1 / 39

Nejednakost i tranzicija

Nejednakost i tranzicija. Ekonomika tranzicije. Distribucija dohotka (Gabrisch & Holscher, 2006). Distribucija dohotka se dramatično promenila tokom ekonomske tranzicije Cilj nam je da uočimo kako distribucija dohotka utiče na ukupan rast i razvoj tranzicione ekonomije

rock
Download Presentation

Nejednakost i tranzicija

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Nejednakost i tranzicija Ekonomika tranzicije

  2. Distribucija dohotka(Gabrisch & Holscher, 2006) • Distribucija dohotka se dramatično promenila tokom ekonomske tranzicije • Cilj nam je da uočimo kako distribucija dohotka utiče na ukupan rast i razvoj tranzicione ekonomije • Poredićemo Češku, Poljsku, Mađarsku i Rusiju u odnosu na EU razvijene tržišne ekonomije (Nemačka kao benchmark) • Atkinson (2000) Transatlantic Consensus: pomeranje tražnje za radom od nekvalifikovanih ka kvalifikovanim radnicima vodi do veće disperzije zarada zato što rastu relativne zarade u sektorima koji zapošljavaju više kvalifikovanih a opadaju zarade u sektorima koji zapošljavaju više nekvalifikovanih pa raste nejednakost u zaradama.

  3. Razlozi Tržišne ekonomije: • Globalizacija • Tehnološke promene • Opadanje uticaja sindikata • Promene EPL, ALMP Tranzicione ekonomije: Vlasnička transformacija • CPE nizak dohodak i male razlike u dohocima • Tranzicija: pomeranje tražnje za radom od državnog ka privatnom sektoru

  4. Kuznetova Kriva • Da li nejednakost u distribuciji dohotka raste ili opada sa ekonomskim rastom zemlje? • Posmatran dugi rok i sektorske promene od poljoprivrede ka industriji i razvoj usluga • Oblik krive obrnuto slovo U: rastuća nejednakost u početku javlja se sa ekonomskim rastom zemlje, ali nakon određenog maksimuma nejednakosti rast jednakosti obezbeđuje dalji ekonomski rast • Barro (2000): Granica u siromašnoj zemlji ispod koje ekonomski rast opada sa rastomnejednakosti iznosi oko $2.000 GDPpc

  5. Kako merimo nejednakost? • Gini koeficijent je empirijska mera nejednakosti u dohocima: ½ prosečne razlike između bilo koje dve observacije u distribuciji zarada podeljeno sa prosečnom zaradom • Veći Gini koeficijent znači veća nejednakost • Lorencova kriva: grafički predstavlja kumulativne udele u dohocima i kumulativne udele u populaciji koja je poređana od niskih ka visokim dohocima • Gini: 2 puta površina između Lorencove krive i linije od 45 stepeni

  6. Tranzicione ekonomije (Gabrisch & Holscher, 2006)

  7. Tranzicione ekonomije (Gabrisch &Holscher, 2006) • Empirijska analiza distribucije dohodaka zasniva se na anketi domaćinstava LIS • Dohodak domaćinstva: uključuje sve izvore dohodaka kao što su plate, profiti, transferi • Lorencova kriva za Nemačku 1998. uzeta kao benchmark (proxy za zapadno evropske ekonomije)

  8. Češka: Gabrisch& Holscher, 2006)

  9. Mađarska: Gabrisch& Holscher, 2006)

  10. Poljska: Gabrisch& Holscher, 2006)

  11. Rusija: Gabrisch & Holscher, 2006)

  12. Tranzicione ekonomije: CEE i Rusija • EU tranzicione ekonomije su u okvirima koji su empirijski potvrđeni za ostale EU ekonomije iako je nejednakost nešto veća nego u Nemačkoj • EU tranzicione ekonomije su imale postepen rast nejednakosti • Rusija je pak iskusila dramatičan rast nejednakosti koji je doveo do polarizacije nanižu i visoku klasu uz degradaciju srednje klase • Rusija: najniži decil distribucije dohotka ima 1,4% dohotka • Rusija: top 10% populacije ima 1/3 nacionalnog dohotka dok je u ostalim zemljama ima 1/5-1/4

  13. Tranzicione ekonomije • U Poljskoj koja je najbrže rastuća ekonomija najniži decil prima 2,7% nacionalnog dohotka što je slično kao i u Nemačkoj ali je bitno naglasiti da je to 25% manje nego pre tranzicije • Top decil je najviše dobio tranzicijom i ti dobici su znatno veći nego u Nemačkoj • Kuznetova kriva potvrđena za Mađarsku i Poljsku koje su blizu maksimuma ali je verovatno da bi rast nejednakosti u korist više srednje klase (6-8 decil) imao pozitivan uticaj na ekonomski rast putem rasta potrošnje domaćinstva • Rusija: ekonomija u senci 20-27% kompenzacija za dug period pada dohotka i rast siromaštva

  14. Tranzicione ekonomije: Kuznetova kriva (Gabrisch& Holscher, 2006)

  15. Empirijski nalazi: Milanović & Ersado (2008) • Uzorak: 26 tranzicionih ekonomija 1990-2005 iz anketa o domaćinstvima • 1990-1995: udeo top decila u ukupnom dohotku porastao sa 20 na 25 a najnižeg decila opao sa 4,5 na 3; udeo srednje klase sa 8,6 na 8,1 (u daljem periodu stabilno) • Reforme merene EBRD indikatorom negativan efekat na udeo u dohocima najniža 4 decila i pozitivan uticaj za najviša 2 decila (uticaj infstrukturnih promena zbog većih izdataka za usluge i privatizacije elektrodistribucije, pruga, puteva); • Privatizacija malih preduzeća i Demokratija: obrnuto. Inflacija negativan efekat • Rast udela državnih izdataka u GDI nije značajno uticao na promene u nejednakosti

  16. Još empirijskih nalaza za nejednakost Mitra i Yemtsov (2006): razlika između CEE i CIS • Rapidan rast nejednakosti u Rusiji: Gini se povećao sa 25,9 1989-90 na 40,9 u 1994. • Umeren rast nejednakosti u Poljskoj: Gini se povećao sa 25,5 1989-90 na 32 u 1995. (uticaj transfera) Milanović (1999) rast nejednakosti u dohocima uglavnom zbog rasta nejednakosti u zaradama zato što je u CPE država kompresovala strukturu zarada a tranzicija je omogućila da se državni zameni privatnim sektorom sa znatno širom distribucijom zarada

  17. Empirijski nalazi za nejednakost u zaradama u CEE zemljama PRE tranzicije u odnosu na tržišne ekonomije Data refer to net earnings in the public sector for 1989 (for Hungary, 1988) for CEE countries and for UK and US Gini coefficient is after taxes and transfers in the mid 80s. Slovenia was part of the Yugoslavia before 1990. Source: Vodopivec (1993) for Yugoslavia and Eastern Europe and http://stats.oecd.org for UK and USA

  18. Empirijski nalazi za rast nejednakosti u zemljama u periodu tranzicije Notes: The Ginis are identified in columns by year and by different sources, indicated by letters: ACAghion and Commander (1999), AM Atkinson and Micklewright (1992), C Corricelli (1997), H Honkkila (1997), P Popov (1996), and W World Bank (1997). Source: Rosser, Rosser and Ahmed (2000)

  19. Teorijsko objašnjenje: država pre tranzicije monopson na tržištu rada koji nestaje sa tranzicijom (Laušev & Disney, 2011)

  20. Nejednakost u zaradama niža pre tranzicije u odnosu na tržišne ekonomije ali raste brže tokom tranzicije Source: Kertesi and Köllő (2000)

  21. Source: Kertesi and Köllő (2000)

  22. Earnings are average net monthly earnings. Relative wage of each educational qualification (primary, general, vocational, post-secondary school and university degree) relative to the reference basic vocational education. Source: Rutkowski (1995)

  23. Osnovne karakteristike pred-tranzicione i post-tranzicione ekonomije

  24. Tranzicija i demografske promene Ekonomika tranzicije

  25. Brainerd (2009) • U poslednjih 20. godina tranzicione ekonomije doživele su velike demografske promene • Rusija: veliki pad populacije još od ranih 1990tih • Putinova vlada 2006: veća socijalna pomoć za decu i $9000 za drugo dete • I u ostalim tranzicionim ekonomijama značajno je smanjen broj novorođenčadi a povećana stopa smrtnosti • Rusija: stopa smrtnosti (broj umrlih na svakih 100.000 stanovnika) porasla za 70% 1990-94; životni vek muškaraca smanjen sa 63,7 na 57,4 god. a žena sa 74,3 na 71,1 god.

  26. Rast smrtnosti i tranzicija: Brainerd (2009) • Demografska kriza povezana je sa tranzicionom recesijom koja je nastupila sa uvođenjem tržišnih reformi: populacija u Rusiji 1989. 147 mil. a 2008. 142m • Ali stopa smrtnosti se značajno razlikuje između CEE i CIS • CEE: stopa smrtnosti je opala i produžio se životni vek • CIS: stopa smrtnosti povezana sa makroekonomskim fluktuacijama • Npr. U Rusiji muškarci 1958. živeli u proseku 3,81 god. manje nego u Francuskoj, a u 2007. 16 godina manje; a u Češkoj u 2007. samo 3,93 god. manje

  27. Smrtnost i tranzicija • Rusija: autopsijom se pokazalo da je alkoholizam (zbog unaksne elastičnosti tražnje u odnosu na votku koriste se surogati: npr. antifriz sa visokom koncentracijom etanola se ne oporezuju) značajno utiče na kardiovaskularne i eksterne uzroke smrti (Brainerd, 2009) • S druge strane studije u CEE su pokazale da je do smanjenja smrtnosti došlo zbog: pada holesterola (ukinute subvencije države za meso) i bolje medicinske opreme

  28. Smrtnost i brzina tranzicije(Stuckler, King & McKee, 2009) • Stopa smrtnosti povezana sa brzinom tranzicije • Uzorak: muškarci uzrasta 15-59.g u 24 ekonomije u CEE i CIS regionu u periodu 1989-2002 • Program je masovna privatizacija ako barem 25% vlasništva nad velikim državnim preduzećima pređe u privatno vlasništvo u roku od 2 godine putem metoda podele vaučera i interne privatizacije • Kontrolišu ostale faktore koji bi mogli da utiču na smrtnost (liberalizacija cena i trgovine, promena dohotka, inicijalni uslovi, strukturne predispozicije) • Rezultat: masovna privatizacija dovodi do visoke nezaposlenosti koja podstiče nezdrav način života (konzumiranje alkohola) što dovodi do veće smrtnosti • Argument protiv Washington consensus pristupa tranziciji: Zbog velikog socijalnog troška rapidna masovna privatizacija se pokazala fatalnom.

  29. Još o smrtnosti i privatizaciji(Earle, 2009) • Privatizacija sistematski ne smanjuje zaposlenost • Uzorak: anketa preduzeća u Mađarskoj, Rusiji, Rumuniji i Ukrajini u periodu od poslednjih 20. godina • Privatizacija povećava i produktivnost i obim (scale) • Efekat rasta produktivnosti na zaposlenost: negativan • Efekat rasta obima na zaposlenost: pozitivan • Oba efekta su veći kod prodaje stranom investitoru (10-25% rast produktivnosti a 15-40% rast obima) (kod prodaje domaćem investitoru oba efekta manja za 6-10% i neto efekat negativan ali mali) • Neto efekat na zaposlenost: pozitivan

  30. (Brown, Earle & Telegdy, 2009)

  31. Populacija i tranzicija • Smanjena za 20% u Moldaviji i Gruziji, 15% u Estoniji i Latviji, 4-10% Kazahstan, Armenija, Litvanija i Ukrajina • Rast jedino Mađarska, Azarbejdžan i ostale Centralno Azijske zemlje • Solow model rasta: Smanjenje populacije povećava kapital/rad racio (povećava MPL tj. produktivnost i povećava rast) ali tu je i pitanje zdravlja populacije (debata da li je veza između dužine života i ekonomskog rasta pozitivna: Acemoglu i Johnson (2007) vs. Bloom et al. (2009)) • Promena u starosnoj strukturi: rast populacije starije od radnog uzrasta u svim tranzicionim zemljama u poslednjih 20 g

  32. Populacija i tranzicija: Brainerd (2009) • Racio izdržavanih (Dependancy ratio) broj stanovništva preko 60 godina u odnosu na broj radno sposobnog stanovništva (15-59): Bugarska sa 30,9% u 1989. na 37,4% u 2008. Baltičke zemlje oko 35% • Opterećenje i opasnost za solventnost javnih finansija zbog rasta izdataka za penzije koji se finansiraju od strane radnika • Bloom et al. (2009) argument: dok smanjenje novorođenčadi može u kratkom roku pozitivno da utiče na ekonomski rast (kao po Solow-ljevom modelu rasta) u dugom roku rast radno neaktivne populacije negativno će uticati na ekonomski rast

  33. Populacija i tranzicija: Brainerd (2009) U Rusiji visoka stopa smrtnosti muškaraca uzrasta 25-54. dovodi do: • velikog gubitka najproduktivnijeg ljudskog kapitala • predstavlja negativan šok za ekonomski rast • skraćuje individualni vremenski period prilikom donošenja odluke o investicijama što utiče na pad investicija u ljudski i fizički kapital i smanjuje razvojne potencijale u regionu Obrnuto se dešava u CEE gde pored smanjenja smrtnosti dolazi do poboljšanja zdravlja što podstiče investicije i rast

  34. Brainerd (2009)

  35. Brainerd (2009)

  36. Brainerd (2009)

  37. Brainerd (2009)

  38. Brainerd (2009)

More Related