi za priznavanje • Element treba priznati ako: 1. je verovatno da će bilo koja buduća ekonomska korist povezana sa tom stavkom priticati u preduzeće ili oticati iz njega i 2. stavka ima vrednost koja se može pouzdano proceniti.

34. Međusobna povezanost elemenata • Ako neka stavka ispunjava uslove da bude priznata kao sredstvo na primer onda njeno priznanje povlači istovremeno priznanje ili obaveze ili prihoda. • Ako neka stavka ispunjava uslove da bude priznata kao obaveza tada odmah treba priznati sredstvo ili rashod.

35. Verovatnost budućih ekonomskih koristi • Ključno je da se pri priznavanju, da se zbog neizvesnosti koje karakterišu okruženje u kome preduzeće radi procenjuje verovatnost priliva budućih ekonomskih koristi. Ocene se rade na osnovu dokaza kojima sastavljač raspolaže u trenutku sastavljanja finansijskog izveštaja. Ako je verovatno da će potraživanje biti naplaćeno, onda ga treba priznati kao sredstvo, ako je verovatno da do naplate neće doći tada je reč o rashodu.

36. Pouzdanost merenja • Za svaki element mora postojati mogućnost određivanja vredosti (nabavne vrednosti, cene koštanja, prodajne vredosti) • Procene koje se u mnogim slučajevima moraju koristiti, ne smanjuju pouzdanost finansijskih izveštaja one čine važan deo njihove pripreme. • Ako neka stavka ne isupunjava ovaj zahtev, a ima osnovne karakteristike elementa tada u beleškama to treba objaviti

37. Priznavanje sredstava • Uslovi: 1. priticanje budućih ekonomskih koristi 2. Pouzdana merenje vrednosti • Ako ne postoji izvesnost u vezi sa priticanjem budućih ekonomskih koristi sredstvo odnosno izdatak se priznaje kao rashod.

38. Priznavanje obaveza 1. verovatan odliv sredstava 2. pouzdano se meri visina obaveze • Ako neka obaveza neće izazvati odliv sredstava onda se ona priznaje kao prihod.

39. Priznavanje prihoda • Uslovi: • Da je prihod nastao • Da se može pouzdano meriti (načelo realizacije)

40. Priznavanje rashoda • Uslovi: - nastanak - pouzdano merenje • Redovni rashodi su povezani sa njima korespondentnim prihodima, jer nastaju iz istih transakcija. • Za merenje rashoda se često koriste postupci sistematske i racionalne alokacije.

41. Procenjivanje elemenata finansijskih izveštaja • Određivanje vrednosti elementima finansijskih izveštaja 1. istorijski trošak 2. tekući trošak 3. ostvariva tržišna vrednost 4. sadašnja vrednost • Primenjuje se načešće istorijski trošak kombinovan sa ostalim osnovicama za procenjivanje.

42. Koncepti kapitala • Finansijski koncept kapitala • Fizički koncept kapitala • Prema finansijskom konceptu kapitala kapitla je uloženi novac ili uložena kupovna moć. • Prema fizičkom konceptu kapitala kapital je poslovan sposobnost preduzeća iskazana na primer dnevnim obimom proizvodnje. • Izbor koncepta zavisi od potreba korisnika.

43. Očuvanje finansijskog kapitala • Dobit je jednaka razlici izmedju novčanog iznosa neto imovine preduzeća na kraju i neto imovine preduzeća na početku obračunskog perioda. • Očuvanje se može meriti ili u nominalnim novčanim jedinicama ili u novčanim jedinicama konstatne kupovne snage.

44. Očuvanje fizičkog kapitala • Dobit je ostvarena samo ako fizička proizvodna sposobnost ili poslovna sposobnost preduzeća na kraju perioda premašuje fizičku ili poslovnu sposobnost na početku perioda. • Osnovica za merenje tekuće tržišne vrednosti.

45. MRS- 1 Prezentacija finansijskih izveštaja

46. Cilj standarda • Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje finansijskih izveštaja opšte namene, s ciljem da se osigura uporedivost sa finansijskim izveštajima iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima druigh preduzeća.

47. Šta su to finansijski izveštaji opšte namene? • To su izveštaji koji udovoljavaju potrebama korisnika, koji nisu u poziciji da zahtevaju izveštaje koji bi bili prilagodjeni njihovim specifičnim informacionim potrebama. • Ovi izveštaji uključuju i one izveštaje koji su prikazani odvojeno u okviru drugog objavljenog dokumenta kao što je godišnji izveštaj ili prospekt.

48. Na koje izveštaje se primenjuje ovaj standard? • Standard se primenjuje na izveštaje pojedinačnih preduzeća i na izveštaje grupa preduzeća ( holding kompanije, koncerni). • Kada je reč o delatnosti standard se primenjuje na: preduzeća, banke, osiguravajuće kompanije. • Specijalni zahtevi za sastavljanje finansijskih izveštaja banaka su prezentirani u MRS- 30.

49. 3.Šta je svrha finansijskog izveštavanja? • Pružanje meritorne osnove korisnicima finansijskih izveštaja za donošenje poslovnih odluka u vezanih za ulaganje sopstvenog kapitala. • Interes je opšte informisanje, a posebno informisanje o poslovanju onih preduzeća čije se akcije kotiraju na berzi.

50. Ko je odgovoran za finansijske izveštaje? • Za pripremu i prezentiranje finansijskih izveštaja odgovornost snosi odbor direktora ili slično rukovodeće telo.